Sombor.info

U Srbiji postoje brojna zanimanja koja, uprkos fizičkoj zahtevnosti i odgovornosti, donose niske mesečne zarade.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za novembar 2024. godine, najniže prosečne plate zabeležene su u sektoru ostalih uslužnih delatnosti, gde zaposleni u proseku primaju 52.853 dinara mesečno.

U ovu kategoriju spadaju zanimanja poput čistača, pomoćnih radnika u raznim industrijama, kao i radnika u održavanju objekata. Ovi poslovi često zahtevaju fizički napor, rad u smenama i izloženost nepovoljnim uslovima rada, ali su uprkos tome slabo plaćeni.

Pored toga, zaposleni u prerađivačkoj industriji, posebno u preradi drveta, imaju prosečne plate od oko 58.923 dinara mesečno.

Ovi poslovi uključuju rad u teškim uslovima, sa zahtevima za preciznošću i pažnjom, ali i pored toga ne donose adekvatnu finansijsku naknadu.

Najbolje plaćeni

Za razliku od ovih zanimanja, profesije u IT sektoru, poput programera, beleže prosečne mesečne zarade od 300.795 dinara, što je gotovo šest puta više od najniže plaćenih poslova.
Poljoprivreda: Radnici u poljoprivredi suočavaju se sa teškim fizičkim radom, često u nepovoljnim vremenskim uslovima. Uprkos tome, prosečna plata u ovom sektoru iznosi oko 79.637 dinara mesečno, što je ispod republičkog proseka.

Kako izgleda tržište rada trgovine, saobraćaja i proizvodnje

Trgovina: Zaposleni u maloprodaji često rade dugotrajne smene, uključujući vikende i praznike, uz stalni kontakt sa kupcima i odgovornost za finansijske transakcije. I pored ovih izazova, prosečna mesečna zarada u trgovini je oko 82.474 dinara.

Saobraćaj: Vozači i drugi radnici u saobraćajnom sektoru snose veliku odgovornost za bezbednost putnika i robe, često provodeći duge sate na putu. Njihova prosečna plata iznosi oko 85.038 dinara mesečno.

Proizvodnja: Radnici u proizvodnim pogonima često su izloženi fizičkim naporima, buci i potencijalno opasnim uslovima rada. Prosečna zarada u ovom sektoru je oko 101.040 dinara mesečno.

Pored ovih sektora, zanimanja poput frizerskih pomoćnika, pomoćnih konfekcionara, pomoćnika bravara i šivača tekstila takođe su slabo plaćena, a osobe koje ih obavljaju često se suočavaju sa nesigurnim radnim uslovima i niskim primanjima.

Ovi podaci ukazuju na potrebu za sistemskim promenama koje bi omogućile pravedniju raspodelu zarada i poboljšanje uslova rada za ove ključne, ali često zanemarene profesije u Srbiji.

Masne kiseline, dostupne kao dijetetski suplementi preko kapsula ribljeg ulja i za koje se smatra da pomažu u mentalnom i fizičkom blagostanju, takođe bi mogle da smanje agresiju, prema studiji iz 2024. godine.

Ovi nalazi nisu došli tek tako – omega-3 je ranije bila povezana sa prevencijom šizofrenije, dok se smatra da agresija i antisocijalno ponašanje delom potiču od nedostatka ishrane. Ono što jedemo može uticati na hemiju našeg mozga.

Istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji izveli su ranija, manja istraživanja efekata dodataka omega-3 na agresiju. Njihova meta-analiza je posmatrala 29 randomizovanih kontrolisanih ispitivanja na ukupno 3.918 učesnika.

U svim ispitivanjima, pronađen je skroman, ali primetan kratkoročni efekat, što je dovelo do smanjenja agresije do 28 procenata na više različitih varijabli (uključujući starost, pol, medicinsku dijagnozu i dužinu i dozu lečenja).

„Mislim da je došlo vreme da se primeni omega-3 suplementacija kako bi se smanjila agresija, bez obzira da li je okruženje zajednica, klinika ili sistem krivičnog pravosuđa“, rekao je neurokriminolog Adrijan Rejn kada je objavljena meta-analiza.

Ispitivanja uključena u studiju, sprovedena između 1996. i 2024. godine, trajala su u proseku 16 nedelja. Pokrivali su različite demografske kategorije, od dece od 16 i manje godina do starijih između 50 i 60 godina - piše N1 Srbija.

Smanjenje agresije je uključivalo i reaktivnu agresiju (kao odgovor na provokaciju) i proaktivnu agresiju (unapred planirano ponašanje).

Pre ove studije, nije bilo jasno da li omega-3 može pomoći kod ovih različitih vrsta agresije.

Iako će biti potrebne veće studije tokom dužih vremenskih perioda da bi se dalje uspostavio ovaj odnos, to doprinosi našem razumevanju kako pilule ribljeg ulja i omega-3 u njima mogu biti korisni za mozak.

„U najmanju ruku, roditelji koji traže lečenje za agresivno dete treba da znaju da pored bilo kog drugog tretmana koji njihovo dete dobije, dodatna porcija ili dve ribe svake nedelje takođe može da pomogne“, rekao je Rejn.

Istraživači misle da bi nešto na način na koji omega-3 smanjuje upalu i održava vitalne moždane procese moglo pomoći u regulisanju agresije. Još uvek ima mnogo neodgovorenih pitanja, ali tim ukazuje na to da postoji dovoljno dokaza da se ovo dalje ispita, prenosi Science alert.

„Ako uzmemo u obzir studije koje pokazuju da lekovi dobijeni od ribljeg ulja mogu pomoći u smanjenju rizika od fatalnih srčanih udara, moždanog udara i drugih zdravstvenih problema sa srcem, čini se da postoji mnogo prednosti u dodavanju malo omega-3 u vašu ishranu. Na osnovu ovih nalaza, čvrsto verujemo da može da pomogne, i trebalo bi da počnemo da delujemo na osnovu novog saznanja koje imamo“, rekao je Rejn.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Aggression and Violent Behavior.

Ranija verzija ovog članka objavljena je u junu 2024.

Dete prirodno uči kroz igru i pokret. Igranje jeste u ljudskoj prirodi, osnovna je potreba i elementaran način izražavanja.

Deci je potrebno da se kreću da bi se zdravo razvijala i da bi se dobro osećala. Kretanje je temelj za razvoj mozga, navodi dr Ranko Rajović.

Stručnjaci, a i roditelji stalno tragaju za novim sredstvima i novim tehnološkim otkrićima, a decenijama unazad je svima bilo jasno da sredstvo to jest igračka već postoji, svima na dohvat ruke tako jednostavna i magična, njeno veličanstvo – lopta.

Da, sve bi moglo da bude tako jednostavno ali u ovom trenutku sama reč lopta rađa gomilu mogućih problema kod današnjih roditelja a i stručnjaka. Slede raznorazna pitanja: Kakva je to lopta potrebna? Koje veličine? Koje težine? Koje boje i slično? Odgovor je lak, detetu je potrebna lopta.

Dragi roditelji, pustite dete da samo odabere loptu, ponudite mu dve ili tri, ali neka izbor bude njegov. Neverovatno je, ali dete samo odabere baš onu igračku, u ovom slučaju loptu, koja mu zaista i jeste potrebna.

Iskustvo nam govori da teže lopte biraju deca koja imaju problem u proprioceptivnoj integraciji. Propriocepcija, koju često zovu šestim čulom sposobnost je kontrolisanja mišića i ravnoteže, pomoću koje se osoba opire gravitaciji.

Gravitacijski uticaj jedan je od najvećih stimulatora nervne strukture jer se odvija konstantno, za razliku od ostalih podražaja. Gravitacija je toliko jak podražaj da živi svet bez nje ne bi postojao.

Naučnici su poslali žive organizme u svemir da bi testirali kako nedostatak gravitacije utiče na mozak, uvideli su brzu i značajnu degeneraciju moždanih ćelija.

Gravitaciji se opiremo koristeći svoje velike mišiće i zglobove, što je jako važna sposobnost našeg tela. Možemo zaključiti da mirovanje, preterano korišćenje pametnih telefona ili sedenje ispred televizora umanjuju uticaj gravitacije kao važnog podražaja koji u velikoj meri utiče na razvoj mozga.

Sve je više dece kojoj nedostaje unutrašnja karta vlastitog tela, tzv. shema tela, koja se kod dece tipičnog razvoja formira tokom prvih godina života. Mnoga deca ne mogu prepoznati delove svog tela u ogledalu, iako znaju da imaju nos, kada ih pitamo da ga pokažu često se dešava da pokažu neki drugi deo tela na glavi, na primer uvo. Takva deca su nespretna i često udaraju o predmete koji im se nađu na putu. Kad stoje i zatvore oči njišu se i teturaju.

Takav utisak udaljenosti od svog tela ima jak uticaj i na socijalizaciju i emocionalni razvoj deteta. Deci je potrebno da bolje osećaju svoje telo i njegove granice, pa sa njima treba vežbati doživljaj sheme tela kao što su sledeće vežbe: Stavi loptu na glavu! Podigni loptu levom rukom! Stavi loptu iza leđa i slično. Deca dok slede gore pomenute naloge ujedno i ovladavaju prostornom i vremenskom dimenzijom, pišu Detinjarije.

Dete koje nije ovladalo finom motorikom uglavnom će i odabrati baš najmanju loptu i pokušavati uspešno da manipuliše njome, to je dobro, jer dete tada uvežbava određenu veštinu vođeno unutrašnjom motivacijom, a to je važan faktor u učenju.

Neka deca će birati reljefne, bodljikave lopte. Takvoj deci je potrebno da naprave dobar balans u taktilnoj senzorici. Dakle prepustimo izbor lopte detetu.

U današnje vreme činjenica je da je lopta zapostavljeno, a svakako moćno oružje za razvoj. Dete od pet godina je sposobno da hvata loptu sa dve ispružene ruke tj. šakama. U Srbiji samo 50 odsto dece tog uzrasta može da uhvati deset puta bačenu loptu sa ispruženim rukama.

U koliko dete nije stimulisano na vreme neke veštine se neće razviti u punom obimu. Stimulativno okruženje direktno se odražava na razvoj mozga, pre svega kore velikog mozga, doprinoseći optimalnom razvoju veština i sposobnosti deteta.

Veliki je značaj lopte i zaista je lopta najbolja igračka svih vremena, generacija i uzrasta, a evo i zašto:

Aktivnosti sa loptom smanjuju poteškoće u vizuelno-motoričkoj koordinaciji
U vođenim aktivnostima deca se uče da poštuju sled naredbi od jednostavnih do složenih instrukcija i uče se da svaka radnja ima svoj redosled koji je jako važan

Aktivnosti sa loptom poboljšavaju sposobnost prostornih predstava
Takođe sledeći naredbe ovladavaju i vremenskom dimenzijom

Uče da organizuju telo u skladu sa nalozima koje dobijaju: Uzmi loptu levom rukom i hodaj po iscrtanoj liniji i sl.

Aktivnost sa loptom integriše čulo vida, čulo sluha, čulo ravnoteže, taktilno i proprioceptivno čulo, aktivira veliki broj regija kore velikog mozga, pa samim tim i gradi bogatu neuronsku mrežu

Smanjuje poteškoće pri određivanju veličine, rastojanja i jačine
Odlična aerobna aktivnost koja doprinosi boljem dotoku kiseonika u mozak

Lopta nam daje mogućnost da korektivno delujemo na hiperaktivno ponašanje i u mnogome ga može popraviti

Povećava obim (dužinu) pažnje

Lopta je važna za razvoj i stimulaciju regija u kori velikog mozga za dinamičku akomodaciju, finu motoriku i ravnotežu. Ona je moćno sredstvo u ranoj prevenciji dispraksije, disgrafije i disleksije, poremećaja koji se mogu javiti kasnije u školskom uzrastu.

Kako Ističe dr Rajović, gledanjem televizije i kompjutera sve više se zapostavlja razvoj ove izuzetno važne funkcije oka, što može da rezultira smanjenjem broja sinapsi u pojedinim regijama mozga.

On dodaje da dinamička akomodacija se razvija skoro u potpunosti do pete (sedme) godine brzim pokretima oka, trčanjem, praćenjem predmeta, preskakanjem prepreka, a deca danas sve češće igru zamenjuju gledanjem u ekran, što vrlo negativno utiče na razvoj.

Lopta je idealno sredstvo za ove vežbe, jer prateći loptu oko stalno akomodira, tu su razne aktivnosti: između dve vatre, dobacivanje loptom, kotrljanje, dodavanje, tenis, stoni tenis i mnoge druge.

Aktivnosti i ideje su mnogobrojne. Bogata kolekcija zaboravljenih lopti nalazi se u svakoj kući, svaka lopta je dobra bilo ona velika ili mala, okačena o kanap, ubačena u mrežu ili slobodna, važno je da se lopta, a i dete kreću i prate.

Natalija se pre udaje za Nikolu prezivala Maćešić. Kada su počeli da se zabavljaju, on je nosio dres Vojvodine Srbijagas, a ona je upisala studije psihologije na Metropolitan Stejt univerzitetu u Americi

Svi se ovih dana pitaju ko je Natalija Jokić, supruga Nikole Jokića. Iza svakog uspešnog sportista stoji uspešna ljubavna veza, stalbilan emotivan život i snažna podrška voljene osobe, gotovo da je pravilo.

Ovo pravilo definitivno važi u slučaju svetskog košarkaškog asa Nikole Jokića i njegova supruge koja je zaintrigirala svetsku javnost. Kako je Nikola koračao ka vrhu, svi su požurili da saznaju što više o ženi koja je najbliži svedok njegovih uspeha.

Nikola Jokić je istorijsku pobedu Denver nagetsa u finalu NBA lige proslavio sa Natalijom i njihovom ćerkom Ognjenom kao i sa ostalim članovima porodice.

I na tom slavlju je pored brojnih detalja, zapala za oko razlika u visini koja deli poznati par. O toj razlici umela je da se našali i sama Natalija, a nije lako "parirati" Nikolinoj visini od 211 cm.

Ovim detaljem bavili su se i američki mediji poput "thesportslite" koji navodi da je Natalija visoka 173 cm. Ovaj portal je jedan od brojnih koji je pisao o Jokićevoj supruzi koja je bila tema i američkog magazina "People".

Čime se bavi Natalija Jokić

Natalija se pre udaje za Nikolu prezivala Maćešić. Kada su počeli da se zabavljaju, on je nosio dres Vojvodine Srbijagas, a ona je upisala studije psihologije na Metropolitan Stejt univerzitetu u Americi. Bila je veoma posvećena obrazovanju, zbog njenih studija nakratko su bili razdvojeni, a zatim nastavili tamo gde su stali kada se Jokić preselio za SAD.

O tome je pričao i sam Nikola: "Išao sam u srednju ekonomsku školu, a Natalija je trebalo da pođe za Ameriku, već je bila upisala psihologiju na “Seminole State Collegeu”. I bukvalno dva meseca pošto smo počeli da se zabavljamo, ona je otputovala".

"Thesportslite" piše da je Natalija 2018. dobila master diplomu iz psihologije na MSU u Denveru, gde je i diplomirala. Ona je taj uspeh obeležila na Instagramu gde je dobila brojne čestitke.

Pomenuti sajt dodaje da je godišnja plata Natalije Jokić oko 100.000 dolara.

Instagram profil u znaku ljubavi i uspeha

Amerikanci pomno prate i Instagram profil Natalije Jokić koju na ovoj društvenoj mreži prati 48 hiljada ljudi. Pre dve nedelje imala je 17.5 hiljada pratilaca, prema pisanju "thesportite".

Natalija na Instagram profilu objavljuje niz prelepih porodičnih uspomena, slavi Nikoline uspehe, otkriva niz zanimljivih detalja iz privatnog života.

Sa Nikolom se verila u januaru 2020. a venčali su se u oktobru iste godine u Somboru. "Najbolja žurka svih vremena", napisala je pored slike sa svadbe. Imaju ćerku Ognjenu koja je rođena u Denveru.

"Za sve što smo bile juče, za sve što smo danas i za ono što ćemo biti sutra, hvala!", istakla je pored slike sa roditeljima i sestrom Majom.

Izvor: Kurir

Zaposleni u Srednjoj medicinskoj školi Dr Ružica Rip, kao i učenički parlament te obrazovne ustanove, traže poštovanje zakona te da se uvaži volja zaposlenih u vezi sa izborom direktora škole. Naime, Pokrajina je izabrala direktora za koga je glasalo samo četvoro zaposlenih.

– Mi, zaposleni u Srednjoj medicinskoj školi „Dr Ružica Rip” u Somboru, obraćamo se javnosti kako bismo izneli svoj stav povodom situacije koja ozbiljno ugrožava profesionalni integritet i radnu atmosferu u našoj ustanovi. Na raspisanom konkursu za izbor direktora škole većinsku podršku zaposlenih je dobila Natalija Džakić, diplomirani klasični filolog iz Sombora, dok je sada imenovani v.d. direktora škole Duško Sekulić, profesor fizičkog vaspitanja – diplomirani trener fudbala iz Sombora, dobio svega četiri glasa – kaže se u saopštenju.

Kolektiv škole je kako dodaju, neprijatno iznenađen, zatečen i razočaran rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, jer se njihova volja uopšte nije uzela u obzir, niti je obrazložen izbor Duška Sekulića, koji je dobio svega četiri glasa od ukupno 68 glasova zaposlenih.

– Kao kolektiv škole, više puta smo se obraćali nadležnim institucijama, uključujući Ministarstvo prosvete, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Sektoru za srednje obrazovanje i vaspitanje odraslih, ŠU Sombor, kao i gradonačelniku Sombora, sa jasnim zahtevima da se naš glas uvaži. Nismo dobili nijedan konkretan odgovor niti objašnjenje. Imenovanjem v.d. direktora koji nema podršku kolektiva narušeni su principi saradnje, poverenja i zajedničkog odlučivanja, koji su ključni za uspešan rad svake obrazovne ustanove – dodaju.

Zbog ovog postupka, kolektiv škole poziva sve nadležne organe da preduzmu hitne mere kako bi se problem rešio na način koji je pravedan, demokratski i u skladu sa zakonom.

Kako ističu, zaposleni su od maja meseca izloženi pretnjama i uvredljivim komentarima koji omalovažavaju njihovo zalaganje u obrazovno-vaspitnom radu.

– Od maja meseca gradom kruže priče „kako je to završeno“, „da nam ne vredi glasanje“ jer se zna i svi znaju ko će biti direktor. Samo smo mi, zaposleni, verovali u procedure i zakon. Nakon svega, pitamo se da li je pri izboru direktora škole jedino važno mišljenje lokalne samouprave ili će nadležni uzeti u obzir glas onih koji u toj školi rade i koji su nosioci obrazovno-vaspitnog rada ustanove. Nećemo odustati od zahteva za pravdu i poštovanje prava kolektiva, jer verujemo da samo zajedništvom možemo očuvati dostojanstvo našeg poziva i budućnosti obrazovanja – navodi se u saopštenju kolektiva SMŠ „Dr Ružica Rip”.

Reagovao je Učenički parlament Srednje medicinske škole, koji je saopštenjem podržao nastojanje zaposlenih da se trenutna situacija oko izbora direktora što pre reši.

– U ime učeničkog parlamenta želimo da izrazimo našu podršku profesorima u vezi trenutne situacije u školi. Zbog svog vašeg truda, predanosti i strpljenja koje svakodnevno ulažete u obrazovanje i vaspitanje svih nas. Vaša posvećenost i želja da nam prenesete znanje i vrednosti su inspiracija svima nama. Mi kao učenici, duboko cenimo vašu borbu za bolje uslove rada, za pravdu, kvalitetnije obrazovanje i građenje okruženja u kojem će se svi osećati poštovano i u kojem će obrazovanje biti vrednovano na način koji zaslužuje, jer znamo da to činite i za našu budućnost – stoji u pismu Učeničkog parlamenta Srednje medicinske škole „Dr Ružica Rip”.

Izvor: Danas.rs

Sredstvima odobrenim od strane Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo po Konkursu za izgradnju, održavanje i opremanje zdravstvenih ustanova u 2024. godini, Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor je krajem prošle godine isporučeno četiri endoskopa za postojeće videoprocesore proizvođača “Olympus”, objavljeno je na zvaničnoj stranici bolnice.

Po dva endoskopa, za kolonoskopije i gastroskopije, montirani su na gastroenterološkom odseku Internog odeljenja dok su dva isporučena i montirana u endoskopskom kabinetu Odeljenja za hirurgiju.
Godišnje se u ovim kabinetima uradi preko 1600 gastroskopija i oko 1450 kolonoskopija.

U svrhu neometanog, ubrzanog i funkcionalanog rada kao i smanjenja liste čekanja i premenu najsavremenijih dijagnostičkih protokola u domenu endoskopskih procedura realizovana je nabavka novih endoskopa za gastroskopiju i kolonoskopiju.

Na ovu vrstu pregleda, osim ležećih pacijenata gastroenterološkog odseka i hirurgije, javljaju se i pacijenti sa suspektnim promenama radi dalje dijagnostike, kao i pacijenti upućeni na preventivne preglede iz Domova zdravlja. Primenom nacionalnih programa za smanjenje smrtnosti od karcinoma gornjeg digestivnog trakta i kolorektalnog karcinoma kao i poboljšanje kvaliteta života građana podignuta je svest za potrebom preventnivnih pregleda koji dodatno povećavaju potrebu za savremenim aparatima i lako dostupnoj dijagnostici za sve stanovnike Zapadnobačkog okruga, piše na zvaničnoj stranici Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” Sombor.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 31. januar

Ovog vikenda nastavljaju se odbojkaška prvenstva pod okriljem Odbojkaškog saveza Vojvodine. Somborski klubovi koji nastupaju u drugoj republičkom rangu svoje mečeve igraju na gostujućim terenima.

Ekipa CVS-a je svoje jesenje takmičenje završila na osmoj poziciji sa isto toliko osvojenih bodova. Drugi deo sezone otvaraju gostovanjem u Apatinu protiv ekipe koja se nalazi na trećem mestu i koja ih je na startu sezone porazila u Somboru sa maksimalnim rezultatom. Ovaj duel igra se u subotu od 15 časova u apatinskoj hali sportova.

U muškoj konkurenciji ekipi Sombora predstoji duel sa Partizanom iz Bača. Utakmica se igra u subotu u večernjem terminu od 20 časova. Somborci su jesenas poraženi u Somboru sa 3:0. Takmičenje u poslednjem rangu Vojvođanskoj ligi Sever počinje za dve nedelje. Goks In je jesenji prvak sa sedam bodova prednosti u odnosu na ekipu Subotice.

Izvor: somborsportorg

Sportski savez grada Sombora tradicionalno je organizovao svečanu dodelu priznanja za najuspešnije somborske sportiste, trenere i ekipe, a najveće priznanje – „Grand prix“ za sportistu godine pripalo je Jovanu Nikoliću koji je aktuelni seniorski prvak Evrope, reprezentativac Srbije u boksu u kategoriji do 71 kg.

Tokom svečanosti prisutne su pozdravili zamenik gradonačelnika Milan Stakić, predsednik Sportskog saveza Srbije Davor Štefanek i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, kao i predsednica Sportskog saveza Vojvodine Jasmina Juras.
Za najbolju pionirku olimpijskog sporta proglašena je Una Bošnjačić iz Kajak kluba „Sombor“, drugoplasirana je Ana Šmit iz atletskog kluba „Maraton“, a trećeplasirana Lea Rica iz Kajak kluba „Dunav“. Najbolji pionir je Luka Zelić iz Rvačkog kluba „Soko“, na drugom mestu su Mirko Rkman iz Rvačkog kluba „Soko“ i Sebastian Štaub iz Kajak kluba „Dunav“, a na trećem mestu našao se Marko Galić iz rvačkog kluba „Soko“.

Među neolimpijskim sportovima najbolja pionirka je Mihaela Maria Horvat iz Sportskog kluba „Figura“, a najbolji pionir Stefan Lazić iz Karate kluba „Ravangrad“.

U kategoriji „Sportska rekreacija“ priznanja su dobili Jelena Čortan iz ARSU „Sledi me“, Marina Tepavac Brbaklić iz ARK „Somaraton“ i Valentin Vranić iz ARK „Somaraton“.

Priznanja su dodeljena i istaknutim sportistima sa invaliditetom. Nagrađeni su članovi Sportskog udruženja za inkluzivni džudo „SENSEI – IN“ Srđan Vucelja, Vinko Lemić i Vanja Rančić, a specijalna priznanja su dodeljena Dimitriju Saviću, Đorđu Jovanoviću i Stipanu Sauliću.
Specijalna priznanja za humanitarne akcije, unapređenje i veliki doprinos i razvoj sporta u Somboru dobili su: Crveni krst Sombor, PU „Vera Gucunja“, Dom učenika srednjih škola Sombor, Katarina Krpež Šlezak, Dalibor Čutura, Miloš Kosanović, Nemanja Malbaški, Nebojša Vuković i Jovan Mastilović.
U kategoriji školskog sporta osnovnoškolskog uzrasta najuspešnija pionirka u protekloj godini bila je Dunja Mudrinić iz OŠ „Dositej Obradović“, najuspešniji pionir Todor Kamber iz OŠ „Ivo Lola Ribar“, najuspešniji nastavnik: Katarina Naumov iz OŠ „Dositej Obradović“, a za najuspešniju školu proglašena je OŠ „Dositej Obradović“. Među srednjim školama najuspešnija omladinka bila je Lena Zorić iz Srednje poljoprivredno – prehrambene škole, najuspešniji omladinac Gregor Sekulić iz Gimnazije „Veljko Petrović“, najuspešniji profesor Bojan Marković iz Gimnazije „Veljko Petrović”, a najuspešnija škola Gimnazija „Veljko Petrović“.

Među kadetkinjama u kategoriji olimpijskih sportova najbolja je bila Anja Loknar iz Kajak kluba „Dunav“, na drugom mestu našla se Nataša Lukić iz Bokserskog kluba „Sombor“, a trećeplasirana je Lena Zorić iz Atletskog kluba „Maraton“. Za najboljeg kadeta proglašen je Andrej Vitković iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, drugoplasirani je Kristian Dobi iz Rvačkog kluba „Radnički“, a trećeplasirani je Vuk Perović iz Kajak kluba „Dunav“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najuspešnija kadetkinja je Lana Krizmanić iz Karate kluba „Somborac“, kadet Andrej Vitković iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, a u kategoriji ekipnih sportova najuspešniji kadet je Milan Vujović iz Fudbalskog kluba „Ravangrad 2018“.

Najuspešnija juniorka u kategoriji olimpijskih sportova je Žofi Horvat iz Kajak kluba „Dunav“, na drugom mestu je Manuela Sekulić iz Atletskog kluba „Maraton“, a treća je Tina Pelajić iz Kluba dizača tegova „Radnički“. Najuspešniji junior je Nikola Bogatinovski iz Bokserskog kluba „Sombor“, drugoplasirani je Veljko Ristić iz Bokserskog kluba „Sombor“, a treće mesto pripalo je Aleksandaru Berarovu iz Rvačkog kluba „Soko“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najuspešnija juniorka bila je Katarina Blažev iz SBK „Speeder“, junior Vojin Vitković, Džudo i Sambo kluba „Bačka“, a najuspešniji junior u kategoriji ekipnih sportova Boris Bodrožić iz Košarkaškog kluba „Džoker“.
Najuspešniji trener u kategoriji olimpijskih sportova u 2024. godini bio je Stojan Knežević, a u kategoriji neolimpijskih sportova Dragana Pezelj iz Sportskog kluba „Figura“.

Nagrade za vrhunske sportske rezultate van Sombora, kao i doprinos i popularizaciju sporta pripale su Nikoli Jokiću košarkašu „Denver Nagetsa”, kao i Filipu Krajinoviću, bivšem teniskom reprezentativcu Srbije i osvajaču Dejvis kupa.

Najbolja seniorka u kategoriji olimpijskih sportova je Dragana Jovanović iz Bokserskog kluba „Sombor“, drugoplasirana je Sara Miljković iz Bokserskog kluba „Sombor“, a trećeplasirana Kristina Bedeč iz Kajak kluba „Sombor“. Senior sa najboljim rezultatima u protekloj godini je Jovan Nikolić iz Bokserskog kluba „Sombor“, na drugom mestu našao se Omer Ametović iz Bokserskog kluba „Sombor“, a trećeplasirani senior je Sejdi Nazif, takođe iz Bokserskog kluba „Sombor“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najbolja seniorka je Kristina Kosanović iz Karate kluba „Somborac“, najuspešniji senior Aleksandar Stojšić iz Kuglaškog kluba „Vihor“, a najuspešnija seniorka u kategoriji ekipnih sportova je Jelena Kukulj iz Odbojkaškog kluba „Volejstars“.
Najbolja ekipa za 2024. godinu u kategoriji olimpijskih sportova je Bokserski klub „Sombor“, a u kategoriji neolimpijskih sportova Kuglaški klub „Vihor“.

Svečana dodela priznanja organizovana je u Narodnom pozorištu Sombor, a nagrade su dobitnicima uručili predsednik Sportskog saveza Srbije Davor Štefanek, zamenik gradonačelnika Sombora Milan Stakić, predsednica Sportskog saveza Vojvodine Jasmina Juras, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin, član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, selektor seniorske i juniorske rukometne reprezentacije Srbije Dalibor Čutura, bivši rukometni reprezentativac i član Upravnog odbora rukometne reprezentacije Srbije Rastko Stojković i generalni sekretar Sportskog saveza Vojvodine Mladen Stojšin.

Starenje je nezaobilazan biološki proces na koji utiču mnogi faktori. Neki od njih su vidljivi na nama, kao što je i seda kosa koja menja boju sa godinama.

Kosa stari i spolja i iznutra, pa tako postoje prirodne fiziološke promene koje se javljaju tokom vremena.

Starimo mi, a stari i naša kosa koja prolazi kroz složene metaboličke procese. Od bujne i bogate „grive” pretvara se u slabu, lomljivu i nevitalnu - piše RTS.

Ali kod nekih ljudi kosa počinje da sedi u dvadesetim godinama, a to može da ukazuje na neki od zdravstvenih problema.

Prema statistikama, sve više mladih ljudi ima sve više sedih vlasi. Najveći uzročnik je stres, kao i neredovan način života, nedostatak nekog minerala i mnogi drugi faktori.

Različiti narodi različito sede

Prema časopisu Journal of Clinical and Aesthetic Dermatology, različite populacije različito i stare. Tako kod populacije ljudi sa svetlijom kožom, bele vlasi počinju da se javljaju u ranim tridesetim godinama.

Kod onih poreklom iz Azije, u kasnim tridesetim, a Afroamerikanci prve sede vlasi dobijaju u četrdesetim godinama.

„Pripadnici generacije zed i milenijalci sve češće se sreću sa ovim problemom. Neka od istraživanja otkrila su vezu između niskog nivoa gvožđa i pojave sede kose”, istakla je Sara Šu, nutricionistkinja.

Mnoge studije rađene na ovu temu otkrile su da nedostatak nekih vitamina, uključujući cink, B12 i D-vitamnin, takođe utiču na starost naše kose.

Hronični stres može da ubrza proces starenja kose jer remeti metaboličke procese u telu.

Starenje kose počinje posle 40. godine, za populaciju oba pola. Kod žena je opadanje kose sve intenzivnije kako se one bliže menopauzi.