Sombor.info

Ako je suditi po polјoprivrednicima i lovcima iz Sonte i Apatina, u šumarcima i na polјima u srpskom Podunavlјu na Zapadu Bačke pojavio se novi, opasni predator.

Naime, prema rečima polјoprivrednika i pasioniranog lovca Petra Sladića, on je bio u prilici da kraj svoje njive uoči crnog pantera, odnosno leoparda kojeg karakteriše crno krzno.

– Bilo je to u nedelјu oko pola dva popodne, kad sam sa kolegom sejao ječam na potezu zvanom Ciganhat – priča ekskluzivno za „Dnevnik“ Sladić – Na nekih 400-500 metara od nas je bila ivica šumarka iz kojeg je, uz onaj karakterističan elegantan hod velike mačke, bez žurbe i straha izašla životinja. Odmah mi je bilo jasno šta vidim, ali sam ćutao, sve dok pantera nije video i kolega koji me je kao lovca pitao u kakvu životinju mi to gledamo. Leopard se zaputio polјskim putem, u jednom momentu zastao, okrenuo glavu ka nama, nakon čega je krenuo ka takozvanom Baba Katinom salašu i izgubio nam se iz vida.

Sladić misli da je možda crnog leoparda na otvoreno „isterala“ pucnjava lovaca, pošto je bio u pitanju lovni dan na fazane.

POGLEDAJTE OBAVEŠTENJE JP "VOJVODINAŠUME" O POJAVI CRNOG PANTERA U APATINSKOM ATARU

– Pravo da vam kažem, ne bih ni sad pričao, ali ovakva životinja može biti vrlo opasna i za lјude, uostalom i moja deca se često voze biciklom po okolini, pa zaista ne bih želeo da i oni imaju takav susret – napominje Sladić.

Kako kaže, ni on ni kolega nisu želeli da pričaju šta su videli, kako ne bi naišli na ismevanje poznanika, već su se diskretno raspitivali nekoliko dana da li je neko video neku neobičnu životinju. Već nakon tri dana sonćanski lovci su, zahvalјujući termovizijskim kamerama koje koriste u lovu i prebrojavanju divlјači, takođe videli pantera i to u reonu Apša, kraj Sonte, pa su se i Petar i njegov kolega odvažili da potvrde iznenađujući susret sa egzotičnom životinjom.

Velika mačka koja trči 65 kilometara na sat
Crni panter je naziv za bilo koju od velikih mačaka sa potpuno crnim krznom, ali se najčešće pod tim terminom misli na crnu varijantu leoparda (panthera pardus), ili u Južnoj Americi na crnu varijantu jaguara. Ovaj predator se danas u prirodi može naći na prostorima jugozapadne Kine, Mjanmara, Nepala, južne Indije, Jave i južnog dela Malajskog poluostrva. Takođe su prisutni u Africi, južno od Etiopije... Mada je svojevremeno lutao i po Srednjoj Evropi, poslednji primerci su na ovom prostoru izmrli još u praistoriji. Ako se ispostavi da je ovaj primerak upravo onaj koji je pobegao iz zatočeništva u Kečkemetu, to ne bi bilo iznenađenje, pošto se radi o životinji koja svoj uspeh preživlјavanja u divlјini duguje svom oportunističkom načinu lova, svojoj sposobnosti da se prilagodi na razne vrste staništa, da se neprimetno kreće a po potrebi i da trči brzinom od skoro 65 kilometara na sat.

Pre oko godinu dana srpski tabloidi su podigli ne malu prašinu prenoseći vest da se u okolini Subotice traga za crnim panterom koji je navodno pobegao iz zatočeništva. Tabloidna vest je naslovom opremlјena tako da privuče pažnju srpskih čitalaca, ali se u tekstu pojašnjava da se radi o egzotičnom predatoru za kojim je u stvari podignuta potera u okolini mađarskog grada Kečkemet, udalјenom od Subotice oko 40 kilometara. Da se ne radi o pukoj izmišlјotini „svedočio“ je i video snimak graciozne, ali opasne životinje koji je preplavio društvene mreže. Ova, tada prednovogodišnja vest je „umrla“ bez epiloga, ali ako se opažanja Sonćana ispostave kao tačna, lako je pretpostaviti da se opasni predator vrlo lako mogao neprimećen spustiti šumskim pojasom leve strane Dunava sve do Apatina i Sonte, čije šume mogu biti za ovakvu vrstu spretne životinje izuzetno lovno područje, pogotovo što ovaj deo Podunavlјa karakterišu bujne plavne šume, koje su inače prirodno stanište leoparda.

Izvor: dnevnik.rs

Izložba “Likovna jesen” Sombor nastala je davne 1963. godine na ideju i inicijativu jednog od najpoznatijih slikara jugoslovenske umetnosti maestra Milana Konjovića kako bi artikulisala i promovisala nove umetničke pojave na jugoslovenskoj sceni. Ove godine u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja u Somboru predstavilo se 26 umetnika.
Nagradu "Likovna jesen" Umetnički savet manifestacije dodelio je Andrei Ivanović Jakšić za rad "Tragač-kopač-bušač-podzemnik-duhovnik".

"Svi mi negde stvaramo svaki dan, tražimo i kopamo, posmatramo i na kraju pokušavamo da dodjemo do nekih istina koje nam žele reči zašto smo mi na ovoj planeti i kuda mi idemo", kazala je je Andrea Ivanović Jakšić.

"Likovna jesen 2022" na čelu sa selektorima Savom Stepanovim, Slavicom Žarković i umetničkim direktorom Draganom Stojkovim nastavlja da prezentuje, a time i podržava najaktuelnije srpske umetničke tendencije.

"U svim ovim opusima postoji etički sistem kojim umetnici žele da utiču na stanje u društvu i žele da ponude uređen sistem, koji može da bude model za naše ponašanje i u tome je največa vrednost ove izložbe", rekao je Sava Stepanov, likovni kritičar i selektor.

"Poštujući tradiciju i to da sam se školovao na toj izložbi i tokom svih godina upoznavao sve umetnike koji su izlagali, a izlagali su najbolji sa ovih područja, presrećan sam da se i ove godine održava", kazao je Dragan Stojkov, direktor Umetničkog saveta.

Osim centralne izložbe na bijenalu su predstavljeni i mural "Kaleidoskop" kao i prateća izložba Video/kompjuter art “Medijski art diskursi”.

Izložba "Likovna jesen" za posetioce će biti otvorena do 26. novembra.

Izvor: RTV

Kada je pošla u školu sa mamom Milica Nađ, tinejdžerka iz Sombora, nije ni slutila šta će joj se desiti. Ova petnestogodišnjakinja postala je prava heroina jer je priskočila u pomoć 80 godina staroj sugrađanki koja je bila na ivici smrti! Ona je baki čiji je život bio ugrožen pružila reanimaciju do dolaska Hitne pomoći.

Ova priča, nalik na neku sa filma, odigrala se u petak kada je Milicu majka povezla do škole. Njih dve su bile u automobilu kada su videle da je ženi na ulici pozlilo. Stale su, prišle ženi koja je bila bez svesti, a Milica joj je bez razmišljanja pomogla i odmah započela proces reanimacije koji je nesretnu ženu i spasio.

- Bile smo u kolima na putu ka školi i ugledale smo gospođu koja leži na trotoaru. Ona je odmah istrčala napolje i prišla ženi. U tom momentu neko je već pozvao Hitnu pomoć, Milica se predstavila, rekla je da je volonterka Crvenog krsta i da zna da ukazuje pomoć. Počela je da je pregleda, osluškivala joj je puls i razgovarala sa operaterom Hitne pomoći. Objasnila im je sve detalje i opisala kako žena izgleda. Pretpostavljala je da je u pitanju srčani udar, a oni su joj objasnili da treba da se radi reanimacija, što je ona i učinila. Reanimirala ju je sve dok nije pristigla ekipa Hitne pomoći. Pomagala joj je i jedna žena koja se tu takođe zadesila, pa su staricu reanimirale neizmenično - ispričala je Miličina majka Jasmina Nađ za Telegraf.

Iako je Hitna pomoć pristigla ubrzo i pružila ženi adekvatnu negu i lekove, ključni spasilac je zapravo bila devojčica, što su lekari kasnije i potvrdili.

- Došla je Hitna pomoć, oni su reagovali, dali su joj adrenalin dok nisu našli stabilniji puls kako bi je transportovali. Milica je sve vreme bila sa njima i pomagala im šta god je trebalo. Spomenuli su da je prva pomoć izuzetno bitna, kao i da se reanimacija ukaže u prvih nekoliko minuta zbog srčanog mišića. Sve je ona radila dok nisu došli - navodi ponosna majka.

Inače, Milica je volonterka Crvenog krsta nepunih godinu dana i ovo je bio prvi put da nekome konkretno pruži reanimaciju, ali je sasvim jasno da je i te kako dobro znala šta radi.

- Bila sam sigurna da moje dete zna šta radi. Nije lako raditi kompresije dok spašavate nekome život. Milica je to sve prošla na obuci sa lutkom, ali nikada do sada u realnom životu nije bila u prilici da pruža pomoć nekome ko nema puls i da mora da se snađe. Veoma sam srećna što je sve prošlo u najboljem redu i što je ona imala priliku da iskusi ovako nešto i van obuke. Ne mogu da objasnim kakav je to osećaj, biti u takvoj situaciji. Milici nije strano da ukazuje prvu pomoć za manje nezgode, bilo je takvih situacija, ali ovo je prvi put da je ovako ozbiljna situacija u pitanju - zaključuje majka hrabre devojčice.

Izvor: Blic

U organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i Organizacionog odbora u Somboru je 3. i 4. novembra održana 14. književna smotra „Velјkovi dani“. Manifestacija koja je osnovana 2007. godine, a koja se od 2018. godine održava svake druge godine, posvećena je sećanju i proučavanju dela čuvenog Somborca, pripovedača, pesnika, enciklopadista, istoričara umetnosti, novinara Velјka Petrovića, ali takođe i predstavlјanju savremenih pripovedačkih tokova u srpskoj književnosti.

Ovogodišnja nagrada za celokupno pripovedačko delo – „Velјkova golubica“ pripala je Radoslavu Petkoviću, a na okruglom stolu predstavlјen je portret Jovice Aćina, laureata iz 2020. godine.

Sa namerom da se podrži i podstakne kreativno pisanje kod dece organizovan je i konkurs za nagradu „Gran pri Golubić“ na kom su učestvovali osnovci i srednjoškolci iz cele Srbije, te je stručni žiri ovo priznanje dodelio za priču „Kad lišće opada“ Bogdane Jovanović iz Paraćina.

Pokrovitelјi 14. „Velјkovih dana“ su Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a manifestaciju su ispred lokalne samouprave posetili članovi Gradskog veća Anita Stojakov i Srđan Savić.

U subotu je u Bačkoj Topoli, održana tradicionalna memorijalna trka „Pal Skenderović”, u čast velikog atletičara – maratonca iz ovog grada. Ova godina je bila posebna jer zbog stogodišnjice rođenja Pal Skenderović organizator ove trke Atletsko udruženje Topola, za učesnike trke predvideo i novu stazu, gde se trčalo u širem centru grada.

Trčalo se na 5 i 10 kilometara gde se savladavala i četiri uspona što je otežavalo postizanje istaknutih rezultata.

Po kišovitom i hladnom vremenu učešće u trci uzelo je 220 trkača, a prvi na cilj na 10 km. je stigao Denis Firulović, dok je kod dama pobedu odnela Nora Trklja.

I ove godine Somaratonci u velikom broju su uzeli svoje učešće i bili su veoma uspešni. U konkurenciji na 10 km. druga mesta u generalnom plasmanu postigli su Josip Major i Tijana Kabić.

U svojim starosnim kategorijama prvo mesto su osvojile Željka Ćurčić i Danica Grujić Firanj. Drugo mesto u svojim kategrijama osvojili su Dejan Nikolić, Đuka Čeljuska, Arpad Šarkezi i Vesna Bjelan a treća mesta Tijana Odobašić, Jelena Stanimirović i Jelena Perenčević. Trku na 10 km. uspešno završili i Milan Kovačić, Miroslav Liščević, Zoran Nikolić, Mario Kundit, Nedeljko Katić, Ilija Zvekanov, Boško Jerković, i Đorđe Rackov.

Na trci na 5 km. najuspešnija je bila Damjana Perenčević zauzevši drugo mestu u ženskoj konkurenciji. Na pobedničko postolje stali su, Ana Pešić prvo mesto, Branislav Katić, Vuk Stojisavljević i Branko Nenadić treće mesto.
Istu trku uspešno su završili i Aleksandar Martinović, Konstantin Jerković i Aleksandar Krneta.

Dan kasnije održano je otvoreno prvenstvo Fruške Gore, na 5.5 i na 11 kilometara.

Milan Kovačić i Miroslav Liščević uspešno su istrčali dužu stazu kao i Daniel Šokac kraću stazu.

Košarkaši Železničara poraženi su na gostovanju u Somboru od ekipe Džokera rezultatom 103:84 u utakmici 5. kola Druge lige Srbije.

Dobro su otvorili meč igrači sa Železničke stanice, dobili prvu četvrtinu, ali je favorizovani domaćin zahvaljujući furioznoj igri u naredne dve došao do velike prednosti koju niju ispuštao do kraja. Ta dva perioda Džoker je rešio u svoju korist sa 27 razlike.

Najefikasniji u Železničaru bili su Raković i Panić sa 20, odnosno 19 poena. Dvocifren je bio i Milošević sa 12 poena.

U narednom kolu Žele je ponovo gost, ovoga puta Moravi iz Vladičinog Hana koja ima identičan učinak od jedne pobede i četiri poraza u dosadašnjem toku šampionata.

Izvor: Morava info

Za smrt svoje bake J.Ć. (75) njen unuk Srđan Marčeta krivi rođaka koji je, tvrdi, dva meseca ranije udario šakom u glavu.

Osim što će pravdu potražiti na sudu, Marčeta je svoju priču želeo da podeli u javnosti, jer ga, kako kaže, veoma boli što je njegova baka, do tada samostalna i zdrava starica, od tog dana pala u postelju, trpila velike bolove i živela u strahu sve dok nije preminula.

-Incident se dogodio 26. juna, u dvorištu koje je baka delila sa bratom svog pokojnog muža i njegovom porodicom. Sve je krenulo banalno, primedbom njegovog sina da njena kanta za smeće „zagađuje vazduh“, zbog čega je pokušao da je pomeri, što baka nije dozvoljavala, te ju je udario šakom u glavu. Kanta je, napominjem, stajala na mestu na kom je oduvek bila i na kom, do tada, nikom nije smetala, započinje priču unuk Srđan, koji najveći deo vremena, zbog posla, provodi u Austriji.

Pošto ga je baka odmah pozvala (jer i nema nikog drugog, s obzirom da joj je jedina ćerka preminula, a zet i dva unuka žive i rade u Austriji) i ispričala mu šta se dogodilo, Srđan je zamolio komšiju da ode do nje i vidi šta se dogodilo.

-Komšija me je odmah nazvao i rekao mi da je baka stavila hladnu oblogu na glavu, te da mu se požalila da je jako boli. Još mi je napomenuo da je, kad se sve to dešavalo, čuo njeno zapomaganje, s obzirom da je bio u svom dvorištu, koje je u neposrednoj blizini našeg. Sve je video i čovek koji je bio na gradilištu kuće do nas, kao i žena od tog rođaka koja mu je, oslovljavajući ga imenom, govorila „nemoj“, nastavlja naš sagovornik.

Navodi i da je pozvao telefonom policiju, te da isprva nisu hteli da izađu na teren, ali da su nakon ubeđivanja ipak pristali. Nasilni rođak je u međuvremenu, nakon nepunih sat vremena od incidenta, tvrdi Srđan, otputovao iz Apatina u grad u kom živi i radi.

-Baka je policiji ispričala šta se dogodilo, oni su sačinili zapisnik i na tome se sve završilo. Sa njom sam ostao u stalnom kontaktu telefonom i po nekoliko puta dnevno, glava je neprestano bolela, nije mogla da spava, bila je uznemirena, slaba, komšije su je snabdevale i pomagale joj, počela je i da povraća, bio je doktor, smeštena je u bolnicu i tamo je konstatovano da je imala moždani udar. Bila je nepokretna, svakog dana sve lošije i 1. septembra je preminula, navodi Srđan.

On tvrdi da se sve što se izdešavalo sa njegovom bakom posledica udarca koji je dobila i ogromnog stresa koji je on izazvao. Takođe naglašava da ga posebno boli što niko od deverove porodice nije prišao da joj pruži pomoć, da joj se izvini, zamoli za oproštaj, kao što ni njemu i njegovima nisu ni izrazili saučešće nakon njene smrti.

-Niko od njih nije bio ni na njenoj sahrani. Taj rođak što je udario nije nam se javio ni na jedan od bezbroj telefonskih poziva sve ovo vreme, nije u međuvremenu dolazio u Apatin (iako je to ranije često činio), njegovi roditelji od tada ne razgovaraju sa nama, a njegova majka ga je, kako sam čuo, u komšiluku pravdala da je baku „udario slučajno“. Da je bilo slučajno, valjda bi joj se izvinio, pomogao joj, pokazao kajanje, pre svega valjda bi se javio na telefon, kako je to stalno činio pre ovoga. Nikada mi neće biti jasno kako bilo ko može sebi da dozvoli da nasrne na jednu bespomoćnu staricu, pita se ogorčeni unuk, ponavljajući da ima moralnu obavezu kako prema pokojnoj baki, tako i prema njenoj pokojnoj ćerki, a njegovoj majci, da protiv nasilnog rođaka podnese krivičnu prijavu.

Izvor: apatinskenovine.rs

 Somborska gimnazija i danas predstavlјa mesto gde se poštuje svaki učenik, podstiču nove ideje i ide u korak sa potrebama savremenog društva, izjavio je danas ministar prosvete Branko Ružić na svečanosti u Narodnom pozorištu u Somboru povodom 150 godina postojanja Gimnazije „Velјko Petrović".

Ružić je istakao da je Somborska gimnazija pratila tok reformi u oblasti obrazovanja i značajno unapredila kvalitet rada uvođenjem novih obrazovnih programa za talentovane učenike.

Tokom 150 godina, gimnazija je uspešno razvijala toleranciju, a učenici su sticali kvalitetnu edukaciju, naglasio je ministar, čestitajući jubilej ovoj obrazovno-vaspitnoj ustanovi.

Ružić je podsetio da je reč o najvećoj gimnaziji u Zapadnobačkom okrugu i jednoj od najuspešnijih gimnazija u Vojvodini.

On je rekao da je iz ove gimnazije potekao veliki broj značajnih imena, kao i da nekadašnji učenici sa ponosom ističu da su bili deo Somborske gimnazije.

Ministar je naveo da u ovoj školi svoja znanja unapređuju i učenici talentovani za računarstvo i informatiku, sport, geografiju i istoriju. "Ponosni smo na znanje koje posedujete i vašu energiju koja je zasigurno pokretač budućeg razvoja naše zemlјe", rekao je Ružić.

Svečanosti su prisustvovali i Patrijarh srpski Porfirije, državni sekretar zadužen za prosvetu iz Mađarske Zoltan Maruža, crkveni velikodostojnici, kao i brojne zvanice iz javnog i kulturnog života.

Izvor: dnevnik.rs

Nova polemika pokrenuta je na Tviteru juče, a oštri komentari upućeni su jednoj profesorki srpskog jezika

Stavovi na Tviteru svakodnevno pokreću polemike u celom našem društvu, a ovoga puta korisici pomenute društvene mreže otišli su toliko daleko da je protiv pofesorke srpskog jezika pokrenut "internet linč". Naime, temu je započela ona komentaširući u tvitu da se od prosvetnih radnika traži da roditelje informišu o vakcini protiv HPV virusa, međutim, pojedinci su je odmah etiketirali kao protivnicu vakcinacije, pa je čak došlo i do deljenja njenih privatnih informacija.

- Suptilno nam je na Nastavničkom veću preneto da na roditeljskom kažemo za vakcinaciju protiv HPV virusa. Ne pada mi na pamet - navela je profesorka, a komentari su ubrzo počeli da se nižu.

Neki su naveli da bi joj odmah dali otkaz i poželeli joj sve najgore, dok su se drugi složili sa stavom profesorke. Nakon oštrih komentara koji su joj upućeni, ona je objasnila da svako ima svoj stav, te da je na roditeljima da li će vakcinisati svoje dete i da je njena poenta bila samo da naglasi da posao informisanja ljudi o zdravstvenim pitanjima pripada lekarima, a ne prosvetarima.

Međutim, tviteraši se tu nisu zaustavili.

Ona je za Telegraf.rs navela da njena namera nije imala negativnu konotaciju, već je to samo bio predlog da o tako ozbiljnim temama treba da govore stručnjaci.

- Javni linč, iniciran tvitom, doveo je do deljenja mojih podataka širem auditorijumu. U skladu sa novonastalom situacijom, te opštom praksom u društvu da se samoinicijativno tumače nečije reči, moj stav je sledeći: Kao prosvetni radnik, a u skladu sa zakonom, niko ne može odbiti dopis Ministarstva, pa ni ja. Pogrešno polazeći od toga da ljudi iz opšte kulture znaju kako funkcionišu radne obaveze i hijerarhija odgovornosti, svoj stav o tome da roditelje o novom medicinskom sredstvu treba da informišu lekari, a ne prosvetni radnici, sročila sam sažeto i impulsivno - objasila je J.T. za naš portal.

Ona dodaje da bi bilo najpoželjnije organizovati kolektivni roditeljski sastanak sa lekarima, kako bi se objasnila važnost vakcine i prosledile legitimne informacije.

- Kao prosvetni radnik koji poznaje i decu i rad sa roditeljima, smatram daleko efektnijim da se o ovoj temi organizuje kolektivni roditeljski sastanak, gde će lekari dati informacije i odgovarati na pitanja roditelja
koja će neminovno uslediti, a na koja im odgovor bilo koji predmetni profesor ne može dati. Pritom, zbog procedure koja je na dobrovoljnoj osnovi, kolektivnim roditeljskim sastankom se obezbeđuje prisustvo svih roditelja, te prevenira mogućnost da neki roditelj, iz svojih ubeđenja ili straha, čak i ne ode do ordinirajuće medicinske ustanove da se raspita - rekla je J.T i dodala da ako ovo nije u interesu dece, onda ne zna šta jeste.

Profesorka kaže da samu vakcinaciju nije komentarisala, niti bi to ikada učinila jer sebe ne smatra stručnom za tako nešto. Kako navodi, najveći problem našeg društva je što ljudi traže negativan kontekst u svakom komentaru ne slušajući sagovornika.

- Nažalost, mi smo suočeni sa povećanom histerijom društva, gde određeni ljudi teže linču po svaku cenu i bez obzira na temu, ne slušajući sagovornika, već težeći da ga izvrgnu ruglu i javnom linču - zaključuje naša sagovornica.

Podsetimo, Srbija je neslavan rekorder u Evropi po broju obolelih od raka grlića materice od kojeg godišnje oko 1.500 žena oboli, a više od 700 izgubi bitku sa ovom opakom bolešću. Otkako je krenula vakcinacija protiv HPV virusa o trošku RFZO do sada je prvu dozu primilo 10.788 dece, od kojih su 5.431 uzrasta od devet do 14 godina, dok je 5.357 uzrasta 15 do 19 godina, pokazuju podaci RFZO.

Izvor: telegraf.Rs

UMETNIČKI radovi 25 umetnika i umetnica biće predstavljeni na ovogodišnjoj manifestaciji “Likovna jesen” u Somboru, koja će biti otvorena u subotu u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

Bijenale će obuhvatiti tri umetničke celine: slikarsku – gde će biti prezentovani radovi osamnaest slikara, zatim video celinu sa radovima sedam umetnika i treću „Strit art“ celinu, koju je Kulturni centar “Laza Kostić” iz Sombora, organizator manifestacije, uveo od 2016. godine. Takođe, biće predstavljen i mural, koji je osmislila i oslikala umetnica Marija Šoln.

- Umetnici pozvani da izlažu na Likovnoj jeseni su, svako na svoj način, posvećeni razlizličitim temama, ali bez obzira na vrstu umetničke preokupacije, oni uvek obraćaju pažnju na razvoj koji se dešava u svetu kao i na trenutnu situaciju u društvu. Sa sve većim uticajem liberalizma i globalnog kapitalizma, postavlja se pitanje kako se umetnost u takvom svetu može pozicionirati i kako umetnici svojim delovanjem mogu doprineti promenama koje su neophodne, posebno unutar umetničkog sistema u našoj zemlji – ističe Slavica Žarković, jedna od selektora ovogodišnje Likovne jeseni.

Podsetimo se, “Likovna jesen” je nastaladavne 1963. godine na ideju i inicijativu jednog od najpoznatijih slikara jugoslovenske umetnosti, Somborca Milana Konjovića.

Izvor: novosti.rs