Nemamo specijaliste, zabranili su nam da zakazujemo termine za pacijente u pojedinim klinikama, kod nas nema holtera, ni ultrazvučnih aparata ili nema ko da pročita rezultate, ne radimo ni najvažnije laboratorijske analize od kojih često zavisi dijagnoza, terapija i sam život. Sve smo to nekada imali i sve nam je država uskratila", ljutito za Nova.rs pričaju lekari u državnim domovima zdravlja,
Ako sa simptomima kašlja, temperature, opšte slabosti, odete u privatni dom zdravlja, u istom danu, u istoj zgradi, možete da uradite desetine pregleda i analiza i da dobijete dijagnozu. Lekar opšte prakse uputiće vas na pregled kod kardiologa, endokrinologa, na ultrazvuk stomaka, možda i štitne žlezde, a samo jedan specijalistički pregled košta od 6.000 do 8.000 dinara, dok se snimci i laboratorija dodatno plaćaju. Ipak, svi pregledi, snimanja i nalazi, koji mogu da doprinesu utvrđivanju dijagnoze i za koje pacijent smatra da bi trebalo da ih uradi, kako bi proverio stanje u svom organizmu, to i može u privatnoj ustanovi, ako dovoljno plati, jer sve ima na jednom mestu, bez liste čekanja – odmah će biti primljen.
“U privatnoj praksi rade lekari opšte medicine, ali i svi specijalisti. Oni imaju opremu, najsavremenije aparate, laboratorije, a sve to mnogo košta i zato ne čudi što je njima cilj zarada. Postoji među nama lekarima izreka ‘državnog doktora ne možeš da ubediš da si bolestan, a privatnog da si zdrav’, jer oni ljude često bez potrebe šalju kod svih raspoloživih specijalista, samo da bi dodatno platili preglede, ultrazvuk, nalaze, a potom i brojne lekove i suplemente. Nama u državnim primarnim ustanovama su, nažalost, vezali ruke. Kod nas nema dovoljno ultrazvučnih aparata, pa tako ni pregleda, a na svaki se čeka i sve se zakazuje. Ako pacijent i uradi ultrazvuk, nema lekara koji ume da pročita nalaz. Ne može svako da pristupi ultrazvučnom aparatu, što odmah pokazuje koliko smo neopremljeni i sa ljudima i sa opremom”, priča za Nova.rs doktorka u jednom beogradskom domu zdravlja, koja je zamolila da ostane anonimna.
Nema opreme, ni kadrova, a sve se zakazuje i čeka.
“Nekada smo imali holtere za krvni pritisak, radili smo hormone štitne žlezde, ultrazvučne preglede bez zakazivanja, ali više ništa od toga ne postoji. Potrebne su nam tehničke mogućnosti, da možemo da uradimo recimo ultrazvuk štitne žlezde, jer imamo dramatični porast obolelih, kao i ultrazvuk prostate, stomaka, a sve to nam je potrebno da se radi svakodnevno i da je uvek na raspolaganju, a ne da se zakazuje i čeka. Ako mi dođe čovek sa simptomima koji ukazuju na kamen u žučnoj kesi, on odmah, istog trenutka mora da ide na snimanje. Takođe i holter krvnog pritiska je neophodan, od toga zavisi promena terapije. Dodatna dijagnostika u vidu hormona štitne žlezde nam je hitna, kao i raspoloživa laboratorija za leukocite sa leukocitarnom formulom, za šta su nam potrebni aparati, a nemamo ih zbog privatne prakse, koja se na njima bogati”, naglašava ova doktorka.
Državno se zakazuje i čeka na najosnovniji pregled, a privatno, za novac, dobijete sve – odmah.
“To je masovna pojava u domovima zdravlja. Uradimo osnovni pregled, pa ako neko kašlje, mora da čeka da zakaže ultrazvuk i rendgen, pa mu potom treba i laboratorija. Sve se to oduži i na kraju ako je neophodan pregled kod specijaliste, mi nismo u mogućnosti da ga zakažemo, jer nema termina ili traže da ih zakazuju internisti, kod kojih takođe pacijenti ne mogu da dođi na red. Međutim kad ljudi odu u privatni dom zdravlja zbog recimo kašlja, odmah će dobiti laboratoriju, pregled kod specijaliste ORL, koji onda šalje na briseve i dodatne nalaze. Često može da zatreba i ultrazvučni pregled štitne žlezde i pregled pulmologa sa rendgenom. To ide u nedogled. U pitanju su dve krajnosti. Sa jedne strane imate državni dom zdravlja gde ne možete ništa da uradite osim osnovnog pregled, a sa druge vas u privatnoj praksi šalju u sve ambulante redom gde za ulazak u svaku treba do 10.000 dinara, pa potrošite i do 500 evra, nekada i više”, priča dr Nebojša L., lekar u državnom domu zdravlja, čije je puno ime poznato redakciji.
Nažalost, izveštaji iz privatnih domova zdravlja govore o nestručnosti lekara, kaže naša sagovornica, doktorka Opšte medicine.
“Nedavno sam imala pacijenta koji je otišao u privatnu ustanovu zbog problema sa pritiskom, pa su ga poslali kod kardiologa. Urađen mu je ultrazvuk srca i dobio je preporuku za holter krvnog pritiska. Poslali su ga i kod endokrinologa i taj pregled je dodatno platio, da bi na kraju dobio istu terapiju koju je već pio”.
Državnim primarnim zdravstvenim ustanovama neophodna je tehnika, ali lekari smatraju da im sistem ciljano onemogućava rad.
“Nemamo sa čim da radimo. Bilo bi dobro da se tehničke mogućnosti iz privatnih domova zdravlja koriste kada zatrebaju našim pacijentima. Da lekari u državnim domovima postave dijagnozu i napišu uput za recimo ultrazvuk ili holter, koji pacijenti onda urade privatno. Da se u državnoj praksi da konačno mišljenje, jer je sve više građana koji dolaze kod nas posle pregleda u privatnoj praksi gde su im dali pogrešnu terapiju i desetine pomoćnih preparata, suplemenata, za koje niko ne zna čemu služe”, priča doktorka Opšte medicine.
U državnoj praksi pacijenti dobijaju mišljenje lekara Opšte medicine i upute za potrebnu dijagnostiku koja se radi u bolnici za koju uglavnom nema termina ili se čeka po pola godine i duže.
“Najveći problem je što specijalista u bolnici ne pipne pacijenta, često ga i ne vidi. Urologa, endokrinologa ili kardiologa uglavnom ne vidite, jer oni samo gledaju papire. Ako EKG pacijentu uradi sestra, specijalista samo čita nalaze i po tome daje terapiju i mišljenje. Generacije lekara koje sada završavaju Medicinski fakultet nažalost su uskraćene za praksu u primarnim ustanovama, gde bi možda naučili da rade sa ljudima i da svakog pacijenta posmatraju individualno, bez šablona. Pregled mora da podrazumeva kontakt sa čovekom, sa ne sa papirima”, kaže doktor Nebojša L..
Podsetimo, krajem februara ove godine, ministarka zdravlja Danica Grujičić, istakla je da domovi zdravlja moraju imati ključnu ulogu u zdravstvenom sistemu Srbije, ali nije pojasnila kako će ustanove preuzeti ovu ulogu, imajući u vidu brojne probleme u opremi i kadru, sa kojima se nose već godinama.
„Važno je da se domovi zdravlja angažuju u preventivnim pregledima, jer se često dešava, posebno kada je reč o skriningu dojke, da su to promene koje ne možete da napipate i zato su skrininzi važni, naročito ciljani“, objasnila je ministarka.
Ona je naglasila i da je u toku nabavka nove opreme za lokalne domove zdravlja i seoske ambulante, a da je cilj zapošljavanje novih, mladih lekara i medicinskog osoblja.
Privatni dom zdravlja – cene
Pregled – Cena
Opšta praksa – od 2.500 do 4.000
ORL paket – 6.000 do 8.000
Ultrazvuk štitne žlezde – od 3.500
Endokrinološki paket – od 6.000 do 8.000
Pregled pulmologa – 4.000 do 9.000
Rendgen pluća – od 4.000
Holter krvnog pritiska – od 2.500
Napomena: Cene su izražene u dinarima
Izvor: nova.rs
