Sombor.info

Povodom proslave Dana grada Sombora – 17. februara, danas je u Narodnom pozorištu Sombor upriličena Svečana akademija pod nazivom „Sombor – priča o gradu koji traje 1749-2024“. Tema proslave posvećena je dugoj i iscrpljujućoj borbi grada za slobodu, te njegovom razvoju od sticanja titule slobodnog i kraljevskog grada 17. februara 1749. godine, pa sve do modernog doba. Tim povodom, gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, čestitao je sugrađanima praznik, osvrnuvši se na slavnu prošlost i svetlu budućnost, dodavši da se lokalna samouprava trudi da kulturno, ekonomski i infrastrukturno razvija grad kako bi se privukli novi investitori i dodatno podigao životni standard građana, a da je u toku više važnih infrastrukturnih projekata poput brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“, „Zaplovimo Srbijom“ i drugih kojima se radi na daljem razvoju grada.

„Danas, na 275. godišnjicu elibertacije i uzrastanja Sombora – kolevke hleba, vrela prosvete, kulture i duhovnosti, svedočimo o slavnom, ali burnom razdoblju prošlosti našeg grada i izuzetnom poduhvatu njegovih sinova, čije vizionarske plodove i danas uživamo. Sombor, nekada vojnički šanac, zaslugama svojih graničara, njihovoj hrabrosti i žrtvama, uzdignut je 1749. godine u status slobodnih i kraljevskih gradova, ostajući privržen svojoj dugoj i časnoj vojničkoj tradiciji. Iako nas prošlost određuje, sadašnjnost je ta koju mi oblikujemo, upotpunjujemo i dakako gradimo za one koji dolaze posle nas. Naš grad se istinski trudi da sasluša i prepozna potrebe zajednice i svi zajednički svakodnevno činimo sve da ravnomerno rasporedimo sredstva i tako obezbedimo neophodne uslove kako za izgradnju, tako i za pružanje najrazličitijih mera podrške onima koji te usluge pružaju i onima koji te usluge koriste. U tom smislu, planiramo da ove godine nastavimo značajna ulaganja u infrastrukturu koja će omogućiti ne samo privredni rast, već će najdirektnije uticati na kvalitet života svakog našeg sugrađanina. U periodu koji je pred nama, nastavićemo da radimo u duhu odgovorne, promišljene i razvojne politike u skladu sa strateškim pravcima i dokumentima naše države uz veliki broj lokalnih mera koje imaju za cilj razvoj privrede, oživljavanje seoskih domaćinstava, povratka mladih na selo, brige o socijalno osetljivim grupama stanovnika, brige o našim penzionerima i drugim. Hvala svima koji imate strpljenja i volje da činite da Sombor traje i prenosite priču o njemu. Čestitam vam Dan grada“, rekao je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

Na svečanoj akademiji, najveće priznanje koje se dodeljuje za dostignuća u 2023. godini – Povelju grada Sombora, dobile su „Somborske novine“, a nagradu je uručio gradonačelnik Antonio Ratković. Počev od 28. maja 1954. godine, „Somborske novine“ su izlazile svakog petka, po zamisli prvog glavnog i odgovornog urednika Milenka Beljanskog. U sedam decenija dugoj istoriji „Somborskih novina“ samo jednom se dogodilo da novine ne izađu petkom, usled zabrane tadašnje vlasti i Komunističke partije u prošlom veku. „Somborske novine“ su istinsko glasilo građana Sombora i tako je bilo od početka izlaženja ovog lista. Pre četiri decenije u novinama je uvedena i rubrika pod nazivom „Radosnica“ na predlog tadašnje novinarke, a kasnije i urednice Ljubice Zelić. U toj rubrici u svakom broju novina objavljuju se fotografije dece naših sugrađana, koji žele da podele svoje lepe, porodične momente sa svojim sugrađanima. Pre 19 godina redakcija novina odlučila je da organizuje glasanje za najlepšu fotografiju deteta i da nagradi sve mališane koji se nađu u godišnjem izboru, a ta lepa praksa živi i danas. Danas je u „Somborskim novinama“ zaposleno osam radnika i dva honorarna saradnika. „Somborske novine“ vredno i predano rade punih sedam decenija i za sve to vreme, one prate Grad Sombor u stopu. Rastu s njim, razvijaju se i prenose istinu o njemu i njegovim ljudima.

Pored Povelje grada Sombora, uručene su i zahvalnice za kolektive, organizacije i pojedince koji su zaslužni za dobar i udoban život u Somboru. Zahvalnice su uručene:

Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ Sombor, povodom 165. godišnjice osnivanja i profesionalnog pristupa u upravljanju knjižnim fondom i doprinosa negovanju kulture čitanja kod građana Sombora;
Gradskom muzeju Sombor, povodom 140. godina od osnivanja i profesionalnog pristupa upravljanju muzejskim fondovima i postavljanju izložbi kojima se doprinosi upoznavanju bogate prošlosti Sombora;
OŠ „Nikola Vukićević“ Sombor, povodom 120. godina od osnivanja škole, doprinosa kvalitetnom obrazovanju i vaspitanju učenika i inovativan pristup nastavnom procesu;
Istorijskom arhivu Sombor, povodom 75. godišnjice od osnivanja i profesionalnog pristupa u upravljanju istorijskom građom i čuvanju najvrednijih dokumenata Grada Sombora;
ŠOSO sa domom „Vuk Karadžić“ Sombor, povodom 50. godina od osnivanja škole, doprinosa kvalitetnom inkluzivnom obrazovanju i vaspitanju učenika primenom inovativnih metoda i asistivnih tehnologija;
Gradskom vatrogasnom savezu Sombor, za uspešnu koordinaciju rada DVD-a prilikom spasavanja ljudskih života i imovine i organizovanje promotivnih i edukativnih aktivnosti kojima se doprinosi prevenciji i zaštiti od požara na teritoriji Grada Sombora;
Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, za uvođenje novih medicinskih usluga i savremene dijagnostike kojima se doprinosi unapređenju zdravlja i boljih ishoda lečenja pacijenata sa teritorije Grada Sombora;
Vinariji „Vučji podrum“ Sombor, za osvajanje više priznanja za kvalitet vina na međunarodnom sajmu vina u Beogradu kojima se doprinosi promociji vinogorja i vinskog turizma u Somboru;
Fudbalskom klubu „ŽAK“ Sombor, za doprinos razvoju fudbala i promovisanju zdravih stilova života u Somboru i tradiciji dugoj sto godina;
Udruženju sportskih ribolovaca „Magic fish“ Sombor, za aktivan rad sa decom i omladinom, doprinos razvoju ekološke svesti i očuvanja prirode na teritoriji Grada Sombora i promociju grada u zemlji i inostranstvu;
Udruženju građana „Pravi prijatelji“ Sombor, za dinamičan društveni aktivizam i humanitarni rad za najranjivije porodice i sugrađane na području Sombora;
Gradskom udruženju penzionera Sombor, za organizovanje Sajma za penzionere čime se doprinosi većem uključivanju najstarijih sugrađana u društveni život Sombora i njihovoj boljoj informisanosti o dostupnosti mera podrške na području Grada;
Udruženju vinara i voćara „Visovi“ Kljajićevo, za dugogodišnji aktivan doprinos očuvanju kulture i tradicije, bogaćenju turističke ponude Grada i promociju Sombora u zemlji i inostranstvu;
Fudbalskom klubu „Sloga“ Čonoplja, za doprinos razvoju fudbala i promovisanju zdravih stilova života u Somboru i tradiciji dugoj sto godina.

Pored toga, kao posebno priznanje, Plaketa Grada Sombora, dodeljena je Ministarstvu odbrane Republike Srbije za dugogodišnju aktivnu civilno – vojnu saradnju, podršku i angažovanje pripadnika Vojske Srbije za potrebe stanovništva sa teritorije Grada Sombora.
Svečanoj akademiji prisustvovali su poseban savetnik ministra odbrane Predrag Rajić, državni sekretari Dušanka Golubović i Dejan Parčetić, predstavnici konzulata Crne Gore, Mađarske i Hrvatske, predstavnici nacionalnih saveta Bunjevaca, Mađara, Hrvata i Nemaca, kao i delegacije bratskih i prijateljskih gradova i opština iz Mađarske, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.

U programu Svečane akademije učestvovali su Gradsko kulturno – umetničko društvo „Ravangrad“ Sombor, orkestar i etno grupa Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor i dečji hor „Šareni vokali“.

Opštinski kulturni centar Apatin raspisuje Konkurs za kratku priču u okviru 9. FESTIVALA KRATKE FORME pod nazivom “POTPIS”, na kojem će biti dodeljena prestižna nagrada “Miodrag Borisavljević” za 2024. godinu.

Svaki autor može poslati samo jednu priču.
Priče se šalju poštom u dva primerka pod šifrom. Rešenje šifre treba dostaviti u posebnoj koverti zajedno sa pričama.

Autori trebaju priložiti potpisanu Autorsku izjavu koju mogu preuzeti na sajtu Kulturnog centra gde su dostupne sve informacije o konkursu.

Svaki autor može učestvovati samo sa jednom šifrom.

Nagrada će biti dodeljena samo jednom autoru, a istom autoru ne može biti dodeljena više puta.

Tema je slobodna.

Priče moraju biti neobjavljene, i dužine do šest hiljada (6.000) karaktera sa razmacima.

Konkurs je otvoren od 15. februara do 15. aprila 2024. godine.

Dodela nagrade (plaketa sa likom M. Borisavljevića i novčani iznos od 50.000 dinara) će se održati poslednje nedelje septembra 2024. godine u sklopu 9. festivala kratke forme “Potpis”.

Svoje priče možete poslati na adresu:
Opštinski kulturni centar Apatin
Festival kratke forme “POTPIS”
za nagradu „Miodrag Borisavljević“
Trg Nikole Tesle br. 12
25260 Apatin

Za sve dodatne informacije možete nas kontaktirati putem telefona 025/ 773-923 ili putem imejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Izvor: Radio Dunav

Mnogo pojedinaca koji su tokom odrastanja, a posebno u formativnim godinama (od rođenja do četvrte godine), iskusili siromaštvo i oskudicu, neretko usled toga razvijaju određene obrasce ponašanja i suptilne navike u odraslom dobu, čak i ako su se obogatili ili umnogome popravili svoje finansijsko stanje. Ekonomski stručnjaci i socijalni psiholozi ističu da postoji čitav niz "izdajničkih" znakova toga da je vaše detinjstvo bilo obeležno ekonomskim teškoćama.

Ovi pokazatelji su univerzalni, nevezano za zemlju ili kulturu iz koje potičete, a od osobe do osobe se razlikuje koliko su od ovih navika razvili. Neki možda imaju svega dve ili tri navedene karakteristike, neki gotovo sve, a postoje pojedinci kojima je pošlo za rukom da se oslobode svega pomenutog, premda su u manjini.

Ovi specifični obrasci ponašanja ne predstavljaju ništa loše - oni ne svedoče samo o tome da je neko odrastao u siromaštvu, već i tome koliko je čovek otporan i prilagodljiv. Oni ističu trajni uticaj ranih ekonomskih izazova, ali istovremeno naglašavaju snagu i upornost koje su ljudima potrebne kako bi prevazišli te teškoće.

Ovo je sedam glavnih navika koje imaju ljudi koji su tokom detinjstva živeli u siromaštu.

Kupovina sa svešću o budžetu i maksimiziranje svakog dinara

Oni koji su odrasli u stalnoj oskudici često pokazuju izraženo razumevanje planiranja budžeta tokom kupovine. Verovatno će upoređivati cene, tražiti akcije i biće dobro upućeni u sve pogodnosti, programe lojalnosti i korišćenje kartica i kupona. Najčešće ovakvo ponašanje proizilazi iz razumljive potrebe da se svaki dinar rastegne što je više moguće, a ovo je neretko doživotna navika i ostaje aktivna čak i kada se ljudi nađu u daleko bolji i stabilnijim finansijskim situacijama.

Pravljenje zaliha

Ljudi koji su živeli u oskudici tokom odrastanja neretko mogu da razviju anksioznost kada im u kući nestanu osnovne potrepštine. Upravo zato, imaju tendenciju da uvek imaju zalihe onoga što im je najvažnije, kako bi bilo sigurni da uvek imaju ono što smatraju potrebnim. Ova praksa je rezultat želje da se preventivno deluje na nestašicu i da se izbegne osećaj nelagodnosti u budućnosti.

Izbegavanje da se hrana baca

Ako ste u detinjstvu ili mladosti iskusili siromaštvo, moguće je da danas vodite računa o tome da se hrana ne rasipa i ne baca. Moguće je da imaju naviku da pojedu sve iz tanjira, čak i ako su se zasitili, ostavljaju ostatke ručka i za sutradan, ili razvijaju kreativnost i ostatke hrane koriste u novim specijalitetima.

Praktični pokloni imaju prednost

Ljudi koji su odrasli u siromaštvu često daju prednost praktičnim poklonima koji imaju svrhu ili ispunjavaju nečiju potrebu. Oni možda cene dekorativne predmete ili luksuz, ali im to nije prioritet. Ovo je sklonost stečena u detinjstvu kada su pokloni bili retki i morali su da budu korisni. To su ljudi koji daju prednost funkcionalnosti u odnosu na estetiku.

Trošenje svega do poslednje kapi

Kupka ili tečni sapun su vam već pri kraju, ali ih ne bacate sve dok ne istrošite i poslednju kap. Zapravo, neretko u bočice dodajete i vodu kako biste uspeli da izvučete sve što možete od sadržaja. Tako je sa svim proizvodima - pastom za zube, dezodoransima, šminkom... Ova praksa se proteže na sve potrošne materijale i ilustruje širi obrazac pažljivog upravljanja resursima.

Nespremnost da se pozajmljuje novac od drugih

Jedna od karakteristika ljudi koji su odrasli u lošim finansijskim uslovima može da bude i nespremnost da pozajme novac od drugih ili da podižu kredit. Moguće je da imaju otpor prema dugovima jer su videli uticaj istih na njihovu porodicu. Ovaj oprezni pristup finansijama ukorenjen je u želji da se izbegnu stresovi povezani sa vraćanjem duga. Takvi pojedinci neretko nastoje da žive isključivo u okviru svojih mogućnosti.

Štednja se visoko vrednuje

Štednja često ima veliki značaj za pojedince koji su odrasli u oskudici, a verovatno imaju i naviku da sa strane čuvaju i štede novac za "crne dane" ili neke buduće potrebe. Ovo ponašanje ukoronjeno je u njihovim ranim finansijskim iskustvima kada su svedočili nesigurnosti i nepredvidivosti. Ujedno, ono odražava duboku potrebu za bezbednošću i sigurnošću.

Tu je još mnogo manje uočljivih potencijalnih znakova da ste kuburili sa novcem u detinjstvu :

Snažna radna etika i stav da je naporan rad neophodan da bi se čovek obogatio
"Uradi sam" mentalitet, odnosno najčešće se trude da sami kreče, popravljaju stvari po kući i slične stvari umesto da pozovu profesionalce
Osetljivost na finansijske teme, odnosno nije im prijatno da razgovaraju o svojim prihodima, te im teško padaju rasprave o bogatstvu i potrošnji
Nelagodnost i nerazumevanje kada se neko rasipa u bilo kom obliku, bilo novcem, resursima, hranom...
Dugotrajna anksioznost oko finansijske sigurnosti, odnosno strah od ponovnog siromaštva čak i kada imate stabilne i visoke prihode
Štedljivost ne samo u vezi novca, već maksimalna upotreba potrošne robe poput odeće, obuće, kućnih potrepština...

Izvor: blic.rs

Skolioza je bočna zakrivljenost kičme zbog koje gornji deo tela gubi simetriju.

Skolioza najčešće nastaje tokom odrastanja, odnosno za vreme puberteta, a kod devojčica ima deset puta veću verovatnoću da se javi.

Kako primetiti skoliozu?
Skolioza se najlakše primjećuje po držanju tela kada osoba stoji, odnosno po tome što je pomalo nagnuta na jednu stranu iako se trudi da stoji uspravno.

Neki od simptoma skolioze su:

vidljiva zakrivljenost leđa,
ramena koja nisu u ravni,
jedna ruka je duža od druge kada stojite s rukama uz telo,
kukovi zakrivljeni u jednu stranu,
jedna lopatica izgleda veće,
rebra na jednoj strani tela su više isturena nego na drugoj.

Osim vidljivih simptoma, skolioza može izazvati i bol u leđima, ukočenost, bol i utrnulost u nogama, kao i poteškoće s disanjem zbog pritiska na pluća ako se nalazi u gornjem delu kičme.

Ovo stanje se može naslediti genetski, može nastati zbog urođenih mana ili povreda, a može se i razviti kasnije u životu. Skolioza kod devojčica ima veću šansu za pogoršanjem.

 Vrste skolioze

Skolioza se pojavljuje u nekoliko vrsta, zavisno od toga koji deo kičme zahvata, u kojem smeru je kičma zakrivljena i pod kojim uglom, te u kojem dobu života nastaje.

Prema delu kičme koji skolioza zahvata, postoji:

torakalna skolioza: iskrivljenje u grudnom delu kičme,
lumbalna skolioza: iskrivljenje donjeg, slabinskog dela kičme,
torakolumbalna skolioza: istovremeno iskrivljenje grudno i slabinskog dela kičme.

Prema strani na koju je kičma zakrivljena, postoji:

sinistrokonveksna skolioza: zakrivljenost kičme na levu stranu,
dekstrokonveksna skolioza: zakrivljenost kičme na desnu stranu.
Kičma može biti zakrivljena i u obe strane, odnosno na dva različita mesta i to se zove dvostrana skolioza. Tada je kičma zakrivljena u obliku slova S.

Prema stepenu zakrivljenosti, skolioza može biti laka (do 30 stepeni), srednje teška (od 30 do 50 stepeni) i teška skolioza u kojoj je zakrivljenost kičme veća od 50 stepeni.

Kada je reč o uzrastu u kojem se pojavljuje skolioza, ona može biti infantilna jer nastaje do treće godine života, ali i juvenilna gde ovo stanje nastaje između treće godine i početka puberteta.

Sledeća je adolescentna, kada zakrivljenost nastaje u pubertetu. Na kraju stiže i adultna, kada skolioza nastaje nakon puberteta.

 Lečenje skolioze

Lekara bi trebalo da posetite čim kod sebe ili svog deteta primetite neke od znakova skolioze koji su ranije navedeni. No, važno je naglasiti da se neki blaži oblici skolioze mogu razviti bez vidljivih simptoma, a u početku možda neće ni izazvati bol.

S obzirom na to da se skolioza najčešće razvija kod dece i tinejdžera, važan je njihov odlazak na sistematske preglede, a promene u držanju često će primetiti i nastavnici fizičkog koji mogu ukazati na problem.

Skolioza se dijagnostikuje na bazi pregleda i rendgenskog snimka.

Potrebno je otići lekaru koji će, prema svim parametrima, odlučiti koji je najbolji način za tretiranje određene skolioze i preporučiti fizikalnu terapiju, određenu vrstu ortoze, vežbe za skoliozu i slično.

Takođe, u teškim slučajevima skolioze, lekar može preporučiti i operaciju.

Izvor: danas.rs

Zdravlje mozga uvek bi trebalo da bude prioritet, ali kako starimo, rizik od bolesti povezanih sa ovim prirodnim procesom postaje sve izraženiji.

Preduzimanje mera za podršku sposobnosti mozga da pravilno funkcioniše u godinama koje dolaze sve je važnije. Srećom, te mere ne moraju biti naročito komplikovane. Naime, postoji nekoliko jednostavnih navika koje možemo usvojiti svaki dan nakon buđenja kako bi naš mozak bio zdrav.

Nutricionistkinja Patriša Ils i psiholog Rod Mičel otkrili su o kojim se navikama radi.

Jedite doručak bogat proteinima

Proteini su bitni makronutrijenti za naše celokupno zdravlje, bilo da pokušavamo da smršamo, izgradimo mišiće ili samo održimo telo u formi. Ils kaže da su takođe ključni za zdravlje mozga.

„Naši mozgovi su izgrađeni od proteina, lipida i vode. Proteini pomažu neuronima u mozgu da komuniciraju jedni s drugima putem neurotransmitera koji su napravljeni od aminokiselina“, objasnila je ona, prenosi Index.

Takođe, Ils je upozorolia da nedovoljna količina proteina može dovesti do kognitivnog oštećenja i demencije. Osim što moramo osigurati da u svom doručku imamo najmanje 30 grama proteina, predlaže uključivanje zdravih masti poput kokosovog ulja, avokada ili maslinovog ulja.

Pijte dovoljno vode

Iako znamo koliko je primamljivo sipati sebi veliku šolju kafe odmah nakon buđenja, Ils preporučuje da se prvo odlučimo za vodu. „Prvo popijte čašu vode pre nego što posegnete za kofeinom. Koncentracija se poboljšava povećanim protokom kiseonika i krvi u mozgu, u čemu voda pomaže“, istakla je.

 Vežbajte mozak

Često praktikujemo rutine vežbanja koje nam pomažu da održimo telo u najboljoj mogućoj formi, stoga bismo i vežbe za mozak mogli da učinimo redovnim delom svoje jutarnje rutine.

To bi moglo da uključi stvari poput ukrštenih reči i drugih igara s rečima, a Mičel je preporučio jedan sjajan oblik vežbe za mozak koji se zove neurobik.

„Neurobik je oblik vežbi za mozak koje uključuju korišćenje čula na nove načine. Na primer, operite zube nedominantnom rukom ili se obucite zatvorenih očiju. Ove jednostavne aktivnosti stimulišu nerve i mogu poboljšati mentalnu agilnost i pamćenje“, objasnio je.

Takođe možemo da radimo stvari poput konzumiranja hrane s zatvorenim očima i brojanja uzdaha. Možda nekima zvuči ludo, ali zaista može učiniti čuda za naš mozak.

Dakle, podržavanje zdravlja mozga svakog jutra može biti jednostavno. Kada u svoju rutinu uključimo proteine, vodu i vežbe za mozak, bićemo na dobrom putu prema zdravom mozgu u godinama koje dolaze.

Izvor: danas.rs

Neki su bili zajedno toliko davno, da je vreme logičan razlog zašto su nam isprarili iz sećanja. Drugi su pak svoju ljubav tako ljubomorno čuvali od očiju javnosti da su posle razlaza čak i njihovi verni fanovi zaboravili na te veze.

Ovo su poznate ličnosti koje su bile u braku, a danas se toga malo ko seća.

Petar Strugar i Ivana Nikolić

Ljubavni život poznatog glumca Petra Strugara oduvek je intrigirao medije. Veza sa Milicom Todorović bila je pod lupom javnosti, a sa misterioznom Oljom je dobio sina Ivu.

Međutim, malo ko se seća da je Petar bio u braku sa šest godina starijom koleginicom Ivanom Nikolić koju smo zavoleli u serijama „Sinđelići”, “Žigosani u reketu” i „Ubice mog oca.“

Njih dvoje venčali su se 2013, na intimnoj proslavi u Zemunu posle dve godine veze, a u junu 2014. dobili su sina Zariju.

Međutim, njihov brak je trajao svega nešto više od godinu dana. Iako su na sve načine pokušali da sačuvaju vezu, kada su shvatili da je to ipak neizvodljivo, Ivana i Petar zajedno su doneli odluku da život nastave odvojeno.

„Petar i ja smo ostali u dobrim odnosima, ali na tome se radi. To je nešto što je popravljivo i moguće, tako da smo mi, na obostrano zadovoljstvo, jako dobri prijatelji i učestvujemo zajedno u odgajanju sina“, rekla je Ivana svojvremeno.

Dubravka Mijatović i Goran Radaković

Glumica Dubravka Mijatović (52) iza sebe ima dva braka. Javnosti je poznatiji onaj drugi, koji je imala u periodu od 2007. do 2014. godine sa preminulim glumcem i pevačem Marinkom Madžgaljom, a iz ove ljubavi rodila se njihova ćerka Sara.

Međutim, malo ko zna ko je bio Dubravkin prvi suprug. Reč o njenom kolegi, glumcu Goranu Radakoviću. On je Mijatović osvojio na snimanju filma „Tri palme za dve bitange i ribicu“, gde su se i upoznali.

Dubravka i Goran su i nakon razvoda ostali u dobrim odnosima, a dve godine posle venčanja dobili su ćerku Ivu. Glumac je u nekoliko svojih intervjua isticao i kako je Dubravka divna majka.

Vojin Ćetković i Nataša Milovanović

Poznati glumac Vojin Ćetković je u srećnom braku sa koleginicom Slobodom Mićalović sa kojom ima bliznakinje Veru i Milu. Međutim, mnogi su zaboravili da je glumac pre braka sa Slobodom Mićalović, bio oženjen još jednom lepoticom.

Naime, Vojin je davne 2001. stao na ludi kamen sa voditeljkom nekadašnjeg Trećeg kanala Natašom Milovanović, koja je u to vreme vodila autorsku emisiju „Vodiću te, samo reci gde“.

 Međutim, njihova ljubav nije opstala, a Nataša je nakon razvoda spakovala kofere i preselila se u Pariz.

U gradu svetlosti i dan-danas živi, a malo ko zna da tamo radi u Kulturnom centru Ambasade Srbije.

Vanja Milačić i Jagoš Marković

Pozorišni reditelj Jagoš Marković koji je preminuo prošle godine, devedesetih je voleo glumicu Vanju Milačić. Oni su bili u braku od 1995. do 2006. godine, a svoju vezu nikad nisu eksponirali u medijima.

Glumica je svojvremeno pričala o odnosu sa svojim bivšim suprugom.

O razlozima zbog kojih su se rastali nikada nije govorila, ali je ispričala da ju je bivši suprug samo zamolio da napusti stan.

„Nismo se slagali oko nekih stvari. Zamolio me je da napustim stan, što sam i učinila. Ovo je bolno, suviše teško iskustvo za mene da bih javno govorila o detaljima koji su ionako važni samo njemu i meni. Situaciju mi otežava činjenica da tog čoveka još uvek volim. Za mene će on uvek biti jedinstven, neponovljiv“, ispričala je svojevremeno Vanja.

Milena Dravić i Puriša Đorđević

Legendarni glumački par Milena Dravić i Dragan Nikolić voleli su se decenijama i to je bila jedna od najvećih ljubavi u bivšoj Jugoslaviji. Milena se inače udavala tri puta, a malo ko zna ko je bio njen prvi muž.

Jedan od prvih koji je osvojio srce tada mlade Milene Dravić bio je reditelj Puriša Đorđević.

„Najveća ljubav bila mi je Milena Dravić. Ta ljubav je 1960. prerasla u brak. U to vreme je bila velika zvezda. Išli smo iz filma u film. Ali kad sam primetio da joj smetam i da po mnogo čemu nisam čovek za nju – prijateljski smo se razveli“, rekao je svojevremeno Puriša Đorđević.

Ceca Bojković i Ljubomir Draškić Muci

Svetlana Ceca Bojković imala je tri braka, ali malo ko se seća da joj je drugi suprug bio proslavljeni reditelj Ljubomir Draškić Muci.

Ceca je već bila poznata glumica kada je ušla u brak sa Mucijem, pa se nije osećala manje uspešnom u poslovnom smislu.

„Kada sam ušla u brak sa rediteljem Mucijem Draškićem, imala sam 36 godina i bila sam već formirana glumica, pa smo na neki način bili egal, iako je on bio deset godina stariji od mene. Taj brak je bio dobar, ali ga je, nažalost, prekinula njegova iznenadna smrt“, ispričala je ona jednom prilikom.

Izvor: nova.rs

U Višem sudu u Somboru juče je održano pripremno ročište pedagoškom asistentu I. O. (26) iz Bogojeva, koji se tereti za seksualno zlostavljanje mališana iz PU „Poletarac” u Odžacima, na kom je zakazan glavni pretres za 26. i 29. mart, saznaje „Dnevnik”.

Ovaj mladić, kojem se sudi zbog šest krivičnih dela obljuba zloupotrebom službenog položaja, 28 krivičnih dela nedozvoljene polne radnje i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, od hapšenja se nalazi u pritvoru koji može da traje do 29. marta.

Okrivljeni je predmetne radnje preduzimao u dužem vremenskom periodu u kontinuititu od leta 2022. do maja 2023. godine prema većem broju oštećenih lica, odnosno deci koja su rođena 2017., 2018., 2019. i 2020. godine, zloupotrebljavajući položaj lica kome su deca iz pedagoške ustanove bila poverena na staranje i negu.

Podsetimo, javnost je za nečasne radnje pedagoškog asistenta saznala kada je jedan četvorogodišnjak roditeljima ispričao kako ga je on u vrtiću nagog fotografisao, nakon čega su oni odlučili da provere detetove navode. Posle razgovora sa psihologom, utvrđeno je da je detetov iskaz verodostojan, slučaj je prijavljen policiji, a I. O. ubrzo uhapšen i od tada se nalazi iza rešetaka.

Izvor: dnevnik.rs

Udruženje vinara i vinogradara „Riđički vinogradi“, sečenjem slavskog kolača proslavilo je zaštitnika vinara i vinogradara Svetog Trifuna. Ova manifestacija se organizuje po 15. put, a pored gostiju iz Srbije i inostranstva, događaju su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave, gradski većnik za oblast poljoprivrede Jovan Keča i graski većnik za oblast ruralnog razvoja Srđan Savić.

Domaćin i kum ove godine bio je Dragan Bjedov koji je u svom vinogradu, po sečenju slavskog kolača i orezivanja čokota vinove loze, kumstvo predao Milanu Švelji, a tokom manifestacije organizovana je i degustacija lokalnih vina.
Udruženje vinara i vinogradara „Riđički vinogradi“ broji oko 40 članova od kojih četiri imaju svoje vinarije i još četiri imaju svoje podrume vina. Na tlu Riđice postoje vinarije Šveljo, Dragić, Vrt i Žaba, kao i podrumi vina Milanko i Mitrović, te dva podruma vina Milić i Bezbradica koji su u pripremnoj fazi za prelazak u vinarije. Riđica je poznata po vinogradima i kvalitetnim vinima koja su osvajala brojne nagrade u Srbiji i inostranstvu, a ambicioznim i zajedničkim radom, uz podršku Grada Sombora, udruženje radi na proširenju ponude i povećanju kvaliteta proizvedenih vina, na taj način privlačeći iz godine u godinu sve više turista u ove krajeve.

Odbornici SO Apatin su, na današnjoj sednici, jednoglasno podržali odluku o raskidu Ugovora o otuđenju i kupoprodaji građevinskog zemljišta zaključenog sa “Bioneksom” doo Apatin, 22. decembra 2020. godine.

-Kupac je ugovorom bio u obavezi da u roku od tri godine od dana zaključenja Ugovora, predmetno zemljište privede planiranoj nameni, odnosno da izgradi objekte odgovarajuće namene u skladu sa urbanističkim projektom, što neosporno nije učinio. Kupac je takođe bio u obavezi da izradi sam urbanistički projekat, te na osnovu njega da pribavi propisane neophodne uslove, saglasnosti i dozvolu za gradnju, što takođe nije učinio, niti je izvesno da bi to u predviđenim rokovima i mogao da učini. Kupac je bio dužan da otpočne izgradnju po dobijanju neophodne dokumentacije, a najkasnije u roku od 18 meseci od dana zaključenja Ugovora, što opet nije ishodovao, niti je započeo gradnju, stoji u obrazloženju ove Odluke.

U članu 9. Ugovora je navedeno da prodavac (Opština) zadržava uplaćeni novčani depozit koji iznosi 32.157.950 dinara, kao i pravo na naknadu eventualne štete koju je pretrpeo, a da kupac nema pravo da potražuje bilo kakvu naknadu za izvedene radove, kupljenu opremu ili bilo šta drugo.

Izvor: apatinskenovine.rs

USVOJENA ODLUKA O RASPISIVANJU REFERENDUMA ZA SAMODOPRINOS OD 1%

Na današnjoj sednici jednoglasno je podržan i zahtev većine odbornika za raspisivanje referenduma na području grada Apatina i svih sela u opštini za period od 1. jula ove do 30. juna 2034. godine po stopi od 1%, te predloge odluka o njegovom raspisivanju i uvuđenju za svako mesto pojedinačno.

Referendum će se sprovesti 7. aprila od 7 do 20 časova, u kom periodu će građani moći da se izjasne da li žele, kao i do sada, da plaćaju samodoprinos od 1%, iz kog će se finansirati roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete (čiji bar jedan roditelj ima prebivalište na teritoriji opštine najmanje godinu dana pre rođenja deteta) u iznosu od 500 eura po detetu u dinarskoj protivvrednosti, troškovi sahranjivanja lica koja su u momentu smrti imala prebivalište na teritoriji opštine, troškovi održavanja groblja i kapele, stipendije studentima sa prebivalištem na teritoriji opštine, jednokratne pomoći teško obolelim građanima i pokriće troškova uvođenja i realizacije ovog samodoprinosa.

OPŠTINA DIŽE KRATKOROČNI KREDIT U IZNOSU 70 MILIONA DINARA
Na današnjoj sednici usvojena je i Odluka o prvim izmenama i dopunama Odluke o budžetu opštine Apatin za ovu godinu, kao i Odluka o zaduživanju opštine za finansiranje deficita tekuće likvidnosti (zbog, kako je navedeno, neuravnoteženosti kretanja u javnim prihodima i rashodima), u vidu kratkoročnog kredita u iznosu od 70 miliona dinara, koji će se vratiti do kraja budžetske godine.

Za kreditno zaduživanje nije glasao opozicioni odbornik Perica Popić koji je podsetio da su se odbornici naslušali hvalospeva o dobrom punjenju i stabilnosti budžeta, a da se već nakon mesec dana donosi odluka o zaduživanju na 70 miliona dinara, te da je ovo kredit za preživljavanje, a ne za investicije.

-I prošle godine je bila ista situacija i ovo je dokaz da je budžet loše planiran, rekao je Popić.

U odgovoru predsednica opštine Dubravka Korać je navela da tekuća likvidnost podrazumeva plaćanje svih obaveza koje dospevaju i u periodu kada je inače slabije punjenje budžeta. Sredstva kredita neće stajati na opštinskom računu, već će se, po njenim rečima, povlačiti po potrebi, kako dospevaju obaveze. Predsednik SO, Milan Škrbić je dodao da je SNS od dolaska na vlast vratila sve dugoročne kredite i da je budžet od tada kreditno rasterećen, kao i da svaki odobreni projekat traži i učešće opštine, a da se iznos tih sredstava ne može unapred predvideti, zbog čega je neophodno kratkoročno zaduživanje.

Na današnjoj sednici data je saglasnost na trošenje nerealizovanih sredstava samodoprinosa, prikupljenih po osnovu odluka o uvođenju samodoprinosa čije je trajanje isteklo, a za namene predviđene tim odlukama.
Odbornici su podržali i Rešenje o otuđenju građevisnkog zemljišta iz javne svojine opštine Apatin koje se nalazi u Svilojevu i prenosi u svojinu SPC – Eparhiji bačkoj i Crkvenoj opštini u Srpskom Miletiću, putem javne licitacije.

Usvojen je i Nacrt ugovora o javno-privatnom partnerstvu za dugoročnu isporuku toplotne energije za grejanje 11 javnih objekata uz rekonstrukciju sistema za proizvodnju toplotne energije u opštini Apatin, između opštine Apatin kao javnog partnera, B&S Immobilien doo Novi Sad, kao odabranog ponuđača i Društva posebne namene ENERGY SUPPLY APT DOO NOVI SAD kao privatnog partnera. Realizacijom ovog projekta nove kotlarnice na gas dobiće OŠ „Žarko Zrenjanin“, sportska hala, Muzička škola, Tehnička škola sa Domom učenika, Opštinski kulturni centar, PU „Pčelica“, OŠ „Jožef Atila“ u Kupusini, OŠ „Mladost“, sportska hala i MZ u Prigrevici, kao i OŠ „Ivan Goran Kovačić“ i MZ u Sonti.

Izvor: apatinskenovine.rs