Ortoreksija je dijagnoza u nastajanju koju karakteriše nezdrava opsednutost zdravom hranom. Iako znatno narušava kvalitet života pojedinca i u praksi se susreće sve više - zbog nedovoljnih istraživanja još nije službeno klasifikovana kao poremećaj u ishrani.
Reč je o relativno novom i nedovoljno istraženom pojmu koji je termin i koncept dobio krajem devedesetih zahvaljujući američkom lekaru Stivenu Bratmanu.
Ortoreksija se još naziva i “dijetni perfekcionizam” jer kod osoba koje od nje pate izbor hrane postane toliko restriktivan – i kalorijski, i u vrstama namirnica – da ugrožava zdravlje, što je ironičan obrt za osobu koja je potpuno posvećena zdravoj ishrani, kazala je Hini voditeljka Centra za poremećaje hranjenja “BEA” Jelena Balabanić Mavrović.
Dijagnoza ortoreksije u nastajanju je i zvanično još nije klasifikovana kao psihički poremećaj, tj. poremećaj ishrane.
Zato nije uvrštena u dijagnostičke priručnike te ne postoje jasni i opšteprihvaćeni dijagnostički kriterijumi i smernice za lečenje, istakla je Nikolina Vujčić Stipčević, specijalistica psihijatrije iz Dnevne bolnice za poremećaje prehrane Klinike za psihijatriju Sveti Ivan, čiji program Grad Zagreb sufinansira iznosom od 15.900 evra godišnje.
Zbog toga je ortoreksiju teško meriti, tj. teško je reći što ona tačno jeste, koji su uzroci i koju populaciju najčešće pogađa, pojasnila je Hini doktorantkinja psihologije Divna Blažev koja piše disertaciju o biopsihosocijalnom modelu ortoreksije.
Na svojoj je koži o ortoreksiji naučila 26-godišnja fitnes trenerica kod koje se taj poremećaj javio kada je krenula ozbiljnije trenirati i proučavati ishranu. Tada je dnevno unosila 800-1000 kalorija.
„Ležala bih u krevetu i razmišljala što ću sve jesti idući dan. Mislila sam da sve vreme razmišljam o hrani jer me vesele kuvanje i ishrana, a u stvari nisam shvatala da je to zato što sam gladna“, rekla je Hini.
Karakteristike ortoreksije
Osobe s ortoreksijom opsednute su zdravom hranom i mentalno su preokupirane njenim poreklom i načinima pripreme. Jedu samo „zdravu, ispravnu, biološki čistu, dobru“ hranu, a izbegavaju „nezdravu, pogrešnu, lošu i prljavu“.
U povećanom su riziku osobe koje znaju mnogo o hrani i imaju osećaj nesigurnosti, studenti nutricionizma, sportisti – pogotovo bodibilderi i fitnes industrija – te osobe sklone psiho-somatici, tj. koje pate od fizičkih simptoma bez ustanovljenog medicinskog uzroka, navela je terapeutkinja Balaban Mavrović.
Trenerica, koja nije želela biti imenovana, smatra da joj se problem javio upravo zbog uključenosti u svet fitnesa.
“Kalorije moraju biti nisko i moraš jesti zdravo da bi izgledao bolje”, kazala je.
Najčešće se izbegavaju: veštačke boje, pojačivači ukusa, konzervansi, pesticidi, genetski modifikovana hrana, masti, šećer, so, meso, mleko, mlečni proizvodi i druge „nezdrave“ namirnice.
Takođe, osobe sebi nameću vrlo rigidna pravila i restrikcije čije kršenje izaziva anksioznost, sram, samoosuđivanje, krivicu, teskobu i depresivnost.
Sve to dovodi do negativnih posledica za mentalno i fizičko zdravlje te ozbiljno narušava svakodnevno funkcionisanje.
Osoba se boji da van doma neće moći “ispravno” jesti i izbegava hranu koju su pripremili drugi. Udaljuje se od prijatelja i članova porodice koji ne dele slične poglede na hranu, što dovodi do socijalne izolacije i osamljivanja.
Moguće su nagle promene raspoloženja i razvijanje depresije, ali i napadi panike ako se ne može konzumirati “ispravna” hrana, ističe Balabanić Mavrović.
“Bila sam svesna da niko ne shvata u kojoj ogromnoj meri to mene zapravo opterećuje. Stvarno sam znala plakati zbog hrane – i nikome to nisam mogla objasniti”, kazala je trenerica.
Kako se generalno troši preterana količina vremena i resursa na ishranu, otežano je i fokusiranje na akademske i poslovne zadatke, upozorava doktorantkinja Blažev.
Uz to može doći do opasnih telesnih stanja poput deficita esencijalnih nutrijenata, malnutricije i gladovanja – što dovodi do gubitka kilograma i pothranjenosti, naglašava Vujčić Stipčević, pa zbog toga osobe s ortoreksijom mogu razviti slične telesne smetnje kao i one obolele od anoreksije.
Remećenje menstrualnog ciklusa na nekoliko meseci bio je najstrašniji deo poremećaja fitnes trenerici, s čim do tada nikada nije imala problema.
Teorija ortoreksičnog društva
Kao društvenim bićima važno nam je biti prihvaćenima u društvu pa prema tome menjamo i svoja ponašanja. To utiče i na način prehrane, kazala je Blažev.
Današnji veliki pritisak po pitanju prehrane dolazi od porodice, vršnjaka i medija, a stvar se dodatno intenzivirala pojavom društvenih mreža.
Prema teoriji ortoreksičnog društva, pojašnjava, zapadnjačko društvo na određeni je način uticalo na nastanak ortoreksije zbog preterane refleksivnosti kod odabira hrane.
„Zdravlje se danas izjednačava s atraktivnošću. Ljude koji se zdravo hrane smatra se privlačnijima i pripisuju im se pozitivne osobine“, primjećuje psihologinja.
Napominje da se na društvenim mrežama mogu objavljivati netačne, neistinite i nepotpune informacije te se na nerealan način prikazuje život, uključujući i način hranjenja, što je problematično pogotovo za mlade koji su najranjivija skupina za poremećaje hranjenja.
“Pratiš nekoga tko navodno zna više od tebe, i učiš od njega, a ne znaš da učiš pogrešno i ne znaš s čime se on nosi… ne znaš je li ta osoba zdrava sa svojom prehranom – što najčešće ispadne da nije”, kazala je trenerica.
Takođe je pokazano da društvene mreže negativno utiču na raspoloženje, samopoštovanje i zadovoljstvo telom. To dovodi i do rizika od razvijanja poremećaja prehrane, dodaje Blažev.
Granicu između zdrave i nezdrave brige o prehrani teško je odrediti pogotovo danas kada se u javnom prostoru ljude podstiču na selekciju i podelu hrane na dobru i lošu, ističe terapeutkinja Balabanić Mavrović.
Najčešći poremećaj hranjenja
Pouzdana procena učestalosti ortoreksije prilično je otežana, naglašava specijalista psihijatrije Vujčić Stipčević.
Ona varira u različitim državama, populacijama, kulturnim normama i zdravstvenim sistemima, pri čemu je najmanja zabeležena u Italiji s oko 6,9 odsto, a najviša u grupi brazilskih studentkinja nutricionizma, i to do 88,7 odsto.
“Budući da učestalost anoreksije i bulimije u opštoj populaciji ne prelazi 2 odsto, možemo zaključiti kako je ortoreksija svakako najučestaliji poremećaj hranjenja”, kazala je Vujčić Stipčević.
Dve godine bile su potrebne da bi trenerica fitnesa naučila neopterećeno jesti. U tome joj je pomogao razgovor s psihologom pre kojeg se vrtjela u krug. Zato terapiju preporučuje svima.
Međutim, njena opterećenost prehranom nije nestala samo tako.
“Naučiš živeti s tim, ali ne nestane u potpunosti, i dalje je negde u pozadini – ali držim to na minimumu”, rekla je.
Potražiti stručnu pomoć
Ortoreksija se leči multidisciplinarnim pristupom s naglaskom na psihoterapiju, ali uz suradnju psihijatra i nutricionista specijaliziranog za rad s poremećajima hranjenja.
Nutricionista pomaže osobi napustiti stroga prehrambena pravila i crno-belo razmišljanje o hrani te raskrinkati mitove u prehrani, što vodi početku fleksibilnijeg jedenja i uvođenju raznolike hrane u prehranu.
“To može biti jako stresno i zato je potrebno raditi male korake” kazala je Hini nutricionistkinja Kristina Beljan koja kao konačni cilj ističe zdraviji odnos prema hrani.
Uvidevši koliko razni režimi u prehrani mogu utjecati na psihičko stanje osobe, okrenula se nedijetnom pristupu prehrani čiji je fokus na uravnoteženoj prehrani i promeni obrazaca hranjenja, a ne na gubitku kilograma.
Njime se telu dopušta da samo dođe do svoje zdrave telesne mase praćenjem signala gladi i sitosti – ali se osobu ne osuđuje ako je jela kada nije bila gladna, napominje Beljan.
Izvor: n1info.rs