Sombor.info

Jedan od najčešće konzumiranih lekova u SAD, ali i svetu, mogao bi da ostavi mnogo više posledica na ljudski organizam od tek ublažavanja glavobolje.

Acetaminofen, takođe poznat i kao paracetamol, a koji se prodaje pod brendovima Tylenol i Panadol, takođe povećava i sklonost rizicima, kaže studija iz 2020. koja je pratila promene u ljudskom ponašanju pod uticajem ovog leka.

“Čini se da pod uticajem acetaminofena ljudi osećaju manje negativnih emocija kada razmišljaju o riskantnim potezima – jednostavno ne osećaju jednaki nivo straha”, kaže neurolog Boldvin Vej sa univerziteta u Ohaju, prenosi Science Alert.

“Gotovo četvrtina populacije u SAD uzima ove lekove svake sedmice. Smanjene percepcije o riziku i češće riskantno ponašanje mogli bi da ostave rizik na društvo u celini”, dodaje.

Rezultati studije dodatno potvrđuju prethodna istraživanja koja sugerišu da su efekti acetaminofena na ublažavanje bola takođe primetni u raznim psihološkim procesima: umanjuju percepciju povređenih osećaja, umanjuju sposobnost za empatiju, a moguće da čak i zatupljuju kognitivne funkcije.

Iz istraživanja se takođe da naslutiti da bi se pod uticajem acetaminofena mogla umanjiti sposobnost percepcije i evaluiranja rizika. Efekat leka možda je mali, ali ne treba ga ignorisati, budući da je upravo acetaminofen najčešći sastojak lekova u SAD – može se pronaći u čak 600 različitih lekova koji se dobijaju na recept, ali i bez njega.

Eksperiment

U seriji eksperimenata u kojima je učestvovalo 500 studenata, Vej i njegov tim merili su koliko bi jedna doza od 1.000 miligrama acetaminofena (maksimalna dopuštena dnevna doza za odrasle) uticala na rizično ponašanje učesnika u poređenju s placebo lekovima koji su nasumice davani učesnicima u kontrolnoj grupi.

U svakom od eksperimenata, učesnici su morali da naduvaju izduvani balon na kompjuterskom monitoru, a svakim pojedinim klikom za naduvavanje zarađuju izmišljeni novac. Date su im instrukcije da zarade što je više izmišljenog novca moguće naduvavajući balon što je više moguće, ali da budu oprezni da balon ne pukne, jer bi u tom slučaju izgubili sav novac.

Rezultati su pokazali da su oni učesnici koji su uzeli acetaminofen znatno više rizikovali tokom ove vežbe, u poređenju s opreznijom placebo grupom. Oni koji su bili pod uticajem acetaminofena češće su od kontrolne grupe gubili novac jer im je pukao balon.

“Ako niste skloni riziku, naduvaćete balon malo i onda odlučiti da uzmete novac jer ne želite da balon pukne i da izgubite sve što ste zaradili”, kaže Vej. “Ali oni koji su na acetaminofenu pokazuju manje anksioznosti i negativnih emocija o tome koliko balon raste i koji su izgledi da će pući.”

Uz simulaciju s balonom, učesnici su takođe ispunjavali i upitnike tokom još dva eksperimenta, gde su ocenjivali nivo rizika koji percipiraju u različitim hipotetičkim scenarijima, kao na primer ulaganje celodnevne zarade u sportsku opkladu, skakanje s mosta ili vožnja automobilom bez zaštitnog pojasa.

U jednom od upitnika primećeno je da uzimanje acetaminofena smanjuje percepciju rizika u poređenju s kontrolnom grupom, no u drugom, sličnom upitniku nije primećen takav efekat.

Ipak, uopšteni zaključak zasnovan na prosečnim rezultatima različitih testova jeste da postoji značajna povezanost između uzimanja acetaminofena i riskantnog ponašanja, čak i ako je primećeni efekat mali.

Tim je rekao da su prepoznali da se uticaji leka na riskantno ponašanje mogu objasniti i drugim vrstama psiholoških procesa, kao što je možda smanjenje anksioznosti.

“Moguće je da, kako balon raste, oni u placebo grupi osećaju jaču anksioznost pri pomisli da bi mogao da pukne,” objasnili su naučnici. “Kada osećaj anksioznosti postane prevelik, oni završe s eksperimentom. Moguće je da acetaminofen smanjuje tu anksioznost, što dovodi do riskantnijeg ponašanja.”

Istraživanje alternativnih psiholoških objašnjenja za ovaj fenomen, kao i istraživanje bioloških mehanizama odgovornih za učinke acetaminofena na izbore u ovakvim situacijama, trebalo bi detaljnije da bude istraženo u daljim studijama, rekao je tim.

Naučnici će takođe imati još prilike da prouče ulogu acetaminofena u ublažavanju bola, budući da su studije u poslednjih nekoliko godina pokazale da u mnogim slučajevima ovaj lek nije efikasan, a ponekad nije ništa bolji od placeba, uz to što otvara rizike za razvoj drugih zdravstvenih problema.

Bez obzira na ozbiljnost tih rezultata, acetaminofen je još uvek jedan od najkorišćenijih lekova u svetu, a Svetska zdravstvena organizacija smatra ga esencijalnim lekom. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuje ga kao lek koji valja uzeti ako osoba smatra da ima simptome koronavirusa.

Možda ćemo morati još jednom da razmislimo o takvim savetima, kaže Vej.

“Moguće je da će osoba koja ima koronavirus, a uzme acetaminofen, misliti da nije toliko rizično izaći napolje i družiti se s prijateljima”, dodaje. “Potrebno nam je još istraživanja o uticaju acetaminofena i drugih lekova koji se izdaju bez recepta na naše izbore i rizike koje preduzimamo.”

Izvor: n1info.com

Izvode iz matičnih knjiga i uverenja o državljanstvu, stanovnici Sombora sada mogu da poruče, putem vajbera: https://www.sombor.rs/usluge/mia-cetbot/, ili gradskog portala: www.sombor.rs od digitalne asistentkinje MIA i dobiju na kućnu adresu. MIA je tu da, u realnom vremenu, u bilo koje doba dana ili noći, sedam dana u nedelji, pruži informacije i o drugim administrativnim uslugama, a tokom oktobra građani su joj se obratili za pomoć 9.513 puta

MIA je četbot zasnovan na veštačkoj inteligenciji, zbog čega je razgovor s njom prirodan, nalik razgovoru sa drugom osobom. Ovakav vid komunikacije predstavlja najsavremenije tehnološko rešenje i koriste ga mnoge industrije i javni sektor, kako bi korisnicima obezbedili najbolju uslugu, uz uštedu njihovog vremena i novca.

- Pretraživanje informacija na sajtu gradske uprave skraćuje vreme dolaska do informacije, ali i dalje zahteva dobru koordinaciju i snalaženje na vebu. Zato MIA predstavlja najefikasnije rešenje, jer nudi tačne i precizne odgovore na tražena pitanja i opslužuje ogroman broj korisnika istovremeno, zbog čega nam je drago da naša analitika pokazuje da postoji pozitivan trend rasta svakog meseca u broju građana koji se okreću ovoj metodi dolaska do informacija - kaže direktorka za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić.

Sombor je krajem prošle godine, bio jedna od dve lokalne samouprave u Srbiji, koje su prve dobile četbot podršku u radu gradske uprave. Putem četbota, građani, mogu da saznaju kako da ostvare pravo na dečiji dodatak, kao i da se raspitaju o proceduri utvrđivanja visine poreskog duga i izdavanju uverenja o izmirenim poreskim obavezama. Sredinom septembra ove godine, uvedene su dve nove usluge - podnošenje zahteva za izvode iz matičnih knjiga i uverenja o državljanstvu, kao i prijavljivanje komunalnih problema.

Putem četbota moguće je prijaviti bilo koji problem u gradu, poput divljih deponija, rupa na putu, kvarova na uličnoj rasveti, buke u zgradi ili ulici i druge slične situacije. MIA sve prijave prosleđuje nadležnim službama ili javnim komunalnim preduzećima, kako bi problem bio otklonjen u što kraćem roku.

Inovacija je realizovana putem regionalnog projekta “Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i BiH uvođenjem četbot aplikacije”, koji sprovode GIZ i kompanija SAGA u partnerstvu sa Mrežom za povoljno poslovno okruženje, koju predstavljaju NALED i Privredna komora Republike Srpske, u okviru programa develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Pored Sombora, MIA je zaposlena i u gradskoj upravi grada Šapca, kao i u gradovima Bijeljina i Laktaši.

Izvor: noviradiosombor.com

Pošta Srbije objavila je danas da je otvorila novi, lokalni poštansko-logistički centar u Somboru.Centar su otvorili vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević, direktor Funkcije poštanske mreže Dejan Šijak i direktorka Regionalne radne jedinice "Subotica, Zrenjanin, Sombor, Кikinda" Tatjana Andrić.

Kako je istaknuto, posle 20 godina, ovaj logistički centar se iselio iz iznajmljenog prostora i ponovo funkcioniše u poslovnim prostorijama u vlasništvu Pošte Srbije.

Đorđević je u obilasku novog savremenog prostora poručio zaposlenima da će Pošta Srbije nastaviti sa ulaganjima u poštansku mrežu, kao i da se aktivno radi na modernizaciji poslovnih procesa i jačanju kapaciteta regionalnih i lokalnih poštansko-logističkih centara.

"U veoma kratkom roku uspeli smo da osmislimo tehnološko rešenje i izvedemo sve neophodne radove na adaptaciji objekta internim resursima. Za svega nekoliko meseci rešili smo problem lokalnog poštansko-logističkog centra Sombor koji je još 2002. godine izmešten i koji je otežano funkcionisao", kazao je on.

Đorđević je istakao da ulaganjem u poštansko-logističke centre, rekonstrukcijom i tehnološkim osavremenjavanjem, Pošta Srbije ide u korak sa zahtevima korisnika i zaposlenih.

"Poboljšanje uslova rada za sve naše zaposlene je jedan od prioriteta rukovodostva, zbog čega ćemo i u narednom periodu, kao i do sada, pažljivo osluškivati njihove potrebe", izjavio je Đorđević.

Кompletno renovirani prostor lokalnog poštansko-logističkog centra 25200 - Sombor, koji će omogućiti efikasniju preradu pošiljaka na lokalu, nalazi se u ulici Dositeja Obradovića 12, u sedištu Područne jedinice Sombor, saopštila je Pošta Srbije.

izvor: Beta

Sredstvima koja su najvećim delom dobijena od Ministarstva za zaštitu životne sredine, ovog vikenda je vršeno pošumljavanje na više lokacija naše opštine. Pomoćnik ministarke za zaštitu životne sredine Dejan Furjanović i Zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić, u subotu su prisustvovali sadnji budućih stabala hrasta u Svilojevu uz atarski put čija je rekonstrukcija rađena letos.

Reč je o projektu u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, gde na teritoriji naše opštine sadimo hiljadu stabala hrasta lužnjaka. Opština Apatin sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine učestvuje već dugi niz godina u projektima pošumljavanja, a ovom današnjom akcijom, pored Apatina, po rečima ministarke Irene Vulović, na teritoriji cele Srbije biće posađeno preko 50 hiljada sadnica, rekao je Đukić

Ministarstvo za zaštitu životne sredine je tokom prošle godine zasadilo preko 150 hiljada sadnica na teritoriji Republike Srbije, dok je tokom ove godine do sada posađeno 60 hiljada. Zahvaljujem se opštini Apatin na dosadašnjoj saradnji i apelujem da učestvuje i sledeće godine na javnim konkursima za dodelu sredstava kako za sadnju, tako i za zamenu kotlova u javnim preduzećima. Ovo je jedan od načina kako bi smanjili zagađenje vazduha ne samo u opštini Apatin, nego i na celoj teritotiji Republike Srbije, poručio je Furjanović

DRUGI DAN POTRAGE U ŠUMI JUNAKOVIĆ

Nakon snimka na kome se vidi velika crna mačka kod Banje Junaković, odmah je počela potraga u koju su se uključili pokrajinska inspekcija za lovstvo, Vode Vojvodine, Vojvodinašume, PS Apatin i ZOO vrt Palić, lovci...

Za divljim predatorom se tragalo oko pet sati. Uz pomoć drona sa termovizijskom kamerom pregledano je oko 150 hektara šume.

-Juče u 13 časova smo dobili snimak nečega što podseća na crnu, divlju mačku iz porodice pantera. Već oko 16 časova smo bili ovde sa predstavnicima Voda Vojvodine, koji su nam ustupili termovizijski dron, tu su bile i kolege iz ZOO vrta Palić, sa puškom za uspavljivanje, Vojvodinašume, policija. Pretražili smo oko 150 ha ove šume uz pomoć drona, ali nismo uspeli da uočimo ništa toplokrvno, te veličine. Nadgledali smo i susedni salaš gde smo uočili neke domaće životinje i pregledom smo videli i neke ptice. Danas ponovo pretražujemo teren i to kamerom koja ima veću preciznost sa veće udaljenosti i dronom istovremeno. Nisam optimista da će se ovo brzo završiti, ali građani treba da budu ubeđeni da ćemo dati sve od sebe da ovo što pre rešimo, navodi Nemanja Ivanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu zadužen za inspekcijske poslove.

MAĐARSKA I HRVATSKA TVRDE DA “NIJE NJIHOV”

Ivanović dodaje da su Mađarska i Hrvatska kategorične da panter nije sa njihovog područja.

-Što se tiče porekla te životinje, u kontaktu sa svim okolnim ZOO vrtovima i Mađarskom i Hrvatskom, koji su kategorični da panter nije došao sa njihovog područja. Sumnjamo da je iz nekog nelegalnog poseda, tj. iz nelegalnog prometa (šverca). Nemamo informacije ni kog je uzrasta i ni kog je pola, te ništa konkretno ne možemo da tvrdimo. Odmah smo dali upozorenje da lovci ne idu samostalno u lov, već najmanje po dvojica. Još se nije dogodio nikakav nemili događaj a nadam se i da neće, dodaje Ivanović.

On objašnjava da sredstva za uspavljivanje imaju domet samo do 30 metara i da se koriste u kontrolisanim uslovima, te da je pitanje kako će to moći da se izvede na otvorenom. Takođe, problem je, kako kaže i to što na ovom području ima velika populacija šakala, te je teško utvrditi da li bi eventualno neka šteta na životinjama mogla da se veže za pantera.

-Nije bilo prijava neke štete na divljači ili nestanka domaćih životinja. Problem je što na ovom području ima veliki broj šakala. Ta životinja je dobar lovac, ako bi nešto i ostalo od onog šta ulovi, lisice i šakali će to pojesti, što je veliki problem jer ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da ako nema štete, da nema ni pantera, objašnjava Ivanović.

UPITNI SNIMCI I FOTOGRAFIJE

Upitno je i čija je slika šape, koja kruži društvenim mrežama i koja je objavljena u brojnim medijima.

-Pretpostavka je da je nastala u ataru Sonte, ali niko ne može sa sigurnošću da potvrdi da je to trag velike mačke. Podseća, ali nemamo potvrdu. Naime, crni panter je životinja koja potiče sa drugih delova zemljine kugle i ovde nema ljudi koji se, u tom smislu, bave izučavanjem divljih mačaka u slobodnoj prirodi. Takođe ne možemo da potvrdimo ni autentičnost prvog snimka koji se pojavio, a koji navodno potiče sa policijske kamere iz regije Mađarske i star je najmanje godinu i po dana. Ne možemo ni da tvrdimo sa sigurnošću ni da je to ista ta životinja. Kolege iz Mađarske kategorički odbijaju da je došla od njih, navodi Ivanović.

On dodaje da će crni panter, ako i kad se pronađe, biti smešten u ZOO vrt na Paliću, koji je kadrovsko i prostorno opremljen za njegov prihvat. Takođe apeluje na građane da se smire, da ne šalju lažne dojave, te da će svaka ozbiljna indicija o kretanju pantera biti proverena.

-Tu smo, svi resursi su nam dostupni i sve ćemo učiniti da sklonimo svaki vid opasnosti po građane, jer nam je bezbednost građana i svih učesnika u akciji traganja najvažnija, zaključuje pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu zadužen za inspekcijske poslove.

Izvor: apatinskenovine.rs

Ekipa Radničkog 1912 porazom (2:1) u Staroj Pazovi od domaćeg Jedinstva izgubila je prvo mesto na tabeli Srpske lige Vojvodine. Somborski sastav će tako nakon puna dva meseca koliko je držao tron morati da se preseli na drugo mesto. Trenutno imaju bod zaostatka u odnosu na rivale iz Stare Pazove. Što se derbija tiče, Pazovčani su poveli već u drugom minutu golom Dragana Dašića do nedavno prvotimca somborskog tima.

Gosti su do poravnanja došli sredinom prvog poluvremena preko Novaka Vujoševića. Već u prvom minutu nastavka Mile Vujasin doneo je svom timu novo vođstvo, za koje se ispostavilo da je na kraju bio i konačan rezultat utakmice. Stanišić je u derbiju začelja ugostio ekipu zrenjaninskog Radničkog. Gosti su slavili pogotkom Stevanovića u 47. minutu meča iz kaznenog udarca.

U poslednjem prvenstvenom jesenjem kolu Radnički 1912 će u subotu, 19. novembra ugostiti Bačku iz Bačke Palanke, dok će Stanišić ovu jesen završiti istog dana, gostovanjem u Bečeju.

Jedinstvo – Radnički 1912 – 2:1 (1:1)

Strelci: Dašić, Vujasin (Jedinstvo). Vujošević (Radnički 1912).

Žuti kartoni: Grandov, Pađen (Jedinstvo). Goronjić, Jančić, Jovanić, Matijević, Vujošević (Radnički 1912).

Jedinstvo: Milinović, Vitas (Šimun), Ivetić, Dašić, Pađen, Milenković, Vujasin, Matović (Mihajlović), Kačarević, Živanović (Grandov), Vukašinović.

Radnički 1912: Vidaković, Dimković, V. Marković, Matijević (Miličković), Stevanović (Jančić), Petrović, Glišović, Goronjić, Jelić, Antunić, Vujošević.

Izvor: somborsport.org

Mada su proteklih nekoliko dana postojale nedoumice oko stvarnog postojanja, iz zaroblјeništva navodno odbeglog, crnog pantera u šumama oko Apatina i Sonte, snimak do kojeg je došao „Dnevnik“ možda bi mogao bi da donekle da razjasni ovu misteriju, koja je postala medijski viralna.

Naime, na video snimku, urađenom juče u prepodnevnim satima pametnim telefonom sasvim jasno se vidi crna životinja koja hoda na ivici šume u neposrednoj blizini Banje Junaković, smeštenoj na sredokraći između Apatina i Prigrevice. Snimak su načinili gosti banje sa jednog od balkon na prvom spratu, a kako je životinja poprilično udalјena, teško je nedvosmisleno tvrditi da je reč o leopardu crnog krzna.
Prema saznanjima „Dnevnika“ ovaj snimak je uneo nemir među goste ove banje, koji se ne usuđuju da napuštaju objekat. Kako je snimak načinjen sa velike udalјenosti, iako je snimatelј koristio najveći „zum“, vrlo je teško prosečnom gledaocu proceniti veličinu životinje, što ostavlјa tragove sumnji.

Znajući u kom delu okoline Banje Junaković je načinjen snimak, jasno je da se životinja uputila u dubinu šume, ka „Malom Petrovom salašu“, čiji vlasnik u razgovoru za naš list, kategorički tvrdi da se ne radi ni o kakvoj opasnoj životinji.

"To su najobičnije gluposti. Video sam snimak i tvrdim da se radi o običnom, domaćem crnom mačku koji neprestano šeta od mog salaša do banje, kojeg hranimo i mi i povremeno gosti banje", rezolutan je Petar Rašeta, vlasnik i idejni tvorac „Malog Petrovog salaša“.

Kaže da su sve njihove životinje puštene da slobodno šetaju oko salaša, ni jedna ne nedostaje, a da takva zver luta u okolini, sigurno bi nestajale.
"Budimo ozbilјni, mi ovde učimo decu da poštuju prirodu, da se snalaze u njoj, pa nije u redu da širimo takve glasine", lјuti se na medijske senzacije, proglašavajući ih neistinitim, Petar Rašeta koji godinama unazad na „Malom Petrovom salašu“ organizuje ekološke i prirodnjačke učionice, ali i šetnje kroz bujnu šumu hrasta lužnjaka koji okružuje Banju Junaković..

Izvor: dnevnik.rs

Poznato je da Sombor, kao najzeleniji grad u Srbiji, prednjači u zelenim politikama i važi za jedan od ekološki najosvešćenijih gradova u Srbiji. Grad gde se sistemski ulaže u unapređenje zaštite životne sredine i gde se sistemski neguju zelene površine. To potvrđuje i činjenica da je ove godine trostruko uvećan budžet za oblast zaštite životne sredine, a kako navodi i gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, u planu je da se u narednoj godini taj budžet i dodatno poveća.

Trenutno, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, u toku su radovi sadnje vetrozaštitinog pojasa u Čonoplјi, za šta je obezbeđeno 450 sadnica.

„Ove godine smo trostruko povećali budžet za oblast zaštite životne sredine, a u 2023. će biti još dodatno uvećan. Danas smo u Čonoplјi, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, započeli sadnju vetrozaštitinog pojasa sa 450 sadnica. Podizanjem zelenih pojaseva ostvaruju se višestruki benefiti, sprečava se erozija vetrom, samim tim čuvamo površinske slojeve zemlјišta koji sadrže najviši procenat humusa, štitimo puteve od snežnih smetova, povećavamo zeleni fond u našem gradu. U protekle tri godine, na teritoriji Grada i naselјenih mesta, podignuto je preko 6 km zaštitnih pojaseva“, rekao je gradonačelnik Sombora.

Pomoćnik ministarke za zaštitu životne sredine, Dejan Furijanović, pohvalio je posvećenost i rad lokalne samouprave u ovoj oblasti, te pozvao nadležne u Gradskoj upravi da nastave da učestvuju na konkursima koje raspisuje nadležno Ministarstvo, kako bi naš grad nastavio da budu u vrhu liste ekoloških gradova, kako u svom okruženju, tako i u celoj zemlјi.

„Ministarstvo zaštite životne sredine kako ove, tako i sledeće godine objaviće Javne konkurse na kojima apelujemo da opština Sombor i dalјe učestvuje, jer ovakve i slične akcije pospešuju bolјem i zdravijem vazduhu kako i na teritoriji opštine Sombor, tako i na celoj teritoriji Republike Srbije“, istakao je Furijanović.

Još jedan od dokaza koji govori u prilog tome da Grad neguje svoj „zeleni“ identitet je uspešno rešavanje problema Proteinke, gde je u toku sadnja 1500 novih sadnica.

„Paralelno sa današnjom sadnjom, završava se još jedan zajednički projekat Grada i Ministarstva zaštite životne sredine, reč je o projektu sanacije zemlјišta u Proteinci. Ovo je bila ekološki najproblematičnija lokacija na teritoriji našeg Grada. Sanacijom zemlјišta i sadnjom 1500 sadnica, mi trajno rešavamo ovo pitanje i dobijamo značajnu novu zelenu površinu u gradu“ , objašnjava Ratković i dodaje da je Grad Sombor ponosan na svoje zelenilo, ali i dosledan u vođenju zelene politike, što potvrđuje izgradnjom i uređenjem novih parkova, novih zelenih oaza i površina pod šumom, a sve u cilјu kvalitetnijh uslova za život naših sugrađana.

Aromaterapija, (grčki: aroma – miris, therapia – lečenje) doslovno znači „lečenje mirisom“. U pitanju je drevni način lečenja zasnovan na upotrebi esencijalnih (eteričnih) ulja, čiji mirisi imaju pozitivne psihološke i emocionalne uticaje na smirivanje i uravnoteženje uma, duha i tela.

Aromaterapija ima izuzetno širok spektar primene jer be samo da smanjuje stres i opušta, već “leči” čitav niz tegoba – može olakšati blaže oblike depresije, nesanicu, emocionalno uzrokovane seksualne probleme, glavobolje, bolove u mišićima, simptome PMS-a ili poremećaje u menopauzi….

Neka eterična ulja stimulišu obnavljanje i rast zdravih ćelija, a takođe regulišu fizičku, emocionalnu i psihičku ravnotežu čoveka. Podstiču regeneraciju kompletnog našeg biosistema i jačaju imunitet, osvežavaju umorni organizam, smiruju prenadražene nerve i poboljšavaju raspoloženje, piše Stetoskop, a kao važnu osobinu eteričnih ulja navodi i njihovo baktericidno i antivirusno dejstvo u suzbijanju infekcija otpornih na metode konvencionalne medicine.

Nijedno ulje ne deluje samo na jednu oblast, jedan organ ili problem i tip tegoba, već je njihovo dejstvo često višestruko i svestrano. Međutim, napominje se da je u aromaterapiji veoma bitan pravilan odabir ulja koje će najviše odgovarati i pomagati pacijentu u lečenju i postizanju psiho-fizičke ravnoteže.

„Apsolutno ne treba voditi rasprave tipa – Koje je eterično ulje najbolje? , već ih treba koristiti“, smatra Gordana Ivanović, farmaceutkinja i aromaterapeutkinja, s kojom se možete konsultovati preko Doktok platforme.

Kako koristiti eterična ulja?

„Osim u par zemalja gde se koriste oralno (Francuska), uglavnom se koriste lokalno – na kožu, uz masažu ili bez – kao inhalacije u obliku inhalatora, gelova za tuširanje, mleka za tela, raspršivanje u prostoriji, kupkama”, objašnjava Ivanović i podseća na “univerzalno pravilo u aromaterapije”: Manje je više.

Bilo da udišemo miris ili ih koristimo za masažu, s eteričnim uljima treba biti vrlo umeren. Kad je masaža u pitanju, važno je naglasiti da se eterična ulja u čistom rastvoru nikada ne primenjuju direktno na kožu, već je potrebno razblažiti ih baznim uljima, dok se za obloge ili inhalaciju stavlja tek nekoliko kapi u posudu s vodom.

“Eventualne alergije se mogu ispitati jednostavnim testom nanošenjem par kapi na kožu podlaktice i praćenjem reakcija na koži za 48 sati. Jedna bočica eteričnog ulja ima kapacitet jedne fabrike lekova, pa stoga treba biti svestan moći koju ta malena bočica ima, kao i da ulja treba pažljivo koristiti”, ističe Ivanović.

“Kako je svaka napetost individualna tako je i odabir ulja u skladu sa uzrokom anksioznosti”, objašnjava farmaceutkinja, ali nam daje neke smernice kako izabrati pravo ulje.

“Na primer – eterično ulje lavande je opšte priznato kao opuštajuće i za dan i za noć. Eterično ulje bergamota takođe. Ali ako vam je potrebno da budete aktivni u toku dana, ovoj kombinaciji dodajte i malo ruzmarina ili ylang ylanga. Ako su uz napetost prisutni i digestivni problemi dodaje se i eterično ulje majorana. No, dešava se da neko ne voli lavandu, što opet ima dijagnostički karakter za atomaterapeuta, pa se umesto lavande savetuje eterično ulje geranijuma. Ako uz napetost postoji i problem spavanja može se dodati i eterično ulje vetivera.”

Protiv bolova, tj. analgetičko dejstvo imaju eterična ulja belog bora, kleke, eukaliptusa, lavande i ruzmarina, a antidepresiono dejstvo unos eteričnih ulja bergama, grejpa, gorke narandže, žalfije, lavande, mandarine i majorana…Antivirusno dejstvo imaju ulja čajevca, limuna, sandalovine, đumbira, majčine dušice, nane, a testovi in vitro potvrdili su da neka ulja, poput ulja ruzmarina, karanfilića, kreča, cimeta i čajnog drveta, mogu imati antibakterijsko dejstvo, piše Svet zdravlja.

Batinska bitka počela je 11. novembra i trajala je do 19. novembra 1944. godine. Vodile su je jedinice Narodno-oslobodilačke vojske i Crvene armije i nemačka vojska koja se povlačila, samo 20 kilometara od Sombora, a Sombor je tada već bio oslobođen. video icon
Borci su bili iz svih delova Vojvodine, a spisak oko 1.500 poginulih pripadnika NOV-a istaknut je na izložbi u Muzeju Batinske bitke.

Ime svog oca našla je Bosiljka Zelenović iz Starih Banovaca.

"Otac je rođen 1912. godine, a pogunuo je 1944., imala sam tada tri godine", kaže Biserka, koja je iz Starih Banovaca došla na obeležavanje 78. Godišnjice Batinske bitke.

Uprkos svom značaju Batinska bita bila je skrajnuta u donosu na ostale bitke koje su u Drugom svetskom ratu vođene na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Razlog je kasniji razlaz sa Sovjetskim sevezom.

"78 godina posle, mi slavimo istinu i pobedu izvojevane u Batinskoj bici, a to je istina o slobodi koja nije data, već koja je osvajana pedalj po pedalj, ne samo u Batinskoj, već i u drugim slavnim bitkama tokom Drugog svetskog rata koje su trajale pune četiri godine. To je istina o bojištima, o logorima i zločinima nad narodom koji je umeo da voli i ceni svoju slobodu i brani svoju otadžbinu", kazao je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

U čast poginulih boraca vence su položili delegacija Grada Sombora, Ruske ambasade, Vojske Srbije, Rezervnih vojnih starešina Sombor i delegacije SUNOR-a iz više krajeva Vojvodine.

Izvor: RTV