Sombor.info

Život na salašu nije lak, ali je za one koji žive na njemu nezamenljiv... Jedan od zaljubljenika u salašarski način života jeste i Jovan Ćurić iz okoline Sombora, koji je veliki ljubitelj životinja, a koje neretko spasava kada budu povređene u divljini.

Od desetak vrsta ptica i živine, zečeva i ovaca koje uzgaja na salašu, za Jovana Ćurića iz Bilića paunovi su najveća ljubav. Raskošne rajske ptice jarkih boja krase njegovo imanje, mada, kako on kaže, repove još ne šire u lepezu, jer nije sezona parenja. Jovan je poznat po tome što neretko spasava divlje povređene životinje i ptice, a jedan od njih bio je i golub Radoje.

"Radoje je ispao iz gnezda, kada sam ga našao, odmah sam ga zbrinuo da ga ne bi pojeo šakal, lisica ili neka vrana. Othranio sam ga i negovao, ali sada kada je porastao, malo mi pravi probleme po komšiluku, ulazi u sobe... Nemiran je, hoće da nađe ženku, dovodio je čak neku na čardak, ali ona je pobegla, ostavila ga i otišla. Više puta sam spasavao i lanad, koja budu povređena ili zgažena. Pokušavam da ih povratim i spasem, nekad uspem, a nekad uginu. Lane se najčešće krije u detelini, pa kosilicom bude povređeno... ili zaluta. Trudim se da ih sve zbrinem, nekad mi i komšije dojave da su naišle na povređene životinje", rekao je Jovan Ćurić Paun.

Jovan je lovac i strastveni strelac. Takmiči se u gađanju glinenih golubova. Izlaže svoje paunova na sajmovima peradarstva. Rano ustaje i sve stiže. Voli oranje u polju i hranjenje životinja. Mir i slobodu svog salaša ne bi zamenio ni za šta drugo!

Izvor: RTV

Šta bi se dogodilo kad bi Zemlja iznenada prestala da rotira oko svoje ose, a atmosfera ostala nepromenjena?

Henri Rajh, tvorac obrazovnog “Jutjub kanala” “Minutfizika” i autor Rendal Manro, kreator sajta XKCD, objasnili su putem animacije u okviru svoje serije “Šta ako?” dešavanja koja bi usledila ako bi Zemlja i svi zemaljski objekti, kako je precizno glasilo pitanje, odjednom prestali da se okreću, a atmosfera zadržala svoju brzinu.

Ako Zemlja stane a vazduh ne, on bi se iznenada kretao iznad površine 470 metara u sekundi, navodi se na snimku i dodaje da je, radi poređenja, supersonična brzina 343 m/s.

Snažni vetrovi trajali bi svega nekoliko minuta blizu površine pre nego što ih trenje sa tlom ne uspori. Ali, u tih par minuta bukvalno bi sveli sve ljudske objekte na ruševine, čak i strukture dovoljno snažne da prežive vetrove bile bi u problemu.

Suštinski, vetrovi bi bili toliko katastrofalni da bi skoro sav život na Zemlji bio iskorenjen.

A to je samo početak. Tada bi stvari ostale zanimljive, piše Laughinsquid.com.

Oni ljudi koji rade ili se kriju pod zemljom verovatno bi ostali bezbedni – bar inicijalno – ali potpuno odsečeni od spoljnog sveta.

Okeani bi se raspršili, a dužina dana morala bi da se ponovo definiše iako bi Mesec i dalje pratio svoje mesečne cikluse.

Ukoliko bi Zemlja potpuno prestala da se okreće, normalni ciklus dana i noći bi se okončao.

Sunce ne bi potpuno prestalo da se kreće po nebu, ali bi mnogo usporilo. Dok bi nas Zemljina orbita nosila kroz Sunčev sistem u krugu, videli bi izlazak i zalazak Sunca jednom godišnje. Ipak, Zamah atmosferskih vetrova vratio bi se nazad na Zemlju, počevši ponovo da je okreću – veoma polako jer je atmosfera daleko lakša od zemlje.

U odnosu na udaljene zvezde, za jedan krug Zemlje sada bi trebalo oko 3.000 godina da se okonča, navodi se u videu.

Jedan “dan” po orbiti – koji traje godinu – značio bi šest meseci dana i šest mraka. Na dnevnoj strani, površina bi se pržila pod stalnim Suncem, dok bi na noćnoj temperature opale. Iako bi se dužina dana promenila, to se ne bi dogodilo sa dužinom meseca, jer naš prirodni satelit nije prestao da se okreće oko Zemlje.

Pre svega ovog, plimska stila stvorena mesečevom gravitacijom usporila je našu rotacija odvlačeći Mesec u višu orbitu. Nakon toga, mesečeva gravitacija bi povukla Zemlju i veoma, veoma postepeno nas samo malo ubrzala, navodi se na snimku.

Srećom po nas, sve ovo je retoričke prirode.

Izvor: blic.rs

Učenica šestog razreda OŠ „Heroj Janko Čmelik“ iz Stare Pazove, koja je pre dve nedelje donela sekiru u školu kažnjena je sa 20 dana suspenzije sa nastave, a učenik osmog razreda OŠ „Vladislav Ribnikar“ u čijem je rancu pronađen nož bio je prebačen na onlajn nastavu, ali koja će biti konačna kazna, još nije poznato.

Posle incidenta u Staroj Pazovi, kako je prenela Sremska televizija, reagovala je školska uprava i devojčici je određeno odsustvo od 20 dana, a posle tog perioda „postupaće se u zavisnosti od situacije“.

Za učenicu sa sekirom 20 dana suspenzije

Nakon što je učenica šestog razreda OŠ "Heroj Janko Čmelik" prošlog ponedeljka donela nož u školu, školska uprava je reagovala. Njoj je zapravo određeno odsustvo od 20 dana, prenosi Sremska televizija (STV). Taj medij navodi da će se posle toga "postupati u zavisnosti od situacije".

Podsetimo, da je učenica šestog razreda došla u školu sa sekirom u rancu, primetila je dežurna nastavnica koja je sekiru oduzela. Odmah su o svemu obavešteni policija, Centar za socijalni rad, i održani hitni sastanci u školi.

Direktor škole Janko Havran rekao je da su naposletku roditelji obavešteni da nema nikakve opasnosti.

- Sticajem okolnosti, dežurna nastavnica bila je i razredna devojčice. Istog momenta smo zvali i policijsku stanicu, i Dom zdravlja i Centar za socijalni rad koji su se, da ih pohvalim, u roku od nekoliko minuta stvorili u našoj školi i onda smo na taj način i završili ceo taj događaj. Žao nam je što se ovaj događaj uopšte dogodio u Srbiji i što se dogodio u našoj školi, ali smo srećni što smo brzom akcijom svih zaposlenih i policije i Doma zdravlja sprečili da dođe do neke veće tragedije - rekao je ranije direktor škole.

Đak sa nožem bio na onlajn nastavi

Na drugoj strani, posle incidenta u OŠ „Vladislav Ribnikar“, kada je školski policajac pronašao nož u rancu učenika osmog razreda, na sastanku roditelja sa Ljubomirom Pjevovićem, direktorom škole, dogovoreno je da se „đak s nožem“ prebaci na onlajn nastavu, ali i da se na ulazu u školu postavi metal detektor.

Podsetimo, 23. februara školski policajac OŠ "Vladislav Ribnikar" pronašao je nož u rancu jednog od učenika.

- Održan je sastanak saveta roditelja, i tu je direktor objasnio šta se sve desilo u školi. Sada je na policiji da dostave izveštaj da li je učeniku nož podmetnut ili ga je on doneo, i do tada škola ne želi ništa da zaključuje - kaže za "Blic" dobro obavešten izvor iz ove škole.

Komentarišući posledice koje ima ova situacija, izvor iz škole osvrnuo se i na stravičan masakr 3. maja rekavši da se niko nije od toga oporavio.

- Škola već ima užasno puno problema, i zaista nam nije potrebno još. Mi moramo da imamo decu u fokusu - podvukao je za "Blic" izvor.

Nakon što je prošlo skoro dve nedelje od kako je u školi koja se nije oporavila od majskog masakra kod učenika u rancu pronađen nož za koji još uvek nije utvrđeno kako je tu završio "Blicu" je potvrđeno da učenici idu u školu regularno kao i pre incidenta.

- Iskreno, nije mi poznato da li konkretno to odeljenje u kom je učenik kod koga je pronađen nož ide ili ne. Nastava svakako nije prekidana osim tada za učenike koji idu u razred sa učenikom kod koga je pronađen nož. Na sastanku Saveta roditelja i direktora škole bilo je govora o implementaciji novih mera zaštite, ali one će biti postepeno primenjivane - navodi izvor za "Blic".

Otkud detetu u "Ribnikaru" nož u rancu

Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete, ranije je za "Blic TV" govorila o tome da za sada još uvek nema informacije o tome otkud kod učenika OŠ "Vladislav Ribnikar" nož u rancu.

- Oni subjekti koji se bave procedurama vezanim za istragu oko toga kako se našao nož u rancu osmaka rade svoj posao. I onog momenta kad se bude ocenilo šta je definitivno istina, ona će biti dostupna javnosti. Ne možemo ništa kriti kada nam se ovako ozbiljne stvari dešavaju. Kada se dese krizne situacije koje prete da postanu nasilne, moramo biti spremni da znamo šta ko radi u takvim okolnostima, šta je obaveza direktora, nastavnika i kakva je komunikacija sa roditeljima - rekla je ranije Đukić Dejanović gostujući na "Blic" televiziji.

Ona se osvrnula na to da krivicu, pored deteta koje je ponelo nož u školu, snose i njegovi roditelji.

- Takvom oružju nije mesto u školi, u rancu učenika. Ako je dete ponelo nož od kuće, naravno da će tu biti određena sankcija i roditelju. Suština nije samo u sankciji, već da se to dete vrati na kolosek normalnog ponašanja - kaže ministarka.

Ona je dodala da je za to potrebna pomoć psihologa, roditelja nastavnika, drugara, kao i usmeravanje deteta na sport.

Redovno pretresanje ranaca

Janko Havran, direktor OŠ "Heroj Janko Čmelik", tražio je da obezbeđenje u školama bude strožije, ali da to mora da se uredi na nivou države.

- Važno je da se u školi nalazi školski policajac, kao što jeste sada, da bude tu i privatno obezbeđenje, ali i da postoji detektor za metal, da ovlašćeno lice može da pogleda, pretrese torbe učenika - rekao je on za RTS.

Izvor: blic.rs

Nakon dva kruga glasanja, 75 novinarki iz 52 zemlje sveta izabralo je najbolji automobil u 2024. godini. U prvom krugu glasanja učestvovalo je 63 modela, nakon čega su objavljeni pobednici po kategorijama.

Volvo EX30 proglašen je najboljim porodičnim automobilom, BMW Series 5 izabran je za najbolji veliki auto, Kia EV9 je najbolji SUV, Volkswagen Amarok najbolji pikap, a Aston Martin DB12 najbolji premium auto.

Od ovih petoro vozila, novinarke su odabrale model Kia EV9 za najbolji automobil u 2024. godini.

„Ovogodišnji izbor bio je posebno težak zbog jake konkurencije“, rekla je Marta Garsija, izvršna predsednica organizacije koja dodeljuje nagrade, i dodala: „Svaki od finalista imao je dovoljno zasluga da osvoji trofej. Kia EV9 pobedila je svoje suparnike jer je vozilo sposobno zadovolji potrebe većine potrošača.“

Nakon pažljive analize, sudije su velikom većinom dale prednost modelu Kia EV9 kao vodećem izboru u carstvu električnih SUV vozila, koji je prvi te vrste sa sedam sedišta.

Uprkos značajnoj dužini od 5 metara, vozilo se ističe aerodinamikom, što doprinosi njegovim sjajnim performansama. Kia EV9 ima vrhunski dizajn, uključuje naprednu tehnologiju i nudi mogućnosti dvosmernog i ultrabrzog punjenja.

„Kia je razvila veliki SUV s električnim motorom koji se ističe svojom dobrom aerodinamikom, inovativnim dizajnom, visokim nivoom tehnologije i nudi dvosmerno punjenje“, rekla je španska novinarka Sara Soria.

Estonska novinarka Ule Rajasar istakla je još jednu važnu stvar kod ovog automobila: „Veoma prostran, svestran, višenamenski električni automobil. Električni pogon na sva četiri točka je jako moćan, a različiti načini vožnje čine EV9 izvrsnim vozilom i u nordijskoj zimi i na snegu. Testirala sam automobil i na velikim minusima gde se auto ponašao kao normalan luksuzni automobil: brzo se zagrejao, a minusi nisu mnogo uticali na kilometražu. U pitanj u je veliko dostignuće ovog korejskog proizvođača automobila“.

Ova jedinstvena nagrada ima za cilj da prepozna najbolje automobile godine i da glas ženama u automobilskom svetu. Kriterijimi glasanja baziraju se na istim načelima koja vode svakog vozača pri odabiru automobila.

Žiri ne bira „ženski auto“, jer takav ne postoji, a prilikom glasanja za najbolji automobil godine u obzir se uzimaju aspekti kao što su sigurnost, kvalitet, cena, dizajn, lakoća vožnje, prednosti i uticaj na životnu sredinu.

Izvor: danas.rs

U Norveškoj neguju jednu naviku o nošenju obuće koja je na našim prostorima neuobičajena, ali tamo decu tome uče odmalena.

Šta pomislite kad ispred nečijih vrata u zgradi vidite obuću? A šta biste rekli da se tako nešto desi kod lekara ili u nekoj sličnoj ustanovi?

Dok se kod nas na tako nešto uglavnom gleda s podozrenjem, posebno u većim gradovima, u Norveškoj je izuvanje pred ulazak unutra vrlo poželjno i praktično ustaljena praksa.

Dakle, kada ulaze u kuću, Norvežani se izuju i ostave obuću na ulazu. To je znak poštovanja prema domaćinima – da ne bi isprljali kuću.

Posebno zanimljivo je što oni uglavnom svi nose vunene čarapice sa sobom i onda ih navuku kad se izuju, ne traže papuče od onog kod kog su došli.

Takođe, Norvežani decu odmalena uče tome jer je ideja da im usade zdrave navike za ceo život još dok su mali. Toliko su nepokolebljivi u toj svojoj politici „bez cipela unutra“ da je sprovode i u vrtićima u Norveškoj i u osnovnim školama.

Cilj je da se prljavština i bakterije ne unose tamo gde boravimo, a neizvuvanje se, s druge strane, smatra nepristojnim.

Izuvanje cipela je, pre svega, praktično u Norveškoj gde je zbog vremena napolju često blatnjavo ili mokro, s puno snega, i oni ne žele taj nered u svom domu.

Osim toga, većina norveških kuća ima podno grejanje, pa je u čarapama prijatno.

Naravno, u Norveškoj se nećete izuvati kad uđete u restoran, recimo, ali nemojte se začuditi ako kod lekara, zubara ili tatu majstora zateknete obuću na ulazu.

Izvor: nova.rs

Dugi, nalakirani nokti, jaka šminka, neugledna garderoba na osobi koja se bavi patronažom i radi sa novorođenčadima, strogo su zabranjeni i sanitarna inspekcija može da izrekne kaznu zbog toga. Nažalost, u Srbiji je sve više prekvalifikovanog medicinskog osoblja, koje ne samo što ne poštuje ove propise, već rade bez licence, odnosno položenog stručnog ispita, poput Melise Osmanović iz Niša, o kojoj smo već pisali. Neodgovornim ponašanjem i neprofesionalizmom, ove “sestre”, ozbiljno mogu da ugroze zdravlje i život pacijenata, pre svega onih najmlađih.

Biti patronažna, pedijatrijska sestra, je ozbiljan, odgovoran i važan posao, koji podrazumeva rad sa bebama, najosetljivijim pacijentima, a svako ko bez iskustva, znanja i struke pristupa ovom poslu, dovodi ih u potencijalnu opasnost.

Iako bez ustezanja krše propise i protokole, veliki broj prekvalifikovanih medicinskih sestara u našoj zemlji, bave se patronažom, a da prethodno nisu završile Višu školu, nisu imale obavezni staž, niti položile stručni ispit i dobile licencu, koja je za ovaj posao obavezna.

Obavezan sanitarni pregled na šest meseci

“Sve je više organizacija i raznih udruženja koja se bave patronažom, dojenjem, školama za trudnice. Imam utisak da završe neku struku za koju u Srbiji nema posla, i onda kažu, ‘evo baviću se bebama, tu uvek ima šta da se radi’. E pa, ne može baš tako. Nije svako za ovaj posao, a oni koji zaista žele da ga rade, moraju da znaju kako da se obučavaju, koje škole i ispite treba da završe, kako da steknu iskustvo i stručnost”, priča za Nova.rs babica i viša medicinska sestra Dušica Kovačević, direktorka patronaže “Bebi patrola”.

Slučaj Melise Osmanović, koja se na društvenim mrežama predstavlja kao patronažna sestra, objavljuje fotografije i snimke na kojima sa dugim noktima i jakom šminkom povija bebu, reklamira škole za trudnice i svoju patronažu, šokirala je žene koje rade u ovoj struci.

“Svako ko radi kao patronažna sestra, mora da zna osnovne stvari koje se nauče u Medicinskoj školi, a to je da se poštuju uslovi asepse i antisepse, odnosno da zna šta su sterilini uslovi rada. Tu se takođe misli i na izgled sestre, koji mora biti primeren, tačnije higijenski, kako ne bi došlo do infekcije. Svi imamo sanitarne knjižice i odlazimo na sanitarni pregled na svakih šest meseci, dajemo uzorak stolice i radimo briseve, u Zavodu za javno zdravlje. Tamo upisuju u knjižicu kad smo bile i da li poštujemo protokol. U slučaju da nam dođe inspekcija dok radimo, tražiće tu knjižicu u kojoj piše ako smo neki od propisa prekršile i da li redovno idemo na preglede”, objašnjava Dušica.

Ona naglašava da u kućnim uslovima, u kojima obično rade patronažne sestre, nikad nije dovoljno sterilno.

“Uvek postoji opasnost od infekcije kada se obrađuje pupak ili radi bilo šta sa novorođenom bebom. Upravo iz tog razloga, patronažna sestra mora maksimalno da se potrudi da njena garderoba, nokti, frizura, budu uredni, zbog higijene, pre svega. Na sanitarnom pregledu, kada kažete da radite u zdravstvu, podrazumeva se da ne smete da imate gel lak na noktima, to je strogo zabranjeno, kao ni duge nokte. Ne zna se šta je ispod tog laka, a mogu biti gljivice ili ko zna kakva infekcija, koja može ugroziti bebu”.

Kursisti drže škole za trudnice

Osim, patronažnih sestara, kojih je na društvenim mrežama, sve više, postoje i savetnici za dojenje, koji su, ističe Dušica, diskutabilni.

“Oni drže časove, psihofizičke pripreme za porođaj, objašnjavaju ženama kako da doje, a sve su to naučili na jednom kursu od dule, koja tri dana drži obuku, to skupo naplati, da im nekakvu diplomu, i odmah su stručnjaci”, ljutito priča Dušica.

Pre regularne diplome patronažne sestre i dobijanja licence, odnosno upisa u Komoru medicinskih sestara, neophodno je zavriti školu, staž i položiti ispit.

“Posle završene srednje Medicinske škole, sledi visoku ili viša medicinska, koju, iskreno nemaju sve sestre, a potom se mora odraditi staž, koji traje šest meseci. Tačnije buduća patronažna sestra završava staž u trajanju od tri meseca u domu zdravlja, a potom još tri na klinici. Nakon toga se polaže državni ispit i tek onda sledi upis u Komoru medicinskih sestara. Tek kada se ode u Komoru, dobija se licenca za rad. Ko nije upisan u Komoru, znači da nema licencu”, naglašava Dušica.

Ona navodi da su prekvalifikovane medicinske sestre, nažalost, uobičajena pojava u državnim zdravstvenim ustanovama, ali da deo njih, u poslednje vreme, radi privatno.

“Osnivaju udruženja, organizacije u okviru kojih se bave patronažom, dojenjem, trudnicama, iako nemaju stručnost, ni škole za ovaj posao, jer su uglavnom završili samo kurs. Doktorke, koje rade u domovima zdravlja pričale su mi da su za pedijatrijsku ordinaciju tražile sestre i da su se za posao masovno prijavljivale frizerke, manikirke i druge žene koje su se prekvalifikovale, da se bave medicinom, da rade sa decom, što je nedopustivo”, smatra Dušica.

Nadležni ne reaguju na prekvalifikovano osoblje

Međutim, mnogima prekvalifikacija očigledno ne smeta, pa su tako kod samoproklamovane patronažne sestre Melise Osmanović, na desetinama panela učestvovali, kao predavači, eminentni lekari, ginekolozi, akušeri, neonatolozi, pedijatri, dok su skupove finansirali brojni sponzori iz cele zemlje.

“Te žene, koje nisu regularno školovane za medicinske sestre, ne smeju da se bave patronažom. One odlaze u kuće i obrađuju bebama pupčanik, nose ih, kupaju, bave se poslom za koji nisu obučene, a često nemaju sterilne uslove i mogu dovesti život deteta u opasnost. Godinama pričamo o prekvalifikovanim sestrama koje rade sve i svašta, ali niko od nadležnih ne reaguje. Napravljen je propust kad su se akreditovale privatne škole, u kojima se polažu ispiti iz oblasti zdravstva, što je najveći apsurd. Nažalost, nikad nećemo otkriti posledice koje su nastupile radom takvih osoba, jer ljudi o tome ćute, savijaju glavu”, priča za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.

Naglašava da postoje fantomske škole za prekvalifikacije, ali da tu pojavu, očigledno, niko ne može, ili ne želi da kontroliše.

“Ministarstvo zdravlja treba da sastavi pravilnik, u kojem će pisati ko može da se zaposli u državnom zdravstvu, jer privatnici ne primaju prekvalifikacije. Moramo da reagujemo pre nego što se desi neka tragedija. Ako bebom barata osoba koja je neuka, može doći do velikih problema. Pacijent danas treba da pita sestru da li je regularno završila školu ili nije, a kad svoju bebu majka daje u ruke patronažnoj sestri, takođe mora da proveri njeno obrazovanje, licencu, stručnost. U moru raznih incidenata u našem društvu, međutim, niko neće da se fokusira da ovo reši. U bolnici, u kojoj sam nekada bila zaposlena, jedna žena je godinama radila kao čistačica, a sada je babica. Sve je postalo novac i biznis, sve može da se kupi i proda, a pod tom parolom srljamo u propast”, zaključje Ilić.

Podsetimo, buru u javnosti, na društvenim mrežama, ali i u zdravstvenim krugovima, podigla je priča o Melisi Osmanović iz Niša, koja već godinama privatno radi kao patronažna sestra. Ona od 2016. pod okriljem svog udruženja “Kluba za bebe, trudnice i mame”, organizuje panele, škole za trudnice, kurseve o dojenju i odgoju novorođenčadi. Takođe, ženama koje su članice, pričala je o svom poslu u GAK Niš i u privatnoj poliklinici “Lajf Impuls”, dok su direktori ovih ustanova negirali da je ona njihova zaposlena. Ispostavilo se da Melisa nije upisana u Komoru medicinskih sestara, da radi bez licence, ali da njen rad finansijski podržava gradska uprava u Nišu. Do objavljivanja ovog teksta iz niške gradske uprave nisu odgovorili na pitanja Nova.rs o doniranom novcu i saradnji sa Melisom Osmanović.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli podneće krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv šesnaestogodišnjaka iz ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.

Policija je kod jedne napuštene fabrike pronašla više paketića sa oko 66 grama praha za koji se sumnja da je amfetamin i oko 20 grama materije za koju se sumnja da je ekstazi koje je, kako se sumnja, šesnaestogodišnjak tu sakrio.

Takođe, prethodno je u pretresu kuće u kojoj živi, u njegovoj jakni, nađeno oko 10 grama praha za koji se sumnja da je amfetamin i oko tri grama materije za koju se sumnja da je ekstazi.

Izvor: Radio Dunav

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 8. mart

Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala Sombor, organizovaće 29. marta, u Sportskom centru „Soko“ u Somboru, Sajam zapošaljavanja. Kako saznajemo iz NSZ-a, sajam će trajati od 11 do 13 sati, a prijave za učešće poslodavaca mogu se dostaviti do 25. marta.

“Pozivaju se poslodavci koji imaju potrebe za zapošljavanjem novih kadrova da prijave svoje učešće na sajmu i na ovaj način ostvare direktan kontakt sa kandidatima za zapošljavanje. Ova manifestacija se realizuje kao klasičan sajam, poslodavci imaju svoje štandove koje obezbeđuje organizator, a predstavnici poslodavaca obavljaju razgovore sa kandidatima i ujedno prezentuju firmu sa pratećim reklamnim materijalom. Na sajmu se očekuju tražioci zaposlenja svih profila, zanimanja i stepena stručne spreme.Učešće na sajmu je besplatno i ovo je jedinstvena prilika susreta ponude i potražnje na tržištu rada”, saopštili su u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Prijave za učešće poslodavaca na sajmu mogu se dostaviti putem telefona 025/464-013; 025-464-000, ili putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Sajam je otvorenog tipa i na sajam zapošljavanja mogu doći ne samo nezaposlena lica, već i svi oni koji traže promenu zaposlenja ili neki dodatni posao.

Izvor: RadioApatin.com

Službenici Policijske uprave iz grupe za suzbijanje ekološkog kriminala ovih dana su somborskom Osnovnom javnom tužilaštvu podneli krivičnu prijavu protiv 56-godišnjeg odgovornog lica Lovačkog udruženja iz Sonte, zbog postojanja sumnje da je počinio krivično delo neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću i nedozvoljenog trgovanja.

Kako se navodi u policijskoj informaciji, lovac iz Sonte se tereti da je tokom prethodne tri godine u neregistrovanim objektima lovačkog udruženja uzgojio 3.620 fazana čija se vrednost procenjuje na 2.617.000 dinara i prodao ih kupcima u okolini Novog Sada, koji su novac iz ove transakcije uplaćivali na račun lovačkog udruženja u Sonti. Kako je u celu priču „upetljano“ i sonćansko Lovačko udruženje, policija je u svom saopštenju navela da i tom udruženju, kao pravnom licu, takođe sleduje krivična prijava.

Poznavaoce prilika u lovstvu na zapadu Bačke ovakav slučaj nije iznenadio pošto, tvrde, ovo nije usamljen slučaj da se lovačka udruženja upuštaju u ovakav vid kršenja odredbi Zakona o lovstvu i drugih zakonskih akata koji tretiraju uzgoj fazanske divljači.

- Na stranu što se deo lovaca iz Sonte pod, najblaže rečeno čudnim okolnostima, svojevremeno izdvojio iz apatinskog Udruženja koje ima i svoje sekcije za Prigrevicu i Svilojevo, ali ako je sve ovo tačno onda je nesumnjivo prekršen zakon – kaže za „Dnevnik“ sagovornik, lovac iz Apatina, koji je insistirao na anonimnosti. – Naime, za razliku od nekadašnjih vremena, lovačka udruženja ne mogu sama da formiraju klasične fazanerije u kojima bi se ptice razmnožavale, već fazansku divljač moraju da kupuju od registrovanih farmi, nakon čega fazane smeštaju u takozvana prihvatilišta, pojašnjava naš sagovornik.

Prihvatilišta mogu biti pasivna ili aktivna, odnosno kupuju se jedinke dovoljno velike da se nakon aklimatizacije puštaju u lovišta ili se kupuju manji fazani koji se hrane i neguju do uzrasta neophodnog za puštanje u prirodu, priča lovac i citira stručne radove po kojima fazanerija koja radi po zakonu, da bi bila komercijalno isplativa, mora tokom godine da uzgoji najmanje 30.000 fazana.

Izvor: dnevnik.rs