Sombor.info

Uoči priprema za putovanje u inostranstvo mnogi imaju dilemu – da li je pametnije, ali i bezbednije da nosimo gotovinu ili da plaćamo karticom. Nikola Đukić iz Narodne banke Srbije kaže za RTS da bi građani trebalo da budu oprezni kada koriste kartice u inostranstvu, naročito kada podižu gotovinu sa bankomata, pošto se naplaćuju provizije.

Sve češće građanima stižu SMS poruke u kojima se nepoznata lica lažno predstavljaju kao različiti pružaoci usluga. Nikola Đukić iz Narodne banke Srbije rekao je za RTS da se uglavnom lažno predstavljaju kao „Pošta Srbije“, DHL ili „Netfliks“.

„Građani u uverenju da plaćaju nešto naravno manje iznose za preuzimanje pošiljke ili za obnovu, recimo, pretplate kod striming operatera kao što je Netfliks, predaju svoje podatke o kartici. Međutim, oni to ne rade na sajtu tog pružaoca usluge, već na lažnoj internet stranici koju su kriminalci kreirali sa ciljem da preuzmu njihove podatke o karticama. To su ime i prezime, datum isteka važenja kartice, broj kartice i najvažnije, ona tri broja koja se nalaze na poleđini kartica, a koje predstavljaju CCV kod za izvršenje transakcije“, naveo je Đukić.

Dodao je da građani imaju vremena da blokiraju karticu i da treba da kontaktiraju sa bankom u tom slučaju.

„Dakle, treba da zanemarite SMS poruku, ne da nastavite dalje. Ako se već i desilo pa su pristupili tom linku, treba da obrate pažnju na kakav su to sajt otišli. Dakle, to su lažne internet stranice“, istakao je Nikola Đukić.

Govoreći o korišćenju platnih kartica u inostranstvu, Đukić je naveo da se provizija može naplatiti, ali da to zavisi od toga gde se kartica koristi.

„Ono što bi bila naša preporuka jeste da karticu za plaćanje koristimo kod trgovaca na POS terminalima. Kada koristimo karticu, treba prvo da vidimo, postoje nalepnice koje označavaju određenu marku kartice, tako da kažem. Drugo, treba da proverimo i da li svi prodavci primaju našu karticu. Ako smo već prinuđeni da podižemo gotovinu sa bankomata, u tom slučaju se naplaćuju provizije“, istakao je Đukić i dodao da su provizije uglavnom veće za kreditne nego za debitne kartice.

Poručio je da kartice treba oprezno koristiti, da nikome ne treba da se daje PIN kod.

Nikola Đukić je naveo da bi pre polaska na put u inostranstvo trebalo kontaktirati sa bankom i raspitati se o uslovima korišćenja platnih kartica u drugim zemljama, a ukoliko se kartica tokom putovanja izgubi ili je bankomat „proguta“, treba da se javimo matičnoj banci.

Izvor: n1info.rs

NOPS je nedavno u saradnji sa Organizacijom potrošača Sombor održao je tribinu na temu „Kupovina van poslovnih prostorija - putem prezentacija”.

Ovim događajem započela je sa radom kancelarija u Somboru, a ujedno je i NOPS dobio još jednu članicu u svom savezu, sve sa ciljem podizanja nivoa svesti i edukaciji potrošača u svim okruzima, jer samo edukovan potrošač je i zaštićen potrošač.

Organizacija potrošača Sombor se nalazi u Somboru, na adresi Kralja Petra I br. 8.

(Telegraf Biznis)

Žena Ivana Brbaklić (50), iz naselja Bukovac, u okolini Sombora, nestala je juče tokom dana.

Građani na društvenim mrežama objavljuju fotografiju nestale žene i apeluju za pomoć.

U jednoj objavi na Fejsbuku navodi se da je nestala Ivana poslednji put viđena tokom jučerašnjeg dana, kod Staparskog mosta.

Takođe, u objavi se navodi da se jave građani koji imaju motorni čamac. Pretpostavlja se da postoji sumnja da je žena upala u vodu.

Izvor: blic.rs

Član Gradskog veća za oblast finansija i privrede, Sava Dojić, danas je, zajedno sa pomoćnicom gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i turizma, Jovanom Miljević, predsednicom Saveta mesne zajednice „Kljajićevo“, Danijelom Ivanović, te predstavnicima iste, obišao završene radove na Domu kulture u naseljenom mestu Kljajićevo.

Radovi na projektu uređenja i adaptacije Doma kulture su uspešno realizovani sredstvima iz programa Participativno budžetiranje Grada Sombora, koji su izglasali sami meštani ovog naseljenog mesta. Projekat je podrazumevao radove na fasadi objekta, krečenje unutrašnjih prostorija, betoniranje staza u dvorištu Doma kulture, kao i postavljanje rasvete na dvorišnoj strani objekta, a samo izvođenje ovih radova izvršilo je JKP „Prostor“ Sombor.

Meštani Kljajićeva, kao i predstavnici Saveta mesne zajednice, izražavaju veliku zahvalnost Gradu Somboru na pomoći i sredstvima za obnovu Doma kulture, čime je omogućeno održavanje kulturno – umetničkih i drugih sadržaja u ovom objektu, za potrebe svih meštani Kljajićeva.

U organizaciji Udruženja žena „Rubac” u naseljenom mestu Kljajićevo, održana je, sada već tradicionalna, gastronomska manifestacija „Palentijada”. Iako započeta u malom krugu kuvara, „Palentijada” je postala neozaobilazno mesto na turističko-gastronomskoj ponudi grada Sombora, prepoznata kao jedinstvena manifestacija – takmičenje u kuvanju palente, ali i promociji lokalnih proizvoda materijalne i nematerijalne kulturne baštine, čime se posebno ističu duh i običaji stanovnika Kljajićeva i samog Sombora.

U prijatnom ambijentu novouređenog Doma kulture u Kljajićevu, predsednica Udruženja žena „Rubac” rečima dobrodošlice i kratkom pričom o samom događaju proglasila je početak takmičenja i pozvala goste da se zadrže do večeri na degustaciji. Okupljenima se, ispred grada Sombora, koji je pokrovitelj manifestacije obratio gradonačelnik Antonio Ratković, a samom početku i obilasku štandova i takmičara prisustvovali su, pored gradonačelnika Ratkovića, Dušanka Golubović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Srđan Savić, član Gradskog veća grada Sombora za ruralni razvoj, Jovana Miljević, pomoćnica gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i turizma, Nada Mandić, poslanica u Skupštini AP Vojvodine, te članovi Saveta Mesne zajednice Kljajićevo.

Zahvaljujući dobroj saradnji Grada Sombora i Pokrajinske vlade Vojvodine, uspešno je realizovan niz projekata na teritoriji grada Sombora.

Završena je obnova Sportske sale Srednje tehničke škole u Somboru, dok je u Gradskoj hali „Mostonga“, u toku izgradnja sistema ventilacije i klimatizacije sa rekonstrukcijom sistema vazdušnog grejanja. Radovi na rekonstrukciji krova Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ su završeni, a radovi na zameni stolarije i obnove fasade se privode kraju. Jedan od najvažnijih projekata je svakako izgradnja lokalnog puta od regionalnog značaja Stapar – Sivac, koji će značajno doprineti boljoj povezanosti Grada Sombora i opštine Kula, kao i naseljenih mesta na teritoriji Zapadnobačkog okruga.

Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, izrazio je veliku zahvalnost predsedniku Pokrajinske vlade, Igoru Miroviću, kao i celokupnoj Pokrajinskoj vladi, te Upravi za kapitalna ulaganja, jer su prepoznali koliki značaj proizilazi iz svih ovih projekata, kao i potencijal našeg grada.

„Nastavljamo sa značajnim ulaganjima u zajedničkim projektima, kao i dobrom saradnjom. Očekuje nas još mnogo ulaganja u Gradskoj hali „Mostonga“, rekonstrukcija rukometnog terena u Srednjoj tehničkoj školi, završetak puta Bački Monoštor – Kupusina, kao i početak prve faze radova na izgradnji atarskog puta Rastina – Riđica“, istakao je gradonačelnik.

Budući da u narednom periodu, tačnije od 01. jula 2023. godine, prestaje sa radom COVID ambulanta Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, obaveštavamo javnost da se od dana 03. jula 2023. godine Odsek endokrinoloških ambulanti premešta na staru adresu: Sombor, Vojvođanska ulica 75, ulaz iz ulice Solunskih boraca, na mesto nekadašnje COVID ambulante.

Ruminacija je stanje u kojem se stalno ponavljaju negativne misli o teškim događajima iz prošlosti ili budućnosti.

To može dovesti do razvoja depresije i anksioznosti, i pogoršati već postojeća mentalna stanja.

Problem sa ruminacijom je što ne podstiče traženje aktivnih načina suočavanja ili strategija za rešavanje problema, već nas ostavlja zaglavljene u negativnom emocionalnom stanju.

Kada se stalno vrtimo u začaranom krugu ruminacije, trošimo puno mentalne energije, ometamo svoju koncentraciju, motivaciju i fokusiranost na sadašnji trenutak, i pojačavamo već prisutne negativne emocije.

Posebno je problematično ako već imamo predispoziciju ka depresiji, jer ruminacija može aktivirati simptome depresije i produbiti emocionalnu bol.

Ako se ruminacija nastavi predugo, može dovesti do nezdravih ponašanja poput rizičnih aktivnosti, zavisnosti ili zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, što može dalje dovesti do ozbiljnih mentalnih poremećaja.

Cilj većine naših aktivnosti je pronalaženje zadovoljstva i izbegavanje bola, ali često smo pristrasni kada razmišljamo o prošlim događajima jer vreme čini da mnoge stvari zaboravimo.

Međutim, naš mozak ima tendenciju da se fokusira na negativno kako bi proverio postoji li neka opasnost. Zbog toga često provodimo puno vremena razmišljajući o negativnim iskustvima, posebno kada smo suočeni sa trenutnim stresom.

Međutim, mehanizam ruminacije nas obmanjuje jer izgleda kao da aktivno rešavamo stresne situacije, ali zapravo ne dolazimo do nikakvih rešenja.

Umesto toga, upadamo u sve dublje negativno emocionalno stanje, praćeno stidom, krivicom i fokusom na negativnost.

Najčešći uzroci ruminacije su određene osobine ličnosti poput perfekcionizma ili nesposobnosti prilagođavanja, stresni događaji koji izazivaju negativna sećanja, nedostatak samopoštovanja i strah od tuđe procene, brige o budućnosti i traumatični događaji.

Jedna negativna misao vodi do druge, koja vodi do treće, i tako se nastavlja u beskraj. Ove misli nas uvlače u začarani krug „šta ako“ i „šta bi bilo da“, što rezultira osećajem bespomoćnosti i depresije, jer retko možemo promeniti.

Kako izaći iz začaranog kruga negativnih misli?

Da bismo izašli iz začaranog kruga negativnih misli, možemo preduzeti nekoliko koraka. Prvo, trebamo postati svesni svojih misli i prestati da osuđujemo sebe zbog njih. Trebamo naučiti biti saosećajni prema sebi i postati svoj sopstveni podržavajući prijatelj, čak i terapeut. Važno je razumeti da naše misli nisu činjenice, već samo odraz onoga što se dešava u našem umu. Mi nismo te misli, one su samo deo nas.

Prihvatanje trenutnog stanja je ključno, uz svesnost da možemo uticati na svoje misli i promeniti negativne obrasce razmišljanja. Analiziranje automatskih negativnih misli, zapisivanje i razmatranje njihove tačnosti i promena perspektive mogu nam pomoći da restrukturiramo svoje misli i procesuiramo povezane emocije. Redovno praćenje sopstvenih potreba i prepoznavanje okidača koji nas guraju u začarani krug negativnih misli takođe može biti korisno.

Neki praktični koraci koje možemo preduzeti kako bismo prekinuli ruminaciju su:

Meditacija svesnosti: Fokusiranje na sadašnji trenutak, oslobađanje od stresa i suočavanje sa negativnim mislima kroz meditativnu praksu.

Preusmeravanje pažnje: Uključivanje u pozitivne i konstruktivne aktivnosti koje nas odvlače od negativnih misli, kao što su fizička aktivnost, čitanje knjiga, razgovor s prijateljem ili gledanje filma.

Analiziranje automatskih negativnih misli: Zabeležite negativne misli koje se javljaju i sagledajte ih objektivno iz različitih perspektiva. Podsetite se da misli nisu činjenice i potražite alternativna rešenja za negativne misli.

Fizička aktivnost: Vežbanje i kretanje, posebno na otvorenom prostoru, može pomoći u preusmeravanju misli i smanjenju ruminacije. Aktiviranje celog mozga kroz fizičku aktivnost ostavlja manje prostora za ruminaciju i doprinosi emocionalnom izražavanju kroz pokret.

Kvalitetni odnosi s drugima: Negovanje pozitivnih odnosa s drugim ljudima može nam pružiti podršku i pomoć kada se nađemo u negativnom stanju. Neka istraživanja pokazuju da je ruminacija potencijalno „zarazna“, odnosno da ruminacijom možemo podstaći drugu osobu na negativno mišljenje, zbog čega se preporučuje da se na takve odnose obrati pažnja i da se neguju oni pozitivni koji će obezbediti nas uz podršku i pomoć kada dovedemo u ovo stanje.

Izvor: danas.rs

Vlada Srbije je na današnjoj sednici produžila važenje uredbe o ograničenju cene naftnih derivata do 31. jula.

Kako se navodi u saopštenju, Uredba o izmeni uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, koja će važiti do 31. jula, usvojena je u cilju sprečavanja većih poremećaja i očuvanja životnog standarda stanovništva.

Cene naftnih derivata Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine objavljuje svakog petka i važe nedelju dana.

Za Bački Monoštor kažu da je jedino selo u Bačkoj i šire sa najviše oslikanih murala, a ovo mesto je posebno po aktivnostima i redovnim akcijama meštana koji prikupljaju ambalažni otpad i na taj način doprinose čuvanju i razvoju svoje zajednice. Turista u ovom kraju je sve više, a ono što im jedino nedostaje je malo više smeštajnih kapaciteta.
Bački Monoštor, selo nadomak Sombora pored raskošne prirode i dobre hrane postalo je nadaleko poznato po muralima prirodnih lepota Specijalnog rezervata priorde "Gornje Podunavlje“ i Rezervata biosfere "Bačko Podunavlje“, među kojima je ovo mesto ušuškano. Murali su na zidovima škole, bibloteke, Mesne zajednice i drugih važnih objekata.

“Druga faza odobrenog projekta preko LAP za decu Grada Sombora je završena sa radionicama slikarstva za najmladje učesnike, kao i oslikana još dva murala. Turisti i građani lepo reaguju, a i deci je zabavno”, kaže Dalibor Forgić, UG “Bodrog” u Bočkom Monoštoru.

Sve je više turisa koji dolaze u ovo selo, a meštani poručuju da svi koji dođu su dobrodošli.

Građani imaju visok nivo ekološke svesti, a novac od sakupljenog i prodatog ambalažnog otpada investiraju u svoju zajednicu.

“UG bački Monoštor se proteklu deceniju bavi prikupljanjem otpadne ambalaže za reciklažu, takođe počeli smo da prikupljamo i stare gume, a sva sredstva ulažemo u vrtić, školu i seosku ambulantu..”, napominje Forgić.

Osim staze zdravlja dužine 7,5 kilometara, u ovom mestu ističu da je tokom prethodnih godina posađeno preko 5.000 sadnica drveća. Za sada je oslikano dvadesetak murala, ali to nije, kako kažu, broj na kojem će stati.

Izvor: RTV