Sombor.info

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena u utorak je u somborskom Domu učenika u organizaciji gradskog odbora Asocijacije žena Srbije održana humanitarna izložba torti i kolača pod nazivom „Deci s lјubavlјu“.

Na izložbi su svoje veštine u pravlјenju poslastica prikazale predstavnice Udruženja žena „Rubac“ Klјajićevo, Sekcije žena Udruženja penzionera „Stanišić“, Sekcije žena OKUD „Ivo Lola Ribar“ Sonta, Udruženje žena „Bačko Vranje“ Karavukovo, Udruženja žena „Majčino srce“ Lalić, Kolo srpskih sestara Sombor, Udruženje žena „Prijatelјi dece“ Riđica, Udruženje žena „Zlatne niti“ Deronje i Udruženje žena Stapar. Žiri je imao nimalo lak zadatak da odabere pobednička mesta, a prvo mesto pripalo je Danijeli Duduković, drugo Gordani Tasković, a treće Ani Mihalјev.

Ovom prilikom otvorena je i izložba dečijih radova đaka prvaka Zapadnobačkog okruga pod nazivom „Cvet za moju mamu“. Za izložbu je bilo prijavlјeno oko 60 radova, a umetnik Zdravko Borojević je proglasio i uručio prigodne nagrade za najbolјa tri rada Nikoli Romaniću, Veri Pavlović i Miroslavi Brinjak.

Manifestaciju je zvanično otvorio član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić, prisutne su pozdravili i predsednica somborskog odbora Asocijacije žena Jelica Polovina, kapetan Vojske Srbije Dušica Žižić, a svoje stihove kazivao je Zdravko Borojević, te je recitaciju izvela Klara Menđan.

Torte i kolači, nakon predstvlјanja na izložbi, poklonjeni su Domu za nezbrinutu decu „Mika Antić“ i ŠOSO „Vuk Karadžić“.

Milenko Pavlov otkrio je da je legenda srpskog glumišta, Velimir Bata Živojinović, navodno koristio prijateljstvo sa Josipom Brozom Titom.

Bata Živojinović preminuo je 2016. godine, a njegov odlazak rastužio je ceo region.

Sada je njegov kolega Milenko Pavlov progovorio o Batinom prijateljstvu sa Josipom Brozom Titom.

„Dok sam ja studirao još je bio živ Tito. Gde si smeo da ispričaš neki vic za Tita. Jedan moj drugar je to uradio, pa zaglavio Goli otok. Nije to ništa novo. Mada moram da priznam da se u to vreme mnogo izdvajalo za kulturu. Nakon rata taj socijalistički realizam bio je neverovatno naglašen. Igrale su se razne predstave i snimljeno je mnogo filmova. Dan danas ti filmovi idu preko televizije, jeste da su oni vukli ka komunizmu ali su umetnički jako sdobro urađeni. Tito je davao ogromne pare“, rekao je glumac za Kurir, pa spomenuo Živojinovića:

„Bata je značajan u tome da se družio sa Titom. Tako je on znao da ode u ‘Komitet’ i kaže da je Tito naredio da se snima nešto. Ko je smeo da proveri i slušali su ga. Bata je bio jedna veličina, ne samo kao glumac, već i kao pokretač raznih filmova. Jednom tako Slovenci nisu imali dovoljno para kada su snimali i Bata im je rekao ‘sutra će vam biti uplaćeno’. On je našao neke pare i uplatio Slovencima da nastave snimanje“, rekao je glumac.

Izvor: nova.rs

Neće biti više proletanja na trotinetima brzinom svetlosti pored pešaka na trotoarima.

Nakon nekoliko godina u sivoj zoni, vožnja električnih trotineta će konačno biti regulisana Zakonom o bezbednosti saobraćaja, čiji nacrt već nagoveštava pravila kojih će vozači ovih dvotočkaša morati da se pridržavaju.

Odmah da rešimo ono ključno – gde će električni trotineti moći da se voze. Prema nacrtu, vožnja električnih trotineta po trotoaru biće zabranjena! Kako stoji u ovom nacrtu zakona, koji tek treba da prođe Vladu, a zatim i usvajanje u Skupštini, trotineti će moći da se voze i na biciklističkim stazama, kao i kolovozom i to najviše jedan metar od ivice.

Takođe, izmene previđaju da mlađi od 14 godina neće smeti da voze električni trotinet, a osobe koje imaju manje od 18 godina moraće da koriste zaštitnu kacigu i prsluk.

„Najnovija vest, od pre nekoliko dana, je to da je Evropski komitet za bezbednost saobraćaja doneo preporuke za regulativu električnih trotineta i preporuka broj jedan je da se ne dozvoli njihovo kretanje na trotoarima i u pešačkim zonama. Rešenje po kojima će se trotineti kretati biciklističkim stazama, odnosno, kolovozom ako nema biciklističkih staza, u potpunosti je sa dobrom evropskom praksom“, kaže Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

On napominje da su problem needukovani mladi ljudi u saobraćaju zato što u školama nema saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja kakvog bi trebalo da bude.

„Naime, u srednjim školama i vrtićima ga nemamo uopšte, ima ga simbolično u osnovnim školama, i zato ne treba da čudi što se deca, kada dobiju vozačku dozvolu ili stanu na trotinet, ponašaju tako kako se ponašaju“, smatra Okanović.

Pukovnik Vladan Nikolić, pomoćnik načelnika Uprave Saobraćajne policije u Direkciji policije, kaže za „Blic“ da je konačan predlog kada je infrastruktura u pitanju, da je „vozač lakog električnog vozila obavezan da koristi biciklističku stazu ili pešačko–biciklističku stazu“.

Iako će trotineti moći da se voze po kolovozu, pod onim uslovom – maksimalno jedan metar od ivice, to neće biti moguće na svim saobraćajnicama, već samo na onim gde je ograničenje brzine 30, odnosno 50 kilometara na čas.

„Ukoliko biciklistička staza ili pešačko–biciklistička staza ne postoje ili ne postoji mogućnost korišćenja trotineta, onda je maloletnom licu dozvoljeno da se kreće kolovozom puta na kome je brzina kretanja ograničena na 30 km/h. Punoletni građani koji koriste ta vozila mogu da koriste i kolovoz puta na kojem je brzina kretanja ograničena na najviše 50 km/h“, objašnjava Nikolić.

On ističe da su ovo predlozi izmene u formi Nacrta, dakle ovo nije Zakon koji je donet, već tek treba da bude predlog Vlade i može i da se menja.

„Ako neko ima 14 godina, a nema pešačko–biciklističke trake, i nema saobraćajnice koja je ograničena najviše na 30 km/h, onda ne može da koristi trotinet. Zato naš zakon prepoznaje laka električna vozila i ograničili smo mu masu. Neka u tom slučaju uzme trotinet u ruke i neka ga nosi“, kaže Nikolić.

„Pukovnik Vladan Nikolić i ja smo još 2019. predlagali da se definiše električni trotinet, ali ni Evropa u tom trenutku nije bila spremna za to. EU je poručila da to treba da se reguliše na nacionalnom nivou zbog toga što je infrastruktura svake zemlje drugačija. Na primer, ni u Srbiji ne može i neće moći isto da se odvija saobraćaj u Vranju ili u Vojvodini“, kaže pukovnik prof. dr Zlatko Belencan.

Izvor: nova.rs

Jelena Vukelić, satiričarka, profesorka filozofije i pesnikinja iz Sombora, prva je mlada autorka aforizama koja je dobila Vibovu nagradu „Politike”, a ovo prestižno priznanje, baš na Dan žena i dan rođenja Vladimira Bulatovića Viba (1931 – 1994), uručio joj je Marko Albunović, v. d. glavnog i odgovornog urednika lista Poliitka.

Žiri je odluku doneo jednoglasno, radeći u sastavu: predsednik Dragutin Minić Karlo, ujedno i predsednik satiričara Udruženja književnika Srbije i urednik „Satirikona” u „Politici” i članovi– Aleksandar Apostolovski, novinar, urednik i kolumnista našeg lista, satiričar Aleksandar Čotrić, satiričar Mitar Đerić Laki i prošlogodišnji dobitnik Vibove nagrade Jovan Zafirović.

Po rečima Aleksandra Čotrića, u najužoj konkurenciji bile su još dve mlade dame: Esma Sarić, iz Sarajeva, i Radojka Draganić, iz Nikšića.

– Autorka je nagrađena, pre svega, za svoje satirične aforizme koje niz godina piše i objavlјuje u „Politici”, „Večernjim novostima”, „Enigmatici”, „Razbibrizi”, „Etni”, i drugim listovima, časopisima i portalima. Zastuplјena je u zbornicima „Aforizam i žena” i „Žensko pismo”, koje je priredila Deana Sailović. Za sada Jelena nema svoju autorsku knjigu najkraće književne forme, ali nadamo se da će joj ovo visoko priznanje pomoći da dođe do nje – rekao je Čotrić.

Uz zahvalnost na uručenoj nagradi, Jelena je pročitala nekoliko svojih aforizama:

„U Srbiji nije baš sve crno. Eto, na primer–bela kuga”.

„Kažu da treba pozitivno govoriti. Sada neću reći da nemam para nego da imam nula dinara”.

„Šta jedan profesor filozofije radi u Srbiji? Pa ne radi”...

Izvor: Politika

Borac (BG) - ŽAK 2:4 (1:0)

Domaćin je bio bolјi u prvom delu. Mladi Stojanović je postigao gol i u dva navrata pogodio prečku. U nastavku su gosti bili dominantni, za šest minuta postigli su četiri gola posle greške domaće odbrane.

Mladi Krstić, dvostruki strelac, najbolјi je akter susreta.

ŽAK trenutno zauzima deseto mesto na zabeli Somborske lige.

BAČKI GRAČAC: Igralište Borca, gledalaca 100, sudija: Leđanac (Kula), strelci: Stojanović u 24. Ivanić u 88. za Borac, a Krstić u 84. i 85. Hoscieslavski u 87. i Opačić u 90. minutu za ŽAK. Žuti kartoni: Ivanić (Borac).

BORAC (BG): Bagić 6, Krnatić 6 (Stokić 6), Kovačević 6, Radaković 6, Stojanović 7 (Jokić), Đurđev 6 (Ivanić 6), Pokrajac 7, Žegarac 7, Končarević 6 (Dobrić 6), Obradović 6, Dautović 7.
ŽAK: Kozlina 7, Šimunov 7, Dabić 8, Glamočanin 7, Bogić 7, Vidović 8, Štimac 6 (Banić 7), Hoscieslavski 7 (Sladojević), Vulin 6 (Šarčanski 7), Vujinović 6 (Opačić 7), Krstić 8.

Tabela:

1. Хајдук 16 12 4 0 48:7 40

2. Русин 16 12 2 2 39:16 38

3. Црвенка 16 11 2 3 37:14 35

4. ЧСК Пивара 16 10 2 4 24:12 32

5. Липар 16 10 2 4 34:24 32

6. Будућност (П) 16 8 2 6 32:25 26

7. Полет 16 7 3 6 22:23 24

8. Будућност (Г) 16 6 3 7 29:24 21

9. Будућност (М) 16 6 3 7 23:21 21

10. ЖАК 16 6 1 9 25:27 19

11. Соко 16 4 4 8 17:28 16

12. Борац (О) 16 5 1 10 16:39 16

13. Борац (БГ) 16 5 0 11 22:41 15

14. Наша звезда 16 4 1 11 26:41 13

15. Тврђава 16 4 0 12 18:38 12

16. Кордун 16 3 0 13 12:44 9

Osumnjičenom za zločin na teret se stavlja teško ubistvo za koje je zaprećena kazna zatvora do 40 godine

Bosiljka Miljanović (83) ubijena je 6. marta ove godine u svojoj kući u Apatinu, a Više javno tužilaštvo u Somboru tvrdi da nema svedoka zločina i da je telo poslato na obdukciju. Nju je zaklanu našla komšinica, a veruje se da je motiv ubistva koristoljublje.

Prema njihovim rečima, osumnjičenom za zločin na teret se stavlja teško ubistvo za koje je zaprećena kazna zatvora do 40 godine.

- Miljanović Bosiljka nasilno je lišena života, nema svedoka krivičnog dela i telo je poslato na obdukciju- kažu iz Višeg javnog tužilaštva u Somboru.

Podsećanja radi, starica je u ponedeljak rano ujutru nađena mrtva u kući, a imala je veliku posekotinu na vratu. Sumnja se da je ubica čekao da Bosiljkina unuka ode na posao.

Komšije u strahu

„Imala je sina jedinca koji je davno preminuo. Nesrećna žena je tada sa svojim suprugom otišla u Crnu Goru. Imali su neke apartmane dole i njih su izdavali preko letnje sezone. Verovatno su zbog toga mislili da ima para. Ovo je sigurno uradio neko koga je ona poznavala, čim ga je pustila u kuću“, navode komšije i dodaju da žena sigurno ne bi pustala nepoznate ljude u kuću.

„Nakon smrti supruga ona se vratila u Apatin da živi jer nije mogla više da bude sama tamo. Bosin sin i snaja su preminuli rano i zbog toga je unuka živela s njom. Srce nam se svima slomilo zbog toga, ali smo se i mnogo zabrinuli jer još uvek nije niko uhapšen, ne izlazimo napolje i vrata su nam zaključana. Nadamo se da će ubica biti pronađen uskoro“, rekla je komšinica za Nova.rs.

Izvor: telegraf.rs

Ako ste se pitali zašto neki kuvari na glavi imaju kape koje podsećaju na visoke bele tornjeve, postoji odgovor i na to pitanje. Za toques blanches, odnosno bele kape (na francuskom) postoji vrlo dobar razlog, no krenimo redom..

Početkom 18. veka bele kape nosile su se iz higijenskih razloga, kako bi se jasno videlo kada je uniforma prljava i kako kosa ne bi dospela u hranu. Navodno je još Henrik VIII posebno mrzeo nedostatak higijene u kuhinji. Prema jednoj legendi, on je naredio da se kuvaru odrubi glava, nakon što je u svom tanjiru našao dlaku. Nakon tog incidenta, svi su kuvari morali da stave kapu na glavu kako ne bi ostali bez nje.

Prve kape bile su spljoštene, a s vremenom su postale više. Visoke kape omogućile su bolju cirkulaciju vazduha i barem malo pomogle kuvarima da ne svisnu od vrućine u kuhinji, piše Punkufer.

Smatra se da je Mari Antoen-Karem, jedan od ranih šefova visoke francuske kuhinje zaslužan za stvaranje standardne kuvarske kape koju poznajemo danas, ali postoji niz priča koje objašnjavaju kako se kuvarska kapa prvi put pojavila i kako se razvijala tokom godina.

Visina kape je važna jer što je viša kapa, to je i viši rang u kuhinji. To se pravilo prvenstveno odnosi na tradicionalnu hijerarhiju brigade, kakvu je uveo francuski kuvar Ogist Eskofije, kada je kao mladi šef došao da radi u kuhinju pariskog hotela Ric.

Brigada kao zapovedni lanac i danas vlada u kulinarskom svetu jer donosi red u užurbane i često haotične kuhinje. Ogist Eskofije navodno je imao kapu visoku 45 centimetara, delimično poduprtu komadićima kartona – kako bi pokazao svoju stručnost. Iako to nije uvek slučaj u modernim kuhinjama, nekada je najviša kapa u kuhinji obično pripadala glavnom šefu.

Tradicionalno, visina kuvarske kape trebalo bi da označava položaj i rang u kuhinji. Glavni kuvar nosio je najvišu kapu u kuhinji, a što je titula bila slabija to je kapa imala manje centimetara. Drugim rečima, visina kape je označavala poziciju u tradicionalnoj hijerarhiji.

Osim visini kape, nekada se velika pažnja pridavala broju nabora na kapi – u ranim danima toque blanchea govorilo se da broj nabora često predstavlja koliko je tehnika ili recepata kuhar usvojio. Primera raid, 100 nabora na kapi može predstavljati 100 načina na koje kuvar ume pripremiti jaja.

Današnji nabori ne odnose se na veštine, nego služe kao oda tradiciji, a iako to nije uvek slučaj, u modernim kuhinjama i dalje se mogu naći one u kojima najviša kuvarska kapa pripada najvišem rangu šefa kuhinje. Tokom godina kuvari su zaminili toque drugim odevnim predmetima za glavu, pa nije retkost videti šefa kuhinje sa kačketom, mrežicom za kosu ili jednostavnom trakom.

Izvor: danas.rs

Hipertenzija ili visok pritisak, može da izazove veliku štetu u vašem telu i pre nego što se pojave znaci samog stanja, što je jedan od razloga za brigu.

Ako se ne leči, visok pritisak može da utiče na vitalne organe kao što su bubrezi, srce i mozak. Takođe je smrtonosan i poznat kao tihi ubica jer često nema signala upozorenja.

Krvni pritisak je zapravo pritisak krvi na zidovima krvnih sudova koji prenose krv iz srca u druge delove tela, piše N1.

Krvni pritisak normalno raste i opada tokom dana, ali može da oštetiti srce i izazove zdravstvene probleme ako dugo ostane visok.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) kaže da hipertenzija povećava rizik od pojave srčanih bolesti i moždanog udara, koji su vodeći uzroci smrti u svetu.

Merenje krvnog pritiska je veoma važno

Kontrolisanje visokog krvnog pritiska je od suštinskog značaja za vaše opšte zdravlje i bukvalno može biti pitanje života ili smrti. Međutim, većina ljudi sa hipertenzijom ni ne zna da je imaju.

Prema CDC-u svaka treća odrasla osoba u SAD sa visokim krvnim pritiskom nije ni svesna da ga ima. Oni jednostavno ne mere krvni pritisak, pa se samim tim i ne leče.

Merenje krvnog pritiska je jedini način da se utvrdi da li imate ovo zdravstvene stanje, tako da se uvek preporučuje rutinska poseta lekaru. Iako je statistika sumorna, postoje načini da se spreči ovo stanje.

Visok pritisak može da se javi u bilo kom uzrastu

Dr Bajo Kari-Vinšel, direktorka hitne pomoći i lekarka, kaže za Eat This, Not That da hipertenzija, poznata i kao visok pritisak, može da utiče na bilo koga u bilo kom uzrastu.

Postoji nekoliko faktora koji mogu da povećaju rizik od razvoja ovog stanja uključujući starost, porodičnu istoriju, pušenje i neaktivan način života.

„Visoki pritisak se ne dešava samo starijim osobama. Sve je veći broj osoba starosti između 20 i 44 godine koje imaju visok krvni pritisak. Hipertenzija je vodeći uzrok moždanog udara, stanja koje je u porastu među mlađim ljudima“, navodi CDC.

Stručnjaci smatraju da je povećan rizik od moždanog udara u ovoj starosnoj grupi direktan rezultat rastuće stope gojaznosti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2, stanja koja se mogu sprečiti i lečiti.

Kako navodi CDC, nedavne studije pokazuju da je visok pritisak povezan sa većim rizikom od demencije i gubitka kognitivnih funkcija.

Dokazi ukazuju na to da nekontrolisan visok krvni pritisak tokom srednjeg perioda života (od 44. do 66. godine) stvara veći rizik od demencije kasnije u životu. Nikad nije prerano da počnete da razmišljate o krvnom pritisku i preduzmete adekvatne korake da ne dozvolite da on bude previsok.

Znaci hipertenzije

Dr Kari-Vinšel dodaje da se prema CDC-u krvni pritisak od 130/80 mm Hg ili viši smatra hipertenzijom. Važno je znati da neki ljudi neće iskusiti nikakve znake upozorenja ili klasične simptome kao što je bol u grudima i otežano disanje dok bolest ne uznapreduje.

„U svojoj praksi, svojim pacijentima govorim da su promene koje se odnose na vid, glavobolja i česta krvarenja iz nosa takođe skriveni znaci visokog krvnog pritiska“, kaže Dr Kari-Vinšel.

Dr Evelin Hang, doktorka urgentne medicine u bolnici „Northwestern Memorial Hospital“ dodaje da „ljudi često neće imati simptome visokog krvnog pritiska. Međutim, neki ljudi će ih imati.

Simptomi mogu da uključuju bol u grudima, probleme sa disanjem i vrtoglavicu. Svaki od ovih simptoma može biti znak ozbiljnih zdravstvenih problema, tako da ako neko ima ove simptome, trebalo bi da što pre kontaktira doktora.

„Uvek preporučujem konsultaciju sa doktorom primarne zdravstvene zaštite kako bi on redovno proveravao krvni pritisak i kako bi pacijent bio praćen na duže staze“, kaže dr Hang.

Zašto je hipertenzija tako česta?

Prema mišljenju dr Kari-Vinšel „visok krvni pritisak se razvija tokom vremena, a posebno je čest zbog nezdravog načina života, uključujući lošu ishranu, ali i nedostatak vežbanja“.

Dr Hang navodi da se hipertenzija „često razvija tokom vremena i može da bude prouzrokovana nezdravim načinom života ili genetikom“.

„Osobe sa zdravstvenim stanjima kao što su dijabetes i visok holesterol, često su u opasnosti od razvoja visokog krvnog pritiska. Postoje i drugi faktori koji mogu da izazovu visok krvni pritisak, kao što je trudnoća“, dodaje dr Hang.

Izvor: danas.rs

Svi građani Srbije koji žele da pokrenu svoj biznis, i imaju novac sa kojim bi to mogli da urade, prvo treba da se informišu o tome koje su to privredne najisplativije. Prema rečima uspešnih srpskih privrednika, u ovom trenutku nekretnine treba izbegavati, ali postoji jedna opcija koja gotovo sigurno donosi profit – ulaganje u proizvodnju hrane. Ova investicija, iako rizična, perspektivna je i isplativa, ali i za nju je građanima potrebno barem 10.000 evra.

Troje srpskih privrednika – vlasnik Point grupe Zoran Drakulić, Elena Jelenković iz Tikveš grupe i predsednik ITM sistema Toplica Spasojević, saglasni su u jednoj stvari: ulaganje u proizvodnju hrane je odlična investicija.

„Hrana i energija su nešto u šta uvek treba ulagati. Planeta ima osam milijardi ljudi, sve nas je više i ceo taj svet treba prehraniti. Uvek sam bio za to“, istakao je Drakulić.

Jelenković je navela da Srbija ima dobro zemljište koje treba iskoristiti, te da se treba usmeriti ka organskoj hrani, a Spasojević je takođe kao dobru investiciju izdvojio zdravu hranu – biznis za čije je pokretanje, dodao je, dovoljno 10.000 evra.

Ovo je za Nova.rs potvrdio i agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Hrana, voda i energija tri su, prema njegovim rečima, najvažnija resursa koja su potrebna svakoj državi. Hrana je i na globalnom nivou prepoznata kao potencijalno nedostajući resurs, pa je njena proizvodnja perspektivan i profitabilan biznis.

„Proizvodnja hrane jeste prilično rizičan teren, budući da zavisi od mnogo faktora poput vremenskih uslova, ali je svakako perspektivna. Hrana nije roba koja je danas potrebna, a sutra ne“, ističe Galetin i dodaje da proizvodnja zdrave hrane dodaje još jednu „notu više“.

„Zdrava hrana, naročito organska pogodna je za izvoz u druge zemlje, budući da se kod nas donekle i dalje smatra luksuzom, a sve više stranih zemalja zaustavlja uvoz GMO hrane. Međutim, i Srbija će se sve više okretati ka zdravoj hrani“, navodi naš sagovornik.

Što se tiče svote novca koja je neophodna za pokretanje jednog takvog biznisa, Galetin navodi da to zavisi od površine na kojoj neko želi nešto da uzgaja, ali da 10.000 evra jeste dovoljno za početak proizvodnje na površini od jednog hektara.

„Ta suma nije dovoljno za sve, ali je za početak dovoljna. Manje od toga, međutim, nikako ne bi bilo dovoljno“, kaže Galetin i naglašava da je povrtarstvo posebno perspektivno, naročito plastenična proizvodnja, te da bi to rešilo i problem sa uvozom nekih kultura koje nema potrebe da uvozimo, poput pasulja.

Radovanovići su odličan primer

Porodica Radovanović, o kojoj je Nova.rs ranije pisala, dokaz je da se od poljoprivrede, i to od, između ostalog, plasteničke proizvodnje, može lepo živeti.

Ova porodica, koja živi u selu Brezovica kod Uba, organsko povrće gaji u preko 50 plastenika. Pored toga, ova porodica čuva i krave, bikove i kokoške.

„U plastenicima gajimo kupus, karfiol, tikvice, plavi patlidžan, crveni i pink paradajz, paprike različitih vrsta, dakle babure, ljute zelene, žute šilje, crvenu papriku poznatiju kao ajvarušu, ljutu somborku. Od povrtarstva može lepo da se živi, ali to znači da mora dosta da se uloži u semena, da se odgaji što kvalitetniji rasad, treba sprovesti sve korake od semenke do konačnog proizvoda i sve to što se proizvede, treba da postoji siguran plasman što se tiče prodaje“, rekli su oni tada za naš portal.

Iako su ih 2014. godine zadesile velike poplave, a svi plastenici su bili pod vodom, Radovanovići su uspeli da proizvodnju pokrenu ponovo i stanu na noge.

Kako su kazali, nakon te godine, koja je bila mnogo teška, svaka naredna je bila sve bolja i bolja.

Izvor: nova.rs

Glava radioaktivnog gromobana koja je na graničnom prelazu Bezdan zaplenjena u kolima trojice hrvatskih državljana, a koja su potom zadržana u pritvoru u Somboru, trenutno je obezbeđena od strane JP "Nuklearni objekti Srbije" koji jedini ima ovlašćenje da skladišti radioaktivni otpad u našoj zemlji, potvrđeno je iz ovog preduzeća za Euronews Srbija. U kontaktu sa radioaktivnim gromobranom je, pored trojice saputnika, bilo i devet graničnih službenika koji su pregledani po hitnom postupku. Srećom, za sada sve indikacije pokazuju da nije došlo do radijacione bolesti.

Međutim, do ovog incidenta malo je bilo poznato da su se pre pedesetak godina na teritoriji naše zemlje postavljali uglavnom radioaktivni gromobrani jer se smatralo da pružaju bolju zaštitu. Iako svi gromobrani služe kao sredstvo koje vrši uzemljenje groma, radioaktivni gromobran sadrži radioaktivni izvor, najčešće europijum ili kobalt, objasnio je u razgovoru za "Euronews Srbija" Slavko Dimović, pomoćnik direktora u Institutu za nuklearne nauke "Vinča".

"Radioaktivni izvor jonizuje vazduh iznad gromobrana i time se povećava vodljivost. Kako je jonizovan vazduh sredina u koju će najverovatnije udariti grom, gromobranskom instalacijom, koja inače nije radioaktivna, grom se uzemljuje", objašnjava on.
Dimović kaže da su se radioaktivni gromobrani postavljali uglavnom tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Međutim, na osnovu Zakona o zaštiti od jonizajućeg zračenja bivše SFRJ, usvojenog 1991, zabranjena je upotreba radioaktivnih gromobrana.
"Prema tom zakonu, određen je rok do 1996. godine za njihovo uklanjanje, ali zbog rata i drugih okolnosti taj proces još nije završen. Ovi rokovi su kasnije pomerani, ali i dan danas nisu svi uklonjeni", kaže viši naučni saradnik u Institutu "Vinča".

Premda se u medijima može pročitati informacija da postoji nekoliko stotina takvih gromobrana u Srbiji, Dimović kaže da Institut u Vinči nema evidenciju o tome. Prethodno je evidenciju vodio Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost, a pre toga su ovi podaci bili u nadležnosti inspekcije u okviru Sektora za upravljanje životnom sredinom Ministarstva za zaštitu životne sredine.

"Uglavnom su uklonjeni sa stambenih zgrada. Ostali su neuklonjeni na nekim zgradama koje su pripadale pravnim licima. Najveći problem su bile firme u stečaju koje su zatvorene i u kojima nije imao ko da plati njihovo uklanjanje", nastavlja Dimović.

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost procenjuje da se danas na teritoriji Republike Srbije nalazi oko 570 radioaktivnih gromobrana od čega se preko 80 odsto nalazi na krovovima i parcelama privrednih i poljoprivrednih subjekata dok je ostatak na stambenim zgradama i javnim institucijama. Direktorat je podsetio da je nakon preporuka stručnih međunarodnih tela i organizacija 1981. godine zabranjena ugradnja radioaktivnih gromobrana Zakonom o zaštiti od zračenja i posebnim merama sigurnosti pri korišćenju nuklearne energije.

"U početku su se u radioaktivne gromobrane ugrađivali izvori kobalta-60 (Co-60), da bi ih kasnije, sedamdesetih godina prošlog veka, zamenili izvori europijuma-152,154 (Eu-152/Eu-154). Ovi izvori su se potom ugrađivali u tri različita tipa radioaktivnih gromobrana koji su se sastavljali u tri različite firme u Republici Srbiji", objašnjavaju iz Direktorata.

Radioaktivni gromobran nije opasan ako je u uspravnom položaju

Na pitanje zašto su se radioaktivni gromobrani postavljali ako predstavljaju opasnost po zdravlje, Dimović odgovara:

"Gromobran nije opasan sve dok je u uspravnom položaju. Rizik nastaje onda kada se ošteti ili padne, jer tada postoji mogućnost emitovanja zračenja"

Kako kaže, radioaktivni gromobran predstavlja najveću pretnju kada je osoba duži vremenski period izložena njegovom direktnom zračenju.
"Neobučena lica nipošto ne smeju sama da pokušavaju deinstalaciju jer može doći do opasnosti po zdravlje ljudi ukoliko se ovaj materijal nepropisno skladišti", apeluje.

Komentarišući incident na graničnom prelazu u Bezdanu, Dimović kaže da su u najvećoj opasnosti bila upravo lica koja su se vozila u automobilu sa gromobranom.

"Međutim, koju dozu zračenja su potencijalno primili - nije mi poznato, s obzirom na to da ne znamo vreme koje su proveli u neposrednoj blizini gromobrana. Što se tiče ostalih lica koja su u to vreme prelazila granični prelaz, za njih ne postoji apsolutno nikakava opasnost", naglašava.

Dimović veruje da trojica osumnjičenih kod kojih je pronađen radioaktivni gromobran verovatno nisu znala šta uopšte nose u kolima.

"Motiv za prenošenje europijumskog izvora mi nije jasan. Prvenstveno mislim da se radi o neznanju. U prethodnom periodu se dešavalo da se nađe radioaktivni gromobran u kamionu ili vagonu za izvoz, ali to je posledica kada zaluta u npr. metalni otpad, više nego iz želje da se on preproda", kaže on i dodaje: "Uglavnom se dešava kada ljudi samoinicijativno uklone gromobran i bace ga u životnu sredinu"
Zbog aktuelnog incidenta nije isključena opcija da će pojedinci pronalaziti radioaktivne gromobrane na zgradama i kućama starije gradnje, zbog čega Dimović apeluje da se pozove Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost koja izdaje nalog ovlašćenoj kući za uklanjanje spornog predmeta. Svakako, preporučuje da se ne prilazi spornom predmetu i ne deinstalira na sopstvenu ruku.

U Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost su, kako kažu, tokom prethodnih godina pokrenuli više inicijativa u cilju uklanjanja svih radioaktivnih gromobrana na teritoriji Republike Srbije.

"Tokom prethodnih decenija, s obzirom na to da je ugradnja radioaktivnih gromobrana zabranjena Zakonom, na inicijativu Direktorata sprovedeno je nekoliko kampanja kako bi se uklonili radioaktivni gromobrani sa stambenih zgrada i nekih javnih ustanova. Opsežne akcije su sprovedene u nekoliko većih gradova kada su radioaktivni gromobrani demontirani sa stambenih zgrada i nekih javnih ustanova. Ove kampanje su organizovale jedinice lokalne samouprave, ali u nekim slučajevima nisu bili pokriveni svi delovi grada tako da su uklonjeni samo oni radioaktivni gromobrani koji su do tada bili poznati organima lokalne samouprave", piše u saopštenju Direktorata.

Pregledano i devet službenika sa graničnog prelaza Bezdan

Redovni profesor i direktor Instituta za medicinu rada u Beogradu Aleksandar Milovanović, potvrdio je ranije danas u razgovoru za Euronews Srbija da je devet službenika sa graničnog prelaza Bezdan pregledano u ovoj instituciji odmah po akcidentu.

"Uzeti su im specifični markeri - mikronukleasi i aberacije. Rezultate ćemo dobiti u ponedeljak, utorak. Ostali parametri biohumoralnog statusa krvi i objektivni nalaz jeste da su bez tegoba i pod kontrolom", rekao je prof. Milovanović.

On dodaje da carinici i policajci za sada nemaju simptome gađenja i povraćanja koji bi mogli da sugerišu radijacionu bolest.

Milovanović ističe da je Institut uputio predlog da se iz pritvora u Somboru dovedu i trojica hrvatskih državljana koji su prenosili radioaktivni gromobran kako bi i oni bili pregledani na vreme.

Inače, trojici hrvatskih državljana, L.M. (1974), D.T. (1987) i A.T. (1983) određeno je zadržavanje u policiji, a terete se za krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266 stav 5 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, navodi se u saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru.

Direkorat za radijaciju: Ne postoji dodatna kontaminacija vozila i terena

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije saopštio je da je na osnovu informacija carinske službe o povišenoj radioaktivnosti u vozilu na graničnom prelazu Bezdan njihova inspekcija izvršila vanredni terenski inspekcijski nadzor na lokaciji i utvrdila da se radi o izvoru zračenja iz radioaktivnog gromobrana koji je zatim stavljen pod kontrolu, a merenjima ustanovljeno da ne postoji dodatna kontaminacija vozila i lokacije.

"Inspekcija je u nedelju 5. marta izvršila vanredni terenski inspekcijski nadzor na lokaciji i utvrdila da se radi o izvoru zračenja iz radioaktivnog gromobrana. U skladu sa Zakonom propisanim ovlašćenjima inspekcija je angažovala ovlašćeno pravno lice Instituta za nuklernu nauku (INN) Vinča, koje je isti dan pronađeni izvor stavila pod kontrolu i predala na dalje skladištenje u centralno skladište u JP NOS", navodi se u saopštenju.

Oni upozoravaju da rukovanje radioaktivnim gromobranima od strane neovlašćenih lica predstavlja opasnost za te osobe, a nepropisno čuvanje demontiranih radioaktivnih gromobrana takođe predstavlja veliku pretnju po životnu sredinu i zdravlje građana.

Izvor: euronews.rs