U svetu i u Srbiji je trend odlaganja trudnoća, pa više nije retkost da parovi po prvi put postanu roditelji nakon 40. godine. Šansa za potomstvo je manja, ali mogućnost za ostvarivanje u ulozi roditeljstva postoji i u petoj deceniji.
Država je pomerila starosnu granicu za vantelesnu oplodnju, pa sada žene do 45. godine ovu proceduru mogu obaviti na teret redovnog zdravstvenog osiguranja u nekoj od 19 državnih i privatnih klinika. U Srbiji se godišnje porodi oko 2.500 žena koje su u životnoj dobi od 40 do 45 godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Roditeljstvo u petoj deceniji ima i svoje prednosti. Ostvareni ste u ostalim ulogama, mudriji ste i iskusniji. Ipak, ovo odlaganje roditeljstva nosi sa sobom i niz poteškoća sa kojima se starije trudnice sreću.
„Svaka trudnica je apsolutno dobrodošla bez obzira na godine. Ono što moramo znati jesu rizici i mogući problemi koje ovakva trudnoća može da ima, i potencijalna trudnica mora biti upoznata sa njima, pogotovo ukoliko postoji neko prethodno oboljenje koje može značajno narušiti tok i ishod trudnoće“, navodi za portal N1 prof. dr Siniša Stojić, specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista perinatologije iz SGB „Genesis“ Novi Sad.
Kako kaže, ovarijalna rezerva žene nakon 37. godine rapidno se smanjuje, pa su šanse da sa 40 godine ostanete trudni negde oko 20 odsto, ili za bolje razumevanje, šanse po jednom ciklusu da ostanete trudne su sa 25 godina oko 25 odsto, a sa 40 godina samo 5 odsto.
„Rađanje u kasnijim godinama povećava rizik od genetskih anomalija ploda, spontanih pobačaja, prevremenog porođaja i drugih komplikacija. Dokazano je i da žene nakon 35. godine života imaju preko 50 odsto genetskih loših embriona, a sa godinama taj procenat raste“, ukazuje dr Stojić.
Navodi i da starost oca utiče na plodnost i razvoj deteta.
„Samo zato što proizvodi spermu tokom celog života to ne znači da su spermatozoidi u njoj sve vreme istog kvaliteta. Sa godinama opada i zapremina kao i brzina samih spermatozoida, te s tim i šansa za dobijanje deteta sa genetskim problemima“, kaže profesor Stojić.
On ističe da nema loših godina za rađanje, te da je svaka dobra kad god se desi trudnoća.
„Postoji samo manji ili veći rizik po normalan tok trudnoće zbog pridruženih stanja i bolesti koje se vezuju odmaklu životnu dob žene (bolesti srca, bubrega, jetre, imunog sistema, endokrinih žlezda, pa do hipertenzije u trudnoći). Zahvaljujući razvoju tehnologija kojima se danas prevazilaze brojni problemi uzrokovani neplodnošću, žene imaju mnogo više izgleda da ostanu trudne nakon četrdesete. Neke od opcija koje su sve više dostupne su: metode vantelesne oplodnje (VTO), zamrzavanje jajnih ćelija u mlađem životnom dobu, donacija polnih ćelija, surogat majčinstvo“, navodi on
Tokom svoje bogate karijere profesor Stojić bio je zadužen za praćenje i rešavanje najkomplikovanijih slučajeva visoko rizičnih trudnoća.
„Svaki period trudnoće nosi određeni rizik, ali dobro je znati da se najveći broj trudnoća danas uspešno završi rađanjem zdravog i za život sposobnog deteta. Kod žena koje imaju neku od ranijih bolesti koje mogu da ugroze tok i ishod trudnoće od velike važnosti je regulisati osnovnu bolest pre ostajanja u drugom stanju, te planirati trudnoću kada je osnovna bolest pod kontrolom“, navodi profesor Stojić.
Dodaje da mnoge brige u trudnoći pravovremeno može da otkloni ekspertski ultrazvuk.
„Ekspertski ili specijalistički ili genetski ultrazvučni pregled, kako ko želi da ga nazove, treba da da ključne podatke o rastu, razvoju ploda i njegovoj genetskoj kompoziciji, kako bismo roditeljima mogli da pružimo bitne podatke o zdravlju budućeg deteta, konstatujemo eventualni problem i damo predloge za njegovo rešavanje. Iskustvo onog ko pregleda je pored kvaliteta ultrazvučnog aparata krucijalno. Pored znanja i umeća da se anomalija vidi i prepozna, potrebna je i veština razumevanja uočenog problema, znanje o daljim dijagnostičkim procedurama i postupcima, kao i pravilno informisanje roditelja o stanju deteta, mogućem daljem nastavku trudnoće i konsekvencama koje uočeni problem može da ima za neku narednu trudnoću“, navodi dr Stojić.
Odgovarajući na pitanje zašto u trudnoćama posle 40-te dolazi češće zbog pobačaja, već nakon nekoliko nedelja, doktor objašnjava da odlaganje trudnoće za period nakon 40. godine, naročito ako se radi o prvoj trudnoći, donosi sa sobom rizike od strane materice i hormonalnog statusa majke, koji ne pogoduju optimalnom miljeu za razvoj i opstanak ploda. Starost jajne ćelije, procentualno veće učešće hromozomskih anomalija kod takvih plodova doprinose ponekad veoma ranom gubitku trudnoće, čak i u prvim nedeljama.
On savetuje ženama koje su doživele to neprijatno iskustvo da ne gube nadu.
„Ponekad je veoma teško naći reči utehe za žene koje su izgubile plodove nakon dugih godina iščekivanja, nesumnjivih psihičkih, fizičkih i značajnih finansijskih napora. Svakako da ne treba prerano gubiti nadu, pokušati u narednoj trudnoći primeniti sva najnovija saznanja u očuvanju takve trudnoće, ali da ponekad moramo da shvatimo da postoje određeni limiti koje nameće sama priroda i da pravovremeno nađemo prihvatljiva alternativna rešenja“, kaže dr Stojić.
Rano otkrivanje anomalije ploda
Neka istraživanja govore o porastu genetskih malformacija u Srbiji. Na pitanje šta je uzrok u tome i kako ih možemo pravovremeno otkriti, profesor odgovara da ne postoji jasna i sistematična evidencija o povećanju broja genetskih anomalija u našoj populaciji.
„Mada je svakako akcenat pregleda u trudnoći što ranije saznavanje o tome da li je dete genetski zdravo ili ne. Ovu bi informaciju morali dobiti najkasnije do 18. nedelje, koristeći pored UZ i testove ranog skriniga genetskih anomalija – dabl, tripl testove ili jedan od testova identifikacije genetskog materijala fetusa iz majčine krvi“, ističe on.
Redovne kontrole, rane genetske analize, jasna i pravovremena uputstva o načinu života, ishrane, aktivnosti, praćenja stanja osnovnih bolesti, jedan su od recepata za uspešnu trudnoću i zdravo potomstvo u godinama nakon 40. godine, zaključio je prof. dr Siniša Stojić.
Evropska nedelja neplodnosti
U svetu se od 7. do 13. novembra obeležava Evropska nedelja neplodnosti. U svetu se oko 25 miliona parova bori sa sterilitetom, dok u Srbiji svaki šesti par ima problem da dobije potomstvo.
Dr Stojić kaže da su od rođenja prve bebe iz epruvete pre 44 godine do danas nađeni odgovori na brojna pitanja, kada je reč o uzrocima neplodnosti, pa su danas dostupni i genetski testovi ljudskog genoma, reproduktivnih ćelija, endometrijuma, embriona i prenatalna genetska dijagnostika fetusa u desetoj gestacionoj nedelji trudnoće.
Dodaje, međutim, da se i dalje više od 50 odsto parova sa problemom steriliteta javlja tek posle 35. godine.
”Što je na neki način dosta kasno, jer ograničava vremenski period u kome najviše može da se pruži ovim procedurama i pored toga što se biološki sat kod žena pomerio ka zrelijim godinama”, kaže on.
Prema njegovim rečima, važno je mlade edukovati o reproduktivnom zdravlju i – kroz stalne edukacije u školama, a mlade žene i muškarce uputiti kako da provere plodnost i da se upoznaju sa time kako da im se pravovremeno pomogne u planiranju reprodukcija.
Izvor: n1info.com
