Sombor.info

Odbornici Skupštine Grada Sombora na današnjoj sednici doneli su odluku da Đurđevdan bude gradska slava.

Odbornici su podržali inicijativu koju je uputila Srpska čitaonica „Laza Kostić“. Predlog Srpske čitaonice je da slava grada Sombora bude Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan (6. maj).

Domaćin slave biće gradonačelnik, a slava se praznuje radno, uz crkvene obrede i naučne, sportske i kulturno – umetničke manifestacije.

Sa digitalnom objedinjenom ulaznicom za nekoliko ustanova kulture Sombor nastavlja da promoviše održivi turizam

Turistička ponuda grada Sombora dobila je i svoju digitalnu, virtuelnu verziju. Na nedavnom Sajmu turizma predstavljen je „Sombor siti kard”, to jest digitalna objedinjena ulaznica koja uz popust omogućava da se poseti nekoliko najznačajnijih turističkih mesta u gradu.

Zdenka Mitić, direktor Turističke organizacije grada Sombora, kaže da je na ovaj način objedinjena ponuda za ulazak u Gradski muzej, te u Muzej podunavskih Švaba, Galeriju „Milan Konjović”, poseta pčelarskom domu u Bačkom Monoštoru i obilazak najveće slike kod nas, rad Ferenca Ajzenhuta „Bitka kod Sente”, koja je postavljena u većnici u sedištu gradske uprave.

Kupovinom karte ostvaruje se popust prilikom posete jednom broju ugostiteljskih objekata u gradu i okolini. Zainteresovani turisti ponudu za „Sombor siti kard” mogu da pronađu na internet adresi turističke organizacije Srbije, da ulaznice kupuju onlajn i čuvaju u svom telefonu i na taj način obilaze znamenitosti u gradu.

„Ideja je bila da se ponuda objedini a pristup olakša. Ovom digitalnom karticom mi nastavljamo da promovišemo održivi turizam, i Sombor je upravo pilot-područje za dobijanje sertifikata o održivom turizmu, što znači da se pridržavamo svih 17 ciljeva održivog razvoja koje su propisale Ujedinjene nacije”, kaže Mitić.

Naredni korak biće autdor kartica, koja će sadržati ponudu za posetu prirodnim lepotama i promovisati aktivni turizam. Mitić ističe da su dosledni u svom opredeljenju za održivi, ili što bi, u duhu našeg jezika bio domaćinski turizam, te ni na Sajmu turizma nisu podelili nijedan flajer niti ponudu na papiru, ali su doneli ono po čemu je ovo područje poznato – hranu i vino. Posetiocima štanda nudili su pristup somborskim lokacijama kroz kju-ar kodove ili kroz virtuelne naočare, što je jedan od načina na koji žele da privuku posetioce da i uživo prošetaju Somborom.

Za bački grad vezuje se mirniji ritam života, u ponudi se ističu vezanost za tradiciju, ali, kako kaže Mitić, to nije nespojivo sa savremenim digitalnim predstavljanjem.

„Verujemo da je to dobitna kombinacija. Ubrzani ritam života i mogućnost da se informacije o svemu dobiju odmah na svojim uređajima, pretpostavljaju i potrebu turista i posetilaca da brzo rešavaju pitanja logistike i organizacije. Onima koji žele da nas posete mi nudimo brzu informaciju i laku dostupnost. S druge strane, kada dođu ovde, pruža im se sve ono što očekuju od odmora, pitominu, mirnoću, opuštenost, domaćinski odnos prema svakom posetiocu”, kaže Mitić.

Izvor: politika.rs

U Velikoj sali zgrade Županije danas je održana 29. sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 9 tačaka dnevnog reda.

Između ostalog, usvojena je Odluka o angažovanju eksterne revizije završnog računa budžeta Grada Sombora za 2023. godinu.

Odbornici su na 29. sednici Skupštine grada doneli Odluku o slavi grada Sombora na osnovu inicijative koju je uputila Srpska čitaonica „Laza Kostić“. Predlog Srpske čitaonice je da slava grada Sombora bude Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan. Domaćin slave će biti gradonačelnik, a slava se praznuje radno, uz crkvene obrede i naučne, sportske i kulturno – umetničke manifestacije.

Pored toga, usvojena je Odluka o usvajanju Regionalnog plana upravljanja otpadom za Grad Sombor i Opštine Apatin, Kula, Odžaci i Bač. Takođe, usvojen je i Predlog programa korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine grada Sombora za 2024. godinu, a prema programu opredeljena su sredstva u iznosu od 19 miliona dinara za potrebe: monitoringa stanja životne sredine na teritoriji grada Sombora, sufinansiranja aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine putem konkursa, informisanja i objavljivanja podataka o stanju i kvalitetu životne sredine, edukacije i jačanja svesti građana o potrebi zaštite životne sredine, sadnje zelenila u gradu i drugo.

Odbornici su na 29. sednici Skupštine grada imenovali Radeta Vukelića za v.d. direktora JKP „Zelenilo“ Sombor, te odlučivali o nekoliko imovinsko – pravnih predmeta, izbora i imenovanja.

Magična komedija u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, 17. marta, u 18.00 časova.

Ulaznice po ceni od 800 dinara možete obezbediti na biletarnici Kulturnog centra od utorka, 5. marta.

Broj biletarnice: 069/56-22-560

Radno vreme biletarnice:
utorak i sreda: od 10.00 do 13.00 časova
četvrtak, petak i subota: od 15.00 do 20.00 časova

Predstava je zasnovana na vrhunskoj magiji i kvalitetnom humoru!

Strahinjin jedinstven interaktivan pristup omogućiće deci da budu mađioničari na sceni, a na kraju će dobiti i magični poklon!

Od prvog do poslednjeg minuta i starija i mlađa publika će sedeti ivici stolice i bez daha gledati iluzije u kojima nikada neće znati šta će se desiti sledeće!

ILUZIJE I EFEKTI: Videćete teleportaciju predmeta, opasne trikove kao što su hvatanje metka u letu, oslobađanje iz lanaca, čitanje misli, trik sa 100 rubikovih kocki, kao i Strahinjinu čuvenu tačku levitacije predmeta. Pred vašim očima će padati sneg, leteće vatrene kugle, a novčanica nekoga iz publike će se pretvoriti u 100 evra. Naravno pored svega ovoga čeka vas još mnogo iznenađenja!

Danas i sutra na programu vanredno (23) kola Mozzart Bet Prve lige Srbije u fudbalu.

Fudbaleri Tekstilca će za narednog rivala imati sastav Grafičara. Oba tima su odlično otvorila prolećni deo. Ekipa iz Odžaka je nakon remija u Leskovcu minimalno porazila RFK Novi Sad 1921, dok je Grafičar na opšte iznenađenje dobio vodeći dvojac lige.

Prošle nedelje minimalno su porazili ekipu Inđije Toyo Tores, dok su za proteklog vikenda golovima Babacara i Stojanovića slavili usled Karaburme nad vodećim OFK Beogradom.

Jedan od derbija vanrednog kola sudiće Mladen Jakovljević iz Ljiga. U poslu će mu pomagati Milan Nedeljković (Užice) i Goran Šain (Vršac), dok je četvrti sudija Miroslav Miletić iz Gornjeg Milanovca. Delegat susreta je Velibor Novović, a posmatrač Zoran Šipčić. Utakmice se igra u terminu od 14 časova.

U ostalim mečevima ovog vanrednog kola sastaju se: OFK Beograd – Inđija Toyo Tires, RFK Novi Sad – Kolubara, Dubočica – Radnički (SM), Radnički (NB) – Smederevo 1924, Jedinstvo – Mladost Gat, Metalac – Vršac, Sloboda – Mačva.

Izvor: somborsport.org

Mnogi ljudi širom sveta suočavaju se sa usamljenošću, ali to je tema o kojoj se, nažalost, često govori u tišini. Često se misli da je usamljenost rezervisana samo za starije ljude ili one koji nemaju nikog oko sebe.

Međutim, istina je da usamljenost može uticati na svakoga, bez obzira na godine, pol ili društveni status. To može biti rezultat fizičke udaljenosti od voljenih, gubitka prijatelja ili porodice ili nedostatka dubokih emocionalnih veza. Ali da li ste znali koja je zemlja najusamljenija na svetu? Prema najnovijim istraživanjima, to je Švedska, a čak 47 odsto njenog stanovništva živi u samačkim domaćinstvima, što rezultira nedostatkom dubljih međuljudskih veza i osećanjem usamljenosti.

Na samom vrhu liste najusamljenijih zemalja na svetu 2023. je Švedska, ali nemojte odmah pomisliti na melanholiju ili tugu. Razlog za ove iznenađujuće podatke leži duboko u temeljima švedskog društva – stabilnom sistemu socijalne zaštite. Ova skandinavska zemlja već godinama napreduje zahvaljujući neverovatno pristupačnim stanovima za jednu osobu, prenosi Putnikofer.

Iako su stanovi često postali nedostižan luksuz u današnjem modernom društvu, istraživanja pokazuju da su dostupni većini ljudi u Švedskoj. Uz mnoštvo pristupačnih opcija, skoro polovina stanovništva živi sama. Prema podacima Statistics Brain, čak 47 odsto švedskih domaćinstava čini samo jedna osoba, što je čak 20 poena više od Kanade, koja je na drugom mestu među najusamljenijim zemljama na svetu.

Ovaj fenomen nije samo statistička anomalija, već odraz duboko ukorenjenih vrednosti švedskog društva. Individualnost, autonomija i nezavisnost su vrline koje se vrednuju i podržavaju u društvenom sistemu. Dakle, sam život u ovoj skandinavskoj zemlji nije stigmatizovan i često je izbor i rezultat slobodne volje pojedinca.

Međutim, rezultati ovog istraživanja zabrinuli su švedske vlasti, koje su poslednjih godina uvele koncept kolektivnog stanovanja zbog sve veće izolacije svojih građana. Jedan od njegovih ključnih elemenata su tzv „kollektivhus” ili zajedničke kuće. Ove zgrade obično sadrže nekoliko stanova, ali imaju zajedničke prostore kao što su kuhinja, dnevni boravak, teretana, vešeraj, bašta ili čak radionica. Ideja je da se stanovnicima omogući da dele resurse i prostor, što doprinosi stvaranju zajednice koja je povezana i gde ljudi podržavaju jedni druge.

Ljudi koji žive u takvim zajednicama često se angažuju jedni sa drugima u aktivnostima kao što su zajedničke večere, radionice ili volonterski projekti. Ovo jača veze među ljudima i doprinosi osećaju pripadnosti zajednici. Pored toga, kolektivno stanovanje u Švedskoj često ima ekološku dimenziju. Deljenje resursa kao što su prostor, električni uređaji ili vozila smanjuje potrošnju i doprinosi održivom načinu života. Takođe, zajedničke bašte omogućavaju stanarima da održivo uzgajaju sopstvenu hranu.

Neobična kampanja protiv samoće: „Pozdrav komšijama, jednostavan pozdrav može nekome da ulepša dan“
Na severu Švedske zime su veoma hladne, a dnevna svetlost je smanjena na samo nekoliko sati, što kod mnogih stanovnika pojačava osećaj usamljenosti. Upravo zbog toga su gradske vlasti u gradu Lulea pokrenule kampanju za borbu protiv usamljenosti tokom hladnih i mračnih meseci. Oni podstiču ljude da jedni drugima kažu „zdravo“ i ovim malim pozdravom ulepšaju dan i sebi i strancu. Kampanja Säg hej! (u prevodu „pozdravi“) se reklamira na posterima, u autobusima, a radionice se održavaju u školama. Njen cilj je da ublaži društvenu izolaciju.

Za razliku od zemalja Mediterana ili Amerike, Šveđani ne mare previše za neobavezne razgovore sa strancima. Dok je u mnogim kulturama mali razgovor, neobavezni razgovor o nevažnim temama sa ljudima koje poznajemo površno, deo normalnog ponašanja, Šveđani ne vole takozvanu „malu priču“.

Štaviše, oni ga preziru. Oni smatraju da je svrha razgovora razmena korisnih informacija, a pošto ćaskanje nije to, ne vide smisao u tome. Utoliko je neobičnija kampanja pokrenuta u Luleou. Ohrabrivanje ljudi da jedni drugima kažu „zdravo“ ili „dobar dan“ bilo bi suvišno i ismejano u nekim zemljama, ali Šveđane bi zaista trebalo ohrabriti da to učine.

Kampanja Sag hej!, piše The Guardian, ima za cilj da stvori prijateljskiji grad ohrabrujući ljude da imaju male, ali značajne društvene interakcije. Nedavno istraživanje pokazalo je da se čak 45 odsto ljudi od 16 do 29 godina u Luleu oseća usamljeno. Među starijima od 85 i više godina ta brojka je bila niža, 39 odsto među ženama i 26 odsto među muškarcima. Uzbunu je podigla činjenica da se mladi najviše bore sa usamljenošću, a zimska sezona, kada je manje aktivnosti na otvorenom i društvenih dešavanja i okupljanja, bila je idealna prilika da se pokrene kampanja koja bi mogla pomoći ljudima.

Izvor: n1info.rs

Imate li razloga za zabrinutost i kada treba da odvedete mačku kod veterinara?

Ako imate mačku kao kućnog ljubimca, onda ćete znati da je vaš mačji prijatelj sposoban da vam pokaže sve vrste ponašanja, u svakoj prilici.

Postoji mnogo pozitivnih signala koje vaša mačka šalje da biste znali koliko je vezana za vas, ali neki bi mogli da budu potpuno drugačije prirode.

Jedan od njih je drhtavica, lako prepoznatljiva manifestacija kod mačaka.

Mogući uzroci drhtavice kod mačaka

Postoje različiti razlozi zbog kojih vaša mačka može da drhti u bilo kom trenutku. Drhtanje je reakcija tela koja može zavisiti od sledećeg:

Strah: svi smo čuli izreku „drhti od straha“. Čini se da čak i mačke to znaju jer mogu da drhte ako se uplaše.

To su okolnosti koje se obično dešavaju u okruženju u kojem se mačka ne oseća potpuno prijatno. Jedan od najčešćih slučajeva je onaj kod veterinara. Mačka se plaši i zato drhti.

Tremor može biti praćen intenzivnim mjaukanjem, ali i agresivnim ponašanjem

Hladnoća: ne tolerišu sve mačke hladnoću i mogu da drhte kada temperature padnu, posebno ako rasa ima malo ili nimalo krzna poput mačke sfinks. I u ovom slučaju, tremor se javlja zajedno sa drugim znacima, prenosi Klix.ba.

Mački je hladno ako je letargična i skoro nikada ne napušta izvore toplote koji se nalaze u kući. Spavaće u blizini radijatora, peći, kamina ili će pokušati da se zavuku ispod pokrivača.

Zapamtite da su starije mačke sklonije hladnoći

Bolest: mačka koja drhti može da bude bolesna. Tremor je simptomi mnogih mogućih bolesti koje treba dalje istražiti.

Među njima se izdvajaju neurološke patologije, bolesti bubrega i intoksikacije.

Istraživanje uzroka drhtanja je prva stvar koju treba da uradite da biste razumeli svoju mačku i njeno mentalno i fizičko stanje.

Razgovarajte sa svojim veterinarom da biste isključili ozbiljne komplikacije.

Ne pijete kafu šest sati pre spavanja, isključili ste sve uređaje, zamračili sobu, isključili grejanje, ali i dalje ne možete da zaspite? Možda zanemarujete određene aspekte svoje ishrane, kažu stručnjaci za spavanje.

Lekari su za „HuffPost“ podelili listu namirnica koje svako ko pati od nesanice treba da izbegava.

To su sledeće namirnice:

– začinjena hrana

– pica (ili bilo šta sa paradajzom)

– pljeskavice

– sladoled

– mleko

– aromatizovana voda (ako sadrži kofein)

– čaj od nane

Šta jesti umesto „zabranjene“ hrane?

Držite se složenih ugljenih hidrata bogatih vlaknima kao što su smeđi pirinač, sočivo, hleb od celog zrna pšenice, zajedno sa nemasnim proteinima poput piletine i ribe.

„Sve ove namirnice su prijateljske za digestivni trakt, što znači i bolji san“, objasnio je dr Raj Dasgupta.

Tajming je takođe važan. Što je bliže spavanju, obrok bi trebao biti manji. Noćna užina treba da bude ispod 300 kalorija.

„Šaka orašastih plodova je dobra užina jer sadrži vlakna i nezasićene masti“, savetuje dr Abhinav Sing, prenosi Index.hr.

Najveći greh je onaj prema starim roditeljima i nemoćnom detetu, zato budite posebno pažljivi prema najdražim ljudima.

9 načina na osnovu kojih povređujemo naše roditelje, a da toga nismo ni svesni:

1. Osnovali smo porodicu. Imamo decu, posao, obaveze. Život teče i po nekad prođe i po dve nedelje a da se ne setimo da pozovemo roditelje. Nekad prođe i godina dana a da ne odemo do njih i obiđemo ih. Vodite računa, ako danas ne odete do njih, možda će sutra biti kasno.

2. Kažemo stvari koje ih vređaju

Evo nekoliko fraza kojima vređamo naše roditelje: “Mrzim te”, “Dosadan/na si”, “Prestani da se žališ”, “Prestani da me zoveš” i td.

Zapitajte se samo da li biste voleli da se vaše dete vama obraća ovim rečima?

3. Izvini majka, nemam sad vremena

Izbegavanje redovnih poseta majci - osim ako ne živite veoma, veoma daleko, odgađanje viđanja, pronalaženje milion i jednog razloga zašto ne možete da dođete u najmanju ruku je bedno. Nekad će vam zameriti, ali najčešće neće jer se pomirila s tim da više ne zauzima važno mesto u vašem životu. Shvata da vam je bitnije da popijete piće s nekim nego kafu s njom. Ona ne može da ponudi trač, uzbuđenje, neku ljubavnu priču, ogovaranje i tranžiranje vaših "neprijatelja". Iako njena uloga realno nije završena, vi ste je završili bez razloga. Ne postoji dovoljno dobar izgovor da ne obilazite majku i da stalno nemate vremena. Ma imate ga napretek, samo ne za nju. Odabrali ste da zaboravite kako je ona uvek imala vreme za vas, čak i kad joj nije bilo ni do čega i kada je i sama mogla da se izvuče. Navucite najsrećniji osmeh i otiđite kod nje najmanje jednom nedeljno. Biće zabeleženo kao plus tamo gde se broji - u srcu i duši.

4. Ne pomažete ih finansijski

Većina penzionera u Srbiji živi na ivici siromaštva. Ukoliko nemate dovoljno novca da im pomognete finansijski, onda možete da im odnesete hranu, kupite drva i td. Oni su vaša obaveza, kao što ste vi do juče bili njihova.

5. Ne poštujete ih i nikada im se niste zahvalili

Smatra se grehom ako precenjujemo sebe, a podcenjujemo druge. Najviše dugujemo majci koja nam je podarila život.

Za šta se nikad ne izvinjava?

6. Krijemo informacije o svom privatnom životu od roditelja

Ako prečesto izgovarate rečenicu: “Mama, to nije tvoja stvar!” onda negde sigurno grešite. Ne morate ulaziti u detalje, ali svoje roditelje morate obavestiti o osnovnim detaljima iz svog života.

7. Nismo strpljivi sa njima

Oni zaslužuju najviše strpljenja od nas. Upamtite: oni su vas učili kako da hodate, jedete, pričate, vozite bicikl, plivate…. Koliko su samo strpljivi bili…

8. Ne čuvate sećanje na njih

Fotografišite ih koliko god možete. Kada se smeju, kada su tužni, kada razmišljaju, grle svoje unuke… Sutra će vam ostati samo te fotografije..

9. Tretirate ih kao da su mala deca

Oni nisu deca i imaju više životnog iskustva od vas. Poštujte ih, i poštujte njihove odluke.

Izvor: direktno.rs

Krečenje prosečnog stana od 60 kvadrata, odnosno 180 kvadrata površine zidova i plafona, čak deset puta jeftinije može vas koštati ako umesto molera-profesionalca odlučiti da stvar uzmete u svoje ruke!

Krečenje stana od strane ukućana, umesto angažovanja molera profesionalaca čija je cena rada sve viša poslednjih godina, uopšte nije tako redak slučaj, pogotovo ako se u tome poseduje osnovno iskustvo i ako je reč o običnom krečenju, koje ne zahteva neke dodatne radove. Jer, kao što smo već pisali, samo za „ruke“ majstora bez materijala, zavisno da li živite u unutrašnjosti Srbije ili Beogradu, za prosečan stan od 60 kvadrata treba vam od 180 do 360 evra!

Mnogima je to veliki finansijski udar na kućni budžet, drugi neće imati strpljenja da čekaju na dolazak molera ili žele da im stan bude sveže okrečen što pre, pa u tom slučaju ostaje vam varijanta – sam svoj majstor. Međutim, pre nego što pristupite radu, najpre je neophodna nabavka materijala.

Cena materijala zavisi da li krečite polu ili disperzijom

Pre svega, treba da se odlučite da li želite stan da okrečite poludisperzijom ili disperzijom. Poludisperzija, kako objašnjavaju profesionalci, predstavlja neku vrstu „nacionalne klase“ u svetu krečenja. U pitanju je najmanje kvalitetna boja, ali je njena cena najpristupačnija. Poludisperzije nisu otporne na vodu, što će reći da fleke na zidovima, nastale nakon farbanja, ne možete obrisati vlažnom krpom.

Za krečenje površine od 180 kvadrata trebaće vam dve kante od po 15 litara ove boje i još pet litara. Zavisno od toga za kojeg proizvođača se odlučite, računajte na izdatak od 1.599 do 2.499 dinara po kanti, što su i najčešće cene poludisperzije.

Dakle, ako se odlučite za najjeftiniju varijantu, 35 litara ovog materijala će vas koštati 3.731 dinar.

Sam svoj majstor i velika ušteda

Trošak materijala, kao početne stavke za krečenje “u sopstvenoj režiji”, raste ako se odlučite, umesto poludisperzije, za disperziju. Disperzivne boje, navode moleri, osetno su kvalitetnije od poludisperzivnih, pa su i skuplje. Otpornije su na vodu, tako da se zid može prebrisati vlažnom krpom, a moguće ih je tonirati do dobijana najrazličitijih nijansi boje, od pastelnih do punih intenzivnih tonova.

Što se tiče količine, za 180 kvadrata trebaće vam dve kante od po 15 litara, a cena se, zavisno od proizvođača, najčešće kreće od 4.000 do 5.000 dinara po kanti. Dakle, minimalni trošak ovog materijala je 8.000 dinara.

Odlučili se za poludisperziju ili disperziju, dobili ste u osnovi belu boju za farbanje. Želite, međutim, da vam zidovi budu u nekoj boji. Zavisno da li se odlučite za neku osnovnu boju iz palete tonova koja će vam biti ponuđena prilikom kupovine farbe, ili za pune ili jarke tonove, poput narandžaste ili ljubičaste, to će vas dodatno koštati od 50 do 500 dinara po kanti. Prodavci farbi za krečenje kažu da kada je u pitanju toniranje, dodatni trošak najčešće iznosi 150 dinara po kanti.

Pre krečenja, zaštitite podove i nameštaj

Nabavili ste materijal, nameštaj „skupili“ i vreme je da ga zaštitite folijama koje ste takođe kupili. Za stan površine 60 kvadrata trebaće vam pet takvih folija, čija se najčešća cena kreće od 70 do 100 dinara, tako da minimalan trošak za zaštitu nameštaja iznosi 350 dinara. Uz ove, potrebna vam je i podna folija, čija je najčešća cena 500 dinara. A uz nju, s obzirom da se ne možete osloniti samo na silu gravitacije da ona stoji besprekorno, a i kretaćete se po njoj, potrebne su vam i trake kojima ćete ih zalepiti, a to za ovu površinu iznosi još 400 dinara.

Krečenje može da bude i zabavno!
Što će reći, za zaštitu podova i nameštaja u najjeftinijoj varijanti će vam trebati 1.250 dinara.

„Bez alata nema zanata“, ali i ta nabavka košta

Sve ovo ste kupili i odlučili da pristupite krečenju, ali u finansijski najnepovoljnijoj varijanti ste postali svesni da nemate ništa od alata. Otvorite novčanik onda za sledeće stavke.

Najpre će vam trebati četka, a raspon cena za ovu vrstu alata izuzetno varira, od 150 dinara za one za jednokratnu upotrebu, do 1.000 dinara za četke koje koristi većina profesionalaca. Po rečima prodavaca molerskih materijala i alata, većina amatera se odlučuje za četke od 300 dinara, pa ćemo pretpostaviti da ćete se odlučiti za njih.

Trebaće vam, naravno, i valjak, a njihova cena, opet zavisno da li su za jednokratnu upotrebu ili kvalitetni, kreće se od 200 do svih 2.000 dinara. Valjak koji će vam „završiti posao“, preporučuju trgovci, košta 500 dinara.

I tu nije kraj kada je u pitanju izdatak za molerski alat. Čak i da imate visinu Bobana Marjanovića, za farbanje plafona će vam trebati teleskop, koji se najčešće koristi sa valjkom. Cena ove dodatne molerske opreme kreće se od 200 do 2.700 dinara.

Kad saberemo ove tri stavke, minimalno izdvajanje za alat će vas koštati 550 dinara, ali ako baš želite da izbegnete nerviranje i da upotrebite iole kvalitetan alat, onda za krečenje „u sopstvenoj režiji“ ipak pripremite 1.100 dinara za četku, valjak i teleskop.

Biti „sam svoj majstor“ deset puta jeftinije nego cena profesionalca

Sve u svemu, najjeftinija varijanta za materijal, zaštitu i alat krečenja stana od 60 kvadratnih metara po sistemu „sam svoj majstor“ je 5.531 dinar. Međutim, kako kažu i moleri i prodavci njihove opreme, domaćini koji sami kreče svoj stan, ipak ne idu na uštedu u tom nivou i za materijal, zaštitu i alat u proseku izdvajaju 100 evra, što je opet deset puta manje od sadašnje cene krečenja takvog stana ako angažujete profesionalca!

Napominjemo da se ovaj troškovnik tiče najobičnijeg krečenja, bez dodatnih intervencija kao što su struganje, popunjavanje pukotina ili gletovanje, gde se ipak ne možete u potpunosti osloniti na tutorijale sa Ju-Tjuba-a.

Izvor: blic.rs