Sombor.info

Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra 2022. godine, u 19 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor, na adresi Venac Radomira Putnika 2, Kulturni centar „Laza Kostić” Sombor organizuje prikazivanje predstave „Slavne srpske vojvode”, autora dr Miće Živojinovića, u režiji prvaka Narodnog pozorišta u Beogradu, Boška Puletića.

Predstava „Slavne srpske vojvode” hronološki prati razvoj velikog ratnog i ličnog prijatelјstva trojice gorostasa srpske istorije, vojvode Živojine Mišića, vojvođe Stepe Stepanovica i vojvode Petra Bojovića. Ponikli sa iste klase vojne akademije, svoje drugarstvo kroz najteža životna iskušenja, pretvorili su u veliko lično prijatelјstvo koje je trajalo, do samog kraja njihovog života.

Predstava prati istorijske događaje o atentatu u Sarajevu, preko bitaka na Ceru i Kolubari, Golgote naroda i vojske tokom povlačenja preko Albanije, sve do proboja Solunskog fronta, oslobađenja poroblјene Otadžbine i stvaranja prve Jugoslavije.

Igraju Boško Puletić kao vojvoda Živojin Mišić i Lepomir Ivković kao vojvoda Stepa Stepanović, Vladan Gajović kao vojvoda Petar Bojović, glumci Narodnog pozorišta iz Beograda. U ulozi naratora pojavlјuje se autor ovde predstave dr. Mića Živojinović.

Ulaz na predstavu je slobodan!

Mesna zajednica Kupusina će ove subote biti domaćin još jedne „Kobasicijade“. Pored ekipa koje će se nadmetati u kvalitetnom punjenju kobasica, organizatori su za sve posetioce obezbedili zagrejane šatore u kojima će moći da kupe i degustiraju sveže pečene kobasice, kao i da se osveže i zaslade raznim domaćim proizvodima. Za još bolju atmosferu, biće zadužen temerinska grupa The End.

Okupljanje takmičarskih ekipa je predviđeno od 9 do 10 časova, kada će biti podeljeno i meso, a za sve koji žele da degustiraju gotove proizvode, to će moći od 10 časove prepodne, kao i tokom celog dana. Eventualna kiša ili bilo kakvi loši vremenski uslovi neće biti prepreka za dobru zabavu i uživanje, jer će u zagrejanom šatoru biti dovoljno mesta za sve koji sutra posete kupusinsku „Kobasicijadu“ koja će se održati na fudbalskom igralištu, dok će šator za posetioce biti postavljen na betonu rukometnog igrališta.

Pored pečenih kobasica, posetioci će moći da vide, probaju i kupe razne domaće suhomesnate, kao i mlečne proizvode, te tradicionalni Langoš, kao i Kurtoš kolač.

Član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić i izvršna direktorka JKP „Prostor“ Snežana Cico obišli su danas radove na rekonstrukciji dela trotoara u Batinskoj ulici u Somboru.

Radi se o sanaciji trotoara u dužini od 172 m i širine 2m, gde je prvo rađeno rušenje prvobitnog trotoara i ivičnjaka, zatim je rađena priprema pred asfaltiranje tokom koje urađeno ravnanje terena. Trenutno se radi na asfaltiranju staze na površini od 344m2, nakon čega će slediti i ugradnja rigola.

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Dane Basta, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, potpredsednik Vojvođanskog bokserskog saveza Želјko Mrdaković i članica Gradskog veća Antonija Nađ Kosanović u sredu, 2. novembra, posetili su Bokserski klub Sombor.

Ovom prilikom pokrajinski sekretar Dane Basta uručio je klubu novu opremu koja se sastoji od džakova za boks, rukavica, bandažera, vijača i fokusera.

„Nama je izuzetno drago što smo mogli da prepoznamo njihove potrebe na našem konkursu i dodelimo sredstva za nabavku nove sportske opreme u vrednosti od 200 hilјada dinara i siguran sam da će ovim mladim bokserima koristiti u trenažnom procesu i pomoći da naprave još bolјe rezultate“ rekao je Basta.
Gradonačelnik Sombora zahvalio se pokrajinskom sekretarijatu na novoj opremi koju je dobio bokserski klub, ali i na podršci koju su dobili i drugi somborski klubovi.

„Pre svega bih iskoristio priliku da se zahvalim pokrajinskom sekretaru za sport i omladinu što je uručio opremu Bokserskom klubu Sombor. To nije jednini klub iz Sombora koji je dobio opremu, pored bokserskog kluba dobili su opremu i kajakaški klub, rukometni i odbojkaški klub, a sve kako bi naši sportisti imali što bolјe uslove u dalјem trenažnom procesu. Ono što je veoma bitno da vidimo ovde puno mladih i novih naših sugrađana koji su krenuli da se bave sportom, a to je svakako i cilј svih nas u Gradu Somboru“, poručio je gradonačelnik Ratković.
Želјko Mrdaković ispred Vojvođanskog bokserskog saveza istakao je da na osnovu rezultata i pedagoškog rada sa najmlađima lako je da se prepozna kom klubu treba da se pruži podrška.

„Bokserski klub Sombor svojim rezultatima kako u ekipnoj konkurenciji kao prvak države, tako i u pojedinačnoj konkurenciji, kroz zaista veliki broj prvaka države, učesnika i osvajača trofeja sa raznih međunarodnih takmičenja, pokazuje i dokazuje da je jedan od vodećih klubova u Srbiji“ kazao je Mrdaković.

Koliko studenata će se, od njih 2.749 koliko ih je konkurisalo, useliti 15. novembra, biće poznato nakon isteka roka za žalbe, odnosno 9. novembra. Tada će biti utvrđena i konačna rang lista, pa će biti poznato i koliko budućih visokoškolaca će se useliti u domove u Zrenjaninu, Somboru i Novom Sadu.

- Studentski centar Novi Sad godinama investira značajna sredstva u unapređenje uslova za ishranu i boravak studenata. Prošle i ove godine investirali smo preko 50 miliona dinara. Rekonstruisali smo Veliku menzu, otvorili novi studentski restoran u prizemlju Spensa za 500 obrka. Potpuno smo sredili enterijer u domu "Feješ Klara", a u domu "23. oktobar", rekonstruisaćemo hidrantsku mrežu. Prošle godine su u domovima "Slobodan Bajić" i "Veljko Vlahović" zamenjena vrata na sobama i uređene terase. U svim sobama u domu "Nikola Tesla" ugrađene su nove tuš kabine, a na "Sajmištu" je rekonstruisan krov. U saradnji s gradskim i pokrajinskim službama razgovaramo o obezbeđivanju adekvatne lokacije za izgradnju još jednog studentskog doma, u kom bi bio obezbeđen smeštaj za više stotina studenata - kaže Zoran Martinović, direktor Studentskog centra Novi Sad.

Izvor: novosti.rs

Povodom 60 godina guslarskog stvaralaštva i 30 godina rada u guslarstvu najstarijeg narodnog guslara u kulskoj opštini, Strajka Međa, Kulturno-umetničko društvo „Marko Milјanov“ iz Kule i Kulturni centar Kula organizuju veliko guslarsko veče u subotu, 5.novembra, sa početkom u 18 časova, u sali Kulturnog centra u Kuli. U programu učestvuju: Strajko Međo, Boško Vujačić, Kosta Plakalović, Slavko Jeknić, Draško Malidžan, Žarko Milić, Aleksandar Taušan, Boško Golijanin, Miladin Karličić, Ljubiša Atelјević, Vukan Đuka, Radovan Šojić, Milanko Gardović, Dušan Karličić, Strahinja Magdelinić i Matija Magdelinić, dok su specijalni gosti: dvojničar Ratko Joković, pesnik Blagoje Baković i besedničar Želјko Čurović. Voditelјka programa je Slađana Klačar Dakić, a ulaz na guslarsko veče je slobodan. Organizatori događaja su Kulturno-umetničko društvo „Marko Milјanov“ i Kulturni centar Kula.

Galerija “Meander” Apatin je raspisala konkurs za održavanje samostalnih i grupnih izložbi u oblasti vizuelnih umetnosti u 2023. godini, a pravo učešća imaju profesionalni umetnici koji su prošli proces umetničkog obrazovanja (Akademija likovnih i primenjenih umetnosti) i delovanja u kulturi, čije je delo, kroz angažman, doživelo umetničku verifikaciju.

Prijava treba da sadrži biografiju autora, adresu, kontakt telefon, mejl adresu, recenziju izložbe ili koncept u nekoliko rečenica (ne više od jedne strane), pet do deset fotografija radova koji bi bili izloženi sa podacima (naziv, dimenzija, tehnika, godina nastanka), tehnički opis izložbe i katalog poslednje izložbe.

Prijave sa potrebnom dokumentacijom treba dostaviti do 02. decembra 2022. godine u elektronskoj formi na mejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili poštom na adresu Galerija „Meander“, Trg Nikole Tesle 12 25260 Apatin.
Nakon završetka konkursa i odluke Umetničkog saveta galerije „Meander“, svi učesnici biće obavešteni o rezultatima. Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 025/773-923, a kontakt osoba je Jovana Momčilović.

Izvor: Radio Dunav

Napetost, nervoza, strah, strepnja, briga… to su samo neki od načina ispoljavanje anksioznosti - emocije sa hiljadu lica.

Psihijatar i psihoterapeut dr Nataša Šikanić objašnjava za portal N1 da je anksioznost normalna reakcija na stres i normalna emocija u nekim situacijama.

„Upozorava nas na opasnost i ukazuje da treba da obratimo pažnju. Kroz istoriju i evoluciju strah je emocija koja nas štiti od opasnosti i mobiliše neka zaštitna ponašanja“, navodi ona.

Prema njenim rečima, ne postoji osoba koja nije bila anksiozna. U nekim životnim situacijama anksioznost se smatra normalnom emocijom.

„Kada imamo ispit, intervju za posao, nađemo se u nekoj opasnoj situaciji, brinemo o zdravlju normalno je da osećamo strah i anksioznost. Povremena briga, strepnja, strah, anksioznost su potpuno normalne. Kada se ove emocije javljaju češće, kada ne postoji razlog, kada su prisutne svakodnevno, traju dugo, utiču na svakodnevno funkcionisanje, imamo preterane reakcije, previše strepimo, osećamo strah u situacijama u kojima se strah ne očekuje… možemo govoriti o anksioznim poremećajima“, kaže ona.

Anksiozni poremećaji su najčešći oblik poremećaja emocija i najčešći psihijatrijski poremećaj, kaže dr Šikanić. Može se javiti kod svakoga, ali više je rasprostranjen kod žena nego kod muškaraca. Smatra se da je 30 odsto ljudi imalo neki oblik anksioznog poremećaja tokom života.

„Anksiozni poremećaji predstavljaju psihijatrijski poremećaj koje karakteriše osećanje napetosti, nervoze, straha, strepnje, brige koji su preterani, neracionalni, mogu biti prisutni telesni simptomi kao što su preznojavanje, vrtoglavica, osećaj lupanja srca, osećaj nedostatka vazduha, mučnine, učestalog mokrenja…..Osoba stalno iščekuje neku opsnost, katastrofično razmišlja, brine o budućnosti, stalno se pita šta ću/kako ću? Šta ako? Desiće se nešto loše, ima potrebu za kontrolom i slično“, navodi dr Šikanić.

Postoji više vrsta anksioznih poremećaja:

a) Generalizovani anksiozni poremećaj (karakterističan po stalnoj strepnji, brizi, zabrinutosti za uobičajene aktivnosti, brizi za članove porodice i slično)

b) Panični poremećaj (odlikuju ga panični napadi – napadi kratkotrajne, intenzivne anksioznosti, praćeni telesnim simptomima, strahom od smrti, srčanog ili moždanog infarkta, uz strah od sledećeg napada)

c) Specifične fobije (razne vrste strahove od specifičnih situacija i objekata koji se zbog straha izbegavaju npr. klaustrofobija, agorafobija…)

d) Socijalna fobija (strah u socijalnih situacijama koje se zbog straha izbegavaju)

e) Separaciona anksioznost (strah od separacije od osoba za koje je osoba emocionalno vezana)

f) Posttraumatski stresni poremećaj (poremećaj uzrokovan stresnom/traumatskom situacijom)

g) Opsesivno kompulsivni poremećaj (poremećaj kod kog postoje prisilne misli i/ili radnje koje se ponavljaju)

Dr Šikanić ističe da je kod svih anksioznih poremećaja, anksioznost prisutna skoro svakodnevno, ponekad veći deo dana, i smanjuje funkcionalnost i efikasnost osobe, ponekad je u potpunosti onesposobljava za obavljanje osnovnih životnih funkcija.

„Anksioznost se veoma često sreće kod nekih telesnih oboljenja: oboljenja štitne žlezde, respiratornih oboljenja, hroničnih bolnih sindroma, srčanih oboljenja, stomačnih oboljenja…“, dodaje ona.

Ona naglašava da se ponekad anksioznost ispoljava samo kroz somatizaciju i somatske simptome, pa je pacijenti veoma teško razlikuju od telesnih oboljenja i pomoć traže u Urgentnom centru, Hitnoj pomoći i slično.

„Kada se i desi da ih neko uputi psihijatru, odbijaju da odu i gube dragoceno vreme za dobijanje adekvatne pomoći, a i u ovim situacijama važi pravilo da se poremećaj lakše leči ukoliko kraće traje. Zbog toga ukoliko vas neko uputi psihijatru, nemojte oklevati, potražite pomoć, neka psihijatar proceni da li se radi o anksioznom poremećaju“, savetuje dr Šikanić.

Uzrok anksioznosti, za sada, ostaje nepoznat. Smatra se da je izaziva kombinacija različitih faktora koji uključuju genetske, razvojne, psihološke i faktore sredine. Često se javlja u jednoj porodici, što nam sugeriše da kombinacija genetskih faktora, kao i stresora iz spoljašnje sredine može imati vodeću ulogu u nastanku anksioznosti.

Faktori rizika za pojavu anksioznosti su brojni, a proizilaze iz međusobnog odnosa genetskog materijala i faktora sredine. Među faktore rizika ubrajamo:

a) crte ličnosti (npr. stidljivost, osećaj nelagodnosti u novim situacijama, nesigurnost, nisko samopoštovanje….)

b) anksioznost ili neko drugo psihijatrijsko oboljenje kod bliskih rođaka

c) trauma-posebno trauma u detinjstvu

d) telesno oboljenje

e) zloupotreba psihoaktivnih supstanci

Simptomi anksioznosti

Simptomi anksioznosti su veoma brojni. Zbog tako brojnih simptoma skloni smo da kažemo da je anksioznost poremećaj sa hiljadu lica, ističe dr Šikanić.

„Često anksioznost ostaje neprepoznata i simptomi se pripisuju nekim drugim oboljenjima, a pacijenti prođu dug put do postavljanja dijagnoze“, kaže ona.

Simptome možemo grupisati u emocionalne, kognitivne, somatske i bihevioralne. U emocionalne simptome spada osećaj napetosti, nervoze, straha, brige ili strepnje, osećaj kao da smo na ivici, osećaj pretnje i slično.

Somatski simptomi su veoma brojni, javlja se osećaj vrtoglavice, nestabilnosti, podrhtavanja, preznojavanja, nesanica, suva usta, lupanja srca, ubrzano disanje (hiperventilacija), slabost, zamor, brojni stomačni simptomi, često mokrenje…

U kognitivne simptome spada stalna zabrinutost, i teškoće da se briga kontroliše, stalno iščekivanje lošeg, stalno postavljanje pitanja šta ako, šta ću, kako ću i slično, smetnje u koncentraciji, strah od gubitka kontrole, strah od smrti itd.

Na bihevioralnom planu postoji potreba da se izbegavaju situacije koje izazivaju anksioznost ili situacije u kojima su doživljena loša osećanja, napadi panike i slično.

„Ponašanje izbegavanja je veoma česta pojava. Ponekad osoba i nije svesna u kojoj meri izbegava situacije, one dugo traju i postaju uobičajeni obrasci, a da osoba nema svest da su ta ponašanja deo poremećaja. Potreba za kontrolom je veoma izražena, često anksiozne osobe zbog ove potrebe utiču na članove porodice“, navodi doktorka.

Dr Šikanić kaže da su simptomi anksioznosti rezultat kombinacije brojnih faktora koji posledično dovode do poremećaja transmiterske ravnoteže u mozgu.

„Ne razlikuju se od bilo kog telesnog oboljenja. Osobe se ne ponašaju na anksiozan način zato što to žele. Moramo shvatiti da je anksioznost poremećaj koji se leči, kao i sva druga telesna oboljenja“, dodaje.

Prema njenim rečima, osobe ne proizvode simptome namerno i svojevoljno, ali ih isto tako ne mogu kontrolisati svojom voljom.

„Oni najčešće čuju rečenice prevaziđi to, možeš ti to sam i sl. To je zabluda! Ukoliko bi mogli lako da prevaziđemo ovo stanje, da ga kontrolišemo sami anksiozne osobe se ne bi žalile“, naglašava ona.

Dodaje da je anksioznost veoma neprijatno osećanje. Napadi panike predstavljaju najintenzivniju emociju straha.

„U tim trenucima osoba veoma često misli da umire. Osećaji koje tada doživljavaju su za njih stvarni, izazvani promenama u mozgu i zato ne mogu da ih kontrolišu niti racionalna razuveravanja mogu da pomognu. Osoba zaista oseća telesne simptome koje tumači kao predinfarktno stanje i slično, navodi ona.

Kod Generalizovanog anksioznog poremećaja simptomi strepnje i brige, uz telesne simptome su veoma intenzivni i osoba misli da će se nešto loše dogoditi, kaže doktorka.

„Ovaj osećaj ne mogu pobediti racionalna razuveravanja. Oni stalno razmišljaju o događajima u budućnosti koji su katastrofični, u svojim mislima veoma malo vremena provode u sadašnjoj realnosti, razmišljaju o budućnosti. Budućnost je uvek neizvesna, nepredvidiva, pa time još više pojačavaju već postojeće simptome anksioznosti“, ukazuje ona.

Fobični simptomi obuhvataju strah od običnih situacija – strah od otvorenog i zatvorenog prostora, strah od aviona, prelaska mosta, lifta, parkova, tržnih centara, visine.… koje osoba izbegava.

„Imaju utisak da će im se u tim prostorima dogoditi nešto loše, osećaj je potkrepljen somatskim simptomima koji samo još više pojačavaju strah, osećaju se veoma neprijatno, i izbegavaju te situacije, jer je u našoj prirodi potreba da izbegnemo neprijatnost“, ističe ona.

Kod socijalne fobije osoba se plaši socijalnih kontakata, neprijatno joj je u društvu, ima utisak da se u društvu ne ponaša uobičajeno, postoji strah da se ne obruka zbog nečega, stalno razmišlja šta drugi misle o njoj, osećaju se neadekvatno i sl.

„Ovakvo stanje ih značajno ometa u socijalnoj komunikaciji, koju naposletku izbegavaju, osamljuju se, vreme uglavnom provode u svom domu, komunikaciju značajno smanjuju, sve više vremena provode za kompjuterom, sa mobilnim telefonom, ulaze u virtuelni svet u kom se osećaju sigurnije, neretko mogu postati zavisni od kompjutera i telefona, sa sve većim izbegavanjem komunikacije što ih čini nefunkcionalnim“, kaže dr Šikanić.

Kada anksiozni poremećaji dugo traju dovode do značajnih poremećaja u funkcionisanu osobe, a mogu se komplikovati zloupotrebom alkohola i psihoaktivnih supstanci, koje u početku donose olakšanje i smanjuju simptome, ali veoma brzo se ta funkcija gubi i imamo dodatni problem koji takođe zahteva lečenje, naglašava ona i dodaje da česta komplikacija dugotrajne anksioznosti može biti i depresivno stanje.

Osobe koje imaju anksioznost jako pate

Odgovarajući na pitanje da li postoje situacije koje podstiču anksioznost, dr Šikanić kaže da se anksiozne osobe neretko vezuju za mesta na kojima su se osećali anksiozno, gde su dobili panični napad pa takva mesta izbegavaju.

„Ako je osoba dobila prvi panični napad u autobusu, kasnije neretko izbegava autobus jer povezuje dobijanje napada i autobus, a ustvari tu ne leži uzrok napada, osoba je dobijala napad i na drugim mestima. Kod osoba koje pate od fobije sve fobične situacije podstiču anksioznost. Osoba ima strah od javnog nastupa, ukoliko se izloži toj situaciji anksioznost će se povećati. Osobe sa socijalnom fobijom će se osećati anksioznije u socijalnim situacijama. Primeri su brojni“, kaže ona.

Dodaje da se anksioznosti možemo osloboditi pravovremenim lečenjem kod psihijatra ili psihoterapeuta.

„Potrebno je obaviti pregled psihijatra i prepustiti mu procenu i dobiti savet o terapijskom planu koji će najbrže dati rezultate. Anksioznost se leči medikamentozno i psihoterapijom. Kada je anksioznost manje intenzivna može se lečiti samo psihoterapijom. Kombinacija ovih metoda daje najbolje rezultate“, tvrdi ona.

Osobe koje imaju anksioznost jako pate i narušen im je kvalitet života, ističe psihoterapeutkinja.

„Da bi se oslobodili anksioznosti potrebno je vratiti neuronima ravnotežu i osloboditi se simptoma uz pomoć medikamentozne terapije, a istovremeno ispraviti naučene i usvojene obrasce ponašanja koje je osoba primenjivala zbog straha uz pomoć psihoterapije“, kaže ona.

Dr Šikanić savetuje da osobu koja ima problem sa anksioznošću ohrabrimo i budemo joj podrška da se obrati stručnom licu za pomoć.

„Anksioznost je poremećaj koji se u današnje vreme veoma uspešno leči. Nema mesta stigmatizaciji. Narušen kvalitet života se može popraviti veoma uspešno adekvatnom terapijom koja podrazumeva psihofarmakološko i psihoterapijsko lečenje. Lečenje anksioznosti je proces, ne postoje instant rešenja“, ističe ona.

Kako se leči anksioznost

„Važno je da shvatimo da je anksioznost poremećaj koji se veoma uspešno leči, čak i u veoma ozbiljnim slučajevima. Potrebno je potražiti stručnu pomoć i uz pomoć profesionalca uspostaviti najbolji model lečenje za vas. Nažalost, mnogi ljudi sa anksioznim poremećajima ne potraže pomoć jer ne shvate da imaju problem za koji postoji efikasno lečenje. Anksioznost neće nestati sama od sebe“, kaže dr Šikanić.

Prema njenim rečima, možete naučiti kako da upravljate svojom anksioznošću i da živite kvalitetan, zdrav i srećan život.

„Ponekad je izlečenje prihvatanje simptoma i uspostavljanje novih obrazaca ponašanja uz koje će simptomi biti neprimetni i povući se. Anksioznost kao poremećaj koji ima osnovu u hemiji mozga najuspešnije se leči uz pomoć lekova, psihoterapije ili kombinacije ove dve metode. Po mom iskustvu najbolji rezultati se postižu integrativnim pristupom – terapija lekovima čime se uspostavlja hemijski balansa i uklanjanju simptomi, i psihoterapija koja vam pomaže da naučite da razmišljate na drugi način, da reagujete i ponašate se drugačije kako bi se osećali manje anksiozni“, navodi ona.

Dodaje da se, pored kognitivno bihevior psihoterapije, dosta koriste i tehnike za upravljanje stresom, kao i tehnike za prihvatanje i adaptaciju na simptome.

„Simptomi se često postepeno i neprimetno šire i zahvataju sve više oblasti našeg funkcionisanja. Da bi redukovali simptome i smanjili njihov uticaj možemo potražiti pomoć što ranije, jer se i anksioznost teže leči ukoliko duže traje. Potrebno je ostati aktivan, primenjivati aktivnosti u kojima se dobro osećamo, posebno aktivnosti u kojima imamo interreakciju sa bliskim ljudima što doprinosi smanjenju straha i brige“, ističe ona.

Veoma često se srećemo sa stigmom i stereotipima da klijenti odbijaju lekove zbog zablude i nepoznavanja važnih činjenica u vezi sa lečenjem. Lekovi koji se koriste za lečenje anksioznosti su veoma sigurni, nemaju značajne neželjene efekte. Kada se uzimaju pod vođstvom i u saradnji sa izabranim lekarom ne mogu izazvati zavisnost. Ponekad su pacijenti skloni da uzimaju lekove samoinicijativno i na svoju ruku, što nikako nije dobro i zabranjeno je. Stručnjaci su se školovali dugi niz godina da bi mogli da pruže adekvatnu pomoć i poseduju praktično iskustvo. Internet i saveti prijatelja nas ne mogu izlečiti.

Dr Šikanić naglašava da je odnos lekar pacijent veoma važan i da je potrebno razviti odnos saradnje i poverenja gde pacijent pomaže lekaru da mu što bolje i efikasnije pomogne da savlada poremećaj koji ga muči.

„Pored navedenog integrativnog lečenja lekovima i psihoterapijom, postoji niz oblika samopomoći koje pacijent može naučiti i primenjivati kod kuće. Ove metode samopomoći značajno doprinose i poboljšavaju efekte sveukupnog lečenja. Od velike pomoći su tehnike za upravljanje stresom, meditacija, razne vrste relaksacije (tehnike disanja, mišićna relaksacija, masaža…)“, navodi ona.

Savetuje da treba izbegavati kafu, cigarete i alkohol kod osoba kojima ove supstance pogoršavaju simptome.

„Radite stvari koje vam prijaju (šetnje, fizičko vežbanje, muzika, filmovi….). U slučaju uznemirenosti možete polako izbrojati do 10 ili 20. Uložite trud, dajte sve od sebe, ali nemojte težiti perfekcionizmu koji nije moguć. Budite ponosni na postignuto. Pokušajte da izbegnete kontrolu. Nemojte kontrolisati sve oko vas, i to nije moguće. Ostanite u sadašnjem trenutku, nemojte u svojim mislima biti samo u budućnosti koja je neizvesna, naravno zdravo planiranje je korisno. Smejte se, koristite humor. Problem rešavajte kada se pojavi, a ne da ga projektujete u mislima. Živite u sadašnjosti. Zamenite negativne misli pozitivnim. Budite aktivni, naučite prijatelje o vašem problemu, naučite ih kako da vam budu najbolja podrška, uz lečenje kod svog psihijatra i/ili psihoterapeuta“, zaključuje dr Nataša Šikanić.

Izvor: n1info.com

Rate kredita sve su skuplje, kamate sve više, građani Srbije već mesecima grcaju u inflaciji, a plate stoje u mestu. Kad se sve sabere, nije ni čudo što građani strahuju od toga da li će biti u stanju da nastave s otplaćivanjem kredita. Razgovarali smo sa stručnjacima koji su objasnili koje sve mere preduzima banka kad se nađe u riziku od toga da klijent prestane da plaća rate, ali i koje su mere koje dužnik treba da preduzme kako ne bi došlo do toga da mu od banke stižu opomene ili da bude primoran da proda stan na aukciji.

Predsednik udruženja „Efektiva“ Dejan Gavrilović kaže da banke imaju mere kojima od ovakvog scenarija štite sebe, ali ne i klijenta.

Kako se štite klijenti?

„Banka neće da uradi ništa“, kratko kaže Gavrilović.

On objašnjava da kad korisnik kredita upadne u problem i sve mu je teže ili je nemoguće da nastavi s otplatom, u većini slučajeva moraće sam da smisli kako da reši ovu situaciju.

Ipak, ono što banka može da uradi je da korisniku ponudi grejs period, tokom kojeg će mu naplaćivati kamatu, dok će glavnica da „miruje“ ili da ponudi klijentu reprogam, odnosno duži period otplate kredita.

„Kad se produži period otplate, korisniku kredita se rata smanji za određeni iznos, koji može da bude dovoljan, ali se poveća ukupna cena kredita. Jer, kad se poveća rok, plaća se na kraju i veća kamata, tako da je pitanje šta dužnik time dobija. Treća opcija koju banka može da ponudi je raskid ugovora“, kaže sagovornik portala Nova.rs.

Bolje sprečiti nego lečiti

S druge strane, Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka, ističe da bankama nije u interesu da do toga dođe, a da je bolje sprečiti nego lečiti.

„Postoji osiguranje u slučaju gubitka posla, koje se plaća oko dva evra mesečno. To znači da, ukoliko klijent izgubi posao, što je najčešći razlog zašto neko ne može da nastavi s otplatom kredita, osiguranje će plaćati rate narednih šest meseci“, kaže Vasić za Nova.rs.

On ističe da je bitno da se ovo uradi dok je klijent još zaposlen, jer kad izgubi posao – već je kasno.

Međutim, čak i kad dođe do toga da klijent ne može da otplaćuje rate, treba da se obrati svom bankaru.

„Banci zaista nije u interesu da pokreće postupak za oduzimanje stana, već da novac dobije nazad u dogovorenom vremenskom periodu“, zaključuje Vasić.

Dejan Gavrilović kaže da kad mere banke za pomoć klijentima više ne funkcionišu, tad predstoji raskid ugovora.

„Nakon toga banke pokreću sredstva obezbeđenja“, navodi Gavrilović za naš portal.

Šta su mere obezbeđenja?

„Uglavnom je ta mera obezbeđenja hipoteka, stan se prodaje, ukoliko je u pitanju stambeni kredit. Ako nije, onda banka naplaćuje od imovine, rate se skidaju od plate žirantu i slično. Kad je alarm za pokretanj ovih mera, zavisi od banke do banke“, objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, neka banka čeka šest meseci, neka godinu dana, a sve zavisi od toga koje informacije imaju o klijentu.

Tako će bankar, ako vidi da je klijent „gotov“ brže pokrenuti mere obezbeđenja, ali ukoliko vidi da je njihov klijent obrazovan ili da ima dobar CV, odnosno da ima šanse da pronađe novi posao ukoliko je to razlog što ne može da nastavi sa otplatom, prema njemu će biti strpljiviji.

Naravno, pre nego što krene u sprovođenje „agresivnih mera“, banka će svog klijenta da podseti da je „probio“ rok za isplatu rate, ali ako ni nakon toga isplate ne bude, šalje se pisana opomena i počinje se sa zaračunavanjem zatezne kamate.

Iako se visina zatezne kamate precizira ugovorom o kreditu, najčešće je to zakonska kamata koja je trenutno na nivou od čak 12 odsto.

U slučaju da klijent ni tada nije u mogućnosti da isplati ratu, banka šalje drugu pismenu opomenu, a u celu priču sada ulazi i žirant.

Žirant je osoba koja se obavezuje da će, ukoliko korisnik kredita iz bilo kog razloga ne bude izmirivao svoje obaveze, da nastavi sa plaćanjem umesto samog dužnika.

Iako Gavrilović ističe da banke mogu da budu strpljivije s pojedinim korisnicima, portal Kamatica piše da je dovoljno da klijent svoje obaveze ne izmiri 60 dana. Već tada sledi prijava Kreditnom birou.

Inače, Kreditni biro predstavlja jedan od ključnih koraka prilikom zaduživanja, s obzirom na to da je on pokazatelj kreditne sposobnosti.

Naravno, moguće je i da dužnik ostane bez nekretnine, ukoliko je podigao stambeni kredit, odnosno da se pokrene postupak aukcije.

Kako je Gavrilović rekao, jedna od mera obezbeđenja koje preduzimaju banke jeste aktiviranje hipoteke na stan.

To u praksi znači da, ukoliko sud donese takvu odluku, stan se prodaje, a na punu cenu kredita dodaju se različiti pravni troškovi.

Kad se nekretnina proda, od cene se oduzimaju iznos kredita i pravni troškovi, a preostali iznos se uplaćuje vlasniku stana.

Međutim, prema Zakonu o hipoteci, aukcija se ne zakazuje po punoj procenjenoj vrednosti nekretnine. Naime, prva aukcija se zakazuje po početnoj ceni od 75 odsto procenjene vrednosti nekretnine, a druga po ceni od 60 odsto.

Drugi način je aukcija na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada će cena na prvoj aukciji cena biti 60, a na drugoj 30 odsto procenjene vrednosti nekretnine.

Izvor: nova.rs

Džoker – Spartak 86:93 (Q1 – 27:30, Q2 – 24:20, Q3 – 22:18, Q4 – 13:25).

Košarkaši somborskog Džokera završili su takmičenje u Kupu nakon poraza od subotičkog Spartaka. Tokom većeg dela utakmice gledali smo izjednačenu igru oba tima. Džoker je na velikom odmoru imao pola koša prednosti, koja je dodatno uvećana (+5) nakon trećeg dela. Ipak, utakmica je prelomljena u finalnoj deonici koju su Subotičani rešili sa dvocifrenom prednošću (25:13) i tako su sebi obezbedili prolaz u narednu rundu takmičenja. U poraženom sastavu najbolji pojedinac susreta bio je iskusni Nino Čelebić sa 22 pogotka, dok je Krstanović meč završio sa tri poena manje. U dresu Spartaka najefikasniji igrač na terenu bio je Terens sa 21 poenom, dok je Nikolson ubacio poen manje.

Izveštaj sa utakmice:

Džoker: Čelebić 22, Sužnjev, Katušić 5, Brekić 8, Brbaklić 9, Grujanić, Vukas 5, Krstanović 19, Simjanovski, Bubanja, Stević 5, Munižaba 13.

Spartak: Terens 21, Jugović, Ilkić 2, Prlja 5, Dodić 9, Šarenac, Nikolson 20, Gazibegović 6, Opoku Nana 4, Danilović 2, Sokolović 7, Barna 17.

Da podsetimo, ekipa Džokera će u subotu, 5. novembra od 17 časova u Gradskoj hali Mostonga u petom kolu Druge muške lige Srbije ugostiti čačanski Železničar. Somborski sastav trenutno zauzima treću poziciju na tabeli sa sedam bodova. Isti broj bodova, ali uz bolji koš količnik ima i drugoplasirani kragujevački SPD Radnički, dok prvo mesto drži novosadski Star sa maksimalnim učinkom (8 bodova).

Izvor: somborsport.org