Sombor.info

Obaveštavamo građane Apatina da akcija odnošenja kabastog otpada počinje 03.04.2023. godine i traje do 14.04.2023. godine, prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnog smeća.

Kabasto smeće odložiti uz ivicu kolovoza tako da otpad bude uočljiv.

U kabasti otpad spadaju:

Nameštaj
Električni uređaji (veš mašine, televizori, šporeti, frižideri, usisivači itd.)
Dušeci
Ćebad
Peći (ne uljne i gasne)
Tepisi
Keramika iz kupatila itd.

Otpad koji ne spada u kabasti otpad:

Auto delovi
Ulja i maziva
Akumulatori
Gume
Građa
Građevinski otpad
Poljoprivredni otpad
Otpad životinjskog porekla (uginule životinje, iznutrice itd.)
Izolacioni materijal itd.

Noćas, u pola dva iza ponoći, dvojica nepoznatih muškaraca opljačkala su benzinsku pumpu „Miletić komerc“, na izlazu iz Apatina prema Somboru.

Pljačkaši su odneli sav pazar i veću količinu cigareta, rizli, energetskih pića, upaljača, žvaka, pa čak i kondoma!

- Došli su peške, iz pravca Apatina i do ulaza prošli sa zadnje strane objekta. Jedan od njih je imao skalpel, drugi nešto od drveta, nisam uspela da vidim šta, ali je bilo dosta manje od bejzbol palice. Bili su maskirani, sa kapuljačama na glavi, a preko lica jedan je imao masku, a drugi nešto poput marame. Zatražili su novac i usput trpali u džepove i pantalone sve što im je došlo pod ruku, cigarete, pića, upaljače... - priča J.N. radnica koja je noćas bila u smeni.

Pljačka je trajala desetak minuta. Na odlasku radnici su podvukli da ni slučajno ne zove policiju.

- Zapretili su mi da u narednih pola sata ne zovem policiju, jer će, u protivnom „pumpu dići u vazduh“, ali i pronaći gde ja živim. Otišli su istim putem kojim su i došli, iza objekta i, koliko sam videla, nastavili peške u pravcu Sombora. Da li ih je neko čekao automobilom, ne znam - dodaje naša sagovornica.

Kamere na pumpi su snimile sve detalje pljačke, kao i same lopove, za kojima policija intenzivno traga. Inače, ovo je drugi put da je benzinska pumpa „Miletić komerc“ meta lopova.

Prvi put opljačkana je na Đurđevdan 2021. godine. Nakon par dana identifikovana su dvojica pljačkaša, od kojih je jedan bio maloletan.

Izvor: Kurir.rs/J.M.

Na kultnoj slici "Glas njegovog gospodara" terijer naginje glavu dok sluša glas svog vlasnika koji dolazi iz gramofona. Ovaj gest je poznat mnogim vlasnicima pasa, ali zašto psi zapravo naginju glavu?

U studiji iz 2021. objavljena u časopisu Animal Cognition, istraživači u Mađarskoj sproveli su prvo naučno istraživanje naginjanja glave kod pasa. Otkrili su da psi mogu nagnuti glavu dok se prisećaju detalja koje smatraju značajnim, prenosi Live Science.

“Naginjanje glave kod pasa je prilično poznato ponašanje, ali me najviše iznenadilo da to niko pre nas nije istražio”, kaže glavni autor studije Andre Somese, etolog (naučnik koji proučava prirodno ponašanje životinja ) na Univerzitetu Eötvös Loránd u Budimpešti.

U ranijoj studiji iz 2021. u časopisu Scientific Reports, Somese i njegove kolege analizirali su videozapise iz celog sveta u kojima vlasnici pasa traže od svojih ljubimaca da im donesu igračku izgovarajući njeno ime. Iako 33 psa nisu uspela da nauče imena novih igračaka nakon tri meseca vežbanja, sedam nadarenih pasa uspelo je da nauči više od 10 imena tokom tog vremena, a jedna ženka border kolija Viski tačno je identifikovala 54 igračke.

Dok su sprovodili studiju koja se pojavila u Scientific Reports, istraživači su primetili da je svih 40 pasa nakrivilo glave tokom testova. Naučnici su zatim istraživali kada su psi izvodili ove nagibe.

U sledećoj studiji Animal Cognitiona, naučnici su otkrili da su daroviti psi nagnuli glavu u 43 posto slučajeva kada su zamoljeni da dohvate igračku po imenu. Ostali psi su nakrivili glavu u samo dva posto ovih slučajeva.

“Ne tvrdimo da samo nadareni psi naginju glavu dok tipični psi to nikad ne čine”, rekao je Somese. “Tipični psi takođe to rade, neki češće od drugih, ali u ovoj specifičnoj situaciji, kada vlasnik traži igračku po imenu, samo daroviti psi pokazuju lep nagib”, pojašnjava.

Ova otkrića sugerišu da je naginjanje glave psa povezano sa zvucima koje su ljubimci naučili da smatraju važnima.

“Psi nagnu glavu u brojnim situacijama, ali čini se da to rade samo kada čuju nešto što im je vrlo važno”, rekao je Somese. “Čini se da je ovo ponašanje snažno povezano s percepcijom zvuka, a to bi moglo biti nešto što rade kada pokušavaju da pažljivije slušaju ili možda kada su malo zbunjeni, baš kao što ljudi rade“, dodaje.

Osim toga, istraživači su otkrili da je strana nagiba bila dosledna kod nadarenih pasa tokom 24 meseca testiranja, ali se favorizovana strana razlikovala od psa do psa. Ovo sugeriše da bi jedna strana mozga svakog psa mogla favorizovati mentalnu aktivnost koja je u pozadini naginjanja glave, istakli su naučnici. Baš kao što ljudi obično više vole da koriste jednu ruku, mnoga ponašanja pasa favorizuju jednu stranu, poput šape kojom psi posežu za predmetom, smera u kojem preferiraju mahanje repom pa čak i nosnicu koju više koriste tokom šmrcanja, objasnili su.

Buduća istraživanja mogu istražiti koji drugi zvukovi ili konteksti mogu izazvati naginjanje glave kod pasa, rekla je Monik Udel, istraživačica interakcije ljudi i životinja na Univerzitetu Oregon, koja nije učestvovala u studijama.

“Studije poput ove su važne jer nas podsećaju da mi, kao ljudi, takođe moramo puno naučiti o tome što nam pseći govor tela komunicira”, rekla je Udel za Live Science.

Forum srednjih stručnih škola pozvao je danas da se u školama što pre realizuje akcija „Stop mobilnim telefonima“, odnosno da se zabrani upotreba mobilnih telefona u školama.

U saopštenju se navodi da su direktori škola pasivni kada je reč o uvođenje te zabrane i da je prva škola to učinila tri meseca nakon što je Ministarstvo prosvete donelo preporuku da se upotreba telefona zabrani.

Kako se ističe, zabrana upotrebe mobilnih telefona uticala bi na koncentraciju učenika i njihovu pažnju, te bi oni ostvarivali bolje rezultate.

„Takođe će se izbeći loša navika učenika da snimaju sve i svašta i to kače na društvene mreže i tako degradiraju nastavnike, školu, a na kraju i ceo obrazovni sistem“, navodi se u saopštenju.

Oni su pozvali sve aktere u sistemu obrazovanja i sindikate da posete organe škola i da im predoče prednosti uvođenja zabrane upotrebe telefona u učionicama.

Izvor: danas.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 29. marta, organizuje akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve sugrađane koji se osećaju zdravo i sposobno da dođu i daju krv.

U nedelju 26.03.2023. godine održano je jubilarno 30. izdanje polumaratona u Novom Sadu.

Takmičenja su održana u više disciplina, a pobednik ovogodišnje trke na 21 kilometar, bio je Novosađanin Milivoje Jovović. U polumaratonu u ženskoj konkurenciji najbolja je bila Beograđanka Marina Wong, dok je vicešampionsku titulu istrčala članica Atletsko rekreativnog kluba ‘‘Somaraton‘‘ iz Sombora Tijane Kabić. Bronzanu poziciju na trci na 10 kilometara istrčao je Robert Lalić, Ark ‘’Somaraton’’ Sombor.

Polumaratonsku distancu od članova ‘’Somaratna’’ istrčali su i Zoran Nikolić, Boško Jerković, Damir Milankov, Bogdan Nikolić, Vladimir Bulaić, Arpad Šarkezi a trku na 10 km. uspešno istrčala Danica Grujić Firanj.

Već pet godina stambene zajednice u Srbiji su u obavezi da imaju upravnika. U većini zgrada taj posao obavljaju profesionalni upravnici, jer od stanara ili niko nije hteo da preuzme ovu obavezu ili nisu mogli da se dogovore ko će biti na toj funkciji. U prethodnom periodu profesionalni upravnici su naišli na niz problema: od neodazivanja stanara na zakazane skupštine, nenaplativosti računa za održavanje zgrade i njihov rad do primanja poziva tokom 24 sata dnevno. S druge strane, stanari uglavnom kažu da ne znaju zašto plaćaju upravnike kada većina njih samoinicijativno ne pokreće rešavanje bilo kog problema, niti redovno održavaju obavezne sastanke.

Kada je novim zakonom propisano da svaka zgrada mora da ima svog upravnika, mnogi su mislili da će održavanje objekta u kojem stanuju i dogovor komšija oko rešavanja problema biti brže i efikasnije. Ima i onih koji su verovali da će upravnici svojim predlozima unaprediti kvalitet života u njihovim zgradama.

“Profesioni upravnik je tu isključivo kada ga zovemo da imamo neki problem. Samoinicijativno se ne javlja. Srećom, mi nemamo većih problema u zgradi, ali, kažem, kada god smo mu se obratili za nešto, to je bilo rešeno. Na sastancima skupštine stanara u našoj zgradi ima kvoruma, doduše minimalnog, ali se ti sastanci retko održavaju. Možda jednom godišnje“, kaže S.P. iz Zrenjanina.

U ovoj zgradi komšije smatraju da je profesionalni upravnik samo veza između njih i izvođača radova.

„Postavljanje profesionalnog upravnika za nas nije značilo skoro nikakvu promenu, osim što se promenio broj telefona na koji prijavljujemo da se pojavio neki problem u zgradi. Ranije smo zvali firmu koja održava zgradu, a sada upravnika. Našom zgradom od početka upravlja isti upravnik. Raspitivali smo se i shvatili da na teritoriji Zrenjanina sve isto funkcioniše... Inicijative profesionalnih upravnika nema, pa ga zbog toga nismo menjali“, dodaje S.P.

S druge strane u mnogim zgradama stanari ne učestvuju u radu skupštine, čak i ako se one zakazuju više od jednom godišnje.

„Sve odluke se donose na sastanku stanara koji se održavaju kvartalno, po potrebni i češće. Najveći problem naše zgrade je nezainteresovanost stanara, jer ima dosta podstanara. Vlasnici stanova retko dolaze, pa je broj prisutnih uvek do desetak vlasnika“, kaže Jelena Pernat iz Zrenjanina.

„Rešavanje problema uglavnom otežava to što neki ne žele da učestvuju u troškovima. Zahtevi upućeni profesionalnom upravniku, čijim smo radom uglavnom zadovoljni, odrađuju se u što kraćem roku i u skladu sa finansijskim mogućnostima stambene zajednice. Firma koja održava našu zgradu je ista od početka, ali se upravnik promenio“, dodaje naša sagovornica.

Profesionalni upravnik ne može da reši baš sve probleme

Profesionalni upravnici se u svom radu suočavaju sa raznim problemima koji mogu biti socijalne, pravne, zakonodavne i profesionalne prirode.

“Rešivi su isključivo problemi lakšeg karaktera za koje upravnik samostalno može da odluči i primeni predviđenu proceduru. Sva veća finansijska ulaganja ili sve značajne regulative po pitanju zajedničkih konstukcija, instalacija, imovine, zahtevaju duži vremenski period u zavisnosti od dokumentaciije i procedura”, kaže Vlade Novković, profesionalni upravnik.

Stanari zgrada, objašnjava, iako je prošlo već pet godina i dalje ne shvataju šta tačno znači imati profesionalnog upravnika.

“Profesionalnog upravnika ljudi još povezuju sa predsednikom skupštine stanara i domarom. U skladu sa zakonom ne postoji radno mesto koje je predviđeno da obavlja svoju funkciju 24 sata dnevno 7 dana u nedelji”, ističe naš sagovornik.

Ukoliko se, kaže, angažuje profesionalni upravnik koji samostalno obavlja delatnost nije moguće da kvalitetno odgovori profesionalnom pozivu jer je uslovljen ukupnim radnim satima.

“Zbog toga mnogi profesionalni upravnici ugovaraju mnogo zgrada kako bi došli do nezasluženog profita. Samim tim ugrožavaju struku što bi trebalo da bude definisano kao u drugim komorskim sistemima koji daju dobre rezultate - ograničenja u vidu broja sklopljenih ugovora u odnosu na broj zaposlenih upravnika kod ugovarača i slično”, kaže Novković.

Zašto je bitno da zgradom upravlja profesionalni upravnik?

U današnjim tržišnim uslovima, ističe, nije moguće imati pristojnu zgradu bez učešća stručnog lica.

“Savremeni život je doneo mnoge promene u načinu življenja i ophođena prema imovini, kao i otuđenje u socijalnom smislu. Danas je gotovo nemoguće organizovati radnu akciju uređivanja zajedničkog životnog prostora. Primorani smo iz praktičnih razloga da unajmljujemo druga lica ili da angažujemo treća lica koja će za naknadu obavljati funkciju upravnika i rešavati probleme u održavanju zgrada”, navodi naš sagovornik.

Zbog toga bi ljudima koji žele da brinu o tuđem životnom prostoru trebalo dati šansu. Jer, najlakše je nešto kritikovati.

“Bitno je da se strpljivo na duge staze menja svest i pristup društva prema profesionalnim upravnicima, a vreme će eliminisati nelojalnu konkurenciju kao i loše poslovne primere. Uvažavanje i poštovanje je osnov za kvalitetan život u zajednici. Stambena zajednica treba da ima profesionalnog upravnika koji bi kao neutralna ličnost pravično sprovodio zakonom predviđenu regulativu i radio u našem zajedničkom interesu”, objašnjava Novković.

Problemi na koje najčešće ukazuju profesionalni upravnici

• Neplaćanje troškova održavanja i upravljanja;
• Nesloga suseda koja otežava upravljanje;
• Problemi u primopredaji dužnosti/dokumentacije;
• Problemi prinudnih upravnika (ograničena ovlašćenja);
• Neodgovornost vlasnika da učestvuju na skupštinama stambenih zajednica i preuzmu svoje obaveze u odlučivanju;
• Nedostatak kapaciteta za rad u smislu da novi profesionalni upravnici koji žele da obavljaju taj posao i polože ispit, vrlo brzo odustaju od tog posla kada se suoče sa problemima na koje nailaze;
• Pogrešno tumačenje stanara u zgradi da mogu zvati upravnika u bilo koje doba dana ili noći.

Podaci pokazuju da u proseku 20 do 30 procenata stanara ne plaća uslugu održavanja zgrada.

“Ovaj problem se, u najboljem slučaju, uglavnom rešava putem izvršitelja. U ostalim slučajevim potraživanja ostaju nenaplaćena ili idu u zastarevanje. Veliki broj stanara zloupotrebljava sporost sistema i dobru nameru profesionalnih upravnika koji ne utužuju iz razloga što žele da izbegnu sudske sporove i održavaju dobar odnos sa ugovornom stranom”, kaže naš sagovornik.

“Na teritoriji Srbije iznos naknade za profesionalnog upravnika po stanu iznosi u porseku 2 do 2,5 evra tj. 250-300 dinara. Sa prosečnim brojem od oko 20 stanova u zgradi dolazimo do matematike da je mesečna naknada za rad upravnika oko 50 evra po zgradi. Šta je ispravno očekivati za taj novac, koliko posvećenosti, kakvu uslugu i pristup u odnosu na ophođenje stanara prema upravniku”, pita Novković.

Sudu časti PKS podeto 120 prijava protiv profesionalnih upravnika

Do 1. januara ove godine protiv profesionalnih upravnika podneto je 120 prijava. Privredna komora Srbije na osnovu odluka Suda časti i redovnih sudova nije oduzela ni jednu licencu niti je bilo kog upravnika izbrisala iz Registra.

“Komora je do sada izdala više od hiljadu i po licenci za rad profesionalnih upravnika. Zbog propuštanja da PKS dostave važeću polisu osiguranja od odgovornosti Komora je oduzela ukupno 349 licenci, a na lični zahtev ili usled smrti iz Registra brisano ukupno 34 profesionalna upravnika. Aktivnih profesionalnih upravnika, onih koji su angažovani kod nekog organizatora profesionalnog upravljanja ili imaju svoju firmu, je 871”, kaže Miladinka Bodrožić, tužilac Suda časti PKS.

“Sud časti ni u jednoj odluci u 2022. godini nije utvrdio da je učinjena teža povreda dobrih poslovnih običaja, što bi poslužilo Komori za oduzimanje licence profesionalnom upravniku. Pred Sudom časti ne mogu da odgovaraju profesionalni upravnici lično, već firme u kojima su oni zaposleni. Sud je izricao opomene. U pitanju je nova, mlada profesija u kojoj se tek formiraju dobri poslovni običaji i poslovni moral, a i sam Zakon ima dosta nejasnoća i nepreciznosti”, navodi naša sagovornica.

Stanari, objašnjava, biraju profesionalnog upravnika i uvek mogu da ga smene ako su nezadovoljni njegovim radom.

“To što im je često skupo da plaćaju naknadu za tekuće i investiciono održavanje, kao i naknadu za profesionalno upravljanje je druga stvar. Dosta prijava koje se podnose Sudu časti su baš od tih stanara koji ne ispunjavaju svoje obaveze, pa kad dobiju opomenu pred utuženje oni presaviju tabak i obrate se Sudu časti prijavom”, kaže Bodrožić.

Za profesionalne upravnike i upravnike iz reda stanara nadležna je, pre svega, komunalna inspekcija koja vrši inspekcijski nadzor i utvrđuje nepravilnosti, te nalaže otklanjanje istih rešenjima.

Izmene zakona za efikasnije upravljanje zgradama

Poveravanje poslova upravljanja stambenim zajednicima profesionalnim upravnicima nije obaveza, već samo mogućnost, podsećaju u resornom ministarstvu. Uspostavljanje ovakvog sistema i registrovanje stambenih zajednica u značajnoj meri je, kažu, unapredilo upravljanje i održavanje zgrada.

“Najbitnije unapređenje je to što se povećava aktivnost manjih i srednjih preduzeća koji posluju u oblasti održavanja zgrada, a posebno u oblastima čija je obaveza propisana drugim zakonima, kao što su mere protivpožarne zaštite, redovne godišnje kontrole liftova...”, navode u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pre stupanja na snagu važećeg zakona u Srbiji je bilo 15.092 registrovanih stambenih zajednica, a danas ih je više od 52.500. To omogućava bolju kontrolu stanja u zgradama, a daje i mogućnost da učestvuju u javnim pozivima za podršku lokalnih samouprava i države.

“Do novog zakona veliki broj stambenih zgrada funkcionisao je bez zakonski izabranog predsednika skupštine, jer ažurnost tog podatka nije mogao da se proveri, a još veći broj stambenih zgrada nije bio ni evidentiran niti je bila održana konstitutivna sednica (što je tada bila obaveza), pa je veliki broj njih funkcionisao nezakonito i bez odgovarajućeg mehanizma kontrole koji bi to sprečio”, objašnjavaju u resornom ministarstvu.

U narednom periodu očekuju se izmene Zakona o stanovanju i održavanju zgrada koje bi trebalo da omoguće prevazilaženje problema na koje nailaze profesionalni upravnici. Uz to, povećaće se i standardi rada profesionalnih upravnika kroz obavezu njihove stalne obuke, transparentnost rada organizatora profesionalnog upravljanja i uspostavljanje registra o ovim pravnim licima.

Na taj način svima će biti omogućeno da jednostavnim pregledom donesu odluku o tome kome će poveriti posao profesionalnog upravljanja, a na osnovu podataka o tome koliko firme koje se bave održavanjem zgrada imaju zaključenih ugovora, koliko zaposlenih, da li je protiv nekoga izrečena mera za kršenje propisa i pravila.

Izvor: RTS

Ortoreksija je dijagnoza u nastajanju koju karakteriše nezdrava opsednutost zdravom hranom. Iako znatno narušava kvalitet života pojedinca i u praksi se susreće sve više - zbog nedovoljnih istraživanja još nije službeno klasifikovana kao poremećaj u ishrani.

Reč je o relativno novom i nedovoljno istraženom pojmu koji je termin i koncept dobio krajem devedesetih zahvaljujući američkom lekaru Stivenu Bratmanu.

Ortoreksija se još naziva i “dijetni perfekcionizam” jer kod osoba koje od nje pate izbor hrane postane toliko restriktivan – i kalorijski, i u vrstama namirnica – da ugrožava zdravlje, što je ironičan obrt za osobu koja je potpuno posvećena zdravoj ishrani, kazala je Hini voditeljka Centra za poremećaje hranjenja “BEA” Jelena Balabanić Mavrović.

Dijagnoza ortoreksije u nastajanju je i zvanično još nije klasifikovana kao psihički poremećaj, tj. poremećaj ishrane.

Zato nije uvrštena u dijagnostičke priručnike te ne postoje jasni i opšteprihvaćeni dijagnostički kriterijumi i smernice za lečenje, istakla je Nikolina Vujčić Stipčević, specijalistica psihijatrije iz Dnevne bolnice za poremećaje prehrane Klinike za psihijatriju Sveti Ivan, čiji program Grad Zagreb sufinansira iznosom od 15.900 evra godišnje.

Zbog toga je ortoreksiju teško meriti, tj. teško je reći što ona tačno jeste, koji su uzroci i koju populaciju najčešće pogađa, pojasnila je Hini doktorantkinja psihologije Divna Blažev koja piše disertaciju o biopsihosocijalnom modelu ortoreksije.

Na svojoj je koži o ortoreksiji naučila 26-godišnja fitnes trenerica kod koje se taj poremećaj javio kada je krenula ozbiljnije trenirati i proučavati ishranu. Tada je dnevno unosila 800-1000 kalorija.

„Ležala bih u krevetu i razmišljala što ću sve jesti idući dan. Mislila sam da sve vreme razmišljam o hrani jer me vesele kuvanje i ishrana, a u stvari nisam shvatala da je to zato što sam gladna“, rekla je Hini.

Karakteristike ortoreksije

Osobe s ortoreksijom opsednute su zdravom hranom i mentalno su preokupirane njenim poreklom i načinima pripreme. Jedu samo „zdravu, ispravnu, biološki čistu, dobru“ hranu, a izbegavaju „nezdravu, pogrešnu, lošu i prljavu“.

U povećanom su riziku osobe koje znaju mnogo o hrani i imaju osećaj nesigurnosti, studenti nutricionizma, sportisti – pogotovo bodibilderi i fitnes industrija – te osobe sklone psiho-somatici, tj. koje pate od fizičkih simptoma bez ustanovljenog medicinskog uzroka, navela je terapeutkinja Balaban Mavrović.

Trenerica, koja nije želela biti imenovana, smatra da joj se problem javio upravo zbog uključenosti u svet fitnesa.

“Kalorije moraju biti nisko i moraš jesti zdravo da bi izgledao bolje”, kazala je.

Najčešće se izbegavaju: veštačke boje, pojačivači ukusa, konzervansi, pesticidi, genetski modifikovana hrana, masti, šećer, so, meso, mleko, mlečni proizvodi i druge „nezdrave“ namirnice.

Takođe, osobe sebi nameću vrlo rigidna pravila i restrikcije čije kršenje izaziva anksioznost, sram, samoosuđivanje, krivicu, teskobu i depresivnost.

Sve to dovodi do negativnih posledica za mentalno i fizičko zdravlje te ozbiljno narušava svakodnevno funkcionisanje.

Osoba se boji da van doma neće moći “ispravno” jesti i izbegava hranu koju su pripremili drugi. Udaljuje se od prijatelja i članova porodice koji ne dele slične poglede na hranu, što dovodi do socijalne izolacije i osamljivanja.

Moguće su nagle promene raspoloženja i razvijanje depresije, ali i napadi panike ako se ne može konzumirati “ispravna” hrana, ističe Balabanić Mavrović.

“Bila sam svesna da niko ne shvata u kojoj ogromnoj meri to mene zapravo opterećuje. Stvarno sam znala plakati zbog hrane – i nikome to nisam mogla objasniti”, kazala je trenerica.

Kako se generalno troši preterana količina vremena i resursa na ishranu, otežano je i fokusiranje na akademske i poslovne zadatke, upozorava doktorantkinja Blažev.

Uz to može doći do opasnih telesnih stanja poput deficita esencijalnih nutrijenata, malnutricije i gladovanja – što dovodi do gubitka kilograma i pothranjenosti, naglašava Vujčić Stipčević, pa zbog toga osobe s ortoreksijom mogu razviti slične telesne smetnje kao i one obolele od anoreksije.

Remećenje menstrualnog ciklusa na nekoliko meseci bio je najstrašniji deo poremećaja fitnes trenerici, s čim do tada nikada nije imala problema.

Teorija ortoreksičnog društva

Kao društvenim bićima važno nam je biti prihvaćenima u društvu pa prema tome menjamo i svoja ponašanja. To utiče i na način prehrane, kazala je Blažev.

Današnji veliki pritisak po pitanju prehrane dolazi od porodice, vršnjaka i medija, a stvar se dodatno intenzivirala pojavom društvenih mreža.

Prema teoriji ortoreksičnog društva, pojašnjava, zapadnjačko društvo na određeni je način uticalo na nastanak ortoreksije zbog preterane refleksivnosti kod odabira hrane.

„Zdravlje se danas izjednačava s atraktivnošću. Ljude koji se zdravo hrane smatra se privlačnijima i pripisuju im se pozitivne osobine“, primjećuje psihologinja.

Napominje da se na društvenim mrežama mogu objavljivati netačne, neistinite i nepotpune informacije te se na nerealan način prikazuje život, uključujući i način hranjenja, što je problematično pogotovo za mlade koji su najranjivija skupina za poremećaje hranjenja.

“Pratiš nekoga tko navodno zna više od tebe, i učiš od njega, a ne znaš da učiš pogrešno i ne znaš s čime se on nosi… ne znaš je li ta osoba zdrava sa svojom prehranom – što najčešće ispadne da nije”, kazala je trenerica.

Takođe je pokazano da društvene mreže negativno utiču na raspoloženje, samopoštovanje i zadovoljstvo telom. To dovodi i do rizika od razvijanja poremećaja prehrane, dodaje Blažev.

Granicu između zdrave i nezdrave brige o prehrani teško je odrediti pogotovo danas kada se u javnom prostoru ljude podstiču na selekciju i podelu hrane na dobru i lošu, ističe terapeutkinja Balabanić Mavrović.

Najčešći poremećaj hranjenja
Pouzdana procena učestalosti ortoreksije prilično je otežana, naglašava specijalista psihijatrije Vujčić Stipčević.

Ona varira u različitim državama, populacijama, kulturnim normama i zdravstvenim sistemima, pri čemu je najmanja zabeležena u Italiji s oko 6,9 odsto, a najviša u grupi brazilskih studentkinja nutricionizma, i to do 88,7 odsto.

“Budući da učestalost anoreksije i bulimije u opštoj populaciji ne prelazi 2 odsto, možemo zaključiti kako je ortoreksija svakako najučestaliji poremećaj hranjenja”, kazala je Vujčić Stipčević.

Dve godine bile su potrebne da bi trenerica fitnesa naučila neopterećeno jesti. U tome joj je pomogao razgovor s psihologom pre kojeg se vrtjela u krug. Zato terapiju preporučuje svima.

Međutim, njena opterećenost prehranom nije nestala samo tako.

“Naučiš živeti s tim, ali ne nestane u potpunosti, i dalje je negde u pozadini – ali držim to na minimumu”, rekla je.

Potražiti stručnu pomoć

Ortoreksija se leči multidisciplinarnim pristupom s naglaskom na psihoterapiju, ali uz suradnju psihijatra i nutricionista specijaliziranog za rad s poremećajima hranjenja.

Nutricionista pomaže osobi napustiti stroga prehrambena pravila i crno-belo razmišljanje o hrani te raskrinkati mitove u prehrani, što vodi početku fleksibilnijeg jedenja i uvođenju raznolike hrane u prehranu.

“To može biti jako stresno i zato je potrebno raditi male korake” kazala je Hini nutricionistkinja Kristina Beljan koja kao konačni cilj ističe zdraviji odnos prema hrani.

Uvidevši koliko razni režimi u prehrani mogu utjecati na psihičko stanje osobe, okrenula se nedijetnom pristupu prehrani čiji je fokus na uravnoteženoj prehrani i promeni obrazaca hranjenja, a ne na gubitku kilograma.

Njime se telu dopušta da samo dođe do svoje zdrave telesne mase praćenjem signala gladi i sitosti – ali se osobu ne osuđuje ako je jela kada nije bila gladna, napominje Beljan.

Izvor: n1info.rs

Dugogodišnji trend smanjenja broja žrtava u saobraćaju, koji je bio konstantan od 2000. godine poslednje dve godine je prekinut. Tokom prošle godine u Srbiji je u saobraćajnim nezgodama 535 osoba izgubilo život. Godinu dana ranije, poginula je 521 osoba, a 2020. njih 492.

U cilju zaustavljanja ovog novog trenda povećanja broja žrtava, nadležni planiraju izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, piše „Danas“.

Iako propis još nije ušao u skupštinsku proceduru, te još ima mesta za promene, on, za sada, predviđa neke značajne izmene.

U prvi plan iskače odredba koja će omogućiti policijskim službenicima privremeno oduzimanje vozila za počinioce teških prekršaja.

Naime, ukoliko uoči težu povredu zakona, a proverom ustanovi da je vozač u poslednje dve godine osuđen za težak prekršaj iz saobraćaja, zakon će omogućiti policijskom službeniku privremeno oduzimanje “predmeta kojim je počinjen prekršaj”.

Pod težim prekršajima podrazumeva se vožnja pod dejstvom više od 1,2 promila alkohola, odbijanje alkotestiranja ili testiranja na opijate, prekoračenje brzine za više od 100 kilomeata na čas u naselju, za više od 60 u zoni škole ili „zoni 30“, te za više od 50 kilometara na čas u zoni usporenog saobraćaja.

Pod istu kategoriju prekršaja potpada i prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu suvozača ili mestu koje nije predviđeno za sedenje, prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta, preticanje kolone vozila preko pune linije i vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije.

Vozila će moći da budu oduzeta i zbog vožnje tokom mere zabrane upravljanja vozilom i nakon oduzimanja dozvole. Isti težinu ima i vožnja na neosvetljenom putu bez upaljenih svetala, preticanje i obilaženje vozila koje se zaustavilo radi propuštanja pešaka, ali i preticanje i nepropuštanje kolona pod pratnjom.

Među bitnijim novinama koje su predviđene izmenama je i što je normirana upotreba električnih trotineta.

Većina ih izbegava zbog velike količine šećera, ali od urmi možemo imati velike koristi. Bogate su magnezijumom, vitaminom B6, vlaknima i kalijumom.

Ako imate želju za slatkišima, radije pojedite nekoliko urmi umesto sladoleda ili mlečne čokolade.

Snižavaju visoki holesterol

Istraživanja pokazuju da vlakna pomažu u regulaciji novoa holesterola, a urme su bogate vlaknima. U 100 grama urmi, nalazi se oko 7 grama vlakana. Urme sadrže beta-glukan koji sprečava apsorpciju holesterola iz hrane u telo.

Spečavaju moždani udar

Moždani udar je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, a urme ga mogu sprečiti zbog velike količine kalijuma. Uzmete li 100 grama urmi, unećete 20% preporučene dnevne doze kalijuma. Istraživanja pokazuju da visoki unos kalijuma smanjuje rizik od moždanog udara za 24%.

Snižavaju visoki krvni pritisak

Ne postoji namirnica koja će magično sniziti krvni pritisak, ali suve urme mogu uravnotežiti ishranu što će pozitivno delovati na pritisak.

 Sprečavaju bolesti srca

Urme pogoduju zdravlju srca jer su bogate kalijumom, magnezijumom i vitaminom B6. Magnezijum opušta mišiće srca i krvne sudove što poboljšava cirkulaciju. Vitamin B6 uklanja homocistein, aminokiselinu koja je povezana sa srčanim oboljenjima.

Leče anemiju

Urme sadrže male količine gvožđa što pomaže ljudima koji boluju od anemije.

Iako urme imaju brojne zdravstvene pogodnosti, konzumirajte ih u ograničenim količinama. Zbog visokog udela šećera, mogu uzrokovati gojenje.

Izvor: Centarzdravlja.hr