Sombor.info

Pregled planiranih isključenja struje u opštini OSmbor za petak, 30. jun.

07:00 - 10:30
SOMBOR: ulica Banatska od br-2-18 i br.1-23 i deo Beogradske od br.22a-30 i od br.25-39a

08:00 - 10:00
P.Despotovića do Ekonomske škole i od br. 91-117, Stevana Mokranjca od br. 1-15 i 2-10, Majora Gavrilovića od br. 1-5 i 4-14, Ekonomska škola, bazen , sp.hala, rasadnik, Miloša Crnjanskog br.1 i 2
SOMBOR: ulice Jovana Popovića, J.Skerlića, Apatinski put od ulice

08:30 - 11:00
SOMBOR: ulica S.Matavulјa br.1-9 i Monoštorska br.35-45 i br.32

10:00 - 12:00
SOMBOR: ulice Apatinski put od br.45-79, Ilije Birčanina od Apatinskog puta do br. 62 i 47, Đure Daničića od ulice I.Birčanina do A.Cesarca, Dalmatinska od Ilije BIrčanina do A.Cesarca, P.Atanackovića br. 1-4, Pere Segedinca, N.Rašića, Apatinski put od br.40-56 i 23-45, Rade Končara od Apatinskog puta do br.19 i 22, Matije Gupca od br.2-6 i 3-7, Mostarska

10:30 - 13:30
SOMBOR: deo ulice Banatska od br.20-61 i ulica Sv.Save od f.Klјajića do Save Kovačevića

12:00 - 14:00
52-60 i 27-45, Božidara Adžije, Augusta Cesarca, Maksima Gorkog od Ilije Birčanina do
Ambrozija Šarčevića, Ambrozija Šarčevića, Školska od br. 13-25a i 10-16
SOMBOR: ulice Jorgovanska od br.38-62 i 68 i 43, Maksima Gorkog od Apatinskog puta do ulice Ilije Birčanina i br. 27, Ilije Birčanina od br.36-46 i

13:00 - 14:00
SOMBOR: ulice V.Ilića od br.1-36, S.Sinđelića od br.36-42 i br.39,41,43 i 45 i M. Petrovića br.23, 24, 24a, 24b i 25

BEZDAN: ulica Košut Lajoša od br.21-59a i od br. 18-62

Za subotu i nedelju nema planiranih isključenja struje

U toku su dva javna poziva za korišćenje polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini na teritoriji grada Sombora za 2024. godinu.

Javni poziv za ostvarivanje prava korišćenja bez plaćanja nadoknade polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini na teritoriji grada Sombora za 2024. godinu namenjen je obrazovnim ustanovama, visokoobrazovnim ustanovama i pravnim licima u državnoj svojini koja su registrovana za poslove u oblasti šumarstva.

Više o načinu dostavlјanja zahteva, uslovima i potrebnoj dokumentaciji Javnog poziva za korišćenje polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini bez plaćanja nadoknade, možete pročitati ovde.
Javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini na teritoriji grada Sombora za 2024. godinu namenjen je vlasnicima polјoprivredne infrastrukture i polјoprivrednicima koji se bave stočarstvom.

Za više informacija o Javnom pozivu za dokazivanje prava prečeg zakupa polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini pogledajte ovde.

Rok za dostavlјanje Zahteva i potrebne dokumentacije je 31. oktobra 2023. godine.

Obrazac zahteva može se preuzeti svakog radnog dana od 10.00 do 14.00 časova, u prostorijama Odelјenja za polјoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora, Trg cara Uroša br. 1, prizemlјe, kancelarija br. 55 ili sa sajta Grada Sombora www.sombor.rs (Aktuelnosti/Javni pozivi).

U Velikoj sali zgrade Županije danas je održana 24. sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 13 tačaka dnevnog reda.

Između ostalog, Skupština grada prihvatila je Predlog Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost grada Sombora za period 2023. – 2025. godine. Ostvarenje rodne ravnopravnosti je jedno od klјučnih pitanja razvoja društva i lokalne zajednice, jer omogućava adekvatno i potpuno korišćenje kako muških, tako i ženskih lјudskih resursa i doprinosi kvalitetnijem životu u lokalnoj zajednici. Lokalni akcioni plan namenjen je lokalnoj upravi grada Sombora kako bi se implementirala načela i obaveze preuzete potpisivanjem Evropske povelјe za ravnopravnost žena i muškaraca na lokalnom nivou, ali i nacionalni normativni i strateški okvir. Ovim planom su predviđena sistemska rešenja koja će omogućiti kontinuiranu procenu javnih politika i potreba građanki, a time i odgovarati na njihove potrebe i uvažavati njihove interese.

Odbornici su usvojili Predlog godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja polјoprivrednog zemlјišta Grada Sombora za 2023. godinu na koji je saglasnost dalo Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Osnovni razlog za donošenje ovog godišnjeg programa nalazi se u potrebi da Republika Srbija preko Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za polјoprivredno zemlјište, upravlјa polјoprivrednim zemlјištem u državnoj svojini u agro – ekonomskoj 2023/2024. godini i time obezbedi priliv finansijskih sredstava u budžet Republike, u budžet AP Vojvodine, odnosno u budžet Grada Sombora po ovom osnovu.

Na 24. sednici, Skupština grada usvojila je Predlog rešenja o davanju saglasnosti na statute ustanova kulture Narodnog pozorišta Sombor, Galerije „Milan Konjović“, Kulturnog centra „Laza Kostić“ i Gradskog muzeja Sombor.
Na današnjoj sednici Skupštine grada konstantovan je prestanak mandata odbornika Dejana Parčetića.

Grad Sombor je uspešno realizovao još jedan projekat u sklopu programa participativno budžetiranje, koji su u protekloj godini izglasali građani Mesne zajednice „Crvenka“. Tim povodom, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede, Sava Dojić, danas je, zajedno sa predsednicom Saveta mesne zajednice „Crvenka“, Stanislavom Jocić i članovima Saveta, obišao postavlјenu teratanu na otvorenom.

Partizanska ulica u Somboru postala je bogatija za teretanu na otvorenom, što podrazumeva postavku komplet trenažnih sprava za treniranje i rekreaciju, a JKP „Zelenilo“ je u sklopu ovog projekta postavilo i mobilijar.
„Svaka mesna zajednica je u toku prošle godine izglasala po jedan projekat koji Grad Sombor finansira u ovoj godini. Izgradnja teretane na otvorenom je jedan od mnogih projekata koji smo do sada realizovali, a do kraja godine Grad će nastaviti sa realizacijom ostalih projekata iz participativnog budžeta“, istakao je član Gradskog veća, Sava Dojić.

Jedna mama iz Zagreba oduševila je sve objavom na društvenim mrežama u kojoj traži posao svom sinu (14) jer je "kiksirao sa ovom školskom godinom".

Besna što je završio školsku godinu sa lošim ocenama, odlučila je da nađe posao za svog sina, jer nema nameru da „finansira svakodnevne kafice i željice“ tokom raspusta.

„Drage komšije, imam (možda) malo neobičnu potražnju… Naime, moj 14-godišnjak je ove školske godine kiksirao sa školom generalno, plus doza puberteta i inatljivosti koja je dovela do toga da sam mu obećala naći bilo kakav poslić ili više njih za period dok je u Zagrebu, jer kući neće ležati bezveze, a ja neću da finasiram svakodnevne kafice i željice kao ‘nagradu‘ za loše ocene“, navela je mama u svojoj objavi na Facebook-u, prenosi Jutarnji list.

Svaki horoskopski znak ima svoje vrline i mane, a pojedine osobine ih određuju tokom čitavog života. Taj spoj mana i vrlina čine jedinstvenu sliku svakog znaka, po kojoj se i ističe od drugih.

Već vam je poznato kako za Blizance tvrde da su dvolični, za Lavove da su egoisti, a za Vage da su neodlučne? To i nije tako daleko od istine.

OVAN – Kao vatreni znak koji je hrabar i od akcije, uvek mora da se suočava sa slabošću drugi ljudi, koji nisu toliko brzi i reaguju sporo. Najveće prokletstvo Ovnova je što žele sve sada i odmah, a kada to ne dobiju, onda ih prolazi volja.

BIK – Kao zemljani znak, koji važi za jedan od najpouzdanijih, najveće opterećenje jeste što igraju samo na sigurno i teško prodnose promene. Prokletstvo Bikova je što im je materijalna strana bitna i što nikako ne mogu da se opsute i upuste u nepoznato.

BLIZANCI - Kao jedan od najkomunikativnijih i najinteligentnijih znakova zodijaka, Blizanci su najveći teret sami sebi. Pošto im mozak radi "300 na sat", to je najveće opterećenje za njih same. Zbog toga često ne spavaju jer previše razmišljaju, a ujedno stalno skaču sa teme na temu. Zbog toga ih brzo prolazi interesovanje za bilo šta, pa deluju nestabilno i dvolično.

RAK – Ovo je treći vodeni znak, a ujedno i najemotivniji. Najveće prokletstvo Rakova je što moraju da osećaju sav teret svega što se oko njih dešava. Oni pate i kada za tim nema potrebe. Zbog toga imaju česte oscilacije raspoloženja koje je nemoguće kontrolisati.

LAV – Vatreni znak koji je rođen da se oseća kraljevski i iznad drugih, često zanemaruje potrebe ljudi oko sebe. Usled prevelikog osećaja vrednosti, Lavovi ne mogu da se zadovolje sa minimumom i imaju prevelika očekivanja.

DEVICA – Kao najanalitičniji znak u horoskopu, Devica je toliko precizna i pedantna da često preteruje u tome. Želi previše da se udubljuje u detalje i zbog toga često zanemaruje sredinu. Ovo je izuzetno inteligentan znak kojim vlada Merkur, baš kao i kod Blizanaca, pa je njihov um zapravo "kazna" sam sebi.

VAGA – Iako sve nastoje da završe sa lakoćom i predstave život kao bajkovitu priču kojoj dodaju vedre boje, Vage su neodlučne i to je njihovo najveće prokletstvo. Imajući to u vidu, često dolaze u situaciju da posustaju u ključnim situacijama.

ŠKORPIJA – Kao što kažu da se Škorpija prepoznaje već prema pogledu, to i nije daleko od istine. Škorpije ne mogu da se otresu reputacije da su opasne i zbog toga ih ljudi često doživljavaju kao mrzovoljne.

STRELAC – Ovo je vatreni znak koji vidi dobrotu u svemu oko sebe. Zbog toga često shvataju da su bili u zabludi. Strelčevi često zanemaruju ključne detalje u odnosu na celinu.

JARAC – Najveće prokletstvo Jarčeva je što su im posao i novac na prvom mestu. I onda kada se konačno dogodi da ih emocije savladuju, ne znaju kako da ostave posao po strani.

VODOLIJA – Nije lako biti Vodolija i osećati se neshvaćeno u svakom vrednu. Originalan i genijalan horoskopski znak koji je uvek ispred svog vremena. Zbog toga često deluju pogubljeni.

RIBE – Nema veće mašte nego one koje poseduju Ribe. Zbog toga često gube koncentraciju i ne žive u "sadašnjem trenutku" . Ribe mogu često da odlutaju i to im se često zamera.

Da bi ovo povrće zadržalo hranljive materije bolje je da ga jedete sirovo

Neke namirnice nemoguće je jesti sirove, dok postoje one koje termičkom obradom gube svoju hranjivost, vitamine i minerale.

Da li znate koje su namirnice izuzetno zdrave kada se jedu sirove?

Evo odgovora:

Krastavci
Dok će neki od svežih krastavaca napraviti varivo, njih je ipak bolje jesti sirove.

Mogu biti deo salata, niskokalorična užina ili dodatak humusu.

Spanać
Spanać je bogat vitaminima C i E, vlaknima, enzimima i aminokiselinama. Najbolje ga je konzumirati sirovog, kao deo salate, jer kuvanjem gubi ukus i aminokiseline.

Cvekla
Cvekla je hranjiva i obiluje folatom, važnim za razvoj mozga.

Šargarepa
U poređenju sa kuvanom šargarepom, sirova je puno hranjivija.

Paradajz
Konzumiranje sirovog paradajza može odgoditi mnoge bolesti, od dijabetesa do bubrežnih kamenaca.

Luk
Ako volite luk, imamo odličnu vest. U sirovom luku nalaze se hemikalije koje mogu prevenirati rak pluća i prostate.

Brokoli
Brokoli se ubraja među najzdravije povrće, posebno ako se jede sirov. Ipak, ako vam to ne zvuči primamljivo, ubacite ga na minut dva u vruću vodu i kratko prokuvajte te ga ocedite.

Beli luk
Ako ga jedete sirovog, beli luk vas hrani svojstvima važnima za borbu protiv raka.

sd.rs

Učenici u srpskim školama će, po svemu sudeći, uskoro sami sebi držati časove, jer će broj nastavnika biti sveden na minimum. Alaramtan podatak, naime, govori da je zabrinjavajuće malo brucoša na nastavničkim smerovima na fakultetima. Trend pada ovakvog upisa, koji traje već devet godina, sada je dostigao vrhunac, pa je na, recimo, Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (BU), na smeru Opšta fizika, čiji diplomirani studenti ovaj predmet predaju kasnije u školama, prijavljen samo jedan brucoš na 25 mesta!

Na Filološkom fakultetu u Beogradu, najugroženiji je srpski jezik i književnost, na koji se ove godine prijavilo samo 34 kandidata, na planiranih 100 mesta.

Na Učiteljskom fakultetu na katedri u Novom Pazaru za smer Obrazovanje vaspitača, prijavilo se samo troje srednjoškolaca, a za Obrazovanje učitelja 29., dok je za katedru u Vršcu za smer Obrazovanje učitelja prijavljeno četvoro. Na Hemijskom fakultetu BU za smer Nastava hemije, prijavljeno je samo sedmoro brucoša, a mesta ima za 25., dok je na Matematičkom fakultetu u Beogradu, na smeru Opšta matematika, prijavljeno 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250.

Sigurno “najtužnija” prijava je na Fizičkom fakultetu BU, za smer Opšta fizika, na koji se prijavio samo jedan srednjoškolac, dok je broj planiranih mesta 25.

“Tone nam brod! Nažalost, ne postoje instant rešenja da ga spasimo i održimo na površini. Ovaj problem je uzeo maha i obrazovanje nam je u najvećoj opasnosti do sada. Srednjoškolci već godinama beže od nastavničkih smerova na fakultetima, a jasno je i zašto. Država je pokušala da reši problem slabog odziva na upis kratkoročnim merama, stipendijama za studente matematike koji će raditi u prosveti, ali efekti su jako slabi. Položaj nastavnika je u ovom društvu urušavan jako dugo, a ne radi se samo o novcu, iako je i taj faktor veoma važan. Međutim veliki problem je status nastavnika, koji je katastrofalan i zbog čega mladi sebe ne vide u toj branši. Oni znaju da će, ako završe neki od nastavničkih smerova, raditi za platu koja je niska, takođe neće imati mogućnost napredovanja na poslu jer to u prosveti ne postoji, a plata koju dobiju pri zaposlenju pratiće ih do penzije. Dodatna otežavajuća okolnost je saradnja sa roditeljima i problemi sa učenicima, gde se nastavnici ništa ne pitaju. Ovakvo stanje nije nešto što će motivisati mlade da ulože ozbiljne godine i napor, da bi se izborili sa ovim poslom”, objašnjava za Nova.rs Aleksandar Markov, iz Foruma beogradskih gimnazija.

Nema sumnje da ćemo u svim školama u Srbiji ostati bez nastavnika matemaitke, fizike, stranih jezika, a biće problema i sa nastavnicima književnosti, ali i svih drugih predmeta.

“Ako se nešto hitno ne promeni, ne znam ko će našoj deci kroz nekoliko godina, decenija, držati časove. Naša branša trenutno nema ni ministra, već ‘privremeno rešenje’, a i to je jedan od pokazatelja u kakvoj smo situaciji. U državama u okruženju stanje nije mnogo bolje, ali mi smo sigurno u najlošijem položaju. U školama već sada predaju informatiku i druge predmete, nastavnici koji su završili privatne fakultete, što je do nedavno bilo zabranjeno. Jako je teško pronaći nastavnika matematike, pa deca i po dva meseca gube časove, jer nema ko da predaje. Moraćemo da angažujemo penzionere, ali ni oni ne žele da se vrate u škole. Kada aktuelni nastavnici odu u penziju, neće biti njihovih naslednika i učionice će ostati prazne”, upozorava Markov.

Dekani osam fakulteta u Beogradu, ponudili su rešenje, ali od države još nema reakcije.

“Trend pada prijava za nastavničke smerove počeo je još pre devet godina. Kao dekani, pokušali smo da poboljšamo upis na te smerove, ali smo došli do zaključka da se bez ozbiljne akcije države to neće promeniti i biće sve gore. Nas osam dekana, smo platformom pokušali nešto da učinimo, međutim država mora da reaguje. Studenti žele da studiraju engleski jezik, ali niko ne želi da bude nastavnik posle diplome, jer su niske plate i vlada nepoštovanje prema prosveti. Studenti hoće da studiraju, ali neće da rade kao nastavnici. Smer za nastavnika srpskog jezika i književnosti je u ozbiljnom padu, dok strane filologije imaju studente, ali srpski je najugroženiji”, naglašava u razgovoru za Nova.rs Iva Draškić, dekanka Filološkog fakulteta.

Obrazovanje i školstvo trenutno je možda i najveći problem u Srbiji, jer je ugroženost ove branše dostigla vrhunac.

“Upis na naše fakultete je ono što nas lično muči, ali generalno problem ima cela zemlja kojoj je obrazovanje ozbiljno narušeno. Ko će predavati našoj deci kad mi odemo u penziju. Godinu dana smo radili na platformi, koja je dobro primljena među nastavnicima srednjih i osnovnih škola i predali smo je Ministarstvu prosvete, ali još nema reakcije. Kao ljudi koji se nalaze na čelu institucija, mi smo maksimalno uradili, dali sve od sebe, sad je red na državu, na sistem. Krenuli smo od problema upisa, ali suština je da se promeni, odnosno vrati, položaj nastavnika u društvu, potrebna je zakonska regulativa koja uređuje taj položaj i povećanje plata. Nastavnici moraju imati glavnu ulogu u učionici, jer sada se svi više pitaju, i učenici i roditelji, a nastavnik je stub obrazovanja. Moramo im vratiti dostojanstvo u svakom smislu. Apelujem još jednom na Ministarstvo prosvete da uvaži našu platformu koja bi rešila ključne probleme u daljem obrazovanju mladih”, naglašava Draškić.

Podsetimo, stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima su ključni modeli koje dekani ukupno osam beogradskih fakulteta predlažu za spas srpske prosvete. Oni su seli za sto kako bi rešili gorući problem našeg školstva – nedostatak nastavnog kadra i sve manji broj studenata koji upisuju fakultete na kojima se školuju nastavnici srpskog, matematike, geografije, biologije, hemije, fizike…

Jedan od predloga je da se uvedu posebne stipendije za studente koji upisuju nastavničke fakultete, ali i da se popravi materijalni položaj nastavnika, a za to je neophodno značajno povećati plate. Dekani smatraju da plate u prosveti treba da budu za 30 do 50 odsto više od prosečnih u Republici Srbiji.

Izvor: nova.rs

Dva dana je ostalo do ključnog datuma, 30. juna, od kada će korisnici kredita u evrima, koji su u Srbiji najčešće stambeni, plaćati veće rate. Razlog za to je dobro poznati euribor, kamatna stopa koja je vezana za kredite indeksirane u evrima. Drugim rečima, kada raste euribor, rastu i rate kredita, a novo poskupljenje na svojoj koži će uskoro osetiti i dužnici u Srbiji.

Tromesečni euribor trenutno iznosi 3,577 odsto, dok je visina šestomesečnog 3,908 procenta.

Iako se euribor, bio on tromesečni ili šestomesečni, menja gotovo svakodnevno, ove promene bankarski klijenti ne osećaju svakog trenutka kada euribor dostigne novu vrednost. Naime, u zavisnosti od ugovora sa bankom, rate kredita u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom usklađuju se na tri, odnosno šest meseci. Kako i sama imena govore, rate korisnika kredita koji su vezani za tromesečni euribor, usklađuju se na svaka tri meseca, dakle četiri puta tokom godine. Takođe, ukoliko je kredit vezan za šestomesečni euribor, rate se usklađuju dva puta godišnje, u razmaku od tačno šest meseci.

Kada je u pitanju tromesečni euribor, rate se usklađuju 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra.

Što se tiče šestomesečnog euribora, usklađivanje rate obavlja se 30. juna i 31. decembra.

Dakle, 30. jun je dan D za sve korisnike kredita u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom. Iako se tada rate menjaju svim dužnicima, korisnicima kredita koji su vezani za šestomesečni euribor, a kojima se rata nije menjala od kraja prošle godine, sprema se pravi šok. Naime, od 31. decembra do danas, vrednost šestomesečnog euribora porasla je sa 2,732 na 3,908 odsto.

U odnosu na početak godine, rate će biti povećane, u proseku, od 20 do 80 evra.

Ko je u problemu?

Euribor je, podsećamo, vezan za sve kredite u evrima sa promenljivom kamatnom stopom. Takvi krediti u Srbiji najčešće su stambeni. Od svih korisnika stambenih kredita, u najvećem problemu su oni koji su se skoro zadužili, jer je udeo kamate u njihovoj rati veliki. Naime, kako prolazi vreme otplate, tako se menja i struktura rate koju korisnik plaća svakog meseca. Tako se svakog meseca smanjuje iznos kamate.

Šta je zapravo euribor?

Euribor (Euro Interbank Offered Rate) je kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka među sobom pozajmljuju novac. On je u junu prošle godine, po prvi put od 2015, dostigao pozitivnu vrednost, nakon što je, posle dostizanja istorijskog maksimuma od više od pet odsto 2008, njegova vrednost sedam godina bila “u minusu”. Od juna, dakle, ova kamatna stopa neprestano raste.

Ovo nije kraj

Ovo povećanje svakako nije poslednje, što je potvrdila najnovija izjava predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagard. Ona je, naime, istakla da će, ukoliko bude potrebe, ECB nastaviti sa podizanjem referentnih kamatnih stopa još bržim tempom.

“Ako se izgledi za inflaciju ne poprave, imaćemo dovoljno informacija da krenemo brže”, rekla je Lagard.

Inače, ECB redovono povećava tri ključne kamatne stope, na osnovu kojih se kasnije formira euribor.

Izvor: nova.rs

Ministarstvo zdravlјa Republike Srbije je svojim dopisom od 19. juna 2023. godine ukinulo prethodnu Odluku kojom se zabranjuju posete u zdravstvenim ustanovama na teritosriji Republike Srbije. Menadžment Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor je saopštio da su od ponedelјka, 26. juna 2023. godine ponovo dozvolјene posete pacijentima koji su na lečenju u ovoj ustanovi.

Precizirano je da svakog pacijenta ponedelјkom i četvrtkom u periodu 16 do 16.30 časova može posetiti jedna osoba, koja mora nositi hiruršku zaštitnu masku. Iz somborske bolnice napominju da su posete i dalјe zabranjene pacijentima koji leže na odelјenjima za izolaciju i lečenje obolelih od virusa Kovid-19.

Izvor. Radio Dunav