Skolioza je bočna zakrivljenost kičme zbog koje gornji deo tela gubi simetriju.
Skolioza najčešće nastaje tokom odrastanja, odnosno za vreme puberteta, a kod devojčica ima deset puta veću verovatnoću da se javi.
Kako primetiti skoliozu?
Skolioza se najlakše primjećuje po držanju tela kada osoba stoji, odnosno po tome što je pomalo nagnuta na jednu stranu iako se trudi da stoji uspravno.
Neki od simptoma skolioze su:
vidljiva zakrivljenost leđa,
ramena koja nisu u ravni,
jedna ruka je duža od druge kada stojite s rukama uz telo,
kukovi zakrivljeni u jednu stranu,
jedna lopatica izgleda veće,
rebra na jednoj strani tela su više isturena nego na drugoj.
Osim vidljivih simptoma, skolioza može izazvati i bol u leđima, ukočenost, bol i utrnulost u nogama, kao i poteškoće s disanjem zbog pritiska na pluća ako se nalazi u gornjem delu kičme.
Ovo stanje se može naslediti genetski, može nastati zbog urođenih mana ili povreda, a može se i razviti kasnije u životu. Skolioza kod devojčica ima veću šansu za pogoršanjem.
Vrste skolioze
Skolioza se pojavljuje u nekoliko vrsta, zavisno od toga koji deo kičme zahvata, u kojem smeru je kičma zakrivljena i pod kojim uglom, te u kojem dobu života nastaje.
Prema delu kičme koji skolioza zahvata, postoji:
torakalna skolioza: iskrivljenje u grudnom delu kičme,
lumbalna skolioza: iskrivljenje donjeg, slabinskog dela kičme,
torakolumbalna skolioza: istovremeno iskrivljenje grudno i slabinskog dela kičme.
Prema strani na koju je kičma zakrivljena, postoji:
sinistrokonveksna skolioza: zakrivljenost kičme na levu stranu,
dekstrokonveksna skolioza: zakrivljenost kičme na desnu stranu.
Kičma može biti zakrivljena i u obe strane, odnosno na dva različita mesta i to se zove dvostrana skolioza. Tada je kičma zakrivljena u obliku slova S.
Prema stepenu zakrivljenosti, skolioza može biti laka (do 30 stepeni), srednje teška (od 30 do 50 stepeni) i teška skolioza u kojoj je zakrivljenost kičme veća od 50 stepeni.
Kada je reč o uzrastu u kojem se pojavljuje skolioza, ona može biti infantilna jer nastaje do treće godine života, ali i juvenilna gde ovo stanje nastaje između treće godine i početka puberteta.
Sledeća je adolescentna, kada zakrivljenost nastaje u pubertetu. Na kraju stiže i adultna, kada skolioza nastaje nakon puberteta.
Lečenje skolioze
Lekara bi trebalo da posetite čim kod sebe ili svog deteta primetite neke od znakova skolioze koji su ranije navedeni. No, važno je naglasiti da se neki blaži oblici skolioze mogu razviti bez vidljivih simptoma, a u početku možda neće ni izazvati bol.
S obzirom na to da se skolioza najčešće razvija kod dece i tinejdžera, važan je njihov odlazak na sistematske preglede, a promene u držanju često će primetiti i nastavnici fizičkog koji mogu ukazati na problem.
Skolioza se dijagnostikuje na bazi pregleda i rendgenskog snimka.
Potrebno je otići lekaru koji će, prema svim parametrima, odlučiti koji je najbolji način za tretiranje određene skolioze i preporučiti fizikalnu terapiju, određenu vrstu ortoze, vežbe za skoliozu i slično.
Takođe, u teškim slučajevima skolioze, lekar može preporučiti i operaciju.
Izvor: danas.rs