Sombor.info

Zima donosi hladnoću, sneg i kraće dane, ali i poseban izazov za vlasnike pasa.

Kako obezbediti da vaš ljubimac dobije adekvatnu ishranu koja će mu pomoći da ostane zdrav, energičan i topao tokom hladnijih meseci?

Kao i kod ljudi, potrebe pasa u ishrani mogu se promeniti sa dolaskom hladnijeg vremena, a pravilna ishrana je neophodna za njihovo zdravlje i opštu dobrobit.

Hladniji uslovi zahtevaju više energije za pse da održe telesnu temperaturu, posebno ako provode mnogo vremena na otvorenom.

Psi koji su aktivni tokom zime ili žive na otvorenom troše više kalorija, dok će kućnim ljubimcima koji su manje aktivni trebati manje kalorija da ne bi dobili na težini, piše „Mirror“.

Ishrana koja se preporučuje psima tokom zime je sledeća:

Proteini za energiju i zdravlje

Proteini su ključni sastojak u ishrani psa, posebno zimi. Hrana bogata kvalitetnim izvorima proteina, kao što su piletina, govedina, ćuretina ili riba, daje energiju i pomaže u održavanju mišićne mase.

Ako vaš pas jede suvu hranu, razmislite o dodavanju konzervirane hrane kako biste povećali unos proteina.

Zdrave masti za dodatne kalorije

Masti su odličan izvor energije i pomažu psima da održe telesnu temperaturu. Dodavanje masne ribe, kao što je losos, ili suplemenata ribljeg ulja može poboljšati zdravlje kože i dlake i podržati imuni sistem.

Ugljeni hidrati za dodatnu energiju

Kvalitetni ugljeni hidrati, kao što su smeđi pirinač, ovsena kaša ili slatki krompir, daju dugotrajnu energiju i pomažu psima koji su aktivni na hladnoći. Ipak, pazite da ne preterujete da ne bi dobili na težini.

Dodaci ishrani za jačanje imuniteta

Suplementi kao što su omega-3 masne kiseline, vitamini E i C i probiotici mogu da podrže zdravlje imunog sistema, što je posebno važno zimi kada su psi skloniji prehladama i infekcijama.

Topli obroci za dodatnu udobnost

Topla hrana, poput domaće pseće supe od mesa i povrća (bez luka i belog luka), može biti odlična opcija za hladne dane. Topli obroci ne samo da pružaju udobnost, već mogu pomoći i psima koji provode mnogo vremena na otvorenom.

Kao i tokom ostatka godine, određena hrana je zabranjena za pse.

Izbegavajte čokoladu, suvo grožđe, luk, beli luk i slanu hranu. Takođe, pazite na porcije jer psi mogu manje da vežbaju zimi, što povećava rizik od prekomerne težine.

Saveti za bezbednu ishranu zimi

Prilagodite količinu hrane: Ako vaš pas provodi više vremena na otvorenom, povećajte obroke za 10 do 20 odsto. Za manje aktivne pse, smanjite unos kalorija, prenosi Index.hr.

Hidratacija: Iako je hladno, psima je takođe potrebno puno vode zimi. Uverite se da njihova činija uvek ima svežu vodu.

Proverite težinu: Redovno pratite težinu vašeg psa kako biste sprečili gojaznost ili prekomerni gubitak težine.

Mada je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, koji se naziva i praznikom nad praznicima, najinteresantniji srpski običaji vezani su upravo za Božić i praznike koji ga prate. Tih nekoliko nedelja oko Božića predstavljaju najlepši i najsvečaniji period tokom čitave godine. Božić je posebno praznik dece i porodice.

Na Božić rano ujutro zvone sva crkvena zvona, a domaćin i ukućani oblače praznična odela i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu Liturgiju. Oni koji su se pripremili pričešćuju se, dok ostali posle službe u crkvi primaju naforu, koju na Božić uzimaju pre svakog drugog jela. Po izlasku iz crkve pozdravljaju se upotrebljavajući tradicionalni srpski božićni pozdrav: "Hristos se rodi" i otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi". Ovako se pozdravlja od Božića do Bogojavljenja.

Položajnik je prva osoba koja uđe u kuću na Božić. To je dragi gost čiji je dolazak obično unapred dogovoren sa domaćinom, ali može biti i slučajni posetilac. Položajnik se dočekuje na poseban način. Ulazeći on pozdravlja dom božićnim pozdravom i ljubi se sa ukućanima. U starini položajnik je prilazio ognjištu, odnosno kasnije peći, gde bi džarajući vatru govorio: "Koliko varnica, toliko srećica,koliko varnica, toliko parica,koliko varnica, toliko u toru ovaca,koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca,koliko varnica, toliko gusaka i piladi,a najviše zdravlja i veselja,Amin, Bože daj".

Potom domaćica posluži položajnika i daruje mu pripremljen poklon. Položajnik simvolički predstavlja Mudrace sa Istoka koji su prateći zvezdu došli da se poklone novorođenom Hristu. Veruje se da je to čovek koji će tokom cele narodne godine donositi sreću u kuću.

Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču. U ovu pogaču, koja se zove česnica, stavlja novčić - uglavnom zlatni i srebrni, tj. od plemenitog metala za koji ne prianja rđa, jer je to dar novorođenom Hristu. U nekim krajevima česnica se pravi kao slatka pita sa orasima. Ime je dobila po tome što se mesi u čast Isusa Hrista, ili zato što se lomi na časti (tj. delove). Česnica se odozgo bode grančicom badnjaka. Kada bude pečena, iznosi se na Božićnu trpezu.

Pošto svi stanu oko stola domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, pa preda kadionicu neko mlađem, ko kadi celu kuću. Potom se peva Božićni tropar (u slučaju da niko ne zna Božićni tropar, može se naglas pročitati uobičajena molitva pre obeda: Oče naš). Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Ona se okreće kao slavski kolač, a zatim se lomi rukama na onoliko delova koliko ima ukućana. Veruje se da će onoga ko dobije deo česnice sa novčićem sreća pratiti tokom čitave godine. Pronađeni novčić predaje se domaćinu, koji ga stavlja na ikonu. Kada se završi lomljenje česnice ukućani jedni drugima čestitaju praznik i mirbožaju se, odnosno, kako kaže Vuk Karadžić u svome Rečniku: "Izljube se svi redom govoreći: Mir Božiji! Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Poklanjamo se Hristu i Roždestvu Hristovom!" a onda sedaju za sto.

Običaji nalažu da se česnica mesi ujutru na Božić i nipošto se ne sme praviti unapred na Badnji dan! Naziv česnica potiče od reči “čest”, koja je stara reč za “deo”, “komad”. Ovaj naziv označava to što se česnica za ručak lomi, odnosno svako od ukućana sam treba da odlomi deo koliki hoće. Ovim običajem se članovi porodice uče skromnosti jer ne smeju da otkinu veći deo.

Na Božić postoji i verovanje da mladići treba da poklone jabuku devojci koja im se sviđa. Ako devojka prihvati jabuku, onda će sigurno biti njegova u toku naredne godine.Posle Božićnog ručka deca idu u korinđenje, običaj koji je naročito rasprostranjen u Vojvodini. Deca u korinđenju idu od kuće do kuće u kraju s kojim žive i dužna su da otpevaju jednu Božićnu pesmu, čime domaćinu nameću obavezu da im za to plati u kolačima ili nekim drugim darovima. Ako domaćin ne plati, veruje se da će mu cele godine “naopako ići”. Pre Drugog svetskog rata bio je običaj da se deci isključivo na Božić daju pokloni koje im donosi Božić Bata.

Za pečenicu se obično unapred bira najbolje prase ili jagnje, koje se odvoji i zasebno hrani, a kolje i priprema, kao što smo rekli, na Tucindan. Uz pečenicu ponegde ispeku još i ćurku, gusku ili kokoš.Ostala verovanja i običaji vezani za Božić. Kada na Božić pada sneg veruje se da će godina biti rodna. Običaj je da na prvi dan Božića niko ne dolazi u posetu osim položajnika i praznik se proslavlja u krugu porodice.U noći između Badnjeg dana i Božića deci je posebnu radost donosio Božić Bata, ostavljajući im poklone u slami. Opisujući blagoslov koji je kući donosila poseta Božić Bate, narodna pesma veli: "Ide Božić, ide Božić Bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova". Nažalost, u drugoj polovini 20. veka dobrog i nenametljivog Božić Batu, koji "predstavlja svetinju, našeg brata i nebeskog sabrata", i koji nas je, po rečima mitropolita Amfilohija, "sjedinio sa Bogom neuništivim i neugasivim bratstvom", u potpunosti je potisnuo Deda Mraz.

Po završetku božićnog ručka običaj je da se sofra ne diže tri dana, baš kao što se u tom periodu ni kuća ne čisti, pa slama ostaje da leži na podu do Svetog Stefana.Dobro je da se na Božić posle ručka simvolično započne neki posao kako bi ljudi cele godine bili vredni i da bi im poslovi išli od ruke. Posebno lep običaj spominje se u Risnu: na Božić se, po izlasku iz crkve, svi ljube jedni sa drugima, pa se tada izmire mnogi koji su dugo vremena bili u zavadi.Zadivljen lepotom praznovanja Božića Njegoš je u "Gorskom Vijencu" pevao: "Nema dana bez očnjega vida,Niti prave slave bez Božića!Slavio sam Božić u Vitlejem,Slavio ga u Atonsku Goru,Slavio ga u sveto Kijevo;Al' je ova slava odvojila,Sa prostotom i sa veselošću,Vatra bolje nego igda plama,Prostrta je ispred ognja slama,Prekršćeni na ognju badnjaci,Puške puču, vrte se peciva,Gusle gude, a kola pevaju,S unučadi đedovi igraju..."

O različitim datumima proslavljanja Božića. Ne postoje dva datuma proslavljanja Božića. Božić je uvek 25. decembra. U pitanju je razlika od 13 dana između "starog" julijanskog kalendara koga se drži Pravoslavna Crkva, i "novog" gregorijanskog, koji je prihvaćen u državnoj upotrebi. Dakle, Božić se svakako slavi 25. decembra, a taj dan po novom, državnom kalendaru pada 7. januara. Drugoga dana Božića slavi se Sabor Presvete Bogorodice, a trećeg dana Sveti Stefan. Nakon Božića sledi Srpska Nova Godina (1/14. januara), a zatim tri bogojavljenska praznika, kojima se proslavlja uspomena na Hristovo krštenje u reci Jordanu od strane svetog Jovana Krstitelja: Krstovdan (5/18. januar) je prvi posan dan posle Božića, kada se u hramovima obavlja veliko vodoosvećenje.

Na Bogojavljenje (6/19. januar) se takođe vrše osvećenja vode, a narod tu osvećenu bogojavljensku vodicu uzima u flašice ili druge manje posude i nosi kućama, verujući u njena duhovna i lekovita svojstva. Jovanjdan (7/20. januar) je treći u nizu bogojavljenskih praznika i jedna od najčešćih srpskih krsnih slava. Tu se završava ciklus zimskih božićno-bogojavljenskih praznika koji su u starini, u prvim vekovima hrišćanstva, predstavljali nedeljivu celinu - piše balkanpress.com.

Nema ničeg prijatnijeg od tušitranja toplom vodom tokom hladnih zimskih dana, zar ne? No, dok naš organizam u globalu može dobro da podnose visoku temperaturu vode, to ipak ne važi za jedan deo tela.

Koji deo tela ne treba tuširati vrućom vodom?

Stručnjakinja za njegu kože Kerolajn Hajrons izdala je ozbiljno upozorenje o uobičajenoj navici tuširanja koja može uzrokovati probleme vašoj koži. Hajronsova je ukazala na opasnosti umivanja lica pod toplim tušem, što može dovesti do pucanja kapilara zbog proširenih krvnih sudova, piše Exspress.

Faktori kao što su starenje, upalna stanja, preterani pritisak na kožu i oštećenja od sunca mogu izazvati ovaj problem, što može dovesti do stanjivanja kože i smanjenja kolagena. Hajronsova je rekla da je jednostavan korak da izbegnete ovaj problem da operete lice hladnom ili mlakom vodom umesto vrućom. „Za većinu nas ta voda je prevruća za lice. Vaše telo može da podnese tu toplu vodu, ali vaše lice ne može“, objasnila je ona. Posledice će biti pucanje kapilara i crvenilo. Ako izađete iz tuša, a obrazi su vam crveni i zajapureni, trebalo bi da smanjite nivo toplote, piše Večernji.hr.

Zbog toga je Hajronsova preporučila da se tuširate leđima okrenutim mlazu tuša. „Kao u filmovima, kosu perite s leđa. Ako se tuširate mlakom vodom, onda možete da operete lice“, objasnila je ona u podkastu glumice Fern Koton pod nazivom Happy Place.

Institut za dermatologiju i kožnu hirurgiju upozorio je da pranje lica toplom vodom takođe može da ukloni prirodna ulja kože, što dovodi do suvoće, iritacije i akni. Hajrons je naglasila da čišćenje lica treba raditi na odgovarajućoj temperaturi – i ujutru i uveče.

„Sve se zaista svodi na osnovnu higijenu. Malo bogatstvo trošimo na proizvode za noćnu negu koji obnavljaju, stimulišu i regenerišu našu kožu, a onda se pitamo da li treba da uklonimo rezultate toga ujutro? To je suludo!“, rekla je ona. Za jednostavnu, ali efikasnu rutinu nege kože, kvalifikovana estetičarka predložila je svakodnevnu upotrebu sredstva za čišćenje, hidratantne kreme i SPF 50 ili više. Za poboljšanje teksture preporučila je upotrebu kiselina i retinoida, a za veći sjaj dodajte proizvode koji sadrže vitamin C i ulja za lice.

Svaka rečenica iz ove čestitke našeg legendarnog književnika, novinara, aforističara i TV urednika ima posebnu težinu i svaka vredi da je zapamtite.

Duško Radović je svojevremeno napravio listu želja koje bi trebalo da ponavljamo sebi bar jednom godišnje – na ulasku u novu godinu. To treba da radimo ne samo da bismo se osmehnuli prisetivši se njegovog karakterističnog humora već i jer svaka rečenica ima posebnu težinu i svaka vredi da je zapamtite.

Novogodišnja čestitka Duška Radovića

„Danas je prvi dan, početak.

Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo, a da vas voli ono što vas nije volelo.

Želim da vam deca budu bolja od vas, da se više vi hvalite njima nego oni vama.

Želim da vas dobro služe noge, da na njima provedete veći deo nove godine, da imate više posla nego vremena.

Želim vam da budete potrebniji drugima nego oni vama.

Da želite i možete više nego što vam treba, a da sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.

Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete.

Mislite malo na one kojima će morati da uzmu ono što vama budu dali.

Želim vam da dobijete stan ako ga nemate ili da umete da se radujete ako ga već imate.

Da vam ono što imate ne bude manje od onoga što nemate.

Želim vam na kraju da ova godina ima više sreće sa vama nego prethodna!“

Jedan vrlo značajan i poznat eksperiment Univerziteta Stanford iz 1970. godine pokazao je kako odlaganje zadovoljenja potrebe utiče na razvoj dece.

Eksperiment Maršmelou nazvan je po čuvenim kolačićima, penastim bombonama koje su posebno popularne na zapadu i poznate su kao kamperska poslastica.

Maršmelou eksperiment na deci sproveo je psiholog Valter Mičel, profesor na Univerzitetu Stanford. U ovoj studiji deci je ponuđen izbor između jedne male, ali trenutne nagrade, ili dve male nagrade ako bi drugu sačekali neko vreme. Istraživači su decu ostavljali u prostoriji sa jednim kolačićem oko 15 minuta, s napomenom da mogu da ga pojedu ili da sačekaju 15 minuta i onda bi dobili još jedan kolačić.

Foto: Josie Garner / Alamy / Alamy / Profimedia
U naknadnim studijama istraživači su otkrili da deca koja su bila u stanju da čekaju duže na željenu nagradu obično su bolje uspela u životu, imala bolji uspeh u obrazovanju, čak i bolji indeks telesne mase (BMI).

Svrha studije je bila da se razume kada se kod dece razvija kontrola da odlože zadovoljstvo, tj. koliko su sposobna da sačekaju da dobiju nešto što žele.

Pošto je pred decu stavljen po jedan kolačić, ona su znala zašto čekaju. To što su videla nagradu ispred sebe trebalo je da ih podstakne da čekaju duže jer sledi veća nagrada.

Istraživači su dali do znanja deci da mogu da pojedu poslasticu, ali ako bi sačekali 15 minuta a da se ne predaju iskušenju, bili bi nagrađeni još jednom poslasticom.

Autori studije su tokom tog 15-minutnog čekanja decu snimali kamerama i primetili da su da su ona i pokrivala oči rukama, naslanjala glavu na ruke i nalazila druge načine da skrenu pažnju sa kolačića i tako odole iskušenju da kolačić odmah pojedu i ostanu bez dodatne nagrade. Neka deca su i pričala sama sa sobom, pevušila, izmišljala igrce rukama i nogama, a jedan klinac je čak uspešno uspeo da zaspi da bi lakše prebrodio iskušenje.

U eksperimentu je učestvovalo 16 dečaka i 16 devojčica uzrasta od tri do pet godina

Autore studije prilično je iznenadilo naknadno istraživanje desetak godina kasnije koje je sprovedeno nad istom decom iz prvobitnog eksperimenta. Ispostavilo se da postoji veza između rezultata Maršmelou testa i uspeha te dece u školi.

Predškolska deca koja su bila podvrgnuta eksperimentu i koja su uspešno odlagala zadovoljstvo, tj. nakandno uzela kolačić, kasnije su imala mnogo bolji uspeh u školi i u poslu kasnije u životu. Za ove druge nastavnici i roditelji su govorili da su nestrpljivi, tvrdoglavi, bez motivacije, često arogantni ili zavisni.

Deca koja nisu od roditelja dobijala odmah sve što su htela lakše su obuzdavala želju i potrebu za nečim i kasnije su bila uspešnija. Ta deca su potom sposobnije pravila planove na duže staze, bila su bolje motivisana i samokontrola im je bila jača. Rezultati Stanford Maršmelou testa i njegovih kasnijih ponavljanja potvrdili su da je sposobnost odlaganja zadovoljstva kod dece jasan znak budućeg uspeha.

Ipak, u narednim decenijama pojedine studije su pokušale da opovrgnu Maršmelou eksperiment tvrdeći da nije pronađena drastična razlika kod dece koja su odlagala zadovljstvo i one koja nisu – ni u životnim navikama ni u uspehu koji su postigla.

Međutim, ovaj eksperiment je i dalje smrnica i mnogim naučnicima i roditeljima jer veliki broj njih veruje da strpljenje i potom promišljanje ne može da nema uticaja na naš život i sve izazove koje on nosi.

Izvor: nova.rs

Novi uslovi za odlazak u penziju važe od danas, što znači da se granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera za dva meseca, odnosno na 63 godine i 10 meseci života i najmanje 15 godina staža.

Kod muškarava i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža.

Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. godine, kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni na 65 godina života i najmanje 15 godina staža.

Osiguranici penzionog fonda oba pola mogu ostvariti pravo na penziju sa navršenih 45 godina staža, bez obzira na godine života.

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju od danas je potrebno 40 godina staža ili 60 godina života.

U tom slučaju se penzija trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto.

U Srbiji se danas praznuje, kao i sutra, a već sledeći neradni dan za pravoslavce koji obeležavaju verske praznike po julijanskom kalendaru biće 7. januar, pravoslavni Božić.

U decembru je Vlada Srbije usvojila zaključak kojim se poslodavcima preporučuje da zaposlenima omoguće da ne rade na Badnji dan, 6. januara.

Građani Srbije će praznovati i za Dan državnosti u februaru, a praznovaće se 3 dana – 15, 16. i 17. februara.

Pripadnici islamske zajednice neće raditi 30. marta, za prvi dan Ramazanskog bajrama.

Vernicima koji Uskrs slave po julijanskom i gregorijanskom kalendaru ove godine ovaj praznik pada na isti dan.

Neradni dani za Uskrs biće 18, 19, 20. i 21. april.

U maju građani Srbije neće raditi za 1. i 2. maj, kada se obeležava Praznik rada.

Pripadnici islamske zajednice neće raditi 6. juna, kada se obeležava prvi dan Kurbanskog bajrama.

Za pripadnike jevrejske zajednice neradan će biti 2. oktobarm kada se obeležava Jom Kipur.

Građani Srbije neće raditi ni za Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra.

Katolici i druge hrišćanske verske zajednice koji Božić obeležavaju po gregorijanskom kalendaru neradni dan biće 25. decembar.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 2. januar

Alkohol može da napravi ozbiljne probleme, ukoliko se sa njim pretera.

Alkohol može da napravi ozbiljne probleme, ne samo za Novu godinu.

U mozgu se istovremeno "pritiskaju" gas i kočnica, objašnjava Martin Morgentaler (Morgenthaler), glavni lekar Klinike za neurologiju u klinici Vestpfalc u Kajzerslauternu.

Alkohol koji popijete, kaže, dospeva u mozak već nakon šest minuta.

U većini regija mozga alkohol deluje umirujuće, dodaje Morgentaler. Procesi u ćelijama se usporavaju, posebno prenos impulsa, odnosno komunikacija između ćelija.

"Reakcije se usporavaju, osećam vrtoglavicu, vid se pogoršava, ne mogu dobro da procenim situaciju" - tako se to doživljava.

Usporavaju se i procesi u mitohondrijama, "energetskim fabrikama" ćelija – a ovo se pojačava kada se alkohol konzumira zajedno s nikotinom. Posledično, pogoršava se snabdevanje ćelija energijom.

Ekstreman primer je "prekid filma". Tada više ne funkcioniše prenos informacija iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje, objašnjava lekar.

"Medicinski gledano, prekid filma je amnezija događaja koje trenutno doživljavam."

U najgorem slučaju, osoba se ne seća cele noći.

"Verovatnoća za to raste što brže i što više alkohola unesem."

Rizik je veći i ako se piju različita alkoholna pića jedno za drugim ili se alkohol kombinuje s drugim drogama.

U nekim regijama mozga alkohol deluje stimulativno.

"Zato imamo tu euforičnu reakciju, osećamo se opuštenije, jer se oslobađaju neurotransmiteri poput endorfina, dopamina i serotonina", ističe Morgentaler.

To može da dovede do stanja opijenosti koje želite da ponovite.

Ova smena umirujućeg i stimulativnog delovanja unosi potpuni haos u mozak.

Kazna sledi najkasnije sledećeg jutra - glava puca od bolova. Jedan od uzroka je stvaranje acetaldehida prilikom razgradnje alkohola.

Ovaj spoj menja telesne neurotransmitere, što dovodi do stvaranja slobodnih radikala kiseonika – koji izazivaju glavobolju.

Pored toga, svako alkoholno piće sadrži metanol, čijom razgradnjom nastaju formaldehid i sirćetna kiselina, koji takođe uzrokuju simptome mamurluka.

"Drugi faktor je dehidratacija", podseća Morgentaler.

Alkohol, poput kafe, povećava učestalost odlazaka u toalet. Posle pijane noći tipičan je i nemiran san.

U početku alkohol podstiče spavanje. Međutim, to se tokom noći menja. Toksini koji nastaju prilikom razgradnje alkohola uzrokuju buđenje, a potreba za odlaskom u toalet se povećava.

Mnogi osećaju i žeđ, bude se i imaju isprekidan san.

Alkohol takođe utiče na dubok san, koji tada ne zahvata sve regije mozga, objašnjava Morgentaler. Frontalni režanj mozga ostaje aktivan, što dovodi do češćih ružnih snova.

Sve u svemu, nije čudo što se sledećeg dana često osećamo iscrpljeno i malaksalo. Ljudi koji naizmenično piju alkohol i vodu obično imaju manje problema, kaže Morgentaler, a prenosi B92.

U savremenom dizajnu enterijera, tehnologija je ključni alat koji omogućava stvaranje funkcionalnih i estetski privlačnih prostora. Uključivanje najnovijih tehnoloških inovacija u projekte omogućava ne samo unapređenje vizualnog dojma prostora, već i njegovu maksimalnu funkcionalnost. Dizajneri sada teže ka tome da u svoje projekte integrišu pametne sisteme koji prostor čine inteligentnijim, udobnijim i efikasnijim.

Jedan od najzanimljivijih aspekata tehnologije u dizajnu enterijera svakako je upotreba pametnih sistema osvetljenja. Ovi sistemi omogućavaju automatsko prilagođavanje svetlosti potrebama korisnika – bilo da je reč o smanjenju intenziteta svetla u večernjim satima, bilo o promeni boje svetlosti kako bi se stvorio odgovarajući ambijent. Često se koriste LED svetla koja ne samo da menjaju intenzitet, već omogućavaju i promenljive boje, stvarajući idealnu atmosferu za različite prilike – od opuštanja do produktivnog rada.

Pametno osvetljenje može biti povezano sa drugim sistemima u prostoru, poput sistema za automatizaciju temperature i zvuka. Na primer, u dnevnoj sobi, svetlost se može uskladiti sa zvučnim sistemom i termostatom, stvarajući tako ugodnu atmosferu koja odgovara trenutnoj aktivnosti, bilo da je to čitanje, meditacija ili druženje. Sistem može prepoznati korisničke navike i unapred podesiti sve ove parametre, čak i pre nego što se osoba fizički nalazi u prostoriji.

Ovaj oblik inteligentne tehnologije ne samo da poboljšava kvalitet života u prostoru, već je i ekonomski isplativ, jer smanjuje potrebu za konstantnim manuelnim podešavanjima i optimizuje potrošnju energije. U kombinaciji sa drugim naprednim tehnologijama, poput audio-vizuelnih sistema i automatskih termostatskih uređaja, tehnologija u dizajnu omogućava stvaranje prostora koji su ne samo funkcionalni, već i unapređuju svakodnevno iskustvo korisnika na višem nivou.

Na ovaj način, tehnologija postaje ključni partner dizajnera enterijera, omogućavajući da prostor bude potpuno prilagođen potrebama korisnika, dok istovremeno doprinosi očuvanju resursa i stvaranju dugotrajnih, održivih rešenja - piše Direktno.rs.