Svi građani Srbije koji žele da pokrenu svoj biznis, i imaju novac sa kojim bi to mogli da urade, prvo treba da se informišu o tome koje su to privredne najisplativije. Prema rečima uspešnih srpskih privrednika, u ovom trenutku nekretnine treba izbegavati, ali postoji jedna opcija koja gotovo sigurno donosi profit – ulaganje u proizvodnju hrane. Ova investicija, iako rizična, perspektivna je i isplativa, ali i za nju je građanima potrebno barem 10.000 evra.
Troje srpskih privrednika – vlasnik Point grupe Zoran Drakulić, Elena Jelenković iz Tikveš grupe i predsednik ITM sistema Toplica Spasojević, saglasni su u jednoj stvari: ulaganje u proizvodnju hrane je odlična investicija.
„Hrana i energija su nešto u šta uvek treba ulagati. Planeta ima osam milijardi ljudi, sve nas je više i ceo taj svet treba prehraniti. Uvek sam bio za to“, istakao je Drakulić.
Jelenković je navela da Srbija ima dobro zemljište koje treba iskoristiti, te da se treba usmeriti ka organskoj hrani, a Spasojević je takođe kao dobru investiciju izdvojio zdravu hranu – biznis za čije je pokretanje, dodao je, dovoljno 10.000 evra.
Ovo je za Nova.rs potvrdio i agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Hrana, voda i energija tri su, prema njegovim rečima, najvažnija resursa koja su potrebna svakoj državi. Hrana je i na globalnom nivou prepoznata kao potencijalno nedostajući resurs, pa je njena proizvodnja perspektivan i profitabilan biznis.
„Proizvodnja hrane jeste prilično rizičan teren, budući da zavisi od mnogo faktora poput vremenskih uslova, ali je svakako perspektivna. Hrana nije roba koja je danas potrebna, a sutra ne“, ističe Galetin i dodaje da proizvodnja zdrave hrane dodaje još jednu „notu više“.
„Zdrava hrana, naročito organska pogodna je za izvoz u druge zemlje, budući da se kod nas donekle i dalje smatra luksuzom, a sve više stranih zemalja zaustavlja uvoz GMO hrane. Međutim, i Srbija će se sve više okretati ka zdravoj hrani“, navodi naš sagovornik.
Što se tiče svote novca koja je neophodna za pokretanje jednog takvog biznisa, Galetin navodi da to zavisi od površine na kojoj neko želi nešto da uzgaja, ali da 10.000 evra jeste dovoljno za početak proizvodnje na površini od jednog hektara.
„Ta suma nije dovoljno za sve, ali je za početak dovoljna. Manje od toga, međutim, nikako ne bi bilo dovoljno“, kaže Galetin i naglašava da je povrtarstvo posebno perspektivno, naročito plastenična proizvodnja, te da bi to rešilo i problem sa uvozom nekih kultura koje nema potrebe da uvozimo, poput pasulja.
Radovanovići su odličan primer
Porodica Radovanović, o kojoj je Nova.rs ranije pisala, dokaz je da se od poljoprivrede, i to od, između ostalog, plasteničke proizvodnje, može lepo živeti.
Ova porodica, koja živi u selu Brezovica kod Uba, organsko povrće gaji u preko 50 plastenika. Pored toga, ova porodica čuva i krave, bikove i kokoške.
„U plastenicima gajimo kupus, karfiol, tikvice, plavi patlidžan, crveni i pink paradajz, paprike različitih vrsta, dakle babure, ljute zelene, žute šilje, crvenu papriku poznatiju kao ajvarušu, ljutu somborku. Od povrtarstva može lepo da se živi, ali to znači da mora dosta da se uloži u semena, da se odgaji što kvalitetniji rasad, treba sprovesti sve korake od semenke do konačnog proizvoda i sve to što se proizvede, treba da postoji siguran plasman što se tiče prodaje“, rekli su oni tada za naš portal.
Iako su ih 2014. godine zadesile velike poplave, a svi plastenici su bili pod vodom, Radovanovići su uspeli da proizvodnju pokrenu ponovo i stanu na noge.
Kako su kazali, nakon te godine, koja je bila mnogo teška, svaka naredna je bila sve bolja i bolja.
Izvor: nova.rs
