Sombor.info

Kapice na ventilima guma, bilo plastične ili metalne, standard su kod svakog automobila. Iako se na prvi pogled čine identičnim, postoji jedan tip koji označava ključnu razliku: kapice zelene boje.

Mada ne često, postoje vozila koja imaju takve zelene kapice na ventilima guma i to ne zbog estetike. Zelene kapice, naime, označavaju da su gume punjene azotom umesto vazduhom, što nije široko prihvaćeno, ali je nešto što neki vozači smatraju poželjnijim, piše Jutarnji list.

Jedna od prednosti punjenja guma azotom je ta da su manje osetljive na promene temperature, što rezultuje manjim fluktuacijama pritiska u gumama i zato uobičajene kontrole (svake dve nedelje) nisu ni potrebne.

Osim toga, azot u gumama može osigurati veću stabilnost, prianjanje i ravnomernije trošenje, što pozitivno utiče na njihovo trajanje.

Takođe, njegova hemijska priroda sprečava oksidaciju gume i smanjuje rizik od požara jer ne sadrži oksidante koji bi mogli izazvati gorenje. Azot je inertan gas što znači da ne gori niti može da eksplodira, dok kiseonik u vazduhu rasplamsava vatru i izaziva eksploziju. Zato vulkanizeri po pravilu preporučuju punjenje guma azotom.

A tu je i glavni nedostatak: ne možete sami napumpati gume jer nema dostupnih pumpi za azot uobičajenim korisnicima.

Naime, za punjenje azotom potrebno je posetiti specijalizovane radionice, što često rezultuje većim troškovima u odnosu na tradicionalno punjenje vazduhom.

U Srbiјi је priјаvljеno 15.920 slučаjеvа оbоljеnjа sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

U pоrеđеnju sа prеthоdnоm nеdеljоm bеlеži sе blаgi pоrаst brоја оbоlеlih оd оbоljеnjа sličnih gripu.

Rеgistrovan je srеdnji intеnzitеt акtivnоsti virusа gripа i širока gеоgrаfskа rаsprоstrаnjеnоst.

Nа оsnоvu pоdаtаkа iz sеntinеlnоg nаdzоrа nаd аkutnim rеspirаtоrnim infеkciјаmа, priјаvljеnо је 24.719 оbоlеlih, štо је, tаkоđе, blаgi pоrаst brоја оbоlеlih u pоrеđеnju sа prеthоdnоm nеdеljоm.

Nајvišе stоpе učestalosti оbоljеnjа sličnih gripu rеgistrоvаnе su u Zlаtibоrskоm, Pirоtskоm i Srеdnjоbаnаtskоm оkrugu, dок sе nајvišе uzrаsnо-spеcifičnе stоpе bеlеžе u grupаmа оd nula dо četiri i od pet dо 14 gоdinа.

Dо sаdа su u Srbiјi pоtvrđеni tipоvi virusа gripа: A(H1)pdm09, A(H3) i B sа dоminаciјоm pоdtipа virusа gripа A(H3).

Virus gripа је dо sаdа pоtvrđеn nа tеritоriјi Јužnоbаčкоg, Коlubаrskоg, Mаčvаnskоg, Јužnоbаnаtskоg, Srеdnjеbаnаtskоg, Rаškоg, Pоmоrаvskоg, Brаničеvskоg, Bоrskоg, Zlаtibоrskоg, Nišаvskоg, Srеmskоg, Pčinjskоg, Šumаdiјskоg, Sеvеrnоbаnаtskоg, Јаblаničkоg, Mоrаvičkоg, Pоdunаvskоg, Zаpаdnоbаčkоg, Sеvеrnоbаčkоg i Pirоtskоg окrugа, kao i nа tеritоriјi Grаdа Bеоgrаdа i nа tеritоriјi nаdlеžnоsti Zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе Коsоvskа Mitrоvicа.

Izvor: n1info.rs

U nekoliko gradova Srbije, među kojima je i Sombor, na portalu eUprave otvorena je mogućnost prijave dece za upis u vrtić. Predškolska ustanova "Vera Gucunja" iz Sombora i njenih 100 vaspitača trenutno brine o 1.896 mališana.

"Deca su smeštena u 32 objekta, u 85 vaspitnih grupa u gradu i naseljenim mestima. Kapacitet naše ustanove je popunjen. Postoji lista čekanja, koja trenutno broji oko 300 mališana, ali mi se trudimo, uz saradnju sa Gradom Somborom, da taj kapacitet proširimo. Trenutno je u toku izgradnja novog objekta u Sportskoj ulici. Trudimo se da prednost dajemo deci kod kojih su oba roditelja zaposlena, deci samohranih roditelja i deci iz osetljivih grupa", objasnila je Snežana Gazetić Pavošev, direktorka PU "Vera Gucunja".

U PU "Vera Gucunja" u Somboru treće i četvrto dete ne plaćaju vrtić. Za ostalu decu 80 odsto ekonomske cene snosi Grad Sombor, dok roditelji plaćaju samo 20 odsto od ekonomske cene.

Od ove godine cena celodnevnog boravka iznosi 5179 dinara.

Izvor: RTV

Početkom prošle godine, Uprava za kapitalne ulaganje AP Vojvodine našoj opštini je odobrila sredstva za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti saobraćajne infrastrukture i tu smo za projekat rehabilitacije, izgradnje i sanacije saobraćajnica na teritoriji opštine Apatin dobili 150.000.000,00 dinara.

„U pitanju je dvogodišnji projekat u sklopu kojeg će biti izgrađena biciklistička staza od Svilojeva do Banje Junaković, dok će novi asfalt dobiti ulica Adi Endrea u Svilojevu. Istim projektom je prošle godine asfaltiran Apatinski put u Prigrevici i put od Nove ulice do gradske deponije u Apatinu. Današnjim potpisivanjem ugovora odobrena su sredstva kojima se nastavlja druga faza ovog projekta te ćemo asfaltirati ulicu Adi Endrea u Svilojevu i izgraditi biciklističku stazu od kružnog toka do Svilojeva“, rekao je zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić.

Gotovo svaka druga žena u Srbiji odriče se nasledstva u korist muškarca u porodici. Takva odluka kod ostavinske rasprave kao da se podrazumeva, jer mnoge žene pritisnute običajima ni ne pomišljaju da zatraže svoj deo. Kakve su posledice tradicije jače od zakona?

Kada su se sestre odrekle očeve imovine, uopšte se nije postavljalo pitanje. Kada se to pitanje postavilo posle smrti majke, brat nije bio zadovoljan.

„Ako uzmem bilo šta da računam da nemam brata, da otimam od njegove dece, da bi se otac prevrnuo u grobu, da mu majka radi iza leđa“, rekla je Jadranka Janković.

Uprkos želji majke da i ćerkama ostane nešto, ponovo nije tražila nasledstvo.

„Moja situacija uopšte nije zavidna, pritom, ta kuća čiji deo je trebalo da nasledim se izdaje. Vrednost te imovine koju sam ja htela je minimalna, ali, to što je brat meni rekao je ogromno“, dodala je.

Imovina se izdaje, Jadranka je podstanarka, a porodični odnosi su narušeni.

Zvuči vam poznato? Samo 25 odsto imovine u Srbiji je u isključivom vlasništvu žene, a na selu još manje – 16 odsto, podaci su Republičkog geodetskog zavoda.

„Nije u redu ako su tu odluku doneli pod pritiskom i ako niste informisani o svojim pravima i mogućnostima i zbog toga što ste to uradili samo jer neko od vas to očekuje, a sebe doveli u nepovoljan položaj“, objašnjava poverenica Brankica Janković.

To nam pokazuje da su običaji, ipak, jači od zakona, koji je još pre oko 70 godina izjednačio muške i ženske naslednike.

„Ona sada ima imovinu tamo gde se udala. Međutim, to nije njena imovina i najčešće ona je došla na nešto što je nasledio njen suprug. Nasleđena imovina u slučaju razvoda se ne deli“, rekla je Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga.

„Ćerke, mi smo tu dok se ne udamo. Mi smo kolateralna šteta. Pritom, nisu roditelji bili loši ni prema meni, ni prema sestri, nego je to neko običajno pravo koje se zadržalo“, dodaje Jadranka Janković.

Običaj je i da se ostavina završava u emotivno teškim trenucima i na brzinu.

Često od notara nećete čuti da nije isto kako se izjasnite.

„Ne odričem se“ – odnosno prihvatanje nasleđa.

„Ne prihvatam“ – pozivaju se deca koja su sledeća u liniji nasleđivanja.

„Odričem se“ – izjednačava se sa poklonom, što se knjiži kao da nešto prvo prihvatate i imate, a tek onda dajete.

„Žene koje su se odricale nasledstva su nam se vrlo često javljale, dok smo pružale besplatnu pravnu pomoć, sa pitanjem kako sada da ponište izjavu i uzmu deo nasledstva, zbog toga što su se kasnije našle u nekoj finansijski nepovoljnoj situaciji“, kaže Jelena Ružić.

„U slučaju da mi je potrebna socijalna pomoć, ne mogu da je ostvarim i to u vremenskom periodu u kom bi mogla da se izdržavam od imovine koju sam nasledila. Smatra se i da ukoliko sam ja mogla da se odreknem socijalne pomoći, da sam ja dovoljno bogata i da mi nije potrebna ni besplatna pravna pomoć. Dugovanja se nasleđuju, znači, ja sam mogla da se odreknem imovine ali bih dugovanja morala da plaćam“, navodi Jadranka Janković.

Poverenica zato traži od Javno-beležničke komore da posebno obrati pažnju na stranke.

„Da tom prilikom posebno upozori lice koje u tom trenutku treba da da nasledničku izjavu o svim pravnim posledicama davanja negativne nasledničke izjave. Možda i ne razume da to znači trajno odricanje od nasledstva, da se radi o daljem onemogućavanja nasleđa za decu, takođe, da će pravo na novčanu socijalnu pomoć biti onemogućeno“, kaže Brankica Janković.

Loši običaji treba da se menjaju i u tome treba da učestvuju i muškarci, kaže poverenica. Njena kancelarija prirpema veliko istraživanje, a sa organizacijom ŽUKO drži i radionice za mlade.

Izvor: n1info.rs

JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da od četvrtka 15.02.2024. godine do subote 17.02.2024. godine neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja zbog Dana državnosti Republike Srbije i Dana grada Sombora.

JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor sa redovnom kontrolom i naplatom parkiranja počinje u ponedeljak 19. februara 2024. godine. 

Amerikanka Nensi Melo je šaptač psima i neko ko tvrdi da ume da komunicira sa životinjima, a da to nisu prazne priče dokazuje i činjenica da je pomogla u tome da se pronađe preko 100 nestalnih kućnih ljubimaca. Ima armiju pratilaca na društvenim mrežama, ali i preko 400 recenzija od pet zvezdica na Guglu za svoj rad.

Melo kaže da je ljudi najčešće pitaju da im otkrije da li je njihov ljubimac srećan i da li ih vole, pa je rešila da otkrije ljudima kako to da utvrde. Evo kako da znate da li vas vaš pas ili mačka vole, iako je malo verovatno da je drugačije!

Kako pas kaže "Volim te"?

"Veliki pokazatelj ljubavi za pse je činjenica da žele da budu blizu vas. Pratiće vas naokolo i uspostaviće kontakt očima. Oni će vas posmatrati netremice", kaže Melo.

Ona ističe da će psi kojima je dozvoljeno da se penju na nameštaj ljubav pokazati i tako što će se pribiti uz vas, odnosno sklupčati tako da se naslone na vas. "Ali onda psu postane previše vruće, pa nemojte shvatati lično ako se ne priljube uz vas", dodaje.

Mačke su, sa druge strane, poznate kao distancirani ljubimci, ali sa onima koje vole - biće im prijatno. "One će se trljati o vas, obavijaće svoj rep oko vas i komuniciraće sa vama tako što mjauče", objašnjava.

Univerzalni znak ljubavi - kada vaš ljubimac stavlja šapu na vas

Ali šta je univerzalni, dirljivi znak ljubavi kojim i psi i mačke pokazuju da vas vole? Stavljaju svoju šapu na vas, kaže Melo.

Ovaj šaptač psima otkriva i kako da vi ljubimcima uzvratite ljubav - najbolje je pokazati im je tako što ćete im pevati i tepati. "Samo budite blesavi i komunicirajte sa njima. Oni vole kada im neko peva i vole kada im dajete nadimke, ali vole kada su to lepi, ljubazni nadimci. Nemojte ih zvati debelima, ne vole to. Ipak, najbolja stvar koju možete da uradite za svog ljubimca jeste da mu se obratite s vremena na vreme, oni vole da čuju vaš glas", kaže za "New York Post" ovaj stručnjak.

Izvor: blic.rs

Dan zaljubljenih se slavi svakog 14. februara. Praznik je stvorio papa Gelasije I 496. godine, ili možda papa Feliks III, ako je verovati tvrdnjama istoričara T.P. Vajzmena.

Među onima koji su pomogli da se to preoblikuje u dan romantike bili su Čoser i Šekspir, a nakon što je Holmark predstavio prve čestitke za Valentinovo 1913. godine, praznik je bio na putu da postane proslava srca i cveća kakvu danas poznajemo. Ali nije tako počelo.

Kada je Gelasije — ili Feliks — obeležio 14. februar kao praznik Svetog Valentina, on je praktično apsorbovao dugogodišnji rimski, a verovatno i predrimski, paganski praznik koji se ranije slavio 15. februara: Luperkalije.

On nije bio ni nalik na današnji Dan zaljubljenih. Naime, izvori ga opisuju kao „divlji festival“, piše Big Think.

 Da li je postojao Sveti Valentin?

Možda je i nije bilo Svetog Valentina. Čini se da čak ni Gelasije nije znao mnogo o njemu, nazivajući ga jednim od onih „čija su imena pravedno poštovana među ljudima, ali čija su dela poznata samo Bogu“.

Prema predanju, on je bio sveštenik iz 3. veka kome je rimski car Klaudije II odsekao glavu jer je pomogao hrišćanskim rimskim vojnicima da se venčaju. To može ili ne mora biti istina, ali se veruje da je Klaudije naredio da se odrube glave dvojice muškaraca po imenu Valentin u 3. veku, obojici 14. februara. U to vreme živeo je Valentin iz Interamne, koji je možda bio ili nije bio ista osoba kao obezglavljeni Sveti Valentin iz Rima. Postojao je i treći Valentin. Možda.

Luperkal

Slavljenje Luperkalije počelo je u pećini zvanoj Luperkal, za koju savremeni arheolozi veruju da su je pronašli 2007. godine na severnoj strani brda Palatin u Rimu. Navodno je to bilo sklonište u kojem su blizanci iz rimske mitologije Romul i Rem bili kada ih je hranila vučica. Servilije, koji je pisao komentare antičkih dela, tvrdio je da je pećina takođe bila lokacija na kojoj je bog Mars oplodio majku blizanaca, sveštenicu Reu Silviju.

Za taj par se pričalo da je osnovao Rim, a čini se da je tada počeo festival Luperkalije. Proslava, koja je počinjala sa žrtvovanjem dve koze i šteneta, vodili su sveštenici, poznati kao Luperci.

Plutarh je, spekulišući mnogo kasnije, sugerisao da je tradicija možda preneta od Grka, koji su očigledno veoma voleli da kolju štenad. Radili su to toliko često da su čak imali i reč za to, periskulakismoi, što navodno znači „pročišćenje štenetom“.

Rimljani su skinuli meso sa leševa koza i od kože napravili krznene trake. Takođe su iznutrice stavljale na štapiće kako bi ih jeli tokom festivala.

Nakon žrtvovanja životinja, Luperci su dodirivali glave dvojice mladih plemića krvavim noževima koje su koristili, nakon čega bi na ta mesta nanosili vunu umočenu u mleko. Pored svega što je curilo niz njihova lica, uši i vrat, od dečaka se očekivalo da se smeju.

Trake od kozje kože

Trake od kozje kože su se zvale „februare“. Po njima je drugi mesec u godini dobio svoje ime.

Ritual je nastavljen dalje tako što su Luperci, a možda i drugi muškarci iz više klase, goli ili polugoli, i namazani uljem trčali kroz Rim, bičujući žene svojim trakama. Naravno, i učesnici rituala i ostali prisutni su uživali u alkoholu tokom festivala.

Cilj bičevanja nije bila kazna, a žene su se samo pretvarale da beže od „bičeva“ za koje se verovalo da povećavaju njihovu plodnost.

Posle 276. pne, žene su zapravo bile podsticane da se i one skinu. Kasnije, međutim, muškarci su pokrivali svoje međunožje kratkom tkaninom.

Luperk

Festival je dobio ime po Luperku. Prema predanju, to je bio drevni bog na teritoriji današnje Italije, koji je štitio ovce od vukova, a bio je i bog plodnosti.

Luperkalije danas

Za današnje samoproglašene pagane, Dan zaljubljenih još uvek sadrži teme iz Luperkalije, bez obzira na stepen u kojem su divlji aspekti ukroćeni. Na paganskom blogu Paganhumanismcanada piše: „Sveta i religiozna proslava ljudske seksualnosti i strasti, mnogi elementi i teme su zadržani: čestitke za zaljubljene, crveni oblici srca, samci koji idu kući sa partnerima, udate žene koje žele decu, požuda, seks, plodnost.”

Iako se čini da ne postoji univerzalni način da se obeleži ovaj dan, neki su osmislili sopstvene simbolične rituale.

 Da se vratimo na Dan zaljubljenih

Naravno, u zavisnosti od toga koga pitate, Dan zaljubljenih može biti jednako neprijatan kao Luperkalije. To je doba godine kada smo prinuđeni da razmišljamo o svojim ljubavnim (ne)uspesima.

Samci i oni u nesrećnim vezama mogu umesto toga da slave Anti-dan zaljubljenih. Oni čija je dugoročna veza prerasla u brak, verovatno više ni ne obraćaju pažnju na ovaj praznik, ili su cveće/slatkiše zamenili nekim praktičnijim poklonima.

S druge strane, ako želite da malo osvežite vašu vezu i vratite joj malo romantike, zašto ne biste iskoristili Dan zaljubljenih kao povod da iznenadite svoju dragu poklonom ili izlaskom. Sumnjamo da će joj smetati što ste izabrali isti dan i radite iste stvari kao i milioni drugih na Dan zaljubljenih.

Izvor: danas.rs

Kuvarski virtuoz poznat po oštrom jeziku često je dobijao pitanje o najgorem gastronomskom iskustvu u njegovom životu. Iako je rektum namibijske bradavičaste svinje više puta spominjao kao neugodan gastronomski doživljaj, Entoni Bordejn je priznao da je probao i daleko gore stvari.

Slični stav je imao o avionskoj hrani. “Niko se nikada nije osećao bolje nakon što je pojeo avionsku hranu. Mislim da je ljudi jedu samo zato što im je dosadno. Ne jedem u avionu. Volim da sletim gladan”, rekao je jednom prilikom, prenosi N1 Hrvatska.

Govorio je kako bi avionsku hranu odbio čak i kad bi iz svog rodnog Njujorka putovao na duge staze do Japana ili Novog Zelanda, prenosi Far Out Magazine.

Umesto uobičajene avionske hrane, Bordejn je često naručivao jednu interesantnu kombinaciju: “Za dugi let, naručio bih sir i porto. Pojeo bih malo sira, a zatim bih se razvalio od alkohola.”

On je jednom prilikom ipak izabrao najgore jelo koje je probao. Bila je to fermentirana ajkula, koju je okusio 2004. godine tokom prve sezone emisije „No Reservations“ na Islandu.

“Ovo je verovatno najgora stvar koju sam ikada stavio u usta”, rekao je.

Posle ovih reči, ne žurimo se baš da probamo ovaj islandski „specijalitet“.

Izvor: danas.rs

Od Bernara Arnoa do Mukeša Ambanija, India Times donosi spisak nekih od najbogatijih ljudi sveta, milijardera, ali i njihova akademska dostignuća.

Bernar Arno

Najbogatiji čovek na svetu prema časopisu Forbes, Bernard Arno osnivač je i predsednik luksuznog brenda LVMH. Što se tiče njegovog obrazovanja, enciklopedija Britanika kaže da je diplomirao inženjerski smer na Politehničkom fakultetu u Parizu.

Elon Mask

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu i vlasnik platforme X, Elon Mask diplomirao je iz ekonomije i fizike na Univerzitetu u Pensilvaniji. Preselio se u Kaliforniju 1995. da bi pohađao Univerzitet Stenford, ali je odustao nakon dva dana.

Džef Bezos

Šef Amazona ima diplomu elektrotehničkog inženjerstva i informatike. Diplomirao je na Univerzitetu Prinston.

Leri Elison

Američki biznismen i preduzetnik koji je suosnivač softverske kompanije Oracle Corporation, jedan je od najbogatijih ljudi na svetu. Od fakulteta je odustao. Prvo je studirao na Univerzitetu Ilinois, a potom na Univerzitetu Čikago. Međutim, odustao je od formalnog obrazovanja i proveo je 10 godina pišuću kompjuterske kodove za razne klijente.

Mark Zakerberg

Jedan od osnivača i šef Mete (nekadašnjeg Fejsbuka) Mark Zakerberg studirao je na Harvardu, ali je od fakulteta odustao.

Voren Bafet

Jedan od najpoznatijih ulagača na svetu Voren Bafet diplomirao je na Univerzitetu Nebraska 1950. Nakon toga je još studirao ekonomiju na Kolumbiji.

Bil Gejts

Bivši direktor Microsofta Bil Gejts odustao je od Harvarda nakon samo tri semestra kako bi pokrenuo poslovni plan – Microsoft – zajedno s prijateljem Polom Alenom.

Mukeš Ambani

Najbogatiji Indijac Mukeš Ambani vlasnik je multinacionalnog konglomerata Reliance Industries koji se bavi energetikom, petrohemijom, prirodnim plinom, maloprodajom, telekomunikacijama, masovnim medijima i tekstilom. Studirao je poslovnu administraciju na Stanfordu, ali je odustao od studija kako bi pomogao ocu Dhirubhaiju Ambaniju koji je tada gradio firmu, piše India Times, prenosi Nova.rs.