Sombor.info

Ispovest nekadašnjeg radnika fabrike Leoni u Kraljevu Darka Bosića u kojoj je do detalja opisao psihičku torturu koju trpe radnici u toj kompaniji uzburkala je javnost, ali je to nažalost samo jedan u nizu slučajeva mobinga kojem su izloženi zaposleni u Srbiji.

Nezakonito radno vreme i smene od po deset, pa čak i 12 časova, šikaniranje, fizičko zlostavljanje i zastrašivanje radnika, seksualno uznemiravanje, pretnje otkazom ukoliko se požale na uslove rada, nezakonita otpuštanja, nehumani uslovi, zabranjivanje odlaska u toalet – brojni su primeri najgrubljeg kršenja prava radnika u Srbiji, od kojih su samo neka dospela u javnost.

Predsednik sindikata „Sloga“ Željko Veselinović istakao je za N1 da su generalno fabrički radnici u Srbiji izrabljivani, mobingovani i šikanirani „i to najviše u kineskim i turskim kompanijama“, a da inspekcija rada „ne može ništa“.

Slučaj fabrike Jura iz 2016. godine jedan je od najočitijih primera izuzetno lošeg odnosa poslodavaca prema radnicima, a sam Veselinović je tada tvrdio da „investitor iz Južne Koreje ima ubedljivo najgori odnos prema radnicima u Srbiji“.

„Tukli su radnike metalnim palicama, žene su napastvovali seksualno, iako silovanja nije bilo. Zabranjivan im je odlazak u toalet i savetovano da nose pelene. Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć“, naveo je Veselinović, dodajući u Juri „šikaniraju i maltretiraju radnike u svakom smislu, fizičkom i mentalnom“.

Bez toplog smeštaja, kupatila, hrane, pa čak i vode

U žižu javnosti dospela je sredinom 2021. godine priča o leskovačkoj fabrici Aptiv, u kojoj su radnici potpisivali izjave da će raditi po 12 sati dnevno tokom radnog vremena u periodu od 21. juna do kraja jula, što je nedozvoljeno po zakonu čak i kada sami zaposleni to žele.

Ogorčeni radnici javili su N1 da ih je poslodavac primoravao na nezakoniti prekovremeni rad, koji je duži od osam sati nedeljno, ali da je tek po dolasku republičke inspekcije rada najavljeno vraćanje u zakonske okvire.

Da je u fabrici Aptiv došlo do nesumnjivog kršenja Zakona o radu ukazao je i predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda Mario Reljanović, koji je u izjavi za portal N1 istakao da je trajanje radnog vremena uređeno zakonom i da ta zakonska norma „ne može da se izmeni ni na jedan od opisanih načina“.

„Da li su radnici leskovačkog preduzeća Aptiv Contract Service dobrovoljno potpisivali izjavu da će raditi po 12 sati dnevno ili su to činili na nalog poslodavca, potpuno je nevažno. Jer, u oba slučaja reč je o kršenju Zakona o radu i u oba slučaja u prekršaju je – poslodavac“, objasnio je Reljanović.

Kako je portal N1 tada pisao, poslovodstvo te britanske firme je, posle višednevnog pritiska na radnike da pristanu na ove smene, promenilo je odluku i vratilo osmočasovno radno vreme. Time se radna nedelja, koja je prema navodima sindikata metalaca trajala i po 72 sata, vratila u okvire zakona. Ubrzo je Aptiv počeo da deli letke u Nišu sa obaveštenjem da traži nove radnike i da se zaposlenima nudi „veoma dobra radna atmosfera“.

„Ja se ne usuđujem da odgovorim umesto odgovornih lica u kompaniji Aptiv, ali mi se čini da je prevashodni razlog to što je kod poslodavaca – naročito stranih poslodavaca – stvorena atmosfera neodgovornosti za postupanje, odnosno da se računa na to da će država ‘zažmuriti’ na kršenja zakona prema radnicima“, zaključio je Reljanović.

A o očajnim uslovima za vijetnamske radnike koji grade fabriku Linglong u Zrenjaninu pisao je i Njujork Tajms, čiji se novinar početkom 2022. godine lično uverio u ono što su mediji u Srbiji mesecima pisali o neljudskim uslovima u kojima su radili radnici Linglonga – bez toplog smeštaja, kupatila, ponekad hrane i slobodnih dana, pa čak i pijaće vode.

Pola godine nakon priče o uslovima u kojima žive i rade vijetnamski radnici angažovani na gradilištu Linglonga u Zrenjaninu, za N1 je govorio jedan od domaćih radnika angažovanih u kineskoj kompaniji koji je tvrdio da zaposleni svakodnevno trpe mobing i da je atmosfera u fabrici „na ivici sukoba“.

Naveo je i da su ih nadređeni terali da prebiraju po smeću koje je stajalo tu godinu dana, i gde su bili i ostaci hrane od angažovanih vijetnamskih, kineskih i radnika na građevini.

Kao jedan od većih problema istakao je nedostatak vode na gradilištu. Naime, voda iz zrenjaninskog vodovoda nije za piće, a poslodavac obezbeđuje tek jedan balon od 15 litara vode na 80 radnika koji se, po rečima sagovornika N1, potroši za dva sata.

Savić: Strani investitor je kao „sveta krava“

Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata smatra da bi Vlada Srbije, koja investitore dovodi međudržavnim ugovorima, trebala da se umeša. Kaže, strani investitor je kao „sveta krava“. Dodaje, ne zna za jedan jedini slučaj da je poreska ili finansijska policija ušla u neku stranu kompaniju.

Međutim, mobing trpe i radnici u domaćim kompanijima, pa čak i državnim. Na nezakonit rad u Gradskom saobraćajnom preduzeću „Beograd“ ukazao je prošlog leta u razgovoru za portal N1 jedan od vozača zaposlenih u tom javnom prevozniku.

„Teraju te da radiš šest dana nedeljno, iako to po zakonu ne smeju, a taj šesti dan ti vode kao dobrovoljni rad. Plaćaju ti manje nego za redovan rad, nemaš pravo na topli obrok, a ako na to ne pristaneš onda te skidaju sa linije, daju ti nešto što ti je daleko od kuće ili te čak prebace u drugi pogon. Čist mobing“, ispričao je vozač, dodajući da je svakodnevno izložen pritisku svojih nadređenih.

Navode vozača potvrdio je i predsednik Sindikata vozača GSP „Beograd“ Nebojša Mitrović, koji je u razgovoru za portal N1 podsetio da problem sa nezakonitim radom u tom preduzeću postoji skoro već godinu dana.

„Poslovodstvo se vadi na to da nema dovoljno vozača, pa onda teraju ljude da rade po šest dana iako po zakonu radna nedelja ima 40 časova. Svesno krše zakon, a pravdaju se nedostatkom vozača. Oni koji to odbiju neće dobiti polazak koji rade, autobus koji im se sviđa, a može da bude prebačen i u drugi pogon, mada se to retko događa. Različiti su načini da se sankcioniše odbijanje vozača da rade šest dana nedeljno, a oni ne umeju tome da se odupru jer ne žele da ulaze u sukob sa poslovodstvom. To je linija manjeg otpora“, konstatovao je Mitrović.

Izvor: n1info.rs

U najmanje tri navrata u poslednjih 12 godina pokušavano je da se zakonom zabrani pušenje u ugostiteljskim objektima.

Nijednom takav predlog „nije prošao“, a kako kaže Goran Zarić, iz organizacije Oxigen Srbija, koja se zalaže za izmene zakona, razlog je činjenica da nije postojala ni podrška građana za takvu meru a ni politička volja.

U međuvremenu Srbija je ostala jedina zemlja u ovom delu sveta u kojoj je pušenje u kafićima i restoranima dozvoljeno, što je, kako kaže ministarka zdravlja Danica Grujičić, „sramota“.

Ona najvaljuje izmene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i drakonske kazne za one koji ne poštuju zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima.

– Zakon je završen, sada ide na zakonodavstvo da se uskladi sa ostalim zakonima i da se vidi da li neke članove treba menjati. Ono što je važno je kaznena politika, koja mora da bude dobro sprovođena, odnosno inspekcije moraju ići u kontrolu. Jer ako naplatite 5.000 dinara nekome kome je puna kafana, a sve zadimljeno, onda nećemo ništa uraditi. Ali ako treba da plati kaznu od milion dinara, onda mislim da će se dobro zamisliti“, istakla je Grujičić odgovarajući na pitanje novinara N1 o inicijativi za zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima.

Goran Zarić podseća da kada je prvobitno 2010. odlučivano o Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu postojala mera da se zabrani pušenje u ugostiteljskim objektima, ali da se odustalo. Slične inicijative postojale su i 2015. i 2021. godine, ali Zakon nije promenjen.

– Pokazalo se da su nedostatak podrške u društvu i nedostatak političke volje sprečili ministarstvo i nadležne institucije da donesu izmene zakona – navodi Zarić.

On kaže da očekuje i da se nada da će epilog sadašnjih najava o izmenama zakona biti drugačiji.

– Dve trećine građana u Srbiji su nepušači. Ako se vodimo time da pušači imaju pravo da uz kafu zapale cigaretu u javnom prostoru, to znači da ne vodimo računa o većini građana kojima se uskraćuje pravo na čist vazduh. Uz to, zabrana pušenja u zatvorenim objektima bi čak smanjila izloženost pušača štetnim supstancama. Posebno je važno pri tome da imamo na umu decu i mlade koji ne mogu da donose odluke o svom zdravlju, već to radimo mi odrasli. Na kraju zaposleni u ugostiteljstvu su jedini koji nisu kao ostali zaposleni zaštićeni od duvana – navodi sagovornik Danasa, dodajući da izbacivanje duvana treba da bude zasnovano na dobroj edukaciji i informisanosti, te da su to oblasti u koje bi trebalo dodatno ulagati.

Upitan o prigovorima ugostitelja da se još uvek nisu oporavili od kovid krize i da bi ovakva mera predstavljala dodatno opterećenje za njih, Zarić ističe da nije neuobičajno da se zakon donese a da se njegova primena odloži na neki period.

– To se desilo u BiH, koja je zakon donela prošle godine a počeće da ga primenjuje u maju ove godine. Zakon može da ostavi neko vreme da se i ugostitelji i svi građani prilagode i sažive sa novom merom, koja ipak nije tako dramatična kako nam se čini. Ako ste pušač, možete tih nekoliko sati koliko provedete u lokalu da se strpite ili na kraju da izađete napolje. Mi kao zemlja ne razmatramo mere zabrane pušenja na otvorenom – kaže Zarić.

Mediji su objavili da najnovije izmene zakona podrazumevaju i zabranu upotrebe elektronskih cigara, a Zarić kaže da to može samo da pozdravi.

– U drugim zemljama ograničena je upotreba ovakvih proizvoda, posebno zato što su ugrožene mlađe generacije, tinejdžeri. Ovi proizvodi se promovišu kao manje štetni ali ne bez rizika, jer ne postoji dovoljno kontrole ni standardizacije u proizvodnji – zaključuje Zarić.

Izvor: danas.rs

Boško Bursać (53), stric Dušana Bursaća (25), Apatinca koji je 2. marta zaustavlјen tokom saobraćajne kontrole kod vikend naselјa “Vagoni”, a kojem se na teret stavlјa vožnja pod uticajem osam psihoaktivnih supstanci, u izjavi za radio Dunav kaže da porodica ima nova saznanja o postupku koji se vodi protiv Dušana i da očekuju zvanične informacije MUP-a u vezi sa celim slučajem.

Kako navode, nakon Dušanovog dvanaestočasovnog zadržavanja i puštanja na slobodu, usmeno su obavešteni da je došlo do greške u tumačenju rezultata, analize urina na psihoaktivne supstance kojima je Dušan nakon privođenja bio podrvgnut, a prema kojima umesto nabrojanih osam ima samo jedan pozitivan rezultat, i to na marihuanu.

–Dan nakon Dušanovog izlaska iz pritvora dobili smo informaciju da je došlo do greške u tumačenju rezultata analize urina. Ona nije neznatno drugačija, nego upravo suprotna celom izveštaju, kaže Bursać i dodaje da sem usmenog obaveštenja i izvinjenja još uvek nemaju zvaničan dokument o tome.

-Iako su nam prethodno predali Obrazloženje o zadržavanju u kojem stoji čitav spisak droga, u policiji su nas uveravali da će se pred sudijom prekršajnog suda naći nova ispravlјena analiza po kojoj je Dušan pozitivan jedino na marihuanu, tvrdi Boško. Zbog svega navedenog Bursać izražava sumnju u valјanost postupka koji se vodi protiv njegovog sinovca, zbog čega će kako kaže od nadležnih institucija i mnistarstava tražiti istragu i dodatna pojašnjenja, a ukoliko za njih budu uskraćeni angažovaće i advokate.

Inače, Bursać je izneo i rekonstrukciju celog događaja i objasnio kako se njegov sinovac Dušan, našao u ovoj situaciji.

–Uzeo je automobil koji nije njegov, za koji ujedno nije znao da je istekla je registracija. Automobil koristi više lica, koja se mogu povezati sa stvarima koje su pretresom pronađene u automobili. I to nikako ne može njemu da se stavi na teret. Besni smo na njega, jer je tokom vožnje konzumirao marihuanu, i za to jedino može i da odgovara, poručuje na kraju Bursać.

Podsećamo, Dušan Bursać je 2. marta zaustavlјen u redovnoj kontroli saobraćaja kod vikend naselјa “Vagoni”. Upravlјao je vozilom koje nije bilo registrovano, niti je bilo u njegovom vlasništvu. Pored analize urina na psihoaktivne supstance, pretresom vozila policija je pronašla i nekoliko grama bele praškaste materije, kao i zelene bilјne materije za koje će naknadnim veštačenjem biti utvrđeno da li su opojne droge. On je do otrežnjenja zadržan u policijskoj stanici Apatin i protiv njega će u redovnom postupku biti podneta prekršajna prijava.

Za ovu vrstu prekršaja propisana novčana kazna iznosi od 20.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana. Pored kaznenih poena propisuje se i zaštitna mera zabrane upravlјanja motornim vozilom u trajanju od najmanje šest meseci.

 Izvor: Radio Dunav

U organizaciji Karate saveza Vojvodine i Karate kluba Železničar iz Inđije, održano je Prvenstvo Vojvodine za decu do 14 godina u borbama i katama po pravilima WKF. Pravo nastupa su imali takmičari koji su se kvalifikovali po zonama (Bačka, Banat i Srem). Tamičenje je održano u sportskoj hali u Inđiji, u subotu 4. marta.

Karate klub Ravangrad Sombor je učestvovao sa petoro takmičara koji su se kvalifikovali u zoni Bačka.

Borbe:

Boris Bodrožić, 2011, +52kg, 3. mesto i osvojena bronzana medalja koja je jedina medalja za Sombor u ovoj kategoriji.

Kate:

Irina Sekulić, 2010, 1. mesto i zlatna medalja,
Andor Novak, 2012, 3. mesto i bronzana medalja i
Strahinja Bulović, 2011. godište.

Svi osvajači medalja su stekli plasman na Prvenstvo Srbije, 18-19. marta u Mladenovcu.

Hajduk 1912 – Stanišić 2:0 (1:0)

Fudbaleri Stanišića prolećni deo šampionata otvorili su porazom u Kuli. Domaćin je slavio sa 2:0, a oba gola postignuta su u nadoknadi vremena.

Ognjen Abramušić je zatresao mrežu golmana Dejana Jeličića u prvom, a Milan Matijević u drugom delu meča. Nakon ovog vikenda nije bilo značajnih promena na tabeli. Uprkos porazu ekipa iz Stanišića zadržala je pretposlednje mesto na tabeli. Na ruku im idu neuspesi ekipa iz donjeg dela tabele.

Bačka je poražena u Rumi, dok je Radnički iz Zrenjanina mininalcem u poslednjem minutu meča izgubio bodove od ekipe Jedinstva. Vodeći Tekstilac je bio nepogrešiv u susretu protiv Naftagasa. Odžačani imaju pet bodova viška u odnosu na ekipu iz Stare Pazove. Prvenstvo se nastavlja narednog vikenda. Stanišić dočekuje ekipi Borca iz Šajkaša. Hajduk 1912 gostuje u Banovcima, dok će Tekstilac ugostiti Podunavac.

Strelci: Abramušić, Matijević (Hajduk 1912)

Žuti kartoni: Plavšić (Hajduk 1912). Žiža, Andrić (Stanišić).

Crveni kartoni: Bogunović (Stanišić)

Hajduk 1912: Simonović, Plavšić, Damjanović, Jović, Jančić, Abramušić, Brborić, Matijević (Novaković), Matijašević, Božović, Tadić (Kočiš).

Stanišić: Jeličić, Erdelj, Andrić, Bogunović, Matijaš, Kulpinac(Dmitrović), Stanić, Vemić (Lazić), Žiža, Radeka (Đurđev), Ivandekić (Vojvodić).

Rezultati kola: Podunavac – Kabel 1:1, Borac (Š) – Tisa 1:1, Bečej 1918 – Omladinac 1:2, Radnički (Zr) – Jedinstvo 0:1, 1. maj – Bačka 2:0, Tekstilac – Naftagas 3:1. Slobodna je bila ekipa Dinama 1945.

Tabela: Tekstilac 33, Jedinstvo 28, Bečej 1918 – 25, Borac (Š) 25, Omladinac 25, 1. maj 24, Hajduk 1912 – 24, Podunavac 24, Naftagas 23, Tisa 21, Dinamo 1945 – 16, Kabel 15, Bačka 10, Stanišić 10, Radnički (Zr) 9.

Parovi narednog (17) kola: Tekstilac – Podunavac, Dinamo 1945 – 1. maj, Bačka – Radnički (Zr), Jedinstvo – Bečej 1918, Omladinac – Hajduk 1912, Stanišić – Borac (Š), Tisa – Kabel. Slobodna je ekipa Naftagasa.

Izvor: somborsport.org

Tri osobe su lakše povređene a jedna teško

Tokom proslave jednog zavičajnog udruženja u ugostiteljskom objektu, danas je došlo je do tuče desetak osoba, kada su četiri osobe povređene od kojih jedna teško.

Kako saznajemo, učesnici tuče su se udarali pesnicama, a letele su flaše na sve strane.

Kolima hitne pomoći u Urgentni centar su doveženi N.Š. (34), I. Š. (60), J. Š. (60) kojima su konstatovane lake telesne povrede, dok su kod M.Š. (32) konstatovane teške telesne povrede.

Kako saznajemo do tuče je došlo zbog nesporazuma oko muzike, pevačice i to između dve porodice.

Kako Telegraf.rs saznaje, niko još u vezi sa ovim nije podneo prijavu.

Izvor: telegraf.rs

Inteligencija se najčešće definiše kao sposobnost dobrog snalaženja u novim situacijama i brzog rešavanja problema. Iako se inteligentni ljudi rađaju u svim znakovima, u astrologiji se smatra da se ova tri horoskopska znaka najviše ističu po inteligenciji.

Škorpija

Škorpija se smatra jednim od najinteligentnijih znakova zbog oštrih analitičkih veština i jake intuicije. Poseduju sposobnost da uđu duboko u kompleksne teme. Odlično zapažaju i imaju razvijenu intuiciju, što im omogućuje da precizno procenjuju ljude i situacije. Poznati su po strateškom razmišljanju i sposobnosti da prepoznaju laži.

Vodolija

Vodolije su izrazito inteligentni i kreativni ljudi. Inovativni su, originalni i uvek razmišljaju van okvira. Poseduju jaku intuiciju i znaju izvući logične zaključke iz apstraktnih pojmova. Vole razmišljati i raspravljati o različitim temama, a posebno o društvenim i filozofskim pitanjima, piše Index.hr.

Blizanci

Blizanci su radoznali ljudi čiji um nikada ne miruje. Uživaju u učenju i razmeni informacija. Posjeduju veliku sposobnost razumijevanja novih koncepata i brzo se prilagođavaju nepoznatim situacijama. Ovi ljudi su veoma vešti u komunikaciji pa jasno izražavaju svoje misli i ideje.

Izvor: blic.rs

Nemamo specijaliste, zabranili su nam da zakazujemo termine za pacijente u pojedinim klinikama, kod nas nema holtera, ni ultrazvučnih aparata ili nema ko da pročita rezultate, ne radimo ni najvažnije laboratorijske analize od kojih često zavisi dijagnoza, terapija i sam život. Sve smo to nekada imali i sve nam je država uskratila", ljutito za Nova.rs pričaju lekari u državnim domovima zdravlja,

Ako sa simptomima kašlja, temperature, opšte slabosti, odete u privatni dom zdravlja, u istom danu, u istoj zgradi, možete da uradite desetine pregleda i analiza i da dobijete dijagnozu. Lekar opšte prakse uputiće vas na pregled kod kardiologa, endokrinologa, na ultrazvuk stomaka, možda i štitne žlezde, a samo jedan specijalistički pregled košta od 6.000 do 8.000 dinara, dok se snimci i laboratorija dodatno plaćaju. Ipak, svi pregledi, snimanja i nalazi, koji mogu da doprinesu utvrđivanju dijagnoze i za koje pacijent smatra da bi trebalo da ih uradi, kako bi proverio stanje u svom organizmu, to i može u privatnoj ustanovi, ako dovoljno plati, jer sve ima na jednom mestu, bez liste čekanja – odmah će biti primljen.

“U privatnoj praksi rade lekari opšte medicine, ali i svi specijalisti. Oni imaju opremu, najsavremenije aparate, laboratorije, a sve to mnogo košta i zato ne čudi što je njima cilj zarada. Postoji među nama lekarima izreka ‘državnog doktora ne možeš da ubediš da si bolestan, a privatnog da si zdrav’, jer oni ljude često bez potrebe šalju kod svih raspoloživih specijalista, samo da bi dodatno platili preglede, ultrazvuk, nalaze, a potom i brojne lekove i suplemente. Nama u državnim primarnim ustanovama su, nažalost, vezali ruke. Kod nas nema dovoljno ultrazvučnih aparata, pa tako ni pregleda, a na svaki se čeka i sve se zakazuje. Ako pacijent i uradi ultrazvuk, nema lekara koji ume da pročita nalaz. Ne može svako da pristupi ultrazvučnom aparatu, što odmah pokazuje koliko smo neopremljeni i sa ljudima i sa opremom”, priča za Nova.rs doktorka u jednom beogradskom domu zdravlja, koja je zamolila da ostane anonimna.

Nema opreme, ni kadrova, a sve se zakazuje i čeka.

“Nekada smo imali holtere za krvni pritisak, radili smo hormone štitne žlezde, ultrazvučne preglede bez zakazivanja, ali više ništa od toga ne postoji. Potrebne su nam tehničke mogućnosti, da možemo da uradimo recimo ultrazvuk štitne žlezde, jer imamo dramatični porast obolelih, kao i ultrazvuk prostate, stomaka, a sve to nam je potrebno da se radi svakodnevno i da je uvek na raspolaganju, a ne da se zakazuje i čeka. Ako mi dođe čovek sa simptomima koji ukazuju na kamen u žučnoj kesi, on odmah, istog trenutka mora da ide na snimanje. Takođe i holter krvnog pritiska je neophodan, od toga zavisi promena terapije. Dodatna dijagnostika u vidu hormona štitne žlezde nam je hitna, kao i raspoloživa laboratorija za leukocite sa leukocitarnom formulom, za šta su nam potrebni aparati, a nemamo ih zbog privatne prakse, koja se na njima bogati”, naglašava ova doktorka.

Državno se zakazuje i čeka na najosnovniji pregled, a privatno, za novac, dobijete sve – odmah.

“To je masovna pojava u domovima zdravlja. Uradimo osnovni pregled, pa ako neko kašlje, mora da čeka da zakaže ultrazvuk i rendgen, pa mu potom treba i laboratorija. Sve se to oduži i na kraju ako je neophodan pregled kod specijaliste, mi nismo u mogućnosti da ga zakažemo, jer nema termina ili traže da ih zakazuju internisti, kod kojih takođe pacijenti ne mogu da dođi na red. Međutim kad ljudi odu u privatni dom zdravlja zbog recimo kašlja, odmah će dobiti laboratoriju, pregled kod specijaliste ORL, koji onda šalje na briseve i dodatne nalaze. Često može da zatreba i ultrazvučni pregled štitne žlezde i pregled pulmologa sa rendgenom. To ide u nedogled. U pitanju su dve krajnosti. Sa jedne strane imate državni dom zdravlja gde ne možete ništa da uradite osim osnovnog pregled, a sa druge vas u privatnoj praksi šalju u sve ambulante redom gde za ulazak u svaku treba do 10.000 dinara, pa potrošite i do 500 evra, nekada i više”, priča dr Nebojša L., lekar u državnom domu zdravlja, čije je puno ime poznato redakciji.

Nažalost, izveštaji iz privatnih domova zdravlja govore o nestručnosti lekara, kaže naša sagovornica, doktorka Opšte medicine.

“Nedavno sam imala pacijenta koji je otišao u privatnu ustanovu zbog problema sa pritiskom, pa su ga poslali kod kardiologa. Urađen mu je ultrazvuk srca i dobio je preporuku za holter krvnog pritiska. Poslali su ga i kod endokrinologa i taj pregled je dodatno platio, da bi na kraju dobio istu terapiju koju je već pio”.

Državnim primarnim zdravstvenim ustanovama neophodna je tehnika, ali lekari smatraju da im sistem ciljano onemogućava rad.

“Nemamo sa čim da radimo. Bilo bi dobro da se tehničke mogućnosti iz privatnih domova zdravlja koriste kada zatrebaju našim pacijentima. Da lekari u državnim domovima postave dijagnozu i napišu uput za recimo ultrazvuk ili holter, koji pacijenti onda urade privatno. Da se u državnoj praksi da konačno mišljenje, jer je sve više građana koji dolaze kod nas posle pregleda u privatnoj praksi gde su im dali pogrešnu terapiju i desetine pomoćnih preparata, suplemenata, za koje niko ne zna čemu služe”, priča doktorka Opšte medicine.

U državnoj praksi pacijenti dobijaju mišljenje lekara Opšte medicine i upute za potrebnu dijagnostiku koja se radi u bolnici za koju uglavnom nema termina ili se čeka po pola godine i duže.

“Najveći problem je što specijalista u bolnici ne pipne pacijenta, često ga i ne vidi. Urologa, endokrinologa ili kardiologa uglavnom ne vidite, jer oni samo gledaju papire. Ako EKG pacijentu uradi sestra, specijalista samo čita nalaze i po tome daje terapiju i mišljenje. Generacije lekara koje sada završavaju Medicinski fakultet nažalost su uskraćene za praksu u primarnim ustanovama, gde bi možda naučili da rade sa ljudima i da svakog pacijenta posmatraju individualno, bez šablona. Pregled mora da podrazumeva kontakt sa čovekom, sa ne sa papirima”, kaže doktor Nebojša L..

Podsetimo, krajem februara ove godine, ministarka zdravlja Danica Grujičić, istakla je da domovi zdravlja moraju imati ključnu ulogu u zdravstvenom sistemu Srbije, ali nije pojasnila kako će ustanove preuzeti ovu ulogu, imajući u vidu brojne probleme u opremi i kadru, sa kojima se nose već godinama.

„Važno je da se domovi zdravlja angažuju u preventivnim pregledima, jer se često dešava, posebno kada je reč o skriningu dojke, da su to promene koje ne možete da napipate i zato su skrininzi važni, naročito ciljani“, objasnila je ministarka.

Ona je naglasila i da je u toku nabavka nove opreme za lokalne domove zdravlja i seoske ambulante, a da je cilj zapošljavanje novih, mladih lekara i medicinskog osoblja.

Privatni dom zdravlja – cene

Pregled – Cena

Opšta praksa – od 2.500 do 4.000

ORL paket – 6.000 do 8.000

Ultrazvuk štitne žlezde – od 3.500

Endokrinološki paket – od 6.000 do 8.000

Pregled pulmologa – 4.000 do 9.000

Rendgen pluća – od 4.000

Holter krvnog pritiska – od 2.500

Napomena: Cene su izražene u dinarima

Izvor: nova.rs

Adekvatna hrana za mačke potrebna je vašem ljubimcu za dug i zdrav život. Saznajte kako birati najbolju i koja je najzdravija hrana za mačke?

Mačke su mesožderi, što znači da se oslanjaju na hranljive sastojke koji se nalaze samo u proizvodima životinjskog porekla.

Mačke su evoluirale kao lovci koji konzumiraju plen koji sadrži velike količine proteina, umerenu količinu masti i minimalnu količinu ugljenih hidrata, a njihova ishrana i danas zahteva ove hranljive materije.

Mačke takođe zahtevaju više od desetak drugih hranljivih sastojaka, uključujući vitamine, minerale, masne kiseline i aminokiseline taurina.

Iako je vašoj mački potrebna određena količina svakog određenog hranjivog sastojka da bi bila zdrava, više ne znači uvek i bolje.

Ovo se posebno odnosi na vitamine i minerale, pa upotreba dodataka u ishrani obično nije potrebna ako se maca hrani uravnoteženo.

Dodaci mogu biti štetni za vašu mačku i nikada ih ne treba davati bez odobrenja veterinara. Osim hrane, mačke bi trebalo da imaju pristup čistoj, svežoj vodi u svakom trenutku.

Na samom početku ćemo se osvrnuti na vrste hrane koje su dostupne za mace, a onda i na važan deo, kako starost, težina ili eventualna bolest utiče na biranje hrane za mace.

Komercijalna hrana za mačke

Komercijalna hrana je formulisana kao suva, polu-vlažna i konzervirana. Ovi proizvodi se razlikuju u sadržaju vode, nivou proteina, kalorijama, ukusu i svarljivosti.

Suva hrana za mačke

Suva hrana za mace sadrži od 6% do 10% vlage.

Suva hrana je relativno jeftina, a jedna od prednosti je da se ova hrana ne kvari.

Međutim, suva hrana može biti manje privlačna maci, a u zavisnosti od vrste i kvaliteta sastojaka može biti i teže svarljiva.

Ako koristite suvu hranu, važno je da neiskorišćenu hranu čuvate na hladnom i suvom mestu, a hranu ne treba upotrebljavati nakon isteka roka upotrebe.

Vlasnici često kupuju velike količine suve hrane koja se ponekad može čuvati mesecima, pa je vrlo važno proveriti datum isteka roka pre nego što nahranite svoju macu.

Dugotrajno čuvanje hrane utiče na sadržaj vitamina u hrani i povećava verovatnoću da masti postanu užegle. Dobro je čuvati suvu hranu za mačke u hermetički zatvorenoj posudi.

Poluvlažna hrana za mačke

Meso i mesni nusproizvodi su primarni sastojci poluvlažne hrane koja sadrži približno 35% vlage.

Ostali sastojci, uključujući sojino brašno, žitarice, proizvode od zrna i konzervanse se dodaju da bi se dobio konačni proizvod.

Poluvlažna hrana nekim mačkama može biti privlačnija od suve hrane za mačke.

Međutim, nakon otvaranja pakovanja, hrana se može isušiti, postati manje ukusna i/ili užegla.

Konzervirana hrana za mačke

Konzervirana hrana ima sadržaj vlage najmanje 75 %, što je čini dobrim izvorom vode.

Generalno je najskuplja vrsta namirnica za mačke, ali je takođe i ukusna za većinu mačaka. Dostupno je mnogo različitih proizvoda, što može biti korisno ako je vaša mačka izbirljiva.

Konzervirana hrana ima najduži rok trajanja kada je neotvorena, ali svaki neiskorišćeni deo otvorene konzervirane hrane za mačke treba čuvati u frižideru da bi se održao kvalitet i sprečilo kvarenje.

Postoji veliki broj proizvođača hrane za mace, a neki od njih su i:

leonardo hrana za mačke
felix hrana za mačke
dein bastes hrana za mačke
acana hrana za mačke
hepatic hrana za mačke
cat chow hrana za mačke itd.

Medicinska hrana za mačke

Pored komercijalne, često ćete naći i medicinsku hranu za mačke. A zašto?

Često hrana za mace treba da bude dijetalna hrana za mačke zbog određenih poremećaja, poput problema sa vidom, dijabetesa, otkazivanja bubrega, zubnih bolesti i sl.

Iako su mnoge komercijalno dostupne hrane za mačke označene kao rešenja za ove probleme, uvek treba da razgovarate sa veterinarom o ograničenjima u ishrani ili merama predostrožnosti za mačke sa zdravstvenim problemima.

Vaš veterinar će vam dati najbolje preporuke za hranu i opcije za vitaminske suplemente i režime hranjenja.

Kako unos hranljivih sastojaka utiče na celokupno zdravlje vaše mačke, a obrada i distribucija hrane je postupak koji utiče na telesni sistem mačke, korišćenje ishrane za zdravlje je jasan korak ka podršci zdravstvenoj zaštiti.

Terapijske dijete mogu se koristiti u širokom spektru stanja, uključujući:

oboljenje bubrega,
oboljenje jetre,
bolest srca,
problemi sa varenjem,
alergija ili osetljivost na hranu,
dijabetes,
oporavak nakon operacije,
problemi sa kožom i kožne bolesti
gojaznost.

Hrana za mačke bez žitarica

Dijetalna hrana za mačke bez žitarica je popularna među vlasnicima mačaka. Neki posežu za hranom bez žitarica kako bi smanjili alergije na hranu, gastrointestinalne tegobe i svrab na koži.

Iako mali procenat mačaka može biti osetljiv na žitarice, velika većina alergija na hranu povezana je sa uobičajenim izvorima proteina, kao što su govedina i piletina, a ne sa ugljenim hidratima poput žitarica.

Vlasnici kućnih ljubimaca takođe mogu pomisliti da ishrana bez žitarica kontroliše težinu. Hrana bez žitarica može imati manje ugljenih hidrata, ali veću masnoću i kalorije. Ovo ne garantuje kontrolu težine ili gubitak kilograma.

Za razliku od žitarica, ovi sastojci bogati ugljenim hidratima sadrže malo vlakana i mogu ubrzati gastrointestinalne probleme. Žitarice takođe daju važne hranljive sastojke hrani za mačke.

U zrnu su gvožđe, tiamin, kalcijum, riboflavin, folat i niacin. Hrana za mačke bez žitarica može rezultirati nedostatkom ovih osnovnih hranljivih sastojaka.

Domaća hrana za mačke

Pravljenje sopstvene hrane za mačke je težak i dugotrajan proces, jer recept možda neće sadržati prave količine i proporcije hranljivih sastojaka za vašu mačku.

Generalno se preporučuje vlasnicima mačaka da kupuju hranljivu uravnoteženu komercijalnu hranu, osim ako veterinar ne preporuči domaći recept u medicinske svrhe.

U tom slučaju, vaš veterinar će verovatno preporučiti recept koji su kreirali veterinari koji se bave ishranom životinja.

Ako odlučite da pripremite hranu za mačke, uverite se da recept zadovoljava prehrambene potrebe vaše mačke. Pažljivo sledite uputstva za pripremu i čuvanje hrane za mačke.

Konsultujete sa veterinarom ukoliko imate nekih nedoumica. Domaća hrana za mačke ne sadrži konzervanse i mora se bezbedno čuvati.

Postoje nutricionistički resursi sa računarskim programima koji pomažu u izračunavanju količina proteina, masti, minerala i vitamina u receptu.

Neki programi uzimaju u obzir starost mačke, zdravstveni status i nivo aktivnosti pri formulisanju odgovarajuće ishrane za mačku. Ali i dalje može biti nezgodno proveriti da li je hrana za kućne ljubimce „uradi sam“ nutritivno uravnotežena.

Najzdravija hrana za mačke – kako birati?

Izbor hrane za mačke jedna je od najvažnijih odluka koje ćete doneti kao vlasnik mačke. Prava hrana održavaće vašu mačku zdravom i srećnom tokom života. Međutim, kako se odlučiti koja je najbolja hrana?

Prodavnice kućnih ljubimaca pune su raznovrsnom hranom za mačke koja se razlikuje u ukusima, sadržaju vitamina i hranljivim sastojcima!

Znamo koliko stresno može biti kada pokušavate da odaberete savršenu hranu za svoju mačku. Da bismo vam pomogli da napravite najbolji izbor, sastavili smo vodič o tome na šta treba paziti i kako doneti odluku kada je u pitanju hrana za mace.

Prilikom izbora najbolje hrane za mačke treba uzeti u obzir nekoliko faktora.

Oni uključuju:

Zdravlje i težina mačke

Da li vaša mačka ima zdravstvenih problema? Da li je vaša maca gojazna? Ovo su osnovne stvari koje treba uzeti u obzir prilikom odabira hrane koja je najbolja za vašu mačku.

Ako vaša mačka treba da izgubi nekoliko kilograma, kupovina hrane koja joj pomaže u kontroli telesne težine je sjajan izbor za vašu macu. Takođe se preporučuje savet od veterinara pre kupovine hrane za mačke.

Rasa mačke
Ne postoje dve iste mačke! Danas lako možete pronaći hranu za mačke napravljenu za određene rase mačaka kako biste je prilagodili njihovim jedinstvenim nutritivnim zahtevima.

Kompanije za hranu za kućne ljubimce uzimaju u obzir faktore kao što su: određeni oblik vilice, nivo proteina za nivo aktivnosti, pa čak i dodavanje više omega 3 masnih kiselina kako bi pomogle kod zdravlja kostiju i zglobova.

Nivo aktivnosti mačke
Nivo aktivnosti je još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir prilikom izbora najbolje hrane za vašu mačku. Baš kao i ljudima, mačkama je potrebna određena količina dnevnih hranljivih sastojaka i kalorija da bi normalno funkcionisale.

Osetljivost na hranu i alergije
Još jedan važan aspekt koji treba razmotriti je da li vaša mačka ima znakove osetljivosti na hranu, poput uznemirenog stomaka, upale uha ili upornog češanja. Ovi simptomi mogu ukazivati na moguću neželjenu reakciju na jedan ili više sastojaka u hrani za mačke.

Važno je to utvrditi rano kako biste eliminisali hranu ili sastojke koji mogu uticati na zdravlje vaše mačke.

Razmotrite bezbednost i kvalitet

Kvalitet i sigurnost hrane koju odaberete su veoma važni. Izaberite brend koji postavlja izuzetno visoke standarde kvaliteta i sigurnosti.

Pogledajte sastojke hrane za mačke

Sastojci poput svežeg mesa, integralnih žitarica, voća i povrća pružaju osnovne hranljive sastojke, antioksidante i hranljive sastojke na biljnoj bazi koji podržavaju optimalno zdravlje mace. Čitanje oznake hranljivih sastojaka na ambalaži hrane je najbolji način za upoređivanje hrane za mačke.

Proizvođači hrane za kućne ljubimce moraju da dostave određene nutritivne informacije na pakovanju.

Potražite hranu u kojoj su meso, nusproizvodi od mesa ili morski plodovi navedeni među prvih nekoliko sastojaka, jer to ukazuje da hrana verovatno sadrži dovoljno sastojaka životinjskog porekla za snabdevanje esencijalnim aminokiselinama i masnim kiselinama.

Na kraju, izbor najbolje hrane za vašu mačku može biti pokušaj i greška sve dok ne nađete savršenu hranu za mačku. Međutim, kad jednom pronađete pravu hranu, isplatiće se!

Prava hrana vas vodi do srećnije i zdravije mačke, kao i ređim odlascima kod veterinara. Neke mačke vole konzerviranu hranu, neke vole suvu hranu, a neke vole kombinaciju obe vrste. Izaberite one koje najbolje odgovaraju vašoj mački.

Starost mačke

Svim mačkama je potrebna pravilna ishrana kako bi ih zadovoljile u njihovoj određenoj fazi života, od mačića do starijih mačaka.

Obavezno obratite pažnju na etiketu i kupujte hranu za mačke koja odgovara svim životnim fazama ili je specifična za određenu starost vaše mačke.

Evo kratkog vodiča za izbor hrane prema starosti.

Hrana za mačiće
U ovom trenutku je presudno hraniti mače pravilnom ishranom, jer mače još uvek raste i razvija se.

Osnova ishrane mačića treba da bude visokokvalitetna, uravnotežena, premium komercijalna hrana za mačiće. Međutim, mačetu možete ponuditi kuvano ili sirovo meso zbog raznolikosti u ishrani.

Izbegavajte da hranite mače sirovim mesom dok mače ne napuni najmanje 20 nedelja, jer njihov imuni sistem nije dovoljno razvijen.

Takođe je dobra ideja da u ishranu mačića uvrstite i vlažnu hranu. Vlažna konzervirana hrana ili kuvano meso je dobra polazna osnova. Utvrđeno je da vlažna hrana pomaže kod boljeg zdravlja urinarnog trakta.

Što se tiče najbolje količine hrane za vaše mače, to se svodi na veličinu, težinu, rasu i ukupan zdravstveni status, zato uvek proverite kod svog veterinara.

Hrana za odrasle mačke
Slično mačićima, osnova ishrane vaše odrasle ili starije mačke trebalo bi da bude visokokvalitetna, premium komercijalna hrana za mace.

Prilikom kupovine proverite etiketu pakovanja da biste videli kojim godinama mačke hrana odgovara. Ako ikada sumnjate ili vam je potrebna pomoć, vaš veterinar će vam moći pomoći.

Kao i mačićima, odrasloj mački ponudite raznovrsnu hranu poput svežeg, kuvanog mesa ili ribe. Meso je odličan izvor proteina, samo pripazite da proizvodi od mesa ne sadrže konzervanse koji mogu biti štetni za vašu mačku.

Starije mačke
Uvek imajte u vidu da starije mačke mogu imati zdravstvenih problema, a pogrešna hrana za mace može negativno uticati na njihovo zdravlje.

Mnoge starije mace imaju koristi od vlažne hrane za mačke u konzervi i sveže ili kuvane hrane za mačke. Uvek se obratite svom veterinaru za odgovarajuću ishranu ako vaša mačka ima zdravstvenih problema.

U nastavku slede odgovori na opšta pitanja u vezi sa ishranom!!

Koliko hrane je potrebno vašoj mački?

Količina hrane koja je potrebna vašoj mački zavisiće od njene težine, veličine i starosti! Gojaznost je prilično česta kod mačaka i može doprineti kraćem životnom veku mačke, zato uvek vodite računa da hranite kućnog ljubimca tačnom količinom hrane.

Evo nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir pri odlučivanju koliko hrane treba da jede vaša mačka:

Starost i životni stadijum: Mačići imaju različite prehrambene potrebe od odraslih ili starijih mačaka. Mačke koje su trudne takođe imaju različite potrebe.
Težina: Ako vaša mačka nije idealne težine, možda ćete morati da joj date manje ili veće porcije kako biste joj pomogli da postigne i održi zdravu težinu. Prema preporuci za hranjenje mačaka suvom hranom, količina hrane za mačku od dva kilograma iznosi samo 20 do 35 grama. Mačkama od pet kilograma je potrebno između 40 do 70 grama dnevno.
Nivo energije: Mačke koje su aktivne tokom dana mogu zahtevati više kalorija od onih koje radije provode vreme dremajući.
Vrsta hrane: Suva i vlažna hrana razlikuju se u kalorijama, kao i u veličini porcija. Moraćete da budete sigurni da macu hranite odgovarajućom količinom hrane, bez obzira da li jede suvu, vlažnu ili kombinaciju obe hrane za mačke.
Mačke u zatvorenom prostoru i mačke koje žive napolju: Mačke u zatvorenom možda neće biti toliko aktivne kao mačke na otvorenom, pa im je potrebno manje kalorija.
Najbolji način da odredite koliko hrane treba vašoj mački je razgovor sa veterinarom. On može da utvrdi koliko hrane je maci potrebno dnevno na osnovu gore navedenih faktora.

Ako imate nedoumica, uvek potražite savet od veterinara. Bez obzira na starost vaše mačke, uvek osigurajte da ima pristup čistoj i svežoj vodi za piće.

“Koliko često treba da hranim mačku?”

Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje vlasnici postavljaju veterinarima.

Većina preporuka za hranjenje govori vam o ukupnoj količini hrane koja je vašoj maci potrebna dnevno, ali vam ne kažu koliko često treba da je hranite. Vašu macu treba da hranite:

od šeste nedelje života preporučuje se da maci dajete četiri ili više manjih obroka u toku dana,
od dvanaeste nedelje maci treba da dajete 3 obroka u toku dana,
od šest meseci maci treba da dajete dva obroka u toku dana (ujutru i popodne)
od treće do 11 godine mace treba hraniti dva puta dnevno u toku dana i
posle jedanaeste godine kada je maca starija potrebno je posavetovati se sa veterinarom o broju obroka za macu u toku dana.
Evo još nekoliko saveta kako da hranite mačku:

hranite macu na istom mestu i u isto vreme svakog dana,
udaljite činiju sa hranom od kutije sa posipom za mačke,
ako imate nekoliko mačaka udaljite njihove posude za hranu.

Zaključak!

Iako su mnoge mačke zadovoljne kada jedu jednu hranu, neke mačke mogu razviti izbirljive prehrambene navike i mogu postati vrlo selektivne u vezi sa hranom koju će prihvatiti.

Hranjenje mačke sa dve ili tri različite hrane pruža raznolikost ukusa i može sprečiti da vaša mačka razvije isključivu sklonost ka jednoj hrani. Mačka koja odbija da jede može razviti ozbiljne zdravstvene probleme.

Ovo važi za bolesne mačke kojima nedostaje apetit, mačke na dijeti i izbirljive mačke koje odbijaju da jedu. Veterinar treba da pregleda bilo koju mačku koja odbija da jede i gubi na težini.

Pronađite visokokvalitetnu komercijalnu hranu za mačke koja odgovara uzrastu i zdravlju vaše mačke. Ako je potrebno, obratite se svom veterinaru pre nego što odaberete čime ćete hraniti mačku.

Veterinar će proceniti njeno zdravstveno stanje, a vi ćete biti sigurni da vašu macu hranite pravom hranom. Izbor odgovarajuće hrane za mačku najviše zavisi od starosti vašeg ljubimca, zdravlja i ličnih preferencija.

Zdrava ishrana deluje kao preventivni lek i štedi vam novac koji biste morali da potrošite na suzbijanje bolesti i komplikacija kod vaše mace.

Izvor: svetljubimmaca.com

Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), mentalni poremećaji kod dece se opisuju kao ozbiljne promene u načinu na koji deca uče, ponašaju se ili nose sa svojim emocijama, što u većini slučajeva izaziva uznemirenost, frustraciju i slične probleme.

Anksioznost

Kada dete ne preraste strahove i brige tipične za malu decu, ili kada imaju toliko strahova i briga da ometaju njihove aktivnosti u školi, kući ili igri, detetu se može dijagnostikovati anksiozni poremećaj. Primeri različitih vrsta anksioznih poremećaja uključuju anksioznost odvajanja, ekstremni strah od određenih stvari ili situacija kao što su psi, insekti ili odlazak kod lekara (fobije), socijalna anksioznost i ponovljene epizode ​​iznenadnog, neočekivanog, intenzivnog straha koje dolazi sa simptomima kao što su palpitacije, problemi sa disanjem ili osećaj vrtoglavice, drhtanja ili znojenja (panični poremećaj).

Anksioznost se može manifestovati kao strah ili zabrinutost, ali takođe može učiniti decu razdražljivom i ljutom. Simptomi anksioznosti takođe mogu uključivati probleme sa spavanjem, kao i fizičke simptome kao što su umor, glavobolja ili bolovi u stomaku. Neka uznemirena deca često zadržavaju svoje brige za sebe i zbog toga njihovi roditelji ponekad mogu da propuste simptome.

Depresija

Ponekad je tuga ili osećaj beznađa deo života svake odrasle osobe, uključujući i dete. Međutim, neka deca su tužna ili nezainteresovana za stvari u kojima su nekada uživala, ili se osećaju bespomoćno ili beznadežno u situacijama koje mogu da promene. Kada deca osećaju stalnu tugu i beznađe, može im se dijagnostikovati depresija. Primeri ponašanja koji se često primećuju kod dece sa depresijom uključuju često osećaj tuge ili razdražljivosti, izbegavanje aktivnosti ili hobija koji su ih zabavljali, promene u apetitu, promene u obrascima spavanja (spavanje mnogo više ili mnogo manje nego obično), čest umor ili nemir, poteškoće u koncentraciji, osećaj bezvrednosti, beskorisnosti ili krivice i ispoljavanje samodestruktivnog ponašanja.

Ekstremna depresija može navesti dete da razmišlja o ili planira samoubistvo. Za tinejdžere i mlade odrasle, samoubistvo je među vodećim uzrocima smrti, piše CDC. Neka deca možda ne govore o svojim bespomoćnim i beznadežnim mislima i možda čak neće izgledati tužno. Depresija takođe može prouzrokovati da dete izaziva nevolje ili da se ponaša nemotivisano, zbog čega drugi ne primećuju da je dete depresivno ili da ga pogrešno etiketiraju kao problematično ili lenjo.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD)

Normalno je da deca povremeno imaju problema sa fokusom i ponašanjem. Međutim, kod dece sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD), simptomi nestaju i mogu biti veoma ozbiljni, ali i izazvati ozbiljne poteškoće u školi, kod kuće ili sa prijateljima. Dete sa ADHD-om može često sanjariti, zaboravljati ili gubiti stvari, vrpoljiti se i vrpoljiti, previše pričati, imati poteškoća da se odupre iskušenju, ima problema sa promenama i teškoće u komunikaciji ili druženju sa drugim ljudima.

Opsesivno kompulzivni poremećaj

Mnoga deca povremeno imaju misli koje ih muče i mogu se osećati kao da moraju nešto da preduzmu u vezi sa tim mislima, čak i ako njihovi postupci zapravo nemaju smisla. Na primer, mogu se brinuti da će imati lošu sreću ako ne nose svoj omiljeni komad odeće. Kod neke dece, misli i porivi za izvođenjem određenih radnji i dalje postoje, čak i ako pokušavaju da ih ignorišu ili nateraju da nestanu. Deca mogu imati opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) kada se neželjene misli često javljaju, oduzimaju im mnogo vremena (više od sat vremena dnevno), ometaju njihove aktivnosti ili ih jako uznemiravaju.

Primeri opsesivno-kompulzivnog ponašanja uključuju neželjene misli, impulse ili slike koje se stalno ponavljaju i izazivaju anksioznost ili uznemirenost, razmišljanje o nečemu ili ponavljanje nečega iznova i iznova (na primer, brojanje ili ponavljanje reči iznova i iznova tiho ili naglas), stalna želja za određenim stvarima koje se moraju uraditi na određen način i određen broj puta da bi nestala opsesija deteta.

Deca se tako ponašaju jer osećaju da će takvo ponašanje sprečiti da im se dogode loše stvari ili učiniti da se osećaju bolje. Međutim, ponašanje obično nije povezano sa stvarnom opasnošću da se nešto loše desi ili je ponašanje ekstremno.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Sva deca mogu doživeti veoma stresne događaje koji utiču na njihovo razmišljanje i osećanja. Većinu vremena deca se brzo i dobro oporavljaju. Međutim, ponekad će deca koja dožive ozbiljan stres, kao što je ozbiljna povreda, velika promena ili smrt člana uže porodice, biti dugoročno pogođena onim što im se dogodilo. Kada deca razviju dugotrajne simptome, koji u proseku traju više od mesec dana, koji su uznemirujući ili ometaju njihove odnose i aktivnosti, može im se dijagnostikovati posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).

Primeri simptoma PTSP-a kod dece uključuju ponovno proživljavanje događaja u umu ili igri, noćne more i probleme sa spavanjem, nedostatak pozitivnih emocija, intenzivan stalni strah ili tugu, razdražljivost ili izlive besa, osećaj bespomoćnosti i povlačenja, ali i izbegavanje određenih ljudi ili mesta koja podsećaju dete na doživljenu traumu.