Sombor.info

U Somboru, ali i u drugim delovima Vojvodine, sinoć je pao grad. Na Instagram stranici 192 objavljena je fotografija ledenica veličine zrna graška.

Vremenska prognoza za četvrtak

U četvrtak (07. 03.) u Vojvodini, zapadnoj Srbiji, Šumadiji, Velikom Pomoravlјu, kao i u Timočkoj Krajini biće pretežno oblačno i hladnije, mestimično s kišom i lokalnim plјuskovima.

U ostalim krajevima, južnije od ovih oblasti, smenjivaće se sunčani i oblačni intervali, a pojava kiše biće učestalija u drugom delu dana, kada će lokalni plјuskovi biti praćeni i grmlјavinom. Na planinama sneg.

Duvaće slab i umeren vetar iz različitih smerova, a na jugu Banata, u donjem Podunavlјu i Braničevu vetar će biti jak, jugoistočni, ujutro i pre podne i sa udarima olujne jačine. Najniža temperatura od 3 do 7 stepeni Celzijusovih, a najviša od 8 stepeni na severu i zapadu Srbije do 15 stepeni u južnim krajevima.

Oglas za posao koji je postavila britanska zdravstvena služba isprva deluje kao plaćena idila. Nudi se godišnja plata od 150.000 britanskih funti, što je više od 170.000 evra, za pojedince koji bi pristali da rade na jednom od najlepših predela u Škotskoj. Postoji, naravno, jedna caka.
Oglas traži lekara i medicinsko osoblje za ordinaciju koja je zadužena za grupu hebridskih ostrva Uist i Benbekula koja su vrlo udaljena od velikih gradova i na kojima živi manje ljudi nego u mnogim srpskim selima. Zbog udaljene pozicije tamošnje zdravstvo nudi visoku platu kako bi privuklo nove lekare koji bi živeli i radili tamo.

I za britanske uslove u velikim gradovima imali bi odličnu platu, posebno u odnosu na lokalno stanovništvo. Britansko zdravstvo nudi kandidatima „poboljšanu stopu“ zarade i do 40 odsto veće od njihovih kolega koje rade u ustanovama u gradovima.

Ukoliko prihvate, lekari bi bili zaduženi da brinu o regionu od šest ostrva sa ukupnom populacijom od oko 4.700 ljudi. Uspešnim kandidatima, kaže oglas, biće obezbeđeni troškovi preseljenja, kao i dodatna stimulacija od preko 10.000 evra. Nije dovoljno samo raditi savesno, budući doktor bi morao da bude spreman i na specifičnost zajednice u koju ide.
„To mora da bude osoba koja želi taj posao i odgovornost. Očigledno je da ne želimo samo da ih zaposlimo, već i da ih nagradimo. Nije to za svakoga. Postoje ljudi iz celog sveta koji traže ovakvo iskustvo a rade u zdravstvu, a mi mučimo muku da nađemo medicinske sestre, tehničare i lekare", rekli su iz Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije.

Hebridi, divlja lepota Škotske

Kada pogledate mapu velike Britanije Hebridi su ona razbacana ostrva na "kruni" Škotske na krajnjem severu zemlje. Ovaj zabačeni arhipelag sastoji se od 40 ostrva od kojih je veliki broj nenaseljen. Kelti su bili neki od prvih stanovnika Hebrida, ali danas na mnogim ostvima živi više jelena nego ljudi. Mladi su napustili ovo područje tokom dvadesetog veka zbog loših ekonomskih prilika. Ljudi ovih zabačenih krajeva najčešće žive od stočarstva i pecanja, mada postoje mesta poput ostva Skaj koja su doživela ekonomski bum kao direktnu posledicu turizma. Ostala ostrva pokušavaju isto, ali za to im je potrebna radna snaga koja se koncentriše na najgušće naseljena mesta u arhipelagu. Klima ovih ostrva često je surova, a škotske hladne zime i česta kiša nude lepe plaže na kojima se retko ko kupa. Pored toga što su Hebridi predeo izuzetnih odlika, takav bi vam bio i komšiluk. Lep i pust.

Ostrvo sa samo 40 stanovnika
Nisu samo lekari potrebni u ruralnim delovima Škotske. Hebridi vape i za kadrom u obrazovanju, a baš kao i na Benbekuli, škole se služe finansijskim podsticajima ne bi li privukle mlade.
Na obližnjem ostrvu Rum, roditelji traže novog učitelja za petoro osnovaca i dvoje dece iz vrtića – za godišnju platu od oko 79,496 evra u domaćoj valuti. Na ostrvu živi samo 40 ljudi, a svi žive u okolini sela Kinlok. Osnovna škola na ovom ostrvu ima samo petoro učenika, uzrasta od pet do 11 godina, i dvoje dece u jaslicama uzrasta od tri do četiri godine. Za sada im se javljaju samo ljudi za oglas na mesto direktora škole.

Putovanje do ostrva traje 90 minuta trajektom sa kopna, a život na ostrvu Rum opisan je kao život "van mape" sa malim hidroelektranama koje obezbeđuju struju.

Ostrvo je poznato po velikoj populaciji crvenog jelena, a većina njegovog zemljišta je u vlasništvu škotske vladine agencije Nejčur Skot.

Pre četiri godine u Kinloku su izgrađene četiri nove kuće. Ostrvska zajednica Trast rekla je da se nadaju da će to privući mlade porodice i „učiniti život na ostrvu prikladnim“.

Lokalne vlasti su saopštile da su obezbedile „velikodušan paket za preseljenje“ za nastavnike koji se sele u oblast ovih ostrva na stalna radna mesta, što uključuje doprinos za iznajmljivanje i putovanja.
Škotska ima preko 790 ostva, a samo 93 su naseljena. Veliku pažnju ova zemlja je privukla prošle godine kada je oglasila čitavo ostrvo na prodaju i to za oko 180.000 evra. Ostrvce Barloko koje se nalazi na zapadu Škotske ponuđeno je internacionalnim kupcima, a iako na njemu nema nijedne građevine javili su se potencijalni kupci iz Italije i Norveške.

Izvor: nin.rs

Kožni brendirani novčanik ili torba, kaiš, skupoceni parfem, poklon-vaučer, zamenili su, nažalost, nekadašnje bukete cveća, bombonjeru ili knjigu, koji su se ranije za 8. mart poklanjali vaspitačicama, učiteljicama, nastavnicama, tetkicama u školama i vrtićima. Danas skoro da nema ovakvih poklona jer se roditelji (a ne deca) odlučuju na skuplji i "konkretniji" poklon, zbog čega izdvajaju i veću sumu novca. Tako je ovogodišnje planiranje osmomartovske kupovine već počelo, a roditeljske vajber grupe prepune su najrazličitijih predloga, zbog kojih često učiteljice svoje dece dovode u neprijatnu situaciju.

Svake godine krajem februara počinje, doslovno rečeno, osmomartovsko ludilo, kada se roditelji u vajber porukama dogovaraju o kupovini zajedničkog poklona za vaspitačicu, učiteljicu ili razrednu njihove dece.

Već nekoliko godina „utihnuli“ su skromni buketi prirodnog cveća, karanfil, ruža ili čestitka od deteta jer su, kako izgleda, mame odlučile da preuzmu stvar u svoje ruke.

„Dragi roditelji, bliži se 8. mart, trebalo bi da počnemo sa prikupljanjem novca za poklon učiteljici. Imate li predloge šta bismo mogli kupiti? Šta do sada niste kupovali? Da li mislite da treba da prikupljamo po 500, 700 ili 1.000 dinara? Molim vas, glasajte za željenu opciju“, ovako glasi poruka od jedne mame koja je napravila posebnu roditeljsku grupu, namenjenu za kupovinu poklona učiteljici povodom 8. marta.

Svi su se uključili – bilo je onih koji su predlagali novčanik, vaučer u nekoj od drogerija, knjigu, a bilo je i mama koje su istakle da je dovoljno da svi daju po 200 dinara i da joj kupe simboličan buket sveća uz bombonjeru i čestitku koju će joj napraviti sama deca.

„Ma kakvi, bolje nešto konkretno, pa neka joj ostane kao uspomena. Kožna torba je sjajna, uvek će se sećati dece kad god je bude nosila“, napisala je druga mama.

I tako u beskraj.

Majka Gordana Soćanin koja je i članica Udruženja „Roditelj“ kaže za Nova.rs da joj je ova tema i te kako poznata. Smatra da je pogrešno što su roditelji preuzeli ovaj „zadatak“ na sebe umesto dece.

„Ja sam majka jednog gimnazijalca i od početka srednje škole roditelji se ne mešaju u kupovinu poklona za razrednu. Moje dete i njegovo odeljenje često obraduju i neku drugu omiljenu nastavnicu, ne samo razrednu, pa čak i za rođendan, tako što se dogovore i kupe joj cvet ili knjigu. Deca najbolje poznaju svoje nastavnice i najbolje znaju šta one vole odnosno koji cvet, knjigu… Treba pustiti decu da se sama organizuju jer, verujte, ispadne mnogo bolje nego kada roditelji umešaju prste. Deca su i kreativna i skromna, a to i obraduje njihove nastavnice, dok ih skupoceni pokloni dovode u neprijatnu situaciju“, ističe Dragana.

Dodaje da sve zavisi i od sredine, te da deluje da je organizacija osmomartovskog poklona u manjim gradovima svedena na „pristojniju meru“.

„Kad kažem ‘pristojno’, mislim na buket cveća ili deca naprave poklon-čestitku, poklon-pano sa njihovim zajedničkim slikama, dakle nešto prikladnije. Naravno, uvek je bilo roditelja i ima ih i dalje, koji individualno kupuju poklone, što je, opet, na svakom roditelju da odluči, ali je mnogo bolje kada se deca dogovaraju između sebe. I stariji osnovci i srednjoškolci mogu da se dogovore koliko novca da skupe, ko će biti blagajnik, pa kupe nešto simbolično. Uvek ima preterivanja, ali često ni učiteljicama ni nastavnicama nije prijatno“, smatra naša sagovornica.

Drugo je, kaže, kada deca završavaju osnovnu ili srednju školu, pa žele da se zahvale razrednoj. Tada je prihvatljivo da se roditelji „uključe“ u organizaciju poklona.

„Tada može da bude neki konkretniji poklon, ali ja bih opet ostavila deci da odluče, s tim što mogu nas roditelje da pitaju za mišljenje ili savet. Ali za 8. mart ima preterivanja, a nema potrebe. Nažalost, praksa je pokazala da se roditelji i posvaćaju u vajber grupama. Ima onih koji se, recimo, ne slažu da treba davati po 1.000 dinara, ali im je glupo da to i napišu. Ali ima i onih glasnijih koji smatraju da danas 1.000 dinara ništa ne znači. Pa kažu da nastavnice imaju male plate i da je ovo sjajna prilika da im kupe nešto lepo. I to je tačno, zaista. Ali mislim da ih time dovodimo u neprijatnu situaciju“, priča Dragana.

Uzajamno poštovanje, a ne skupi pokloni

Učiteljica Svetlana Milutinović iz Osnovne škole „Mihajlo Pupin“ koja 30 godina radi u prosveti kaže za Nova.rs da se na početku njene karijere 8. mart obeležavao na potpuno drugačiji način nego što se to radi danas.

„Roditelji su tada nekim sitnicama iskazivali zahvalnost zato što radimo sa njihovom decom. To je bilo nešto simbolično sa nekom lepom posvetom. Međutim, već nekoliko godina, situacija je drugačija, a tome su doprinele vajber poruke u kojima se polemiše o poklonima za učiteljice. To je postalo ružno. Svima nama koji radimo u školi to se ne dopada jer je predstavljeno kao da mi očekujemo od dece i roditelje da nam nešto kupe. A verujte mi, mi ne očekujemo ništa osim poštovanja koje smo, nažalost, izgubili“, kaže ona.

Dodaje da je ovo najteže vreme za prosvetu i obrazovanje i da bi svim prosvetnim radnicima najviše značilo poštovanje, a ne skupi pokloni.

„To je prevazišlo svaku meru, mediji se bave time šta se kupuje za poklon učiteljicama, polemiše se na društvenim mrežama… To je uzelo velikog maha, a zapravo treba sagledati suštinu, a to je da učenik kada dođe u školu, svaki dan, a ne samo 8. marta, poštuje svog učitelja i nastavnika, da taj roditelj posluša ono što mu kažemo i da se jednostavno vrate neke prave vrednosti. Nama nije do poklona“, iskrena je ona.

Pomoć za bolesnu decu

Prošle godine je cela Srbija čula za sjajnu učiteljicu Dinu Vojnović iz zemunske Osnovne škole „Rade Končar“ koja nije želela da joj deca kupuju brendiranu torbu, parfem, kožni novčanik ili vaučer od nekoliko hiljada dinara, što je postalo praksa u skoro svim školama.

Ona je, u dogovoru sa decom, sav novac koji je prikupljen za njen osmomartovski poklon uplatila za jednog bolesnog dečaka kom je bio potreban novac za lečenje u inostranstvu.

„Ovo nije moja ideja, ovo je zajednički predlog. Samo sam sugerisala deci da ne želim nikakve poklone za 8. mart jer to je nekako izgubilo smisao. Sakupljaju se sume novca koje nisu nimalo prikladne. Ne želim da ružim, niti da neko pomisli da imam nešto protiv toga. Svi slavimo ovaj praznik i želim da ovaj dan bude svaki dan, a ne samo kad je 8. mart, zato smo svi zajedno rešili da ove godine nema poklona. Ponosna sam što sa roditeljima uopšte nisam razgovarala o ovoj humanoj ideji, nego samo sa decom koja su predlog preneli mamama i tatama“, objasnila je ona za naš portal.

„Pomozite nekome ili udomite psa“

Redakcija portala Nova.rs pitala je korisnike na društvenoj mreži Fejsbuk da li kupuju poklon za 8. mart vaspitačicama i učiteljicama svoje dece, kao i šta im najčešće kupuju.

Komentari su različiti. Ima i onih koji žele da kupuju poklon jer smatraju da je to najmanje što mogu da učine za učiteljice i vaspitačice.

„Naravno da sam kupovala. Te žene provode puno vremena sa našom decom i vole ih. I kad se nisu dogovarali roditelji ili deca, slala sam poklone vaspitačicama, učiteljicama, razrednoj. To mi je baš lep gest zahvalnosti i to bude uglavnom nešto od kozmetike ili što se koristi svaki dan“.

„Ne kupuju deca već roditelji u znak poštovanja i zahvalnosti za nečiji rad i trud, za to što se neko bavi vašim detetom i to vrlo često i više nego sami roditelji. Za to što neko boravi više od pola dana sa vašim detetom i brine o njemu za to vreme“, „Da, da, preko viber grupe se prvo dobro posvađamo, pa onda kupimo poklon“.

A tu su i oni koji imaju drugačije mišljenje oko kupovine osmomartovskog poklona.

„Svake godine uzmemo neki mali znak pažnje, ali baš mali, a ostatak novca zajedno sa učiteljicom uplatimo za bolesnu decu“.

„Nema potrebe da deca kupuju poklone, njihov posao i jeste da rade sa decom“.

„Da, mi skupljamo da joj kupimo stan“, bio je jedan očigledno ironičan komentar.

Uključila se i jedna nastavnica.

„Ja sam nastavnica, često deci govorim da mi ne kupuju ništa, nego da mi nešto nacrtaju ili napišu, tako da ja svakodnevno dobijam crteže i presrećna sam. Isto tako ako baš žele da troše pare na mene, kažem da nahrane nekog psa ili mačku sa ulice ili još bolje udome. Verujem da je dosta nastavnica takvih“.

„Ima mnogo nastavnica koje zbog prozivanja koje počne još u aprilu po društvenim mrežama i pretvori se u pljuvačinu po prosvetnim radnicima više ni cvetić ne žele da prihvate“, glasi komentar.

Izvor: nova.rs

Jedna od najplemenitijih riba naših voda je smuđ. Uskoro biološki počinje razmnožavanje, odnosno mrest ove ribe, samim tim i lovostaj koji traje dva meseca od 01.03 - 30.04. Taj period je vrlo značajan za očuvanje vrste i trebamo se posvetiti tome, da smuđa u to vreme ne lovimo, ne uznemiravamo i mrest pomognemo specifičnim metodama.

Iz milja ga zovemo staklenooki lovac ili baron. Riba iz porodice grgeča roda Zander, kako ga obično zovu Nemci i Englezi. Italijani ga zovu lucioperka, što je i deo njegovog latinskog imena. Delikates na trpezama pravih ljubitelja ribljih specijaliteta, i mudra grabljivica sa kojom se nadmudruju smuđaroši - ribolovci. Upravo zbog toga ovu plemenitu vrstu trebamo očuvati i pripaziti je u vreme kada se ona mresti i razmnožava. Kraj zime je taj period kad nastupa i lovostaj na smuđa. Tačno vreme teško je odrediti, a ono zavisi od više faktora, koji su u stvari biološki pokazatelji koje riba svojim receptorima prepoznaje. To su spoljna temperatura i temperatura vode, koja za početak ovog čina mora biti najmanje 8-10 stepeni. Polno zrela ženka u proseku snese ili ispusti oko 150-200.000 jajašaca po kilogramu težine, kaže Ljubomir Pejčić, stručno lice i biolog, referent za ribarstvo u Ribolovačkom savezu Vojvodine, koji navodi neke uslove mrešćenja:

Jedna od najbitnijih stvari na koje moramo paziti u ovom periodu jeste ta da ne uznemiravamo smuđa u vreme razmnožavanja, da ispoštujemo zakonsku obavezu da ga u tom periodu ne lovimo. Postoji više načina kako čovek može pomoći u očuvanju vrste, a jedan od tih načina je i obavezno vraćanje slučajno ulovljenih, posebno matičnih primeraka riba, kako ženki tako i mužjaka. Na žalost, nije retkost da se u periodu lovostaja sa gnezda podigne i ulovi velika matica sa kojom se ti isti neodgovorni pecaroši fotografišu, razvlačeći ih po obali. Time se čini ogromna šteta ribljem fondu kako ove vrste, tako i drugih vrsta riba koje su u mrestu veoma ranjive. Naš sagovornik to pojašnjava apelom.

Trajanje samog mresta može ponekad da se produži, a pred sam ovaj proces, čovek može konkretnom akcijom uticati da se mrest što uspešnije obavi praveći takozvana gnezda za smuđa. Prirodna mesta mrešćenja su u najvećoj meri mirniji delovi reka sa bujnijom vodenom vegetacijom, a omiljena mesta su mu adventivno korenje vrba, podvodna trava i mesta sa šljunčanim dnom. Dubine su uglavnom od 1-1.5 metra vrlo blizu obale, gde se ponekad mogu videti i krupne matice na gnezdu, kaže biolog Pejčić:

Dobar primer akcije pravljenja gnezda upravo ovih dana dolazi nam iz Crvenke sa Velikog bačkog kanala čiji su korisnik Vode Vojvodine. Naime s obzirom da je ovaj deo kanala nedavno izmuljavan, pa je time ostao bez potrebne akvatične vegetacije, ukazala se potreba da se napravi određeni broj gnezda čime će se neutralisati ta trenutna golišavost i napraviti mesto i prostor za mrešćenje smuđa. Konstrukcije veštačkih gnezda se običnio prave u ramovima od drveta površine oko 0.8 kvadrata ispunjeno prirodnim korenom vrbe, ali najčešće morskom travom ili žimom iz starog nameštaja vezano obavezno organski razgradivim kanapom, a kompletno gnezdo otežano kamenjem. predsednik udruženja ribolovaca Simo Dragović kao i članovi ovog udruženja rekli su nam nešto o njihovoj akciji pravljenja gnezda za smuđa.

Slične akcije imalo je prethodnih godina Udruženje sportskih ribolovaca iz Futoga. Ako se za pravljenje konstrukcije gnezda upotrebljava armaturna žica ili neki drugi nerazgradiv materijal, u tom slučaju takva potopljena gnezda obeležavau se plutajućim bovama, da bi se mogla izvaditi nakon obavljenog mresta i ponovo iskoristiti sledeće godine.

Učinimo sve da se mrest uspešno obavi da bi imai podmladak, koji ćemo za koju godinu moći pecati i uživati u svojim hobijima pa i gurmanskim specijalitetima. Čuvajmo ribe naših voda.

Izvor: RTV

Svaki put kad posetite internet, negde ostane zapisano sve što se kliknuli, pročitali ili uradili. Da li ste ikada poželeli da saznate šta sve Google zna o vama?

Vaše podatke tehnološki giganti u današnje vreme tretiraju kao robu - sve što je besplatno, uglavnom platite upravo informacijama o sebi. Najveći od najvećih, Google, ima idealnu platformu za prikupljanje podataka o onima koji ga koriste, a evo kako da otkrijete šta sve znaju o vama.

Prvo da vidimo šta sve Google skuplja o svojim korisnicima. Tu spadaju: podaci o pretraživanju, lokaciji, uređaju, korišćenju, kolačići, podaci o malozima, mejlovima, glasovnoj pretrazi, YouTube istorija, i, na kraju, podaci o interakciji sa oglasima.

Kako biste otkrili šta sve Google ima od vaših podataka, odnosno šta sve zna o vama i vašim navikama, pratite sledeće korake: Prijavite se na Gmail ili Google, zatim idite gore desno, pa odaberite "Apps" -> "Account".

Odatle, nađite "Privacy & Personalization", pa potom "Manage your data & privacy". Tu nađite "Ad Settings", i zatim "Ad personalization". Ovde ćete videti sve što je Google povezao sa vašim pretragama, Gmail podacima i YouTube istorijom.

Na sličan način možete da vidite i da li je uključeno praćenje istorije lokacije ("Account" -> "Manage your data & privacy" -> "Location History"), kao i da isključite praćenje vaših aktivnosti online ("Account" -> "Manage your data & privacy" -> "Web & App Activity").

Izvor: b92.net

Slika "Odmor bašibozuka", remek-delo čuvenog Paje Jovanovića koje je država otkupila na aukciji kod "Sotbija", izložena je u Konaku kneginje Ljubice, a posetioci će moći da je pogledaju do kraja marta. A pre nego što je vidite, važno je da znate i ko su zapravo bili bašibozuci.

Delo „Odmor bašibozuka“, dimenzija 41 sa 32.5 centimetra, predstavlja jednu od najlepših slika Jovanovićeve orijentalističke faze, a prikazuje albanskog ratnika, u bogatoj nošnji i pod punom ratnom opremom, dok odmara uz nargilu prekrštenih nogu, ali oštrog pogleda.

Ipak, reč "bašibozuk" mogla bi da vam skrene pažnju i na neke druge detalje u tumačenju slike.

Ko su bili bašibozuci?

Bašibozuci su bili surovi okrutni ratnici i pljačkaši. U doslovnom značenju bašibozuk je onaj čija je glava pokvarena, oštećena, a suštinski onaj bez vođe.

Bašibozuci su bili pripadnici neregularnih vojnih snaga osmanske vojske. Činili su ih uglavnom dobrovoljci, najčešće Čerkezi, Albanci, Kurdi i Romi-muslimani. Bili su poznati po tome da deluju bez discipline, da su okrutni i brutalni pljačkaši, a kako navode iz aukcijske kuće Sotbi od koje je slika otkupljena, regrutovani su na teritoriji današnje Srbije i Albanije.

Država ih je naoružavala i održavala, ali nisu primali platu, već su živeli od pljačke. Nisu imali uniforme ni oznake. Veće vojne operacije im nisu poveravane baš jer nisu bili disciplinovani. A pošto im se nije moglo verovati i bili su nepredvidivi, redovna vojska je povremeno morala da ih nasilno razoružava. Međutim, bašibozuci su često bili korisni u izviđačkim misijama.

Osmanlije su pored redovne vojske imale i te neregularne trupe, plaćenike, na koje su se oslanjali usled širenja carstva.

Pošto platu nisu dobijali, plen od pljačke iz borbe im je je bio motiv.

Zvanično, bašibozuci su otišli u istoriju krajem 19. veka, ali pojedinih samoorganizovanih trupa je bilo i kasnije.

Grupa bašibozuka u Bugarskoj 1877-78 FOTO: Wikipedia
Grupa bašibozuka u Bugarskoj 1877-78 FOTO: Wikipedia
Njihova zloglasna reputacija nastavila je da živi posle njih. Pošto su bili tako nasilni i brutalni, izraz bašibozuk je vremenom na mnogim jezicima dobio kolokvijalno značenje – nedisciplinovani razbojnik- koje se zadržalo i do danas.

Paja Jovanović i bašibozuci

Osim "Odmora bašibozuka", Paja Jovanović je je naslikao i delo "Dva bašibozuka pred kapijom". Ta slika je prodata u aprilu 2018. godine za nešto više od 531.000 evra i tad je postala najskuplja slika Paje Jovanovića.

Izvor: direktno.rs

Izbor za Pesmu Evrovizije prvi put je održan 1956. godine.

Pesma Evrovizije je jedan od televizijskih programa sa najdužom tradicijom u svetu, kao i najgledaniji ne-sportski program na svetu, čije se procene gledanosti širom sveta procenjuju na oko 200 miliona.

Pesma Evrovizije je 2015. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao godišnji takmičarski televizijski program koji se najduže emituje. Takmičenje je održano svake godine od 1956. godine, osim 2020. godine kada je takmičenje otkazano zbog pandemije koronavirusa.

Najveći broj pobeda na takmičenju, sedam, su ostvarile Irska i Švedska, uključujući po dve pobede Džonija Logana i Loren kao izvođača. Najveće uspehe na međunarodnoj muzičkoj sceni nakon pobede su ostvarili ABBA i Selin Dion, dok su internacionalne hitove imali i Toto Kutunjo, Frans Gal, Katrina and the Waves, Viki Leandros i Måneskin.

Samo učešće je bilo jedno od početnih faza zapaženih muzičkih karijera izvođača kao što su Hulio Iglesijas, Olivija Njuton Džon, Domeniko Modunjo, Nana Muskuri, Klif Ričard i The Shadows, Lara Fabijan, Zdravko Čolić i t.A.T.u., a nastup u revijalnom programu prvo javno pojavljivanje trupe Riverdens.

Pobedničke zemlje i pesme kroz godine:

– 1956. godine – Švajcarska „Refrain“ Lys Assia

– 1957. godine – Holandija „Net als toen“ Corry Brokken

– 1958. godine – Francuska „Dors, mon amour“ Andre Claveau
– 1959. godine – Holandija „Een beetje“ Teddy Scholten
– 1960. godine – Francuska „Tom Pillibi“ Jacqueline Boyer

– 1961. godine – Luksemburg „Nous les amoureux“ Jean-Claude Pascal

– 1962. godine – Francuska „Un premier amour“ Isabelle Aubret
– 1963. godine – Danska „Dansevise“ Grethe and Jorgen Ingmann
– 1964. godine – Italija „Non ho l‘eta“ Gigliola Cinquetti

– 1965. godine – Luksemburg „Poupee de cire, poupee de son“ France Gall

– 1966. godine – Austrija „Merci, Cherie“ Udo Jurgens
– 1967. godine – UK „Puppet on a String“ Sandie Shaw
– 1968. godine – Španija „La, la, la“ Massiel

– 1969. godine – bila su 4 pobednika – Španija, UK, Holandija, Francuska

– 1970. godine – Irska „All kinds of Everything“ Dana
– 1971. godine – Monako „Un banc, un arbre, une rue“ Severine
– 1972. godine – Luksemburg „Apres toi“ Vicky Leandros

– 1973. godine – Luksemburg „Tu te reconnaitras“ Anne-Marie David

– 1974. godine – Švedska „Waterloo“ ABBA

– 1975. godine – Holandija „Ding-a-dong“ Teach-In
– 1976. godine – UK „Save Your Kisses for me“ Brotherhood of Man

– 1977. godine – Francuska „L‘Oiseau et l‘Enfant“ Marie Myriam

– 1978. godine – Izrael „A-Ba-Ni-Bi“ Izhar Cohen and the Alphabeta
– 1979. godine – Izrael „Hallelujah“ Milk and Honey
– 1980. godine – Irska „What‘s Another Year“ Johnny Logan

– 1981. godine – UK „Making Your Mind Up“ Bucks Fizz

– 1982. godine – Nemačka „Ein bichen Frieden“ Nicole
– 1983. godine – Luksemburg „Si la vie est cadeau“ Corinne Hermes
– 1984. godine – Švedska „Diggi-Loo Diggi-Ley“ Herreys

– 1985. godine – Norveška „La det swinge“ Bobbysocks!

– 1986. godine – Belgija „J‘aime la vie“ Sandra Kim
– 1987. godine – Irska „Hold me Now“ Johnny Logan
– 1988. godine – Švajcarska „Ne partez pas sans moi“ Celine Dion

– 1989. godine – Jugoslavija „Rock me“ Riva

– 1990. godine – Italija „Insieme: 1992“ Toto Cutugno

– 1991. godine – Švedska „Fangad av en stormvind“ Carola
– 1992. godine – Irska „Why me“ Linda Martin

– 1993. godine – Irska „In Your Eyes“ Niamh Kavanagh
– 1994. godine – Irska „Rock‘n‘Roll Kids“ Paul Harrington i Charlie McGettigan
– 1995. godine – Norveška „Nocturne“ Secret Garden
– 1996. godine – Irska „The Voice“ Eimear Quinn
– 1997. godine – UK „Love Shine a Light“ Katrina and the Waves
– 1998. godine – Izrael „Diva“ Dana International
– 1999. godine – Švedska „Take me to your heaven“ Charlotte Nilsson
– 2000. godine – Danska „Fly on the wings of love“ Olsen Brothers
– 2001. godine – Estonija „Everybody“ Tanel Padar, Dave Benton i 2XL
– 2002. godine – Letonija „I wanna“ Marie N
– 2003. godine – Turska „Everyway that I can“ Sertab Erener

– 2004. godine – Ukrajina „Wild Dances“ Ruslana
– 2005. godine – Grčka „My Number One“ Helena Paparizou
– 2006. godine – Finska „Hard Rock Hallelujah“ Lordi
– 2007. godine – Srbija „Molitva“ Marija Šerifović
– 2008. godine – Rusija „Believe“ Dima Bilan
– 2009. godine – Norveška „Fairytale“ Alexander Rybak
– 2010. godine – Nemačka „Satellite“ Lena
– 2011. godine – Azerbejdžan „Running Scared“ Ell and Nikki
– 2012. godine – Švedska „Euphoria“ Loreen

– 2013. godine – Danska „Only Teardrops“ Emmelie de Forest
– 2014. godine – Austrija „Rise like a phoenix“ Conchita Wurst
– 2015. godine – Švedska „Heroes“ Mans Zelmerlow
– 2016. godine – Ukrajina „1944“ Jamala
– 2017. godine – Portugal „Amar pelos dois“ Salvador Sobral
– 2018. godine – Izrael „Toy“ Netta
– 2019. godine – Holandija „Arcade“ Duncan Laurence
– 2020. godine – otkazano zbog koronavirusa

– 2021. godine – Italija „Zitti e buoni“ Maneskin
– 2022. godine – Ukrajina „Stefania“ Kalush Orchestra

– 2023. godine – Švedska „Tattoo“ Loreen.

Prema prognozama kladionica za pobedu na ovogodišnjoj Evroviziji prognozira se da će to biti predstavnik Hrvatske Baby Lazanja.

Izvor: n1info.rs

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” organizuje promociju romana "Pesma o tri sveta" Vladimira Pištala, u ponedeljak, 11. marta 2024. godine sa početkom u 18 časova.

"Knjiga o ženi, o Boki, o svetu.

Pesmu o tri sveta vodi velika i hrabra mašta. Ona pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta.
Pesma o tri sveta vraća glas ženi izbačenoj iz istorije.

Srpska književnost nema junakinju sa kojom se tako lako identifikovati kao što je Ozana Bolica."

Vladimir Pištalo, romanopisac i pripovedač, aktuelni upravnik Narodne biblioteke, dobitnik je NIN-ove nagrade, nagrade „Meša Selimović” i nagrade „Borisav Stanković”. Za roman Pesma o tri sveta dobio je nagrade „Beskrajni plavi krug” i „Dr Špiro Matijević“.

U programu će uz autora učestvovati pisac Nenad Šaponja, u ime izdavača Agora iz Novog Sada, i Nataša Turkić, direktorica Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”.

Program će biti održan u sali Dečjeg odeljenja „Karlo Bijelicki”, a početak je zakazan za 18.00 časova.

Mini jazavičar - merle, šarena, posebna, mala kao mačka, odaziva se na ime Mirna. Već neko vreme je na ulici.

Vlasnici mole za bilo kakvu informaciju.

Sve informacije na 061 15 40 312

Nalazaču novčana nagrada!

Retki su oni koji dok su gledali kultni film "Lepa sela, lepo gore" nisu pustili po neku suzu dok su gledali scene koje su na specifičan način prikazale propast jedne zajedničke države i drugove koji su preko noći postali neprijatelji na dve suprotne zaraćene strane. Većina radnje tog filma smeštena je u jednom tunelu, a malo ljudi zna da se nalazi u blizini manastira Mileševa kod Prijepolja. On je i danas tu, ali nije funkciji. Kroz njega odavno ne prolaze vozovi, niti se snimaju filmovi.

- Obožavam taj film. Kad sam na internetu pronašao informaciju da je tunel u kom je sniman u blizini Prijepolja, odlučio sam da ga obiđem. Mislim da ne postoji čovek koji je odgledao taj film, a da ga jeza nije prošla. Došao sam na ovo mesto prisećajući se svake scene. Sada je tunel zapušten i nije u upotrebni, a do njega vodi kameni put. Imao sam osećaj kao da će se svakog momenta pojaviti Halil ili Milan, u glavi su mi samo odvanjale čuvene replike iz tog filma. Neverovatan osećaj zaista, kazao je za RINU, Nikola Sretić.

Scenografiju za ovaj kultni film poprilično je pojeo zub vremena, i sada u njega svraćaju samo usputni prolaznici u zaljubljenici u kultno filmsko ostvarenje poput Nikole, do njega dolaze starim kamenim putem.

- Za vreme Titove Jugoslavije, ovim putem pa i kroz tunel planirano je povezivanje Prijepolje sa Sjenicom. Stizalo bi se znatno brže, za 30 kilometara bi zaobišli put preko Nove Varoši. Danas ostoje da ovo mesto pamtimo samo po jednom čuvenom srpskom filmu u kom su glumili Dragan Bjelogrlić, Manda, Bata Živojinović, Nikola Kojo i mnogi drugi, dodao je on.

Izvor: lepotesrbije.alo.rs