Ispovest nekadašnjeg radnika fabrike Leoni u Kraljevu Darka Bosića u kojoj je do detalja opisao psihičku torturu koju trpe radnici u toj kompaniji uzburkala je javnost, ali je to nažalost samo jedan u nizu slučajeva mobinga kojem su izloženi zaposleni u Srbiji.
Nezakonito radno vreme i smene od po deset, pa čak i 12 časova, šikaniranje, fizičko zlostavljanje i zastrašivanje radnika, seksualno uznemiravanje, pretnje otkazom ukoliko se požale na uslove rada, nezakonita otpuštanja, nehumani uslovi, zabranjivanje odlaska u toalet – brojni su primeri najgrubljeg kršenja prava radnika u Srbiji, od kojih su samo neka dospela u javnost.
Predsednik sindikata „Sloga“ Željko Veselinović istakao je za N1 da su generalno fabrički radnici u Srbiji izrabljivani, mobingovani i šikanirani „i to najviše u kineskim i turskim kompanijama“, a da inspekcija rada „ne može ništa“.
Slučaj fabrike Jura iz 2016. godine jedan je od najočitijih primera izuzetno lošeg odnosa poslodavaca prema radnicima, a sam Veselinović je tada tvrdio da „investitor iz Južne Koreje ima ubedljivo najgori odnos prema radnicima u Srbiji“.
„Tukli su radnike metalnim palicama, žene su napastvovali seksualno, iako silovanja nije bilo. Zabranjivan im je odlazak u toalet i savetovano da nose pelene. Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć“, naveo je Veselinović, dodajući u Juri „šikaniraju i maltretiraju radnike u svakom smislu, fizičkom i mentalnom“.
Bez toplog smeštaja, kupatila, hrane, pa čak i vode
U žižu javnosti dospela je sredinom 2021. godine priča o leskovačkoj fabrici Aptiv, u kojoj su radnici potpisivali izjave da će raditi po 12 sati dnevno tokom radnog vremena u periodu od 21. juna do kraja jula, što je nedozvoljeno po zakonu čak i kada sami zaposleni to žele.
Ogorčeni radnici javili su N1 da ih je poslodavac primoravao na nezakoniti prekovremeni rad, koji je duži od osam sati nedeljno, ali da je tek po dolasku republičke inspekcije rada najavljeno vraćanje u zakonske okvire.
Da je u fabrici Aptiv došlo do nesumnjivog kršenja Zakona o radu ukazao je i predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda Mario Reljanović, koji je u izjavi za portal N1 istakao da je trajanje radnog vremena uređeno zakonom i da ta zakonska norma „ne može da se izmeni ni na jedan od opisanih načina“.
„Da li su radnici leskovačkog preduzeća Aptiv Contract Service dobrovoljno potpisivali izjavu da će raditi po 12 sati dnevno ili su to činili na nalog poslodavca, potpuno je nevažno. Jer, u oba slučaja reč je o kršenju Zakona o radu i u oba slučaja u prekršaju je – poslodavac“, objasnio je Reljanović.
Kako je portal N1 tada pisao, poslovodstvo te britanske firme je, posle višednevnog pritiska na radnike da pristanu na ove smene, promenilo je odluku i vratilo osmočasovno radno vreme. Time se radna nedelja, koja je prema navodima sindikata metalaca trajala i po 72 sata, vratila u okvire zakona. Ubrzo je Aptiv počeo da deli letke u Nišu sa obaveštenjem da traži nove radnike i da se zaposlenima nudi „veoma dobra radna atmosfera“.
„Ja se ne usuđujem da odgovorim umesto odgovornih lica u kompaniji Aptiv, ali mi se čini da je prevashodni razlog to što je kod poslodavaca – naročito stranih poslodavaca – stvorena atmosfera neodgovornosti za postupanje, odnosno da se računa na to da će država ‘zažmuriti’ na kršenja zakona prema radnicima“, zaključio je Reljanović.
A o očajnim uslovima za vijetnamske radnike koji grade fabriku Linglong u Zrenjaninu pisao je i Njujork Tajms, čiji se novinar početkom 2022. godine lično uverio u ono što su mediji u Srbiji mesecima pisali o neljudskim uslovima u kojima su radili radnici Linglonga – bez toplog smeštaja, kupatila, ponekad hrane i slobodnih dana, pa čak i pijaće vode.
Pola godine nakon priče o uslovima u kojima žive i rade vijetnamski radnici angažovani na gradilištu Linglonga u Zrenjaninu, za N1 je govorio jedan od domaćih radnika angažovanih u kineskoj kompaniji koji je tvrdio da zaposleni svakodnevno trpe mobing i da je atmosfera u fabrici „na ivici sukoba“.
Naveo je i da su ih nadređeni terali da prebiraju po smeću koje je stajalo tu godinu dana, i gde su bili i ostaci hrane od angažovanih vijetnamskih, kineskih i radnika na građevini.
Kao jedan od većih problema istakao je nedostatak vode na gradilištu. Naime, voda iz zrenjaninskog vodovoda nije za piće, a poslodavac obezbeđuje tek jedan balon od 15 litara vode na 80 radnika koji se, po rečima sagovornika N1, potroši za dva sata.
Savić: Strani investitor je kao „sveta krava“
Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata smatra da bi Vlada Srbije, koja investitore dovodi međudržavnim ugovorima, trebala da se umeša. Kaže, strani investitor je kao „sveta krava“. Dodaje, ne zna za jedan jedini slučaj da je poreska ili finansijska policija ušla u neku stranu kompaniju.
Međutim, mobing trpe i radnici u domaćim kompanijima, pa čak i državnim. Na nezakonit rad u Gradskom saobraćajnom preduzeću „Beograd“ ukazao je prošlog leta u razgovoru za portal N1 jedan od vozača zaposlenih u tom javnom prevozniku.
„Teraju te da radiš šest dana nedeljno, iako to po zakonu ne smeju, a taj šesti dan ti vode kao dobrovoljni rad. Plaćaju ti manje nego za redovan rad, nemaš pravo na topli obrok, a ako na to ne pristaneš onda te skidaju sa linije, daju ti nešto što ti je daleko od kuće ili te čak prebace u drugi pogon. Čist mobing“, ispričao je vozač, dodajući da je svakodnevno izložen pritisku svojih nadređenih.
Navode vozača potvrdio je i predsednik Sindikata vozača GSP „Beograd“ Nebojša Mitrović, koji je u razgovoru za portal N1 podsetio da problem sa nezakonitim radom u tom preduzeću postoji skoro već godinu dana.
„Poslovodstvo se vadi na to da nema dovoljno vozača, pa onda teraju ljude da rade po šest dana iako po zakonu radna nedelja ima 40 časova. Svesno krše zakon, a pravdaju se nedostatkom vozača. Oni koji to odbiju neće dobiti polazak koji rade, autobus koji im se sviđa, a može da bude prebačen i u drugi pogon, mada se to retko događa. Različiti su načini da se sankcioniše odbijanje vozača da rade šest dana nedeljno, a oni ne umeju tome da se odupru jer ne žele da ulaze u sukob sa poslovodstvom. To je linija manjeg otpora“, konstatovao je Mitrović.
Izvor: n1info.rs
