Sombor.info

Platu od 110.738 dinara i veću od toga u novembru je primilo 608.000 od dva miliona zaposlenih u Srbiji, pokazuju podaci zvanične statistike. Istovremeno, mesečnu zaradu od najviše 45.528 dinara imalo je 86.000 zaposlenih.

Nešto manje od trećine zaposlenih građana u Srbiji ima platu koja dostiže i premašuje zvaničan prosek od 110.738 dinara, koliko je Republički zavod za statistiku izračunao za novembar 2024.

Polovina zaposlenih od ukupno 2,07 miliona, nije mogla da „prebaci“ mesečni iznos od 77.830 dinara, koliko je iznosila medijalna zarada. Od tog broja je na minimalnoj zaradi do iznosa od 45.528 dinara (i ni dinar više) primilo ukupno 86.000 građana.

„Utvrđena minimalna neto zarada za novembar 2024. godine iznosila je 45.528 dinara i četiri odsto (86.000) zaposlenih je ostvarilo zaradu do tog iznosa“, navodi RZS u odgovoru portalu N1.

U RZS podsećaju da je minimalna neto zarada obračunska kategorija i ne predstavlja jedinstven i tačan iznos koji će biti isplaćen radniku koji radi za minimalnu zaradu.

„Zato što zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanja utvrđena Zakonom o radu i to po osnovu: rada na dan praznika koji je neradni dan, rada noću, prekovremenog rada, minulog rada, toplog obroka, regresa za godišnji odmor i sl“, navode.

Shodno tome, kako objašnjavaju, minimalan iznos za isplatu će biti u iznosu minimalne neto zarade uvećane za topli obrok, regres, minuli rad i još eventualno za ostala uvećanja ukoliko ih ima.

„Minimalnu zaradu prima zaposleni koji je prethodno potpisao ugovor sa poslodavcem da će njegov rad biti plaćen po minimalnoj ceni po času rada, a koju utvrđuje Socijalno – ekonomski savet. Minimalna zarada je najmanji iznos zarade koji se isplaćuje radniku po jednom radnom času. Poslodavci imaju obavezu da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrde razlog za donošenje odluke o uvođenju i isplati minimalne zarade. Minimalac je zapravo najmanji i zagarantovani iznos koji je poslodavac u obavezi da isplati radniku koji je zaposlen sa punim radnim vremenom“, navodi se u odgovoru.

Od minimalca do 77.830 dinara

Podaci zvanične statistike pokazuju da je neto platu veću od minimalne, ali ipak manje od medijalne koja je za novembar 2024. iznosila 77.830 dinara, ostvarilo oko 948 hiljada zaposlenih, odnosno 46 odsto ukupnog broja radnika.

Više od 77.830 dinara a manje od 110.738 dinara

Više od medijalne zarade, ali ipak manje od prosečne, imalo je nešto više od svakog petog zaposlenog – oko 426 hiljada radnika.

Prosek i više od njega

Neto zaradu jednaku i veću od prosečnih 110.738 dinara ostvarilo je oko 608 hiljada zaposlenih, odnosno oko 29 procenata ukupnog broja građana kojima je u novembru 2024. isplaćena zarada.

Kako je bilo u maju

Podsetimo, kao što je portal N1 već pisao, prosečna plata je tokom 2024. godine od do sada dostupnih podataka – nedostaje još izveštaj za decembar – dostigla 100.000 dinara samo u maju i novembru.

„U maju je ukupno 114.064 zaposlenih, odnosno 5,5 odsto zaposlenih, ostvarilo zaradu do 49.864 dinara, koliko iznosi utvrđena minimalna neto zarada za maj 2024. godine“, naveli su tada za portal N1 u Republičkom zavodu za statistiku.

Između minimalca i medijalne zarade, dakle više od pomenutih 49.864, a manje od 77.571 dinar, primalo je 917.798 zaposlenih.

Tek 30 osto zaposlenih je imalo prosečnu i više od prosečne plate koja je u maju 2024. iznosila 100.170 dinara.

Tada je u računicu obračuna plate ušlo ukupno 2.063.724 zaposlenih.

Izvor: n1info.rs

Bol u grudima kod muškaraca može imati različite uzroke, uključujući naprezanje mišića, ciste, ginekomastiju i retko rak dojke

Vežbanje sa opterećenjem ili prekomerno opterećenje mišića može izazvati naprezanje, a samim tim i bol u grudima

Bol u grudima kod muškaraca može da ima različite uzroke. Može da se javi usled naprezanja mišića, ciste ili ginekomastije. Neki uzroci mogu da zahtevaju lečenje, ali mnogi su bezopasni. U retkim slučajevima, bol može da bude rezultat raka dojke ili drugog ozbiljnog stanja.

Većina uzroka bola u grudima kod muškaraca potiče iz tkiva dojke. Ovi problemi su obično izlečivi, a neki mogu da nestanu sami od sebe. Važno je da se osoba obrati lekaru što pre ako bol nastane uz kvržicu, vidljive promene na bradavicama ili koži, ili otok.

Naprezanje mišića

Pektoralni mišići (pectoralis major i pectoralis minor) su dva glavna mišića koja čine grudni koš. Vežbanje sa opterećenjem ili prekomerno opterećenje mišića može da izazove naprezanje.

Period odmora može da pomogne u lečenju naprezanja mišića. Ako odmor ne pomaže, lekar može da preporuči fizikalnu terapiju ili antiinflamatorne lekove. U slučaju ozbiljne rupture, može da bude potrebna operacija za sanaciju povrede.

Ginekomastija

Svi muškarci imaju malu količinu tkiva dojke. Ginekomastija je stanje koje izaziva rast tog tkiva, što dovodi do veće količine dojčanog tkiva nego što je uobičajeno kod muškaraca. Samo po sebi nije štetno, ali može da izazove bol.

Većina slučajeva ginekomastije su idiopatski, što znači da nemaju prepoznatljiv uzrok. Međutim, ginekomastija može da nastane usled:

hormonalne neravnoteže, kada se nivo estrogena povećava, a nivo testosterona smanjuje
upotrebe anaboličkih steroida
gojaznosti

U nekim slučajevima, ginekomastija može da bude i simptom drugih osnovnih zdravstvenih problema, kao što su oboljenja jetre ili bubrežna insuficijencija.

Lečenje ovog stanja zavisi od uzroka. Na primer, ako je uzrokovano lekovima ili drugim stanjima, rešavanje osnovnog problema može da smanji rast tkiva dojke. Neki ljudi se odlučuju za operaciju uklanjanja viška tkiva.

Trkačka bradavica

Neki ljudi doživljavaju iritaciju kože tokom trčanja. Bradavica može da počne da se trlja o majicu ili prsluk, što može da izazove bol i iritaciju.

Trkačka bradavica može da se tretira ispiranjem područja vodom i blagim sapunom. Kada se koža potpuno osuši, potrebno je vreme za zarastanje. To može da znači kratku pauzu od trčanja ili prekrivanje bradavica flasterom.

Ciste

Cista su kvržice ispod kože koje sadrži tečnost ili vazduh. Obično su benigne, ali ponekad mogu da postanu bolne. Cista u dojci može da bude jedan od uzroka bola u tom području.

Prema organizaciji "Breast Cancer Now", ciste u dojkama su veoma retke kod muškaraca. Većina ne zahteva nikakav tretman. Ako je potrebno, lekar može iglom da ukloni tečnost iz ciste - ovaj postupak se naziva aspiracija.

Nekroza masnog tkiva dojke

Nekroza masnog tkiva nastaje kada se masno tkivo ošteti. Operacija dojki ili biopsija ponekad mogu da izazovu ovo oštećenje. Nekroza masnog tkiva može da stvori kvržicu, ali nije kancerogena.

Prema neprofitnoj organizaciji "Breast Cancer Now", nekroza masnog tkiva obično prolazi sama od sebe tokom vremena. Ako se ne povuče, osoba bi trebalo da se posavetuje sa lekarom.

Fibroadenom

Još jedna nekancerogena kvržica koja može da se pojavi na dojkama je fibroadenom. To su najčešći tipovi tumora dojke, ali su retki kod muškaraca.

Uzrok fibroadenoma nije potpuno jasan, ali većina ne povećava rizik od raka dojke. Prema Američkom društvu za borbu protiv raka (ACS), većina lekara preporučuje hirurško uklanjanje fibroadenoma kako bi se osigurala precizna dijagnoza.

Rak dojke

Iako je ređi nego kod žena, rak dojke može da se javi i kod muškaraca. On izaziva rast tumora u predelu dojke ili pazuha, što može da dovede do bola ili osetljivosti.

Ostali simptomi mogu da uključuju:

promene u obliku ili veličini tkiva dojke
iscedak iz bradavice, koji može da sadrži krv
druge promene na bradavici, poput osipa, promene boje ili uvučenosti
otvorene rane ili čireve na grudima

Lečenje raka dojke zavisi od tipa i težine bolesti. U nekim slučajevima, lekari koriste operaciju za uklanjanje tumora. Takođe mogu da primene hemoterapiju ili zračenje kako bi uništili kancerogene ćelije. Hormonska terapija je još jedna moguća opcija ako tumor ima hormonske receptore.

Dijagnoza

Prilikom dijagnostikovanja bola u dojkama, lekar prvo postavlja pitanja o simptomima i načinu života. Na primer, može da pita o navikama vežbanja.

Zatim obavlja fizički pregled kako bi procenio tkivo dojke. Prvi korak je isključivanje ozbiljnih stanja, poput raka dojke.

Lekari traže znakove raka, poput kvržice ili otoka u dojci ili pazuhu. Ako postoji sumnja na rak dojke, neophodna su dodatna ispitivanja, kao što su mamografija, ultrazvučni pregled ili biopsija.

Drugi testovi takođe mogu da pomognu u postavljanju dijagnoze. Na primer, ultrazvuk ili CT snimak pomažu u dijagnostikovanju ciste ili ginekomastije.

Prevencija bola u grudima kod muškaraca

Nije uvek moguće da se spreči uzrok bola u grudima. Na primer, uzroci poput cisti ili fibroadenoma nisu uvek jasno prepoznatljivi.

Međutim, neki uzroci, kao što je naprezanje mišića, mogu da se spreče. Neki saveti za prevenciju uključuju:

postepeno povećavanje opterećenja tokom vežbi za grudi kako bi se izbegle povrede
održavanje pravilne forme dok se vežba
obezbeđivanje dovoljno vremena za odmor između treninga za grudi
korišćenje lubrikanta ili zaštitnih jastučića za bradavicu pre trčanja
izbegavanje anaboličkih steroida ili drugih lekova koji utiču na hormone, kada je to moguće

Kada posetiti lekara

Neki uzroci bola u grudima ne zahtevaju posetu lekaru. Na primer, naprezanje mišića može samo da nestane.

Međutim, trebalo bi se ode kod lekara u slučaju bilo kakvih kvržica ili otoka koji bi mogli da budu kancerogeni. "American Cancer Society" (ACS) navodi sledeće znakove raka dojke:

otok na delu ili celoj dojci
bol u dojci ili bradavici
promene na koži, poput udubljenja ili crvenih i ljuskavih područja
neobičan iscedak iz bradavica
otečeni limfni čvorovi

Izvor: Medical News Today

Postoji i dobra i loša plastika, koja se obeležava brojevima, a doktor Momčilo Matić je otkrio na šta treba da obratite posebnu pažnju.

Istraživanja pokazuju da sa hranom i pićem u organizam nedeljno unesemo četiri grama plastike, što je veličina jedne kreditne kartice.

Kako plastika utiče na naše zdravlje, koja vrsta je najopasnija i šta možemo da uradimo da smanjimo štetne uticaje otkrio je u "Jutru" prof. dr Momčilo Matić, nutricionista.

"To je ustvari mikroplastika. Šta znači mikro - znači usitnjena plastika, koja se praktično i ne vidi. Mi to imamo u vazduhu, imamo i u hrani i imamo i od onih posuda u koje stavljamo hranu i ubacujemo neke proizvode ili neka plastika koja stoji na suncu. To je zaista jedna velika šteta na naš organizam i još nešto što sam našao u studijama, da imamo u onim kesicama za čaj tu mikroplastiku", kaže doktor i dodaje:

"Plastika je dobra, potrebna, neophodna, ali mi moramo znati koja je to dobra plastika, koja nije. Recimo to se i obeležava nekim brojevima. Uvek na plastičnim materijalima treba da imamo brojeve i oni idu od 1 do 7. Recimo, dobra plastika je koja nosi broj 2 4 5, ona je potpuno bezbedna. Zatim 1, 1 3, 6 7 je malo drugačija, ali isto je podnošljiva. 7 je loša, ona može da sadrži bisfenol a, to je ustvari jedan sintetički estrogen i kada on uđe ili se aktivira iz tih posuda, onda se meša u endokrini sistem, dolazi do disbalansa na nivou endokrinog sistema, onda dolazi do udara na imune ćelije, može da podigne nivo gojaznosti, a može da izazove i ozbiljnije promene poput nekih kancerogenih osobina, koje mogu da uđu u naše telo. " - piše B92.

Nedavno je jedan Srbin, boraveći u ruskom gradu Novosibirsku, otkrio da je njegova omiljena čokolada "Najlepše želje", proizvedena u Srbiji, tamo znatno jeftinija nego kod kuće.

Dok u Srbiji košta 239 dinara, u Novosibirsku se ista čokolada mogla kupiti za samo 138,9 dinara, što je za čitavih 100 dinara manje.

- Ova čokolada je prešla put 5.000 kilometara i 100 dinara je manja cena u odnosu na mesto gde je proizvedena - rekao je on.

Kako se određuje cena proizvoda

Cena proizvoda ili usluge, osim što zavisi od ponude i potražnje, takođe je pod uticajem nekoliko drugih ključnih faktora, među kojima je i marža, koja je vrlo važan element u formiranju cene.

1. Marža

Marža predstavlja razliku između cene po kojoj proizvod ili usluga dolazi do prodavca i cene po kojoj se prodaje krajnjem kupcu. To je profit koji firma ostvaruje na svakom proizvodu ili usluzi.

Bruto marža je razlika između prodajne cene i troškova proizvodnje ili nabavke proizvoda. Neto marža uzima u obzir sve troškove poslovanja, poreze i druge izdatke. Viša marža znači veći profit za prodavca, dok niža marža može biti strategija za privlačenje kupaca, ali sa manjim profitom po jedinici.

2. Trošak proizvodnje i nabavke

Cene proizvoda često zavise od troškova proizvodnje (rad, materijali, energija) i troškova nabavke (ako je proizvod kupljen od drugih proizvođača). Ako se troškovi proizvodnje povećaju (na primer, zbog rasta cena sirovina ili rada), prodavac obično mora povećati cenu kako bi zadržao profitnu maržu.

3. Distribucioni kanali i troškovi logistike

Distribucioni kanali (trgovci na malo, online prodavci, distributeri) i troškovi transporta mogu značajno uticati na cenu. Svi ovi posrednici dodaju svoju maržu na osnovnu cenu proizvoda, što može povećati finalnu cenu koju plaća krajnji potrošač. Troškovi skladištenja, pakovanja i distribucije mogu biti značajni, posebno za robu koja je teža ili zahteva posebne uslove čuvanja.

4. Porezi i regulative

Porezi na dodatu vrednost (PDV) ili specifični porezi na proizvode (npr. ekološki porezi, akcize) takođe mogu uticati na finalnu cenu. U mnogim slučajevima, prodavci su primorani da uključuju ove poreze u prodajnu cenu.

Vladine regulative koje se odnose na cene, kao što su kontrole cena na osnovne proizvode ili subvencije, mogu promeniti način na koji se formira cena.

5. Psihološki faktori

Cena može biti oblikovana i na osnovu psiholoških faktora. Na primer, cena od 9,99 € se često doživljava kao niža nego 10 € zbog "psihološkog efekta" koji se koristi u marketingu. Takođe, neki proizvodi mogu imati "luksuznu" maržu zasnovanu na percepciji kvaliteta i prestiža, pa se cena formira na način da odražava statusni simbol.

6. Konkurencija

Ako postoji velika konkurencija na tržištu, proizvođači ili prodavci mogu smanjiti marže i cenu kako bi bili konkurentniji. U suprotnom, kada konkurencija nije velika, prodavac može povećati cenu i maržu. Cene se često postavljaju u odnosu na konkurenciju, a marginu je moguće povećavati ili smanjivati kako bi se privukli kupci.

7. Tržišni segment i ciljna grupa

Cene se mogu prilagoditi specifičnom tržišnom segmentu i ciljnoj grupi. Na primer, proizvodi za luksuzne ili visoko-kvalitetne brendove obično imaju višu maržu i višu cenu, dok proizvodi za masovno tržište mogu imati niže marže.

8. Sezonske varijacije i promocije

Cene mogu varirati tokom godine, posebno kod proizvoda koji imaju sezonsku potražnju. Na primer, cena letnjih proizvoda (poput klima uređaja) može rasti pred letnju sezonu.

Promocije i popusti takođe mogu uticati na privremeno smanjenje cene, ali se i dalje temelje na marži koju prodavci žele ostvariti.

9. Valutni kursevi i inflacija

Ako se proizvod uvozi, promene u valutnim kursevima mogu značajno uticati na cenu, jer može doći do povećanja troškova zbog slabije domaće valute.

Inflacija utiče na opšte povećanje cena na tržištu, uključujući proizvode i usluge, jer povećava troškove proizvodnje i distribucije.
Cena na tržištu, dakle, nije samo rezultat jednostavne kalkulacije, već se formira kroz složen proces koji uključuje sve ove faktore. Prodavci i proizvođači pažljivo balansiraju ove elemente kako bi postigli profitnu maržu, konkurentnost i privukli potrošače.

Izvor: Direktno.rs

Srce može da se popravi. Ćelije uzete iz krvi i „preprogramirane“ u ćelije srčanog mišića mogu pomoći pacijentima sa srčanom insuficijencijom.

Oštećeno srce može doslovno da se „popravi“, kako bi ponovo funkcionisalo, kažu istraživači, u revolucionarnom otkriću.

Prema nedavnoj studiji, srčana insuficijencija pogađa više od 64 miliona ljudi širom sveta, a uzroci uključuju srčane udare, visok krvni pritisak i koronarnu bolest, piše Gardijan.

Za srčane transplantacije postoji manjak dostupnih organa, dok su veštačke srčane pumpe skupe i imaju visok procenat komplikacija.

Sada naučnici veruju da su napravili veliki korak napred stvaranjem implantabilnih flastera sa srčanim mišićem koji može pomoći srcu da se steže - piše Danas.

Profesor Ingo Kuška, koautor istraživanja sa Univerzitetskog medicinskog centra u Getingenu u Nemačkoj, izjavio je:

„Sada imamo, po prvi put, biološki transplantat uzgojen u laboratoriji, koji ima potencijal da stabilizuje i ojača srčani mišić.“

Flasteri za srce od ćelija iz krvi

Flasteri se prave od ćelija uzetih iz krvi koje se „preprogramiraju“ da deluju kao matične ćelije, koje mogu da se razviju u bilo koju vrstu ćelija u telu.

U slučaju ovih flastera, te ćelije se pretvaraju u ćelije srčanog mišića i vezivnog tkiva. One su ugrađene u kolagenski gel i uzgajane u posebnom kalupu pre nego što se flasteri postave. Postavljaju se u nizovima, na membranu. U ljudskom telu, ova membrana je veličine oko 5 cm x 10 cm.

Profesor Volfram Huberts Cimerman, još jedan autor istraživanja sa Univerzitetskog medicinskog centra u Getingenu, rekao je da mišić u flasterima ima karakteristike srca koje je staro samo četiri do osam godina.

„Implantiramo mladi mišić pacijentima sa srčanom insuficijencijom“, rekao je on.

Tim navodi da su flasteri važan razvoj jer direktna injekcija ćelija srčanog mišića u srce može dovesti do rasta tumora ili izazvati razvoj nepravilnog otkucaja srca – što može biti smrtonosno.

Međutim, flasteri omogućavaju da se unese mnogo više ćelija srčanog mišića, čini se, bez rizika od neželjenih efekata.

U članku objavljenom u časopisu Nature, Cimerman i kolege izveštavaju da su testirali flastere na zdravim majmunima vrste rhesus macaque, ne nalazeći dokaze o nepravilnim otkucajima srca, formiranju tumora, ni o smrti ili bolesti povezanim sa flasterima.

Kada je tim proučavao srca tih životinja šest meseci nakon implantacije flastera, otkrili su zadebljanje srčane stene – stepen zadebljanja zavisio je od broja upotrebljenih flastera.

Tim je takođe testirao flastere na majmunima sa bolešću sličnom hroničnoj srčanoj insuficijenciji.
U tom slučaju, tim je pronašao znakove poboljšanja funkcije srca, poput veće sposobnosti srčane stene da se steže.

Istraživači su zatim primenili ovu metodu na 46-godišnju ženu sa uznapredovalom srčanom insuficijencijom.

U ovom slučaju, flasteri su napravljeni od ljudskih ćelija uzetih od donora i bili su ušiveni na pacijentinjino srce minimalno invazivnom hirurgijom.

Tri meseca kasnije, pacijentkinja – koja je ostala stabilna – podvrgnuta je srčanoj transplantaciji, što je omogućilo timu da analizira uklonjeno srce. Istraživači su otkrili da su flasteri preživeli i da je uspostavljeno snabdevanje krvlju.

Iako korišćenje ćelija od donora znači da je potrebna imunosupresija, istraživači navode da bi bilo previše skupo i da bi trajalo predugo da se stvore flasteri od ćelija pacijenta koji hitno treba transplantaciju, dok ćelije donora takođe pružaju mogućnost da postoje flasteri „na lageru“, što znači da mogu da se koriste u hitnim situacijama odmah i bolju bezbednosnu proveru.

Tim navodi da je potrebno od tri do šest meseci da se vide terapijski efekti flastera, što znači da oni nisu pogodni za sve pacijente.

Međutim, 15 pacijenata je već primilo flastere.

„Naša tekuća klinička ispitivanja će, nadamo se, pokazati da li će ovi inženjerski graftovi srčanog mišića poboljšati funkciju srca kod naših pacijenata“, rekao je Kuška.

Cimerman je rekao da cilj nije nužno da se zamene srčane transplantacije.

„Ovo je nova terapija za pacijente koji trenutno primaju palijativnu negu i imaju smrtnost od 50% u roku od 12 meseci“, rekao je on.

Profesorka Sian Harding sa Imperial College-a u Londonu opisala je ovo istraživanje kao revolucinarno, ali je napomenula da je potreban dalji rad, jer ćelije srčanog mišića u flasteru nisu potpuno sazrele i uspostavljanje krvnog protoka bilo je sporo.

Profesorka Ipsita Roj sa Univerziteta u Šefildu takođe je pozdravila ovo istraživanje, naglašavajući da bi operacija bila manje invazivna nego kod srčane transplantacije.

„Ovo je izvanredno istraživanje. Zaista sam impresionirana“, rekla je ona. „Koncept je prilično jasan, možete da popravite srce gde god da je oštećeno.“

U Srbiji će tokom dana, prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, biti malo i umereno oblačno sa sunčanim intervalima, uz najvišu dnevnu temperaturu od sedam do 13 stepeni.

Tokom jutra ponegde u Vojvodini, po kotlinama, dolinama reka i visoravnima južne i istočne Srbije magla i niska oblačnost, koja će se ponegde zadržati pre podne, a u Timočkoj krajini veći deo dana.

Uveče i tokom noći ponovo formiranje magle i niske oblačnosti.

Sledeće sedmice biće suvo i hladnije uz slab do umeren jutarnji mraz i najvišu temperaturu u granicama proseka za prvu dekadu februara, u većini mesta od četiri do 8 stepeni.

U ponedelјak u nizijama, po kotlinama i dolinama reka ujutru magla i niska oblačnost, koja će se ponegde zadržati duže tokom dana.

Od utorka, 4. februara biće pretežno sunčano, povremeno uz malu do umerenu oblačnost i lokalnu pojavu jutarnje magle, a od petka, 7. februara u košavskom području vetrovito.

Košarkaši Džokera opravdali su ulogu favorita u meču protiv pretposlednjeg tima Admiral Bet Košarkaške lige Srbije. Somborci su na gostovanju u Smederevskoj Palanci slavili nad ekipom Mladosti sa 72:89 (23:17, 17:23, 22:28, 10:21).

Prve dve četvrtine završene su identičnim rezultatom, prva u korist domaćina, a druga u korist gostiju. U nastavku meča gosti bolji rival na parketu. U 27. minutu preuzeli su vođstvo i do osteka treće deonice poveli su sa +6. Sredinom poslednjeg dela trojkom Robertsa poveli su sa dvocefrenom razlikom (67:77).

Do kraja susreta su predvođeni najboljim pojedincom utakmice Dementre Robertsa ubedljivo slavili sa konačnih +17. Amerikanac je meč završio sa 33 poena, četiri skoka i tri asistencije. Pobedi su doprineli i Boris Bodrožić sa 16 poena, Matija Milin je postigao 13, a Uroš Šuput poen manje.

Ekipi iz Sombora je ovo četvrta uzastopna prvenstvena pobeda. Nakon ovog kola biće sedmi tim lige sa 30 bodova.

U narednom kolu ugostiće sastav Dynamic BalkanBet koji je u ovom kolu poražen kao domaćin od kragujevačkog SPD Radničkog. Ovaj duel igraće se u subotu, 8. februara od 18.30 časova.

Izvor: somborsport.org

Autobuski prevoznik "Severtrans" redovnom linijom saobraća do Novog Sada. U njemu je danas bilo i mnogo studenata koji su krenuli na blokade u Novom Sadu. Kada su stigli do glavne autobuske stanice, vozač ih je zaključao u autobusu i pozvao policiju. Pustili su ih tek kad se okupilo mnogo ljudi oko autobusa i kad su pitali "po kom osnovu se tako postupa".

Studenti Univerziteta u Beogradu, među kojima su studenti Arhitektonskog fakulteta i privatnog fakulteta Singidunum koji su razgovarali za N1, krenuli su u 13 časova sa Glavne autobuske stanice na Novom Beogradu krenuli na blokade u Novom Sadu, autobuskim prevoznikom „Severtrans“.

Student Singidunuma je kazao da su kod naplatne rampe za ulaz u Novi Sad pitali vozača da stane i da izađu ranije, kako bi se na vreme pridružili blokadama. Vozač tada, kako je rečeno N1, nije hteo da stane, a studenti su na to negodovali.

Potom su stigli do autobuske stanice u ovom gradu, ali tada ih vozač autobusa „Severtrans“ zaključao i nije hteo da ih pusti do dolaska policije, rekla je studentkinja Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

„On je nas zaključao i tako smo ostali zaključani 20ak minuta, dok policija nije došla. Kazao je da je razlog da smo ga uznemiravali, a mi smo samo pitali da li možemo ranije da izađemo. Ipak, iako nas (studente) nije pustio, pustio je tri starije gospođe koje su pitale da izađu iz autobusa. Policija je potom stigla. Svi su znali da idemo na protest i da ima studenata „, istakla je ona.

Student sa Singidunuma dalje navodi da ljudi primetili šta se dešava i da su počeli da se okupljaju oko autobusa, a da je među njima, kako kaže, bio i pravnik koji je pitao vozača i policiju „po kom osnovu ih zadržavaju“.

„Policija je samo stajala i ćutala“, ističe student za N1 i dodaje da su ih pustili da izađu iz autobusa nakon pritsaka ljudi koji su se okupili oko autobusa.

„Odbio da zaustavi vozilo, a oni ga vređali“

Iz „Severtransa“ kažu za N1 da se desilo nešto skroz drugačije.

„Tokom današnjeg dana na povratku iz Beograda, određen broj putnika je od vozača zahtevao da iz vozila izađe van registrovanog stajališta, što nije dozvoljeno. Od vozača je zahtevano da otvori vrata na naplatnoj rampi, gde je autobus bio u koloni vozila, potom i na stajalištu gradskog prevoza. Ta stajališta se ne nalaze u nasem redu vožnje tako da vozač nije mogao tu da im stane, kako bi oni izašli iz autobusa. Kada je vozač odbio da tu zaustavi vozilo bio je izložen vređanju, pretnjama i uvredama, te onemogućen da radi svoj posao. Procedura u takvim situacijama je da pozove policiju, koja treba da mu obezbedi da može nesmetano da radi. Vozač je pozvao policiju, pratio je njihova uputstva, koja su bila da sačeka patrolu policije na dolaznom peronu autobuske stanice u Novom Sadu, kako je vozač i učinio“, rečeno je za N1 iz „Severtransa“.

Izvor: n1info.rs

Ukupno 84 zaposlenih u Osnovnom sudu u Somboru i jedan tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u ovom gradu podržali su studentske zahteve.

U saopštenju 85 potpisnika podrške, među kojima je 10 sudija Osnovnog suda Sombor, jedan javni tuzilac OJT Sombor, te samostalni saradnici i radnici Osnovnog suda u Somboru, stoji da podržavaju studente u, kako navode, opravdanim zahtevima za funkcionisanje pravne države, poštovanjem zakona, jednakosti svih pred zakonom, a što je suština društvene uloge sudija.

„Osećamo moralnu i profesionalnu odgovornost da u ovako složenom društvenom trenutku pozovemo sve aktere da se uzdrže od bilo kakvih akata nasilja“, navodi se u saopštenju.

Podsetimo, do pre nekoliko dana podršku studentima potpisalo je samo osam zaposlenih u Osnovnom sudu u Somboru.

Izvor: Nova.rs

Apatinci će ponovo da se okupe u centru grada i pruže podršku studentima i njihovoj borbi za pravnu državu.
Skup je zakazan za sutra (nedelja) sa početkom u 18 časova kod česme u glavnoj ulici.

Izvor: Radio Apatin