Postoji jaka veza između bolesti štitne žlezde i atrijalne fibrilacije (AFiB), poremećaja srčanog ritma koji može ozbiljno uticati na zdravlje srca
Mnogi ljudi ne razmišljaju o svojoj štitnoj žlezdi dok nešto ne krene po zlu. Međutim, postoji jaka veza između bolesti štitne žlezde i atrijalne fibrilacije (AFiB), poremećaja srčanog ritma koji može ozbiljno uticati na zdravlje srca.
Razumevanje simptoma i blagovremena dijagnoza su ključni za očuvanje zdravlja - piše N1.
Štitna žlezda i srce - kako su povezani?
Štitna žlezda je mala žlezda koja se nalazi na prednjem delu vrata. Obavlja naizgled jednostavan zadatak - proizvodi hormone - ali ima snažan uticaj na celo telo.
Ona kontroliše koliko brzo vaše telo radi, uključujući i vaš srčani ritam.
Preaktivna štitna žlezda (hipertireoza) znači da vaše telo proizvodi više hormona nego što mu je potrebno. To je kao da vam je unutrašnja papučica gasa pritisnuta – srce vam brže kuca, metabolizam se ubrzava, a telo je stalno na ivici.
Ako uzimate hormonsku terapiju za smanjenu aktivnost štitne žlezde ili nakon što vam je štitna žlezda uklonjena, previše uzimanja takođe može ubrzati vaš puls.
Brz puls može dovesti do fibrilacije predsrčane fibrilacije (AFiB), stanja u kojem gornje komore srca drhte, smanjujući sposobnost srca da pumpa krv. AFiB povećava rizik od moždanog udara, zbog čega je važno da ga ne ignorišete.
Koliko su česti AFiB i bolesti štitne žlezde?
Iako hipertireoza nije najčešći uzrok AFiB, ljudi sa preaktivnom štitnom žlezdom imaju znatno veći rizik.
Ovaj rizik se povećava sa godinama, posebno nakon 60. godine. AFiB je najčešći srčani problem kod ljudi sa hipertireozom.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju
Hipertireoza može izazvati:
nervozu, anksioznost, razdražljivost
ubrzan ili nepravilan rad srca
povećano znojenje
nesanicu
tremor u rukama i prstima
oticanje vrata
umor
slabost mišića
nagli gubitak težine
promene u menstrualnim ciklusima.
Kod starijih osoba, simptomi mogu biti manje očigledni i više ličiti na depresiju.
Simptomi AFiB mogu uključivati:
nepravilan, ubrzan ili ubrzan rad srca
bol u grudima
konfuziju
vrtoglavicu
umor i slabost
kratkoća daha
teškoće sa fizičkom aktivnošću
povećano znojenje.
Kada posetiti lekara?
Ako primetite simptome AFiB ili hipertireoze, obratite se svom lekaru. Ako imate jake bolove u grudima, odmah idite u hitnu pomoć, jer to može biti znak srčanog udara.
Koji su testovi potrebni?
Testovi potrebni za štitnu žlezdu:
testovi krvi za TSH, T3 i T4
dodatni testovi ili snimanje po potrebi.
Testovi potrebni za atrijalnu fibrilaciju:
EKG
ehokardiogram
test opterećenja
rendgenski snimak grudnog koša.
Lečenje
Cilj atrijalne fibrilacije je kontrola srčanog ritma i sprečavanje moždanog udara.
Mogući tretmani uključuju beta blokatore, blokatore kalcijumovih kanala, digoksin i lekove za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka kao što su varfarin, apiksaban, dabigatran ili rivaroksaban.
Lečenje hipertireoze je dvostepeno:
Antitiroidni lekovi smanjuju proizvodnju hormona i obično donose poboljšanje u roku od dve nedelje.
Ablacija štitne žlezde – jedna doza radioaktivnog joda uništava žlezdu, nakon čega sledi terapija zamene hormona; kod nekih ljudi, uklanjanje štitne žlezde može sprečiti atrijalnu fibrilaciju.
