Sombor.info

Završen je upis u srednje škole, a oni koji se nisu upisali imaće drugu priliku u avgustu. Ovaj upisni rok bio je svojevrsno iznenađenje. Srednje stručne škole ovog puta oživele su neke od davno zaboravljenih smerova, piše portal RTS.

Iako su budući srednjoškolci mogli i elektronski da se upišu, u prostorijama Građevinske škole na Zvezdari bilo je dosta učenika. Smer rukovalac građevinskom mehanizacijom je ove godine popunjen, piše portal RTS.

„Upisao sam Rukovalac građevinskom mehanizacijom iz razloga što volim sa tatom da radim te poslove, zanimljivo mi je i pošten je posao“, kaže jedan od budućih učenika na ovom smeru.

I za smer keramičara bilo je dosta zainteresovanih jer, kako kažu, misle da je to dobar posao.

I da je bilo još mesta, i ona bi bila popunjena. U Građevinskoj školi pokušali su da ožive smer Operater osnovnih građevinskih radova, ali su se upisala samo dva učenika. Za još neke smerove je malo nedostajalo da se, zbog slabijeg interesovanja, ne formiraju odeljenja.

Nedostaju moleri, keramičari, građevinci

Generalno, situacija je bolja nego prethodne godine, više je upisanih, ali je interesovanje za zanatske smerove i dalje malo. Teško je pronaći dobrog električara, kažu u Građevinskoj školi, jer se godinama malo dece tu upisuje. Ipak, sada ih je više. Na smeru električar bilo je 30 mesta, a upisana su 23 učenika, prošle godine 11, piše RTS.

„Očigledno su i roditelji shvatili da upisujući dete ovde mogu obezbediti dobru budućnost i da imaju nakon trogodišnjeg školovanja mogućnost da se dobro zaposle i dobru platu“, smatra direktor Građevinske škole Rade Zejak.

Veće je interesovanje i za stolare, kažu u Tehničkoj školi „Drvo art“. Smer je popunjen već u prvom krugu, dok su se ranijih godina odeljenja jedva formirala. Smer drvorezbar je prošle godine upisalo osam učenika, a ove dvostruko više njih. Profila tapetar više nema, ali od ove godine novi smer: operater za izradu nameštaja.

„Ko završi taj profil stiču kompetencije i stolara, naravno ne kao da upišu stolara, ali imaju i to znanje i znanje tapetara i lakirera. Ono što je kuriozitet je što su svi upisani imali preko 50 poena, znači da su mogli i četvrti stepen da upišu da su želeli, to govori možda o oživljavanju znata“, kaže direktorka Tehničke škole „Drvo art“ Zorica Đoković.

Najtraženije gimnazije, medicinske i elektrotehničke škole

Na završni ispit izašlo je 64.000 đaka, a u školama ima oko 76.000 hiljada mesta. Najviše bodova je bilo potrebno za Treću, Desetu i Četrnaestu gimnaziju, kao i za Vazduhoplovnu akademiju. Među stručnim školama, Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“ je najtraženija.

„Najtraženije su gimnazije kada pričamo o Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U Beogradu je interesovanje za vazduhoplovnu bilo veliko, kao za medicinske škole u manjim sredinama gde je trebalo baš dosta poena. Možemo konstatovati da se najviše učenika upiše po prvoj želji, 40.000 njih, 89 odsto učenika je upisalo prve tri želje“, navodi pomoćnik ministra prosvete Miloš Blagojević.

U mnogim tehničkim i građevinskim školama širom zemlje više i ne postoje smerovi kao što su auto-mehaničar, armirač, zidar-fasader. Razlog je slabo interesovanje đaka.

Prema procenama Privredne komore i različitih strukovnih udruženja, u Srbiji nedostaje najmanje 30.000 majstora svih profila, a obim posla se svakodnevno povećava. Ove godine neće biti oformljena 54 odeljenja, dok je posle dužeg vremena otvoren smer Vinar i vinogradar.

Oni koji sada nisu upisali željenu školu, novu šansu imaće u avgustu, u drugom krugu.

Izvor: nova.rs

Stambene zgrade u Srbiji u velikoj meri su energetski neefikasne i postoji veliki prostor da racionalizuje potrošnja električne energije

Ekspertskom obukom trenera koji će svoja znanja u oblasti energetske efikasnosti zgrada preneti na upravnike i predstavnike lokalne samouprave, počela je u Privrednoj komori Srbije realizacija serije radionica u okviru projekta Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) "Bolja energija". Prvi krug obuka biće održan od 5. do 13. jula, a drugi tokom avgusta i septemba u Privrednoj komori Srbije u Beogradu i regionalnim privrednim komorama u Somboru, Zaječaru, Novom Sadu, Kragujevcu, Užicu i Nišu.

Ekspert za modele finansiranja mera energetske efikasnosti Ankica Barbulov, rekla je da je ulaganje u mere energetske efikasnosti jedna od najisplativijih investicija. Barbulov je navela da je cilj obuke jačanje kapaciteta profesionalnih upravnika u oblasti energetske efikasnosti radi lakše identifikacije potreba i projektovanja rekonstrukcije stambenih zgrada, upoznavanje sa digitalnim rešenjima u ovoj oblasti kao i predstavljanje modela finansiranja radi lakše primene energetske efikasnosti u stambenim zdragama.

Profesionalni upravnik i predavač PKS-a u obuci za profesionalne upravnike, Marko Arsenijević, rekao je da se prijavio za ovu obuku, jer je energetska efikasnost budućnost.

- Zemlje u okruženju već uveliko primenjuju mere energetske efikasanosti dok su stambene zgrade u Srbiji u velikoj meri energetski neefikasne i postoji veliki prostor da se adekvatnom sanacijom racionalizuje potrošnja električne energije. To podrazumeva zamenu stolarije i fasada, postavljanje solarnih panela, jer je važno smanjiti potrošnju energije - rekao je Arsenijević.

Privredna komora Srbije i USAID-ov projekat "Bolja energija" potpisali su ugovor o saradnji i realizaciji obuka namenjenih profesionalnim upravnicima višestambenih zgrada, opštinskim energetskim menadžerima i službenicima lokalnih samouprava zaduženim za stambena pitanja,navodi se u saopštenju.

Ekspertska obuka trenera obuhvata pregled sektora višestambenog stanovanja u Srbiji, uredbe koje regulišu pitanja vezana za stambene zgrade i EE/OIE, tehničko-ekonomska rešenja primene EE i OEI u zgradarstvu, zatim, studije slučaja energetske sanacije stambenih zgrada u Srbiji i regionu, praktično iskustvo i primer energetske sanacije energetski neefikasne zgrade, kao i ulaganja u energetsku sanaciju stambenih zgrada i uloge upravnika zgrada i lokalne zajednice.

Izvor: Telegraf Biznis

Otkako je počelo lepo vreme i došlo leto, turisti uveliko planiraju svoje odmore i letovanja. Neki će putovati u neku susednu zemlju, dok će se drugi opuštati na dalekim i egzotičnim destinacijama. Sa dolaskom leta i početkom turističke sezone, već se govori o napadima ajkula i opasnostima koje pojedini predeli kriju. Do sada je u junu bilo nekoliko bliskih susreta ajkula i ljudi, a neki od njih su se završili tragično. Pogledajte gde su sve ajkule viđene do sada i u kakvim su se situacijama našli kako lokalni meštani, tako i turisti.

Egipat

Egipat je zatvorio svoje plaže na nekoliko dana nakon brutalnog napada ajkule početkom juna, u kojem je ubijen mladić (23) iz Rusije. Vlasti su zaustavile ronjenje, plivanje i sportove na vodi nakon što je Vladimira Popova usmrtila tigrasta ajkula u letovalištu Hurgada u Egiptu.

Incident se dogodio na plaži jednog hotela, prenose ruski mediji, koji navode da je žrtva njihov državljanin.

Uznemirujući snimak napada objavljen je na društvenim mrežama.

Svedoci kažu da su spasioci pokušali da spasu Popova, ali kada su stigli do vode, ajkula ga je već uhvatila.

Ruski mediji pišu da je žena, navodno devojka stradalog Popova, uspela da otpliva i pobegne. Na snimcima se vidi kako histerično plače na plaži dok su prolaznici pokušavali da je uteše nakon jezive scene.

Kako prenose svetski mediji, ajkula je potom izvučena iz vode i usmrćena.

Grčka

Jedan snimak koji kuži društvenim mrežama pokazuje da uvek treba biti na oprezu.

Kako se da videti u jednoj objavi sa TikToka, ajkula je snimljena kod jednog od najlepših grčkih ostrva, koje turisti obožavaju.

Na oko tri kilometra od obala Zakintosa, ova morska neman je uhvaćena kamerom. Dok su je sa broda snimali, ona je mirno plivala pri površini.

Snimak je navodno nastao pre nekoliko dana i izazvao je veliku pažnju i među stranim i među srpskim turistima jer mnogi za svoju letnju destinaciju često biraju baš Zakintos.

I dok se kod mnogih javio strah, pojedini ipak podsećaju da ona nije mnogo blizu obale i da nema previše razloga za brigu.

Hrvatska

Iz Instituta „Plavi svijet“ su se 21. juna zahvalili građanima na brizi za ajkulu modrulju koja se pojavila. Naime, brojni uznemireni građani zvali su ih zbog snimka na kojoj se vidi kako čovek uz obalu Sunčane uvale na Lošinju vuče ajkulu zavezanu konopcem za rep.

Reč je o spasavanju ajkule koja se u više navrata nasukala na plažu, uprkos pokušajima da se vrati u more. Osoba na snimku je čamcem odvukla ajkulu na otvoreno more prema Susku gde je puštena.

„S obzirom na to da je ova vrsta ajkule – modrulja, zakonom zaštićena vrsta zahvaljujemo svima koji su iskazali zabrinutost, pa su nam se javili! Modrulja je ne predstavlja opasnost za kupače“, navedeno je u saopštenju, prenosi Jutarnji list.

Čovek koji je spasio ajkulu, Robi Maršanić, rekao je kako su se ljudi uznemirili kad su videli morskog psa, pa je morao vrlo brzo da reaguje.

„Neki su bili nezadovoljni što sam ga vezao konopcem za rep i vukao, ali nisam imao drugog rešenja. Najpre sam ga sklonio od ljudi, a onda sam ga odveo dalje i pustio. Odmah je otplivao u dubinu“, rekao je Maršanić.

 Južna Afrika

Neverovatan snimak iz ovih predela prikazuje veliku belu ajkulu od tri metra kako pokazuje zube na manje od dva metra od kamere.

Još jedna zastrašujuća fotografija prikazuje veliku belu ajkulu koja dolazi pravo do kaveza u kojem ljudi rone u 10 metara dubokoj vodi, pored plaže Klein Brak u Južnoj Africi.

Videograf Mark Graham iz Prestona u Engleskoj, snimio je fotografije i video velike bele ajkule u Klein Braku, Mosel Bai u Južnoj Africi.

Mark je snimio ovaj sadržaj koristeći GoPro dok je bio u kavezu, kao i sa čamca. Mark je vodio obilazak sa velikim belim ajkulama 30 minuta od luke Mosel Bai, koji je trajao oko četiri sata.

Dok je bio tamo, Mark je naišao na četiri velike bele ajkule koje su kružile oko brodića i prilazile ljudima u kavezu, radoznale zbog tog susreta.

 Španija

Ajkula je primećena u španskoj luci sredinom juna, što je manje od nedelju dana nakon što je još jedna morska neman izazvala paniku na plaži Kosta Blanke.

Ajkula je viđena sa pristaništa na ostrvu Arusa u galicijskoj provinciji Pontevedra, gde se nalaze spektakularne bele peščane plaže i male uvale koje su popularne među turistima i lokalnim stanovništvom.

Ovog puta viđena je plava ajkula, koja retko ujede ljude, ali je u prošlosti bila umešana u pojedine fatalne napade.

Na snimku se vidi kako se peraja ajkule pojavljuje iznad vodene linije dok se približavala ribarskom čamcu.

Na društvenim mrežama se početkom juna pojavio snimak koji prikazuje dramatičan trenutak kada kupači pokušavaju da pobegnu na sigurno kroz vodu do struka dok se ajkula približava obali na plaži Kosta Blanke u Španiji.

Spasioci su duvali u zviždaljke kako bi upozorili meštane i turiste na morsku neman i pozvali ih da što pre izađu iz mora. Za jednu ženu se navodi da je doživela napad panike nakon što je shvatila da je ajkula pored nje.

Prvi izveštaji su ukazivali da je to tintorera ili plava ajkula duga oko dva metra. Lokalna policija bila je među hitnim službama koje su je bezuspešno tražile, a pretpostavlja se da je otplivala nazad u more.

 Bahami

Odmor američke turistkinje na Bahamima sredinom juna pretvorio se u noćnu moru kada je izgubila nogu nakon što ju je divljački napala ajkula.

Hajdi Ernst (73), penzionisani fizioterapeut iz Maršaltauna, napadnuta je samo mesec dana nakon što je završila svoje 500. ronjenje.

Ova žena je bila na ronilačkom mestu poznatom kao „raskrsnica ajkula“ u blizini plaže Taino. Hajdi je bila na merdevinama i penjala se u čamac kada ju je ajkula napala.

Rekla je da je videla predatora u vodi, ali da je iz nekog razloga pobegao. Hajdi je rekla da čim se vratila na čamac da je znala da joj noga ne može biti spasena.

„Krvi je bilo svuda“, rekla je za Gazet iz bolničkog kreveta u Majamiju.

„Umirala sam. Krvarila sam nasmrt. Plašila sam se da ću umreti i imala sam jake bolove“, rekla je ona.

Zatim je avionom prebačena u centar za traumatologiju u Majamiju, gde su lekari bili primorani da joj amputiraju nogu zbog obima povrede i visokog rizika od infekcije. Uprkos iskušenju, rekla je da ne krivi ajkulu za gubitak noge od potkolenice nadole.

Izvor: nova.rs

Antonio Ratković, gradonačelnik grada Sombora, juče je, simboličnim presecanjem vrpce, zvanično otvorio i pustio u pogon novoizgrađen dovodnik pijaće vode u Kolutu. Vodosnabdevanje u Kolutu omogućeno je izgradnjom dovodnika od fabrike pijaće vode u Bezdanu, a radovi su izvršeni u dve faze i to u ukupnoj dužini od 4.170 metara. „Prva faza radova završena je u toku 2022. godine, dok je rad na drugoj, kraćoj fazi potrajao nekoliko meseci ove godine“, naveo je Dejan Kubatov, direktor JKP „Vodovod“ Bezdan i dodao da je javno preduzeće na čijem je čelu, realizovalo veći deo radova, te da je samom činu puštanja u rad dovodnika prethodilo sprovođenje kompletnih bio-hemijskih analiza vode i probni rad sistema postrojenja.

Gradonačelnik Ratković je prilikom svog obraćanja izrazio zadovoljstvo i posebno naglasio značaj ovog infrastrukturnog projekta za stanovnike Koluta ali i okolnih naseljenih mesta: „Pre neke tri i po godine, ovde smo završili postrojenje za hiperhlorisanje, a od prošle godine smo krenuli i u izgradnju dovodnika od fabrike vode iz Bezdana ka Kolutu. Kompletan projekat koji iznosi 42 miliona dinara, finansirao je Grad Sombor, a radove je izvodilo JKP „Vodovod“ Bezdan. Iskoristio bih priliku da im se javno zahvalim što su u svim rokovima završili ove radove i što smo zajedno danas, direktor Kubatov i ja imali priliku da svečano pustimo u pogon ovo postrojenje i da stanovnici Koluta dobiju ispravnu pijaću vodu. Sa druge strane, do kraja avgusta očekujemo da i stanovnici Doroslova dobiju pijaću vodu iz buster stanice iz Stapara. Ovo su jako bitne investicije i svakako da se mi, kao Grad, tu nećemo zaustaviti. Pripremamo projektno-tehničku dokumentaciju i za ostala naseljena mesta. A u narednim godinama očekujemo da će se velika sredstva iz Budžeta grada, ali i iz Pokrajine, od koje smo i do sad uvek imali podršku, uložiti u vodosnabdevanje. Ovo mora biti opšti prioritet u našem radu, jer svi stanovnici grada Sombora i naseljenih mesta zaslužuju da imaju pijaću vodu“.

Pored gradonačelnika, aktiviranju dovodnika prisustvovao je Goran Nonković, načelnik Zapadno-bačkog upravnog okruga, Đorđe Zorić, član Gradskog veća zadužen za oblast komunalne delatnosti i investicija, kao i predstavnici Saveta Mesne zajednice „Kolut“.

Rukovodstvo apatinskog Doma zdravlja je putem konkursa koji je početkom godine raspisao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo obezbedilo novo sanitetsko vozilo za sve građane naše opštine, a pomoćnica direktora Dom zdravlja Apatin Branka Bajić se ovom prilikom, ispred svoje ustanove, zahvalila Pokrajnskom sekretarijatu na dugogodišnjoj uspešnoj saradnji.

„ Dom zdravlja Apatin je konkurisao za novo sanitetsko vozilo i digitalizaciju postojećeg mamografa. Odobrena su nam oba projekta i veoma smo zahvalni Pokrajinskom sekretarijatu što je prepoznao značaj realizacije ovih investicija za građane naše opštine“, rekla je Branka Bajić.

Od 2017. godine do danas, ovo je peti sanitet koji je Dom zdravlja Apatin obezbedio u svom voznom parku, a u istom periodu je obezbeđeno i kombi vozilo za prevoz pacijenata na dijalizu, kao i jedno putničko vozilo koje koristi Zdravstvena stanica u Prigrevici.

„Ukupna vrednost samo što se „saniteta“ tiče je oko 30 miliona dinara, od kojih je dva vozila obezbedila naša lokalna samouprava. Mogu da kažem da smo sada zaista kvalitetno obnovili naš vozni park i prevoz naših sugrađana do Sombora, Novog Sada i Beograda je na zaista visokom nivou. Nastavićemo i u budućnosti da učestvujemo na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, kako bi usluge koje pružamo podigli na još viši nivo“, poručuje Branka Bajić.

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać, je podsetila da je pre samo šest godina, apatinski Dom zdravlja raspolagao sa tri dotrajala saniteta, te da je lokalna samouprava uložila značajna sredstva u prethodnom periodu kako bi uslovi za rad bili značajnije bolji kako za zaposlene, tako i za pacijente.

„Dva sanitetska vozila kupila je lokalna samouprava iz sopstvenih sredstava, kao i uređivanje dela Doma zdravlja gde se nalazi laboratorija i opšta praksa, gde je pored ostalog ugrađen i lift. Drago mi je da nabavkom ovog sanitetskog vozila naš Dom zdravlja ima kompletiran vozni park, te da se kontinuirano podiže kvalitet usluge kada je u pitanju primarna zdravstvena zaštita za građane naše opštine“, rekla je Dubravka Korać.

Protekli vikend u Kuli bio je u znaku lavande – manifestacija ,,Lavanda džez'' održana je po drugi put na poljima lavande prema Planinarskom domu u Kuli. Gost predavač bila je Snežana Jović, aromaterapeut, holistički terapeut, homeopata i farmaceut, dok je u okviru muzičkog dela programa nastupio „Džez trio“. Manifestaciji je prisustvovao i predsednik opštine Kula, Damjan Miljanić, kao i brojni drugi posetioci.

Menadžer Lokalne akcione grupe ,,Srce Bačke“, Bojan Kovač, izrazio je zadovoljstvo što je ove godine broj ljudi veći, uz nadu da će narednih godina manifestacija imati još više posetilaca i da će trajati više dana:

,,LAG i ove godine skromno pomaže organizatorima. Karolina Ese i njeno udruženje ,,Organic life“ su organizatori ovog festivala koji se po 2. put održava u Kuli, uz podršku Turističke organizacije i Opštine Kula. Kao što vidite, ove godine je broj ljudi veći i sama manifestacija se ,,primila“ i polako ,,prima“ i očekujemo da ćemo narednih godina imati sve više posetilaca i da ćemo ovo možda podići na jedan viši nivo, da će možda trajati i više dana“.

Istakao je da se proizvodi malih proizvođača, pa tako i proizvodi od lavande, mogu nabaviti u prodavnicama ,Iz srca Bačke“, u Kuli i Novom Sadu, kao i da kozmetika generalno vrlo lepo prolazi, jer građani nemaju priliku da prirodnu, domaću kozmetiku, pronađu na svakom koraku:

,,Svi ti proizvodi mogu se nabaviti u našoj prodavnici u Kuli, ispred Opštine, ali i sve proizvode iz našeg lokala i sredine, i nešto širi asortiman, imamo u Novom Sadu, na Trgu republike, u našoj prodavnici ,,Iz srca Bačke“, gde veći broj posetilaca može da nabavi kozmetičke proizvode, prirodnu kozmetiku, domaće proizvode, suvenire, unikatne radove itd. Kozmetika, generalno, jako lepo ide. I u Kuli i u Novom Sadu. Proizvođači čiji se proizvodi nalaze u našoj ponudi su zadovoljni prodajom i možemo reći da su kozmetika i kozmetički proizvodi najprodavaniji, pogotovo što građani nemaju mnogo prilike da prirodnu, domaću kozmetiku, nađu na svakom koraku. Mi, i u Kuli u Novom Sadu,omogućavamo da se takvi proizvodi malih proizvođača nađu kod nas i da omogućimo našim građanima da kvalitetne proizvode nabave po povoljnim cenama“.

Organizator ove manifestacije je Udruženje građana „Organic life”, uz pokroviteljstvo Opštine Kula i Turističke organizacije opštine Kula.

Izvor: nasemesto.rs

U organizaciji Udruženja filatelista Apatin, u našem gradu će i ove godine, u okviru Apatinskih ribarskih večeri, biti održana još jedna velika Međunarodna filatelistička izložba.

Ova postavka biće svečano otvorena u petak, 7. jula, sa početkom u 19 sati, u Višenamenskoj sali OŠ „Žarko Zrenjanin“ u Apatinu.

Svi ljubitelji filatelije izložbu, jubilarnu, desetu po redu, moći će pogledati do nedelje, 9. jula.

Podsećamo, takođe u organizaciji Udruženja filatelista Apatin, u subotu, 8. jula, u periodu od 8:30 do 12 sati, u holu apatinske osnovne škole, biće održan i tradicionalni Susret kolekcionara. U okviru ovog događaja, svi zainteresoavni kolekcionari i drugi posetioci, moći će prodati, razmeniti, kupiti ili proceniti marke, novac, romane, značke, razglednice i druge predmete.

Izvor: Radio Apatin

Učenici prvog razreda OŠ Avram Mrazović su zajedno sa svojim učiteljicama Slavicom Bogdnović, Blankom Lazić i Natašom Đuričić ove školske godine učestvovali na konkursu „Planeta Zemlja, moja majka“. Konkurs je organizovalo Udruženje profesora francuskog jezika Srbije. Učenici su na časovima likovne i muzičke kulture poslušali i pogledali video na francuskom jeziku koji je trebalo da bude inspiracija za njihove crteže na zadatu temu.

Nakon što je radove prikupila i prijavila na konkurs, nastavnica francuskog, Biljana Štrbac je ujedno imala i čast da obavesti učiteljice i njihove učenike da su dobitnici treće nagrade.

Nagrada je bila u skladu sa temom konkursa: tri tuje, koje su zasadili u školskom dvorištu.

Telo Ivane Brbaklić (50), iz naselja Bukovac nadomak Sombora, koja je poslednji put viđena u subotu, pronađeno je juče popodne na potezu uz industrijske objekte nizvodno od mosta na Staparskom putu, saznaje "Blic".

Ivanini prijatelji na društvenim mrežama su odmah u subotu počeli na društvenim mrežama da objavljuju fotografiju nestale žene uz apel za pomoć da se jave građani koji znaju nešto o njenom nestanku ali i oni koji imaju čamac da pomognu u potrazi.

Prijatelji Ivane Brbaklić od sinoć se opraštaju od nje i izjavljuju saučešće porodici a kako nezvanično saznajemo, pretpostavlja se da da je žena upala u vodu.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedno lice zadobilo teške i četiri lica lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedno lice zadobilo teške i dva lica lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedno lice zadobilo lake telesne povrede.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Na području opštine Кula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda.

Napisana 93 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 206 prekršajnih naloga.