Jedna od najplemenitijih riba naših voda je smuđ. Uskoro biološki počinje razmnožavanje, odnosno mrest ove ribe, samim tim i lovostaj koji traje dva meseca od 01.03 - 30.04. Taj period je vrlo značajan za očuvanje vrste i trebamo se posvetiti tome, da smuđa u to vreme ne lovimo, ne uznemiravamo i mrest pomognemo specifičnim metodama.
Iz milja ga zovemo staklenooki lovac ili baron. Riba iz porodice grgeča roda Zander, kako ga obično zovu Nemci i Englezi. Italijani ga zovu lucioperka, što je i deo njegovog latinskog imena. Delikates na trpezama pravih ljubitelja ribljih specijaliteta, i mudra grabljivica sa kojom se nadmudruju smuđaroši - ribolovci. Upravo zbog toga ovu plemenitu vrstu trebamo očuvati i pripaziti je u vreme kada se ona mresti i razmnožava. Kraj zime je taj period kad nastupa i lovostaj na smuđa. Tačno vreme teško je odrediti, a ono zavisi od više faktora, koji su u stvari biološki pokazatelji koje riba svojim receptorima prepoznaje. To su spoljna temperatura i temperatura vode, koja za početak ovog čina mora biti najmanje 8-10 stepeni. Polno zrela ženka u proseku snese ili ispusti oko 150-200.000 jajašaca po kilogramu težine, kaže Ljubomir Pejčić, stručno lice i biolog, referent za ribarstvo u Ribolovačkom savezu Vojvodine, koji navodi neke uslove mrešćenja:
Jedna od najbitnijih stvari na koje moramo paziti u ovom periodu jeste ta da ne uznemiravamo smuđa u vreme razmnožavanja, da ispoštujemo zakonsku obavezu da ga u tom periodu ne lovimo. Postoji više načina kako čovek može pomoći u očuvanju vrste, a jedan od tih načina je i obavezno vraćanje slučajno ulovljenih, posebno matičnih primeraka riba, kako ženki tako i mužjaka. Na žalost, nije retkost da se u periodu lovostaja sa gnezda podigne i ulovi velika matica sa kojom se ti isti neodgovorni pecaroši fotografišu, razvlačeći ih po obali. Time se čini ogromna šteta ribljem fondu kako ove vrste, tako i drugih vrsta riba koje su u mrestu veoma ranjive. Naš sagovornik to pojašnjava apelom.
Trajanje samog mresta može ponekad da se produži, a pred sam ovaj proces, čovek može konkretnom akcijom uticati da se mrest što uspešnije obavi praveći takozvana gnezda za smuđa. Prirodna mesta mrešćenja su u najvećoj meri mirniji delovi reka sa bujnijom vodenom vegetacijom, a omiljena mesta su mu adventivno korenje vrba, podvodna trava i mesta sa šljunčanim dnom. Dubine su uglavnom od 1-1.5 metra vrlo blizu obale, gde se ponekad mogu videti i krupne matice na gnezdu, kaže biolog Pejčić:
Dobar primer akcije pravljenja gnezda upravo ovih dana dolazi nam iz Crvenke sa Velikog bačkog kanala čiji su korisnik Vode Vojvodine. Naime s obzirom da je ovaj deo kanala nedavno izmuljavan, pa je time ostao bez potrebne akvatične vegetacije, ukazala se potreba da se napravi određeni broj gnezda čime će se neutralisati ta trenutna golišavost i napraviti mesto i prostor za mrešćenje smuđa. Konstrukcije veštačkih gnezda se običnio prave u ramovima od drveta površine oko 0.8 kvadrata ispunjeno prirodnim korenom vrbe, ali najčešće morskom travom ili žimom iz starog nameštaja vezano obavezno organski razgradivim kanapom, a kompletno gnezdo otežano kamenjem. predsednik udruženja ribolovaca Simo Dragović kao i članovi ovog udruženja rekli su nam nešto o njihovoj akciji pravljenja gnezda za smuđa.
Slične akcije imalo je prethodnih godina Udruženje sportskih ribolovaca iz Futoga. Ako se za pravljenje konstrukcije gnezda upotrebljava armaturna žica ili neki drugi nerazgradiv materijal, u tom slučaju takva potopljena gnezda obeležavau se plutajućim bovama, da bi se mogla izvaditi nakon obavljenog mresta i ponovo iskoristiti sledeće godine.
Učinimo sve da se mrest uspešno obavi da bi imai podmladak, koji ćemo za koju godinu moći pecati i uživati u svojim hobijima pa i gurmanskim specijalitetima. Čuvajmo ribe naših voda.
Izvor: RTV
