Sombor.info

Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji maloletnika koji je pucao u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" osuđeni su na 14 i po i tri godine zatvora. Dok otac dečaka ostaje iza rešetaka, majka će do pravosnažnosti presude i odlaska na odsluženje kazne biti u svom domu.

Za to vreme, dečak koji je počinio masovno ubistvo skoro godinu i sedam meseci nalazi se u dečjoj psihijatrijskoj ustanovi, a od oktobra prošle godine je bez komunikacije sa roditeljima.

Dečak, koji je masovno ubistvo počinio sa 13 godina, te samim tim nije krivično odgovoran, što znači da nije moglo da mu se sudi, od kada je počinio zločin nalazi se u psihijatrijskoj ustanovi. Tamo se prati njegovo stanje, a tokom krivičnog, kao i parničnih sudskih procesa više puta je veštačeno njegovo psihičko stanje kao i uračunljivost u momentu izvršenja krivičnog dela, piše Telegraf.

Na odeljenju psihijatrije ostaju oni koji su i dalje u procesu lečenja, te ne može da sigurnošću da se kaže da li će maloletni počinilac ubistva u toj ustanovi da ostane doživotno ili će u nekom trenutku da bude pušten. On na psihijatriji može da bude zadržan onoliko dugo koliko postoje razlozi za to zadržavanje.

Dečak koji je zavio deset porodica u crno u međuvremenu je ostao i bez kontakta sa roditeljima. Otac, koji je u pritvoru, ne može da ga kontaktira, a majci, koja se i dalje nalazi na slobodi, u oktobru prošle godine određena je mera zabrana prilaska, komunikacije i sastajanja sa sinom. Takva odluka je donesena zbog toga što je dečak tokom postupka, osim što je svedok, dobio status i oštećenog, jer su njegovi roditelji optuženi, a sada i prvostepeno osuđeni, za zlostavljanje i zapuštanje deteta.

Detalji njegovog psihičkog stanja, kao i zlostavljanja i zapuštanja nisu poznati široj javnosti, jer je sudski proces bio zatvoren za javnost, ali je sudija danas, tokom izricanja presude istakao da je Vladimir Kecmanović sina nazivao psihopatom, a da je od strane majke trpeo pritisak da mora da bude najbolji u školi.

Sudija je takođe istakao da je zanemareno njegovo emocionalno stanje, razvijanje moralnih vrednosti, činjenica da se žalio da se ne uklapa u društvo i zato tražio da promeni razred, kao i preporuka da ga odvedu dečjem psihologu. To su, verovatno, samo od nekih faktora koji su vodeli do "pucanja" i momenta u kom je dečak iskoristio to što je njegov otac nesavesno čuvao oružje i oduzeo deset života - piše Direktno.rs.

Alternativna biljna mleka, napravljena od badema, soje, ovsa i pirinča, nikada nisu bila popularnija.

Međutim, nova studija pokazuje da prelazak sa životinjskog na biljno mleko nosi sa sobom ne samo ekonomske, već i nutritivne troškove. Italijanski i danski istraživači sa Univerziteta u Breši i Univerziteta u Kopenhagenu sproveli su istraživanje kako bi ispitali efekte ultrapasterizacije na hranjivu vrednost i kvalitet deset različitih biljnih mleka u poređenju sa dva tipa životinjskog mleka. Ultrapasterizacija podrazumeva zagrevanje tečne hrane na više od 140 stepeni Celzijusa na nekoliko sekundi kako bi se sterilizovao sadržaj i produžio rok trajanja. Međutim, ovaj proces može izazvati hemijske promene koje utiču na nutritivnu vrednost proizvoda.

„Biljna mleka već u startu sadrže značajno manje proteina u poređenju sa kravljim. A kada se taj protein, koji je u malim količinama, zagreje, on se dodatno menja“, objašnjava Mariane Nisen Lund sa Univerziteta u Kopenhagenu.

To dovodi do smanjenja esencijalnih aminokiselina, koje su od ključne važnosti za ljudski organizam.

„Iako nutritivni sadržaj biljnih napitaka može da varira, većina njih je relativno niske hranjivosti“, dodaje Lundova.

Biljna mleka zahtevaju značajnu preradu kako bi se biljni sastojci transformisali u proizvod sličan mleku. Tim naučnika istraživao je proizvode Mejarove reakcije, nazvane po francuskom biohemičaru Lui Kamilu Mejaru. On je 1912. godine otkrio kako aminokiseline i šećeri reaguju pri visokim temperaturama, stvarajući složene hemijske reakcije. Produkti nastali ovom reakcijom mogu smanjiti nutritivnu vrednost, oduzimajući ključne aminokiseline.

Sojino mleko je jedini biljni napitak koji sadrži više proteina od kravljeg mleka, ali čak i ono ima manje proteina od većine drugih biljnih alternativa. Štaviše, kravlje mleko sadrži više aminokiselina nego većina biljnih mleka.

Naučnici su takođe otkrili da neka od biljnih mleka sadrže i određene zabrinjavajuće supstance, iako u veoma malim količinama. Među tim jedinjenjima su karcinogeni akrilamid i reaktivni hidroksimetilfurfural.

„Bili smo iznenađeni kad smo otkrili prisustvo akrilamida, jer je uobičajeno da se on ne nalazi u tečnim proizvodima. Mogući izvor su pečeni bademi koji se koriste u jednom od testiranih proizvoda“, kaže Lundova, prenosi RTS.

Starenje donosi dva suprotna trenda u riziku od raka: prvo, rizik raste u našim 60-im i 70-im godinama, ali onda, nakon 80. godine otprilike, rizik ponovo opada - i nova studija objašnjava zašto.

Međunarodni tim naučnika koji stoji iza studije analizirao je rak pluća kod miševa, prateći ponašanje matičnih ćelija alveolarnog tipa 2 (AT2) – ove ćelije su ključne za regeneraciju pluća, a takođe su i mesto gde počinju mnogi karcinomi pluća.

Primetili su viši nivo proteina zvanog NUPR1 kod starijih miševa, što je dovelo do toga da se ćelije ponašaju kao da im nedostaje gvožđa, a to je ograničilo njihovu stopu regeneracije – ograničavajući istovremeno i zdrav rast i kancerogene tumore.

„Ćelije koje stare zapravo imaju više gvožđa, ali iz razloga koje još ne razumemo u potpunosti, funkcionišu kao da ga nemaju dovoljno“, kaže biolog Xueqian Zhuang iz Memorijalnog centra za rak Sloan Kettering (MSK) u Njujorku.

„Ćelije koje stare gube svoj kapacitet za obnavljanje, a samim tim i za brzi rast koji se dešava kod raka“, prenosi Science Alert.

Utvrđeno je da se isti procesi dešavaju i u ljudskim ćelijama: više NUPR1 dovodi do pada količine gvožđa dostupnog ćelijama. Kada je NUPR1 veštački smanjen ili je gvožđe veštački povećano, sposobnosti rasta ćelija su ponovo povećane.

To potencijalno daje istraživačima podstrek da istraže tretmane koji ciljaju na metabolizam gvožđa – posebno kod starijih ljudi. To bi možda moglo da obnovi kapacitet pluća kod onih koji imaju dugoročne posledice od kovida 19, na primer.

Nalazi bi takođe mogli da utiču na tretmane raka zasnovane na vrsti ćelijske smrti koja se zove feroptoza, koju pokreće gvožđe. Ova ćelijska smrt je ređa kod starijih ćelija, otkrili su istraživači, zbog njihovog funkcionalnog nedostatka gvožđa. To ih možda takođe čini otpornijim na tretmane raka zasnovane na feroptozi koji su u razvoju – tako da što se ranije primeni tretman feroptoze, veća je verovatnoća da će funkcionisati.

„Ono što naši podaci sugerišu u smislu prevencije raka je da su događaji koji se dešavaju kada smo mladi verovatno mnogo opasniji od događaja koji se dešavaju kasnije“, kaže biolog Tuomas Tammela iz MSK.

„Dakle, odvraćanje mladih ljudi od pušenja, sunčanja i drugih očiglednih kancerogenih izloženosti verovatno je još važnije nego što smo mislili.“

Naravno, trebalo bi još dosta da se istraži o efektima NUPR1 i tome kako se on odnosi na funkciju matičnih ćelija – i zdravu regeneraciju i rast kancera – ali ovo su važni nalazi za borbu protiv raka u bilo kojoj fazi života.

Kao i uvek kod tretmana raka, potrebno je uzeti u obzir više faktora: tip i stadijum raka, druga medicinska stanja koja bi mogla biti uključena i (kao što ova nova studija pokazuje) starost pojedinca. Što više personalizujemo ove tretmane, to mogu biti efikasniji.

„Još uvek postoji mnogo toga što se ne zna o tome kako starenje zapravo menja biologiju raka“, kaže Zhuang.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature - prenosi Nova.rs.

Države ne postoje oduvek, one su nastale su vremenom. Pitanje koje su najstarije zvuči jednostavno, ali odgovor nije onakav kakav se čini.

Sa geografske tačke gledišta, Egipat je najstarija zemlja na svetu. Ima najduže postojeće granice koje su se u prošlosti neznatno menjale. Kopneno područje Egipta oduvek se zasnivalo na toku reke Nil, piše Feniks Magazine.

Najstarije zemlje po kriterijumu civilizacijskog razvoja

Drevna civilizacija Egipćana nastala je četiri milenijuma pre Hristovog rođenja. Međutim, pošto je u Egiptu 2013. godine došlo do vojnog udara, od tada neki ljudi Egipat više ne smatraju najstarijom, već jednom od najmlađih zemalja na svetu. Naravno, to nije tačno, ali za nacionalne države datum usvajanja ustava zemlje se takođe smatra rođenjem države, navodi T-online.

Ako pogledate civilno stanovništvo i njegov razvoj, Egipat je takođe jedna od najstarijih zemalja na svetu. Istorijski razvoj započeo je već 3.100 godina pre Hrista, čineći Egipćane jednim od najstarijih naroda na svetu.

Međutim, Kina je malo starija, jer razvoj Kine datira još od 21. veka pre nove ere. Međutim, malo je dokaza za ovo, što daje povoda za spekulacije.

Najstarija država po ustavu

Ako se datum donošenja ustava smatra osnovom za određivanje starosti države, onda je po ovom kriterijumu San Marino najstarija država na svetu. San Marino je osnovan 301. godine, a njegov ustav je napisan 1600. godine. San Marino nije zvanični deo EU, ali je okružen Italijom i koristi italijanski kao nacionalni jezik. U ovoj državi evro je zvanična valuta.

Ne samo da se San Marino smatra najstarijom zemljom na svetu po ovom kriterijumu, već je i peta najmanja međunarodno priznata država. Ali ta mala država i dalje pravi ime, ne samo fudbalskim uspesima. Ovde važi stari moto „mali, ali moćni“, a taj moto dobija potpuno novo značenje.

Top 5 najstarijih zemalja prema starosti donošenja ustava

Prema kriterijumu donošenja ustava, San Marino je apsolutni lider najstarijih država na svetu.

Po ovom kriterijumu, Sjedinjene Američke Države (SAD) su druga najstarija država koja postoji od 1787. godine.

Sledeće zemlje prema starosti ustava su: Velika Britanija sa ustavom iz 1801. godine, Finska sa ustavom iz 1809. godine i Norveška sa ustavom iz 1814. godine.

Sa geološke tačke gledišta, najstarija država na svetu je Australija, čija kopnena masa postoji milijardama godina i skoro da se nije promenila od tada - piše n1info.rs.

Povodom novogodišnjih praznika, Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" iz Sombora, uz podršku društveno odgovornih partnera SZR Janović Sombor, dečijim butikom Gracia Plus i knjižarom Pergamona, obradovala je decu na Dečjem odeljenju Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović".
Deci su uručeni poklon-paketići koji sadrže vaučere za porodične članske karte biblioteke, igračke, školski pribor i slatkiše.
Ova akcija deo je dugogodišnjeg nastojanja biblioteke da podstakne zajedništvo, čitanje i ljubav prema knjigama u svakoj porodici.
Kolektiv Dečjeg odeljenja Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović" zahvaljuje se gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ i svim gore navedenim partnerima.

Grad Sombor u saradnji sa Centrom za socijalni rad i Crvenim krstom Sombor i ove godine je obezbedio oko 370 novogodišnjih paketića za svoje najmlađe sugrađane iz socijalno ugroženih porodica i udruženja sa teritorije grada, kao i hraniteljskih porodica.

Grad Sombor je za ovu namenu iz budžeta izdvojio 925.000 dinara, a Centar za socijalni rad Sombor je u saradnji sa Crvenim krstom evidentirao broj potrebnih paketa i podelio ih svojim korisnicima kako u gradu, tako i u svim naseljenim mestima sa teritorije Grada.

Uz pesmice i druženje sa Deda Mrazom, u prostorijama Crvenog krsta Sombor je podeljeno oko 90 paketića mališanima.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 31. decembar

Grad Sombor postao je partner na projektu „Gradovi hidro-baštine“, koji se realizuje u okviru programa URBAKT.

Cilj projekta je da se revitalizuju objekti kulturnog nasleđa koji se odnose na vode i upravljanje vodama, a za realizaciju će se koristiti znanje i iskustvo grada Halandrija- Grčka, koji je u okviru projekta „Kultural H.ID.RA.N.T.“ revitalizovao još uvek funkcionalni rimski akvadukt i ponovo ga integrisao u trenutni urbani život i održivi razvoj.

Mrežu gradova, koji će raditi na sprovođenju projekta „Gradovi hidro-baštine“, čine Rim – Italija, Elče – Španija, Serpa – Portugalija, Reselare – Belgija i Sombor – Srbija, gradovi različitih veličina i različitog ekonomskog razvoja i kapaciteta, ali dele interes za revitalizaciju objekata kulturnog nasleđa koji se odnose na vode i upravljanje vodama; od antičkih/srednjovekovnih akvadukta i vetrenjača do industrijskih kanala i brana.

Proces prenosa inovacija, ima za cilj da omogući 5 transfernih gradova da razviju održiv investicioni plan za regeneraciju svog izabranog lokaliteta hidronasleđa, uz angažovanje odeljenja svakog grada sa lokalnim zainteresovanim stranama i zajednicama. Grad Halandri ima ključnu ulogu u takvom procesu.

Projekat „Gradovi hidro-baštine“ će biti realizovan u tri faze tokom dve i po godine realizacije projekta. Prva faza će se realizovati U Grčkoj, u samom gradu Halandriju, nakon čega će svaki projektni partner formirati svoju lokalnu radnu grupu i postaviti ideje za rad. Druga faza je posvećena izradi plana investicija za svaki grad. U ovoj fazi će biti realizovane studijske posete drugim gradovima, dok će poslednja faza biti posvećena izradi mapa puta i planova investicija za realizaciju projektnih mera.

Grad Sombor, kao projektni partner, ima budžet od 80 hiljada evra, dok je budžet celokupnog projekta, finansiran od strane Evropske unije 549.983 evra.

Slatko, zdravo i bez kalorija? Kažu da aluloza poseduje sve ove osobine – i da je pogodna za osobe sa dijabetesom. Šta zapravo znamo o alulozi?

Aluloza je vrsta šećera koja je prvi put otkrivena u listovima pšenice četrdesetih godina. Otada je ostala retko korišćena i slabo istražena.

Tako je bilo sve do devedesetih, kada je Ken Izumori, profesor na Fakultetu za poljoprivredu Univerziteta Kagava u Japanu, u tlu otkrio mikroorganizam koji uz pomoć enzima pretvara fruktozu u alulozu - piše RTS.

Nakon još dve, tri decenije istraživanja, aluloza stiče sve veću popularnost kao zaslađivač ili alternativa šećeru u Sjedinjenim Državama i Južnoj Koreji, gde je odobrena za komercijalnu upotrebu.

Aluloza (poznata i kao D-aluloza i D-psikoza) se smatra retkom jer se u malim količinama nalazi u smokvama, suvom grožđu, kiviju, pšenici, javorovom sirupu i melasi.

Ocenjuje se da ima oko 70 odsto slatkoće običnog šećera (saharoza), ali u odnosu na njega ima samo 10 odsto kalorija. Čak se reklamira kao proizvod bez kalorija, koristan za kontrolu telesne težine ili pogodan za osobe sa dijabetesom tipa 2.

Da li su ove tvrdnje naučno potkrepljene?

Da li je aluloza zaslađivač bez kalorija

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je upotrebu aluloze u hrani kao „opštepriznato bezbednu“.

Međutim, Evropska unija, Kanada i druge zemlje smatraju alulozu novom materijom čije korišćenje još ne može da se smatra bezuslovno bezbednim.

Zbog toga naučnici i dalje istražuju efekte aluloze na ljudsko telo.

Nedavna istraživanja pokazuju da telo apsorbuje alulozu, ali je ne „metabolizuje“, što znači da zaista može biti bez glukoze i kalorija.

Drugim rečima, telo ne prepoznaje da aluloza sadrži energiju u formi kalorija, te je „prevareno“ da izlučuje većinu kalorija.

To može učiniti alulozu korisnom za ljude koji žele da izgube na težini, ali i dalje žele povremeno da uživaju u nečemu slatkom. Iz istog razloga, aluloza može biti pogodna i za one na ketodijeti – dijeti sa minimalnim unosom ugljenih hidrata (šećer je ugljeni hidrat).

Takođe postoje dokazi da aluloza, za razliku od šećera, ne uzrokuje karijes.

Kako aluloza stoji u poređenju sa šećerom

Postoje tvrdnje da aluloza ne povećava nivo šećera u krvi.

Glikemijski indeks (GI) rangira hranu prema tome koliko brzo se vari i povećava nivo glukoze u krvi.

Čist šećer povećava nivo glukoze u krvi za 65 na skali od 0 do 100.

Beli hleb ima GI od 100 – dugo se vari i značajno podiže nivo glukoze u krvi.

S druge strane, ima dokaza da aluloza uopšte ne povećava nivo glukoze u krvi.

Da li je pogodna za osobe sa rizikom od dijabetesa tipa 2?

Zbog toga što – kako se čini – nema uticaj na nivo glukoze ili insulina u krvi, mogla bi biti idealna alternativa šećeru za osobe sa dijabetesom tipa 2 ili one koji su pod rizikom.

Studije su pokazale da čak ni visoke doze aluloze nisu uzrokovale fluktuacije nivoa glukoze kod osoba sa dijabetesom ili kod zdravih osoba.

Neka istraživanja su otkrila da konzumacija aluloze smanjuje nivoe glukoze i insulina nakon obroka, kao i njihove fluktuacije u krvi.

To bi mogla biti dobra vest za osobe sa dijabetesom, kod kojih ne može efikasno da se reguliše nivo šećera u krvi.

Međutim, potrebno je više dokaza iz većih kliničkih studija kako bi se potvrdilo da je aluloza korisna za osobe sa dijabetesom.

Da li prirodno uvek znači zdravo

Aluloza nema jak naknadni ukus, što je čini korisnim zaslađivačem za komercijalne proizvode poput čokolade.

„Smanjili smo kalorije (u našoj čokoladi) za do 40 odsto zamenjujući šećer nečim što je gotovo bez kalorija“, rekla je Mišel Oten, osnivačica kompanije GOALZ, koja koristi samo alulozu za zaslađivanje svojih proizvoda.

Oten je rekla da su želeli „nešto što se nalazi u prirodi, a ne što je stvoreno u laboratoriji igranjem sa molekulima“. Ali etiketa aluloze kao prirodne i zdrave može biti i varljiva.

Na primer, postoje indikacije da unos većih količina aluloze može izazvati stomačne tegobe, dijareju, nadimanje ili gasove.

Beli šećer je prirodan, baš kao i aluloza. Potiče od šećerne repe ili šećerne trske. Zapravo, moguće je napraviti alulozu od fruktoze (voćnog šećera) promenom njenog hemijskog oblika pomoću enzima.

Lista zdravstvenih problema povezanih sa konzumacijom šećera je duga. Samo da navedemo nekoliko: dijabetes, bolesti srca, depresija, karijes, loša koža, rak. Dakle, prirodno ne znači uvek i zdravo.

Zaključak

Što se tiče aluloze kao alternativnog zaslađivača, mnogi regulatori tvrde da nije štetna za konzumiranje, posebno u poređenju sa šećerom. Međutim, potrebne su dodatne studije kako bi se utvrdilo da li aluloza ima povoljan uticaj na zdravlje.

Hladna stopala zimi često pripisujemo niskim temperaturama, ali stručnjaci upozoravaju da taj osećaj hladnoće, posebno ako je stalan, može ukazivati na ozbiljan zdravstveni problem: visoki holesterol.

Visoki holesterol poznat je kao "tihi ubica" jer često nema očiglednih simptoma sve dok ne uzrokuje komplikacije poput bolesti srca ili moždanog udara. Međutim, jedan od mogućih znakova visokog holesterola je periferna arterijska bolest (PAB), stanje koje nastaje zbog smanjenog protoka krvi u nogama i stopalima.

Kod PAB-a dolazi do nakupljanja plaka u arterijama nogu i stopala, što je poznato kao ateroskleroza. Ovo stanje sužava ili potpuno blokira arterije, smanjujući protok krvi i uzrokujući osećaj hladnoće u stopalima.

Uz nedovoljnu cirkulaciju, tkiva u nogama i stopalima ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranjivih materija što može uzrokovati brojne simptome i povećati rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih problema, poput srčanog i moždanog udara.

Osim hladnih stopala, PAB može uzrokovati i druge simptome. Neki od njih su gubitak dlaka na nogama i stopalima, utrnulost ili slabost u nogama, krhki nokti na nogama koji sporo rastu, čirevi ili otvorene rane na stopalima i nogama koje ne zarastaju, promena boje kože na nogama (noge mogu postati bleđe ili poprimiti plavičasti ton), sjajna koža, erektilna disfunkcija i gubitak mišićne mase u nogama.

Simptomi PAB-a obično se razvijaju polako, ali ako se iznenada pogoršaju, to može biti znak ozbiljnog problema koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Kako se dijagnostikuje PAB?

Lekar može da postavi dijagnozu na osnovu fizičkog pregleda, razgovora o simptomima i sprovođenja testa indeksa gležanj-nadlaktica (ABPI). U nekim slučajevima, ABPI se sprovodi nakon fizičke aktivnosti, poput trčanja na traci ili vožnje bicikla, kako bi se vijelo kako vežbanje utiče na cirkulaciju.

Iako ne postoji lek za perifernu arterijsku bolest, simptomi se mogu ublažiti promenama u načinu života i primenom lekova. Stručnjaci preporučuju redovnu fizičku aktivnost, ishranu bogatu vlaknima i niskim udelom zasićenih masnoća, prestanak pušenja, kontrolu telesne težine i umerenu konzumaciju alkohola. Osim promena u načinu života, lekari često propisuju lekove za snižavanje holesterola i antihipertenzive za kontrolu krvnog pritiska - prenosi B92.