Sombor.info

U utorak, 4. februara 2025. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Darivanje“, umetnika Nenada Vujnovića (Nješ), s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 28. februara 2025. godine.

Nenad Vujnović – Nješ je rođen 1956. godine u Odžacima. Slika od gimnazijskih dana, a sa ovom izložbom obeležava pedeset godina od svoje prve izložbe. Preko trideset godina je bio bankar, od čega dvadeset godina menadžer. Kroz ceo taj period ljubomorno je čuvao svoj slikarski dar da bi 2015. godine dao otkaz i postao profesionalni slikar. Od tada započinje najplodniji period u kome je izradio preko četiristo slika i održao preko dvadeset izložbi. Klasičan slikarski iskaz Nješ vešto i originalno kombinuje sa raznim drugim neumetničkim predmetima. Time bogatstvo ideja i kombinacija tehnika jeste Nješov zaštitni znak. Za svoje slikarstvo kaže da je to “realni nadrealizam”. Sve njegove izložbe nose naziv “Darivanje”, jer smisao života je otkriti svoj dar, a svrha pokloniti ga – darivati. Nješ živi i radi u Odžacima gde ima svoj atelje u kome drži i slikarske družionice za osnovce.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 29. januara, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.
Iz Crvenog krsta napominju da su rezerve krvi drastično smanjene, te pozivaju sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 28. januar

Odbojkašice Volejstars prekinule su seriju od dva uzastopna neuspeha. Kljajićevčanke su tokom vikenda gostovale u Čačku gde su savladale domaći Borac sa 1:3 (18:25, 20:25, 25:17, 14:25).

Gošće su odlično otvorile meč. Vrlo brzo su stekle dva seta prednosti. U trećem su se malo više opustile što su domaće igračice iskoristile i prepolovile zaostatak u setovima. Ipak, u poslednjem četvrtom setu igračice trenera Vladimira Karanovića su pokazale i dokazale svoj kvalitet i tako potvrdile devetu prvenstvenu pobedu u šampionatu Prve lige Srbije. Trenutno su na šestoj poziciji na tabeli sa 28 prikupljenih bodova.

Tokom vikenda poredstoji im duel sa niškom Desetkom. Ekipa iz Kljajićeva je apsolutni favorit u ovom susretu. Nišlijke dolaze u Sombor sa samo jednim osvojenim bodom. Meč se igra u nedelju, 2. februara od 18.30 časova u Velikoj sali Gradske hale Mostonga.

Izvor. somborsport.org

Pre 80 godina sovjetske trupe su oslobodile Aušvic-Birkenau, logor smrti koji je postao središte Holokausta.

Za manje od četiri godine, nacistička Nemačka je u Aušvicu sistematski ubila najmanje 1,1 milion ljudi.

Skoro milion od njih bili su Jevreji.

Oni koji su deportovani u logor bili su usmrćeni gasom, izgladnjivanjem, prinudnim radom, pa čak i u medicinskim eksperimentima.

Ogromna većina umrla je u logoru za istrebljenje Aušvic-Birkenau.

Šest miliona Jevreja umrlo je u Holokaustu – nacističkoj kampanji da se istrebi evropsko jevrejsko stanovništvo.

Aušvic je bio u središtu tog genocida.

Među ostalima koji su izgubili živote su Poljaci, Romi i ruski ratni zarobljenici.

Do trenutka kada je sovjetska Crvena armija ušla u Aušvic 27. januara 1945, ostalo je samo oko 7.000 zatvorenika.

Desetine hiljada drugih već su bili primorani da krenu u „marševe smrti“ dok su se nacisti povlačili na zapad.

Kada su oslobodici stigli, pisac Primo Levi – jedan od najslavnijih preživelih – ležao je u logorskoj bolnici, oboleo od šarlaha.

Vojnici su upućivali „neobične poglede pune stida ka opruženim telima, trošnim kolibama i nama nekolicini preživelih“, napisaće on kasnije.

„Nisu nas pozdravili niti se smešili; delovali su kao da ih muči ne samo saosećanje već i… Osećanje krivice što takav zločin uopšte postoji.“

„Videli smo izgladnele, izmučene, iscrpljene ljude“, rekao je vojnik Ivan Martinuškin prisećajući se oslobođanja preživelih u logoru smrti.

„Videli smo im u očima da su srećni što su spašeni od ovog pakla.“

Šta je Holokaust?

Kad su nacisti došli na vlast 1933. godine, počeli su Jevrejima da oduzimaju svu imovinu, slobodu i prava zagarantovana zakonom.

Posle invazije na Poljsku 1939. godine, nacisti su počeli da deportuju jevrejski narod iz Nemačke i Austrije u Poljsku, gde su stvarali geta kako bi ih razdvojili od ostatka stanovništva.

Tokom invazije na SSSR 1941. godine, nacisti su kampanju istrebljenja pojačali do kraja.

Nacisti su o invaziji govorili kao o rasnom ratu između Nemačke i Jevreja, Slovena i Roma.

Grupe nemačkih vojnika zvane Ajnzacgrupe išle su širom osvojenih zemalja Evrope i ubijale civile.

Do kraja 1941. godine, ubile su 500.000 ljudi, a do kraja 1945. oko dva miliona – 1,3 miliona od toga bili su Jevreji.

Iza linija fronta, nacistički komandanti eksperimentisali su sa načinima masovnog ubijanja.

Plašili su se da je streljanje suviše stresno za njihove vojnike, tako da su smislili mnogo efikasniji način.

Eksperimentalni kamioni dušegupke korišćeni su za ubijanje mentalno zaostalih u Poljskoj još 1939. godine.

Otrovna isparenja puštana su u odeljak sa sedištima da bi ugušila one koji sede unutra.

U zimu 1941. godine, nacisti su izgradili gasne komore u Aušvicu.

Nacističke vođe su se sastale u januaru 1942. godine da koordinišu pokolj.

Na Vanzejskoj konferenciji, kako je taj sastanak postao poznat, složili su se oko onoga što su nazvali „konačno rešenje jevrejskog pitanja“ – pogubljenje kompletnog evropskog jevrejskog stanovništva od 11 miliona ljudi, likvidacijom i prisilnim radom.

Šta je bio Aušvic?

Aušvic je prvobitno bila poljska kasarna u južnoj Poljskoj.

Nacistička Nemačka izvršila je invaziju i okupirala Poljsku u septembru 1939. godine, a u maju 1940. godine pretvorila ovu lokaciju u zatvor za političke zatvorenike.

Ova zona – sa zloglasnim Arbeit Macht Frei ispisanim na nemačkom iznad ulaza (u prevodu „rad oslobađa“) postala je poznata kao Aušvic I.

Ali kako su se rat i Holokaust nastavljali, nacistički režim je u velikoj meri proširio taj lokalitet.

Prvi zatvorenici usmrćeni gasom bila je grupa poljskih i sovjetskih zatvorenika u septembru 1941. godine.

Narednog meseca, započeti su radovi na novom logoru, Aušvic II-Birkenau.

Ovo je postalo mesto na kom su smeštene ogromne gasne komore u kojima je do novembra 1944. godine ubijeno stotine hiljada ljudi, a njihova tela spaljivana su u krematorijumima.

Birkenau je trebalo da postane najveći od šest nacističkih logora smrti.

Druga tri, u Belžecu, Sobiboru i Treblinki, takođe su završena 1942. godine.

Prvi transport Jevreja u Aušvic II-Birkenau bio je 999 žena i devojaka iz Slovačke u martu 1942. godine, nakon čega su odmah usledile deportacije iz Francuske, a kasnije iz Holandije i Belgije.

Do 1944, 12.000 Jevreja je bilo ubijano svakog dana.

Nemačka hemijska kompanija IG Farben izgradila je i vodila fabriku sintetičke gume u Aušvicu III-Monovic.

Druge privatne kompanije kao što su Krups i Simens-Šukert takođe su imale fabrike u blizini, da bi mogle da koriste zatvorenike kao robove.

I Primo Levi i nobelovac Eli Vizel preživeli su koncentracioni logor Monovic.

Kad je Aušvic konačno oslobođen, imao je više od 40 logora i podlogora.

Kako je Aušvic funkcionisao?

Ljudi iz svih delova Evrope trpani su u vozove bez prozora, toaleta, sedišta ili hrane, i prebacivani u Aušvic.

Tu su razvrstavani na radno sposobne i one koje je trebalo odmah ubiti.

Potonjima je naređeno da se skinu goli i poslati su na tuširanje za „dezinsekciju“ – eufemizam za gasne komore.

Nacisti su spaljivali žrtve u pećima

Čuvari sa takozvanog „Higijenskog instituta“ bi tad u zatvorene komore praznili kanistere jakog gasa Ciklon B i čekali da ljudi umru.

Za to je trebalo dvadesetak minuta. Debeli zidovi nisu uspevali da priguše krike onih koji su se gušili unutra.

Potom bi zonderkomando – drugi zatvorenici, obično Jevreji prisiljeni da rade za čuvare pod pretnjom smrću – uklanjali veštačke udove, naočare, kosu i zube pre nego što su odvlačili leševe u krematorijume.

Pepeo od tela je zakopavan ili korišćen kao đubrivo.

Imovina ubijenih u gasnim komorama i onih poslatih na prinudni rad razvrstavana je u delu logora znanom kao „Kanada“ – nazvanim tako zato što je ova država doživljavana kao zemlja izobilja.

Ko su bile žrtve?

Kako su se sovjetske trupe približavale, SS čuvari su želeli da prikriju zločine i pokušali da unište opsežnu zatvorsku dokumentaciju, što je otežalo precizno prebrojavanje žrtava.

U akademskim studijama je u međuvremenu utvrđeno da je u Aušvic stiglo ukupno skoro 1,3 miliona ljudi.

Tamo je umrlo oko 1,1 milion njih.

Ogromnu većinu žrtava činili su Jevreji iz svih delova Evrope koje su okupirali nacisti.

U Aušvicu je ubijeno skoro milion Jevreja.

Jedan upečatljiv primer bili su mađarski Jevreji.

U periodu od samo dva meseca, između maja i jula 1944. godine, Mađarska je u Aušvic prebacila 437.000 Jevreja.

Nemačka država je u kompleksu Aušvica usmrtila i oko 75.000 poljskih civila, 15.000 sovjetskih ratnih zarobljenika, 25.000 Roma i Sinta, kao i homoseksualaca i političkih zatvorenika.

Šta se desilo kad je Aušvic oslobođen?

Nemačke vlasti su krajem 1944. godine naredile obustavu usmrćivanja gasom i uništenje gasnih komora i krematorijuma, kako su se sovjetske trupe sve više probijale na zapad.

Ubrzo potom, gomila ukradenih dragocenosti iz sektora Kanada prebačena je u Nemačku.

Čvrsto rešeni da izbrišu sve dokaze zločina, nacisti su naterali desetine hiljada preostalih zatvorenika da marširaju na zapad do drugih koncentracionih logora, kao što su Bergen-Belzen, Dahau i Zaksenhauzen.

Oni koji su bili suviše bolesni da hodaju su ostali; svako ko je zaostao tokom marša bio je na licu mesta ubijen.

Kad su sovjetske snage ušle u logor 27. januara 1945. godine, zatekle su svega nekoliko hiljada preživelih, zajedno sa stotinama hiljada komada odeće i nekoliko tona ljudske kose.

Vojnici su se kasnije prisećali da su morali da ubeđuju preživele da nacista stvarno više nema.

U govoru na obeležavanju 50. godišnjice oslobođenja, Eli Vizel je izjavio da su nacistički zločini u Aušvicu „proizveli mutaciju kosmičkih razmera, utičući na snove i postupke ljudi.“

„Posle Aušvica, ljudsko postojanje više nije isto. Posle Aušvica, nikad više ništa neće biti isto.“

Izvor: BBC na srpskom

Vreme u Srbiji biće danas pretežno sunčano uz malu do umerenu oblačnost, a najviša temperatura biće od 16 do 19 stepeni.

U Timočkoj Krajini i po pojedinim kotlinama južne i jugozapadne Srbije biće nešto hladnije, od 8 do 12 stepeni, objavio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Duvaće slab i umeren vetar, na severu Vojvodine i u planinskim predelima ponegde i jak, južni i jugoistočni.

Prema prognozi RHMZ, u većini mesta dnevna temperatura zadržaće se i u utorak znatno iznad proseka.

U utorak se očekuje vetrovito i toplo vreme uz najvišu dnevnu temperaturu od 16 do 19 stepeni, osim u Timočkoj Krajini gde će biti hladnije – oko 10 stepeni.

Duvaće umeren i jak južni i jugoistočni vetar koji će krajem dana biti u slabljenju. Tokom dana očekuje se postepeno naoblačenje sa zapada, koje će popodne u severnim i zapadnim, a uveče i noću i u ostalim predelima, usloviti kišu i lokalne pljuskove.

U drugoj polovini sedmice temperatura će biti u postepenom padu, ali i dalje u većini mesta iznad i znazno iznad proseka.

U sredu se očekuje promenljivo oblačno, ujutro i pre podne sa kišom u južnim, a posle podne i u ostalim predelima.

Zatim će biti umereno do potpuno oblačno, mestimično sa kišom, a u četvrtak i sa kratkotrajnim lokalnim pljuskovima.

Kurdistan, regija vekovima naseljena Kurdima, simbolizuje jednu od najdugotrajnijih borbi za nacionalno samoodređenje. Iako broje između 25 i 30 miliona ljudi, Kurdi nikada nisu dobili svoju državu, a njihova težnja za nezavisnošću ostaje suočena sa duboko ukorenjenim istorijskim, ali i savremenim izazovima. Nakon Prvog svetskog rata i raspada Osmanskog carstva, sporazum iz Sevra iz 1920. godine predviđao je mogućnost stvaranja nezavisnog Kurdistana. Međutim, Mustafa Kemal Ataturk je uspešno blokirao ovaj plan, a granice su povučene Lozanskim mirovnim ugovorom iz 1923. godine tako da su Kurdi ostali podeljeni između Turske, Iraka, Irana i Sirije. Ova podela postavila je temelje za vekovni konflikt zbog čega je američki istoričar Dejvid Fromkin nazvao ovaj mirovni sporazum “mirom koji će će okončati sve mirove.”

Kao posledica ovako povučenih granica Kurdi su se suočavali s različitim oblicima represije tokom čitavog 20.veka. U Turskoj su sprovedene politike turkifikacije koje su potisnule kurdski identitet, dok su Kurdi u Iraku pretrpeli genocid pod režimom Sadama Huseina, što je, između ostalog, i bio jedan od povoda za vojnu intervenciju pod okriljem Saveta bezbednosti UN 1991. godine.

Nakon završetka Prvog zalivskog rata 1991. godine, Kurdi su stekli de facto nezavisnost kada su uspostavili zonu zabranjenog leta koja im je omogućila da samostalno upravljaju svojim poslovima. Ovaj period je trajao sve do 2003. godine kada su SAD i saveznici izvršili invaziju na Irak, što je dovelo do formalizacije autonomne kurdske regije unutar novog iračkog ustava iz 2005. godine. Taj ustav je priznao Kurdistan kao federalnu regiju sa sopstvenim parlamentom i vladom, čime su Kurdi dobili značajan stepen samouprave unutar Iraka. U trenutnoj podeli karata, Irački Kurdistan ima najviši nivo autonomije među kurdskim regijama. Pod vođstvom Kurdistanske demokratske partije (KDP) i Patriotske unije Kurdistana (PUK), region funkcioniše gotovo kao nezavisna država sa sopstvenim parlamentom i nezavisnim vojnim jedinicama poznatim kao pešmerge - piše Nova.rs.

Za razliku od sunarodnika u Iraku, turski Kurdi se nalaze u najnezavidnijem položaju. Radnička partija Kurdistana (PKK), osnovana 1978. godine pod vođstvom marksitičkog ideologa, Abdulaha Odžalana, vodi oružanu borbu za prava Kurda i autonomiju. Poznati su po nasilnim metodama i oružanom borbom zbog čega je PKK je označena kao teroristička organizacija od strane Turske, SAD-a i EU.

U Iranu i Siriji Kurdi su često korišćeni kao političko oružje u regionalnim sukobima, ali nikada nisu ostvarili međunarodno priznatu autonomiju. U Iranu se kurdske grupe poput Demokratske partije iranskog Kurdistana (KDPI) bore se za prava Kurda kroz političke i povremene oružane aktivnosti. Ipak, iranska država je donekle uspešno integrisala deo kurdskog stanovništva u politički sistem.

U severnoj Siriji, poznatoj kao Rožava, Kurdi su tokom građanskog rata uspostavili autonomne kantone pod vođstvom Partije demokratskog jedinstva (PYD). Ova inicijativa započela je 2012. godine, kada su Jedinice narodne zaštite (YPG) preuzele kontrolu nad značajnim delovima severoistočne Sirije. YPG je odigrala ključnu ulogu u borbi protiv ISIL-a, posebno tokom bitke za Kobani 2015. godine, koja je postala simbol nacionalnog otpora. U tom kontekstu, formirane su i Sirijske demokratske snage (SDF), savez koji uključuje arapske i kurdske borce, a koji je bio ključan u oslobađanju strateških gradova poput Rake. Međutim, Rožava se suočava s brojnim izazovima, uključujući pritisak Turske koja se direktno suprotstavlja YPG-u zbog veza sa turskim PKK-om i koja se protivi bilo kakvoj kurdskoj autonomiji na svojim granicama. Nakon pada Asadovog režima, pitanje kurdske autonomije i dalje ostaje nerešeno, a pre svega zbog agresivnog turskog stava.

Jedan od glavnih problema kurdske borbe jeste i unutrašnja politička podela. Različite frakcije imaju suprotstavljene ciljeve—dok jedni preferiraju političke reforme unutar postojećih država, drugi se oslanjaju na oružanu borbu. Iako međunarodni akteri poput SAD-a i Rusije koriste Kurde kao saveznike u regionalnim sukobima, izbegavaju da podrže veće napore za njihovu direktnu nezavisnost ili ujedinjenje zbog straha od destabilizacije Bliskog istoka.

Uprkos međunarodnom protivljenju, jačanje veza između Kurda unutar različitih država na institucionalnom nivou ukazuje i na neke pozitivne pomake ka regionalnoj integraciji. U decembru 2024. godine, sirijski i irački Kurdi postigli su važan sporazum koji ima potencijal da preoblikuje političku dinamiku u regionu. Ovaj dogovor, koji je formalizovan 9. decembra, fokusira se na jačanje saradnje između Kurdistanske demokratske partije (KDP) u Iraku i Partije demokratske unije (PYD) u Siriji. Sporazum predviđa zajedničke vojne operacije protiv preostalih elemenata ISIL-a, kao i koordinaciju u pogledu političkih i ekonomskih pitanja.

Ovaj sporazum ima višestruke implikacije u neposrednoj budućnosti. Prvo, jača vojnu saradnju između sirijskih YPG i iračkih pešmerga, što može dovesti do efikasnijeg suprotstavljanja terorističkim grupama. Drugo, stvara platformu za političko jedinstvo među Kurdima, što je ključno s obzirom na istorijske podele i rivalitete između različitih kurdskih frakcija. Ovaj dogovor takođe može poboljšati pregovaračke pozicije Kurda prema centralnim vlastima u Bagdadu i Damasku. Obe strane su se obavezale na redovne sastanke kako bi razmene informacije i strategije o političkim pitanjima koja se tiču prava Kurda u svojim zemljama. Sporazum takođe predviđa i zajednički rad na razvoju ekonomskih projekata koji bi koristili kurdskim zajednicama u obe države, uključujući projekte vezane za obnovu infrastrukture i resursa.

Na duže staze, ovaj sporazum može i poboljšati izglede kurdskih regija da ojačaju svoje autonomne nadležnosti u Siriji i Iraku. Ujedinjeni Kurdi mogu zahtevati veća prava i priznanje od svojih država, što bi moglo dovesti do daljih koraka ka formalizaciji širih autonomnih ovlašćenja ili čak nezavisnosti. Osim toga, ovakva saradnja može privući međunarodnu podršku, posebno od zapadnih zemalja koje su već prepoznale Kurde kao ključne saveznike u borbi protiv ISIL-a.

Na širem planu, regionalna integracija Kurda može uticati na geopolitičku ravnotežu u regionu. U svetlu sve većih tenzija između Turske i PKK, kao i između Irana i zapadnih sila, jačanje kurdskog fronta može izazvati zabrinutost među susednim državama. Turska, koja se protivi bilo kakvom obliku kurdske autonomije ili nezavisnosti, mogla bi reagovati vojnom silom ili dodatnim pritiscima na kurdske zajednice unutar svojih granica. U tom smislu, iako sporazum donosi nove mogućnosti za saradnju i autonomiju, on takođe povlači i rizike koji bi mogli dodatno zakomplikovati već napetu situaciju na Bliskom istoku.

U datim okolnostima, Kurdistan ostaje simbol težnje za slobodom uprkos brojnim izazovima s kojima se kurdski narod suočava. Dalje borba se može kretati u tri različita pravca: uspostavljanje autonomnih regija, kao što je ona u Iraku, koja može poslužiti kao kompromis između nezavisnosti i integracije; međunarodno posredovanje koje bi moglo doprineti stvaranju mirnih rešenja i priznavanju kurdskog identiteta; i dalja borba za nezavisnost, koja, iako predstavlja najteži put, ostaje san mnogih Kurda. Budućnost Kurdistana zavisiće od sposobnosti kurdskih lidera da prevaziđu unutrašnje podele i iskoriste prilike koje im se pružaju na međunarodnoj sceni, čime bi se dodatno osnažio njihov identitet i politički status u regionu.

Iako sve veći broj medicinskih stručnjaka upozorava na negativne efekte vejpinga, još uvek nema dovoljno naučnih istraživanja.

Iako mnogi smatraju da je vejping bezbednija alternativa pušenju, stručnjaci upozoravaju na ozbiljne dugoročne neželjene efekte, uključujući problem poznat kao „vejp jezik„.

Ova pojava može značajno uticati na zdravlje i način na koji korisnici vejpa percipiraju ukuse. Zdravstveni stručnjaci dugo su ukazivali na brojne nedostatke i izdavali upozorenja svima koji razmišljaju o prelasku na vejping.

„Vejp jezik“ – privremeni gubitak ukusa

Vejping može prouzrokovati privremeni gubitak ili smanjenu sposobnost osećaja ukusa, što je poznato kao “ vejp jezik“.

Ljudi koji koriste vejp povremeno ili redovno mogu primetiti da se njihova sposobnost ukusa menja.

Pored samog vejpinga, faktori kao što su dehidracija, istorija pušenja i prekomerno izlaganje određenim ukusima takođe mogu imati važnu ulogu u razvoju ovog problema.

Posledice na jeziku – „opekotine tkiva“

Farmaceut Tom Viola i dr Pamela Maragliano-Muniz, glavni urednik Dental Economics, istakla je u videu da vejp proizvodi visoku temperaturu, često između 120 i 150 stepeni Celzijusa. Takve temperature mogu izazvati „opekotine tkiva“ na jeziku, posebno u oblastima gde se nalaze ukusni pupoljci.

Viola objašnjava da se „vejp magla” ili aerosol ne hladi dovoljno brzo pre nego što dospe do sluzokože u ustima, što može da izazove oštećenje jezika. Temperatura koja i dalje ostaje visoka kada aerosol dospe do zadnjeg dela jezika može dovesti do toga da ljudi izgube osećaj ukusa ili dožive velike promene, izveštava Lad Bible.

Kserostomija – suva usta

Osim što iritira tkivo na jeziku, vejping takođe može dovesti do stanja poznatog kao kserostomija ili suva usta. Ovo stanje sprečava pravilno širenje pljuvačke i čestica hrane oko pupoljaka ukusa, prenosi Net.hr.

Iako sve veći broj medicinskih stručnjaka upozorava na negativne efekte vejpinga, još uvek nema dovoljno naučnih istraživanja da se detaljno objasne svi mehanizmi koji izazivaju „vejp jezik“.

Benjamin Šafi, profesor na Univerzitetu Kalifornije, Berkli Stomatološka škola, napominje da trenutno ne postoje pouzdani dokazi koji ukazuju na učestalost ovog stanja ili njegove specifične uzroke.

„Ovo je razlog za dalja istraživanja i za oprezan pristup ovim proizvodima“, zaključuje profesor Šafi.

Izvor: n1info.rs

Režim saobraćaja biće izmenjen od ponedeljka, 27. januara na deonici od Sombora do Kule.
Kako kažu u Putevima Srbije, od ponedeljka od 12 časova do 28. marta obnavljaće se kolovoz na deonici Sombor (industrijska zona) - Kula.

U zoni radova saobraćaj će biti preusmeren na devijaciju, regulisan semaforskom signalizacijom uz naizmenično propuštanje vozila.

Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

U mestu Prigrevica danas oko 12 časova dežurnoj službi je prijavljeno da se u kanalu Dunav - Tisa - Dunav nalazi muški leš.

Na lice mesta je došla policija, vatrogasci, spasioci... koji su ga izvukli iz vode. Naime, taj deo je težak za prilazak, te su spasioci izvlačili telo iz vode.

Utvrđeno je da se radi o muškarcu starom 50 godina.

Obavešteno je Više javno tužilaštvo, a MUP u Somboru je odmah dobio potvrdu mrtvozornika.

Veruje se da je smrt nastupila utapanjem.

Izvor: telegraf.rs