Mnogo pojedinaca koji su tokom odrastanja, a posebno u formativnim godinama (od rođenja do četvrte godine), iskusili siromaštvo i oskudicu, neretko usled toga razvijaju određene obrasce ponašanja i suptilne navike u odraslom dobu, čak i ako su se obogatili ili umnogome popravili svoje finansijsko stanje. Ekonomski stručnjaci i socijalni psiholozi ističu da postoji čitav niz "izdajničkih" znakova toga da je vaše detinjstvo bilo obeležno ekonomskim teškoćama.
Ovi pokazatelji su univerzalni, nevezano za zemlju ili kulturu iz koje potičete, a od osobe do osobe se razlikuje koliko su od ovih navika razvili. Neki možda imaju svega dve ili tri navedene karakteristike, neki gotovo sve, a postoje pojedinci kojima je pošlo za rukom da se oslobode svega pomenutog, premda su u manjini.
Ovi specifični obrasci ponašanja ne predstavljaju ništa loše - oni ne svedoče samo o tome da je neko odrastao u siromaštvu, već i tome koliko je čovek otporan i prilagodljiv. Oni ističu trajni uticaj ranih ekonomskih izazova, ali istovremeno naglašavaju snagu i upornost koje su ljudima potrebne kako bi prevazišli te teškoće.
Ovo je sedam glavnih navika koje imaju ljudi koji su tokom detinjstva živeli u siromaštu.
Kupovina sa svešću o budžetu i maksimiziranje svakog dinara
Oni koji su odrasli u stalnoj oskudici često pokazuju izraženo razumevanje planiranja budžeta tokom kupovine. Verovatno će upoređivati cene, tražiti akcije i biće dobro upućeni u sve pogodnosti, programe lojalnosti i korišćenje kartica i kupona. Najčešće ovakvo ponašanje proizilazi iz razumljive potrebe da se svaki dinar rastegne što je više moguće, a ovo je neretko doživotna navika i ostaje aktivna čak i kada se ljudi nađu u daleko bolji i stabilnijim finansijskim situacijama.
Pravljenje zaliha
Ljudi koji su živeli u oskudici tokom odrastanja neretko mogu da razviju anksioznost kada im u kući nestanu osnovne potrepštine. Upravo zato, imaju tendenciju da uvek imaju zalihe onoga što im je najvažnije, kako bi bilo sigurni da uvek imaju ono što smatraju potrebnim. Ova praksa je rezultat želje da se preventivno deluje na nestašicu i da se izbegne osećaj nelagodnosti u budućnosti.
Izbegavanje da se hrana baca
Ako ste u detinjstvu ili mladosti iskusili siromaštvo, moguće je da danas vodite računa o tome da se hrana ne rasipa i ne baca. Moguće je da imaju naviku da pojedu sve iz tanjira, čak i ako su se zasitili, ostavljaju ostatke ručka i za sutradan, ili razvijaju kreativnost i ostatke hrane koriste u novim specijalitetima.
Praktični pokloni imaju prednost
Ljudi koji su odrasli u siromaštvu često daju prednost praktičnim poklonima koji imaju svrhu ili ispunjavaju nečiju potrebu. Oni možda cene dekorativne predmete ili luksuz, ali im to nije prioritet. Ovo je sklonost stečena u detinjstvu kada su pokloni bili retki i morali su da budu korisni. To su ljudi koji daju prednost funkcionalnosti u odnosu na estetiku.
Trošenje svega do poslednje kapi
Kupka ili tečni sapun su vam već pri kraju, ali ih ne bacate sve dok ne istrošite i poslednju kap. Zapravo, neretko u bočice dodajete i vodu kako biste uspeli da izvučete sve što možete od sadržaja. Tako je sa svim proizvodima - pastom za zube, dezodoransima, šminkom... Ova praksa se proteže na sve potrošne materijale i ilustruje širi obrazac pažljivog upravljanja resursima.
Nespremnost da se pozajmljuje novac od drugih
Jedna od karakteristika ljudi koji su odrasli u lošim finansijskim uslovima može da bude i nespremnost da pozajme novac od drugih ili da podižu kredit. Moguće je da imaju otpor prema dugovima jer su videli uticaj istih na njihovu porodicu. Ovaj oprezni pristup finansijama ukorenjen je u želji da se izbegnu stresovi povezani sa vraćanjem duga. Takvi pojedinci neretko nastoje da žive isključivo u okviru svojih mogućnosti.
Štednja se visoko vrednuje
Štednja često ima veliki značaj za pojedince koji su odrasli u oskudici, a verovatno imaju i naviku da sa strane čuvaju i štede novac za "crne dane" ili neke buduće potrebe. Ovo ponašanje ukoronjeno je u njihovim ranim finansijskim iskustvima kada su svedočili nesigurnosti i nepredvidivosti. Ujedno, ono odražava duboku potrebu za bezbednošću i sigurnošću.
Tu je još mnogo manje uočljivih potencijalnih znakova da ste kuburili sa novcem u detinjstvu :
Snažna radna etika i stav da je naporan rad neophodan da bi se čovek obogatio
"Uradi sam" mentalitet, odnosno najčešće se trude da sami kreče, popravljaju stvari po kući i slične stvari umesto da pozovu profesionalce
Osetljivost na finansijske teme, odnosno nije im prijatno da razgovaraju o svojim prihodima, te im teško padaju rasprave o bogatstvu i potrošnji
Nelagodnost i nerazumevanje kada se neko rasipa u bilo kom obliku, bilo novcem, resursima, hranom...
Dugotrajna anksioznost oko finansijske sigurnosti, odnosno strah od ponovnog siromaštva čak i kada imate stabilne i visoke prihode
Štedljivost ne samo u vezi novca, već maksimalna upotreba potrošne robe poput odeće, obuće, kućnih potrepština...
Izvor: blic.rs
