Sombor.info

Na Dečijem odeljenju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, sinoć je održana promocija romana „Pesma o tri sveta“ autora Vladimira Pištala, romanopisca i pripovedača, aktuelnog upravnika Narodne biblioteke Srbije.

Roman vodi velika i hrabra mašta, a radnja romana smeštena je u period prelaska iz 17. u 18. vek i prati zanimljiv put glavne junakinje Ozane kroz tri kontinenta: Evropu, Afriku i Ameriku (Salem, Tunis i Veneciju). Kroz taj put ona stiče mogućnost dubokog razumevanja sveta i ljudi oko sebe.

Roman „Pesma o tri sveta“ dobitnik je nagrade „Beskrajni plavi krug“ i „Dr Špiro Matijević“, a pored autora, o romanu je na promociji govorio i Nenad Šaponja, književni kritičar i književnik.

Holesterol – vrsta lipida, voštane supstance slične masti, koju prirodno proizvodi jetra i koja ima mnoge važne funkcije u telu: stabilizuje ćelijske membrane, podržava proizvodnju određenih hormona i neophodna je za normalan razvoj mozga.

Kada se pomene holesterol, mahom se misli na onaj loš, međutim nije sav holesterol isti. Dve vrste proteina ga transportuju u ćelije i iz njih. Lipoprotein niske gustine (LDL, poznat i kao „loš“ holesterol) doprinosi nagomilavanju masti u arterijama, što može dovesti do srčanih bolesti i potencijalnog moždanog udara. Lipoprotein visoke gustine (HDL, tzv. „dobar“ holesterol) vraća deo holesterola iz ćelija nazad u jetru, koja ga razlaže i izbacuje iz tela.

„O visokom nivou holesterola u krvi uvek treba razgovarati sa lekarom“, kaže doktor Ulrih Laufs, šef kardiološkog odeljenja Univerzitetske bolnice u Lajpcigu.

Koji je najbolji način za snižavanje holesterola?

Laufs ističe da se lečenje odnosi na osobu, a ne na nivo holesterola, pa se moraju uzeti u obzir i svi drugi faktori rizika po zdravlje – poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, problema sa bubrezima ili prekomerne težine.

Stručnjaci upozoravaju da prekomernu težinu ne treba mešati sa hiperholesterolemijom, medicinskim nazivom za visok nivo holesterola u krvi.

„To su različiti problemi, iako se dosta preklapaju. Neki mršavi ljudi imaju visok nivo holesterola, a neki gojazni imaju nizak holesterol“, kaže dr Laufs i dodaje da je visok holesterol često nasledan.

Nakon razmatranja svih relevantnih faktora, donosi se odluka o propisivanju lekova za snižavanje holesterola. Najčešći su statini koji blokiraju enzim potreban jetri za stvaranje holesterola. Uobičajeni neželjeni efekat statina je bol u mišićima. Ali bol u mišićima nije nužno rezultat uzimanja statina, jer je „ionako uobičajeno u srednjim i starim godinama“.

Devet od deset ljudi koji prijavljuju ovaj simptom imali bi bol da ne uzimaju ovaj lek. Ali lekovi nisu jedino sredstvo za snižavanje holesterola.

Doktor En Flek, specijalista nutricionističke medicine, kaže da pravilne promene načina života mogu biti alternativa terapiji statinima, ili barem omogućiti uzimanje niže doze. Pre bilo kakvog tretmana statinima, on preporučuje individualno prilagođene promene načina života, prvenstveno u načinu ishrane.

Ne treba odustati od konzumiranja jaja

Jetra proizvodi oko 80 odsto holesterola u organizmu, a ostatak potiče od namirnica životinjskog porekla, poput jaja, mesa i putera. Specijalista nutricionističke medicine doktorka Mihaela Dol upozorava da je izbegavanje svih namirnica koje sadrže holesterol neefikasno.

„Ako unosite manje holesterola u svoje telo, rigorozno poričući konzumaciju kokošijih jaja, vaše telo će proizvoditi samo više holesterola, jer mu je potreban“, kaže Dol.

Druge promene u ishrani su korisnije. Flek kaže da bi trebalo da uključite rastvorljiva vlakna u većinu svoje ishrane, koja vezuju velike količine holesterola u crevima, smanjujući njegovu apsorpciju u krvotok.

Utvrđeno je da beta-glukan, glavna komponenta rastvorljivih vlakana u ovsenim mekinjama, snižava nivo holesterola. Dijetetičari su izračunali da je potrebno pojesti oko 40 grama ovsene kaše pre nego što se primeti pozitivan efekat. Flek takođe preporučuje povećan unos omega-3 masnih kiselina. Masne ribe i ulje algi su posebno bogate omega-3 masnim kiselinama EPA i DHA, koje su posebno korisne za zdravlje. On dodaje da je važno i unositi što manje transmasnih kiselina, pa je bolje koristiti maslinovo ili repičino ulje umesto suncokretovog ili kukuruznog.

Kao opšte pravilo, dobra je ideja da se „približite“ mediteranskoj ishrani, odnosno povrće, voće, začinsko bilje, orašasti plodovi, semenke, mahunarke, integralne žitarice i maslinovo ulje, uz umerene količine morskih plodova, živine, jaja i mlečni proizvodi. Crveno meso se konzumira samo povremeno.

Ključno je da vaš dnevni unos kalorija bude blizu broja kalorija koje sagorevate, kaže Laufs. Savetuje „da ne pušite“ i da „budete fizički aktivni“.

Nikad nije kasno za ove promene u načinu života. Čak i ako imate više od 70 godina, prelazak na zdravu biljnu ishranu i češće vežbanje mogu imati mnoge prednosti, napominje Dol, te dodaje da je sigurna da bi se mnogi ljudi osećali mnogo bolje kada bi više vežbali, pazili na ishranu i gubili višak kilograma umesto da uzimaju lekove.

Međutim, ako se povišeni nivo holesterola ne smanji uprkos svim naporima koje ste uložili, vreme je da preispitate svoju strategiju, ojačate je ili, u konsultaciji sa lekarom, ipak pribegnete lekovima, prenosi index.hr.

Doskočite stalnom padu energije koji se javlja kod mnogih u ovo doba.

Narcisi su u punom cvatu, dani su duži i svetliji (kao i naše raspoloženje) - ima mnogo toga da se slavi kada se proleće približava. Ipak, ako ste primetili da se borite da ne zadremate tokom dana ili da se mnogo više meškoljite tokom noći, to verovatno nije slučajnost. Promena godišnjih doba često znači i promenu energije, a prelazak sa zime na proleće može uticati na naš san.

"Postoje dve stvari koje treba imati na umu kada razmišljate o svom snu dok ulazimo u proleće: temperatura i svetlost“, kaže Hana Šor, stručnjak za spavanje u "Silentnightu". Obe ove stvari su ključne za dobar san, a čak i male promene mogu da nas izbace iz ravnoteže.

Topliji dani i noći

"Kako dani postaju topliji, svi moramo da budemo svesni uticaja koje će povišene temperature imati na kvalitet našeg sna“, kaže Šoreva. Trenutno je napolju još uvek prilično hladno, ali ako ste nagomilali debelu posteljinu i pidžame tokom duboke zime, možda je vreme da sklonite deo njih.

Primetite li da se pregrevate tokom noći, Šoreva predlaže da je dobra ideja da obratite pažnju na svoju rutinu pre spavanja.

"Naša osnovna telesna temperatura mora da padne za nekoliko stepeni da bismo se dobro naspavali, tako da će sve što podiže temperaturu vašeg tela u okviru vaše rutine, kao što su vežbanje, tople kupke i jedenje pre spavanja, negativno će uticati spavanje", primećuje ona.

Više dnevnog svetla

Više svetlosti potencijalno može da utiče na kvalitet i trajanje našeg sna, tako da je dobra ideja da to uzmete u obzir ako se borite da dobijete dovoljno dragocenih sati sna.

"Treba uzeti u obzi osvetljenje. To ima veliki uticaj na naš cirkadijalni ritam - pokretačku snagu za san", kaže Šoreva.

"Primetićete da vedra jutra mogu da potisnu proizvodnju melatonina (poznatog kao hormon spavanja), čineći da se osećamo budnije. S druge strane, prigušena svetla uveče podstiču naša tela da proizvode hormone spavanja, što nam olakšava da zaspimo. Pogrešno osvetljenje može negativno uticati na vaš cirkadijalni ritam i iako veštačko svetlo može da pomogne da se ovo popravi, prirodno svetlo je najbolje. Razmislite o odlasku u šetnju po jutarnjem suncu, a uveče se odlučite za osvetljenje raspoloženja - ove male promene će vam pomoći da održite dosledan i zdrav raspored spavanja tokom cele godine”, ističe.

Budite se ranije

Ako ste veoma osetljivi na svetlost kada pokušavate da zaspite, ulaganje u roletne ili zavese ili nošenje maske za spavanje može biti od pomoći.

Podesite alarm na 15 minuta ranije. Ovo može izgledati kontraintuitivno, ali navikavanje vašeg tela na postepenu promenu vremena biće mnogo bolje za vaš cirkadijalni ritam (prirodni telesni sat) koji se naglo pomera unazad za ceo sat.

Ustanite i vežbajte na otvorenom, ako je moguće, ili u prostoriji s puno prirodnog svetla ako nije. Ovo će pokrenuti oslobađanje kortizola i učiniti da se vaše telo oseća mnogo budnijim. Ako možete, smanjite unos kofeina tokom popodneva i idite u krevet 30 minuta ranije nego inače – ovo će ponovo pomoći vašem telu da se prilagodi.

Izvor: prva.rs

Baza Port Lokroj na Antarktiku, glavno mesto dobrotvorne organizacije, ponovo zapošljava ljude koji treba da zauzmu pozicije direktora baze, upravnika prodavnice, promatrača divljih životinja i upravnika pošte za sezonu od novembra 2024. do marta 2025.

Sigurno ste nekad maštali da promenite posao. Ok, nije vam loše, ali opet, dosadilo vam je da radite s istim ljudima i slušati iste priče. Svi koji se tako osećaju, a stanovnici su Ujedinjenog Kraljevstva, mogu nešto i da preduzmu po tom pitanju, piše Punkufer.hr.

Naime, UK Antarctic Heritage Trust (ekipa koja se brine o održavanju objekata na Antraktiku) zapošljava nove članove za svoj antarktički tim, a prijave su otvorene za sve UK rezidente.

Da, dobro ste pročitali, posao se nudi na najmanje naseljenom i najhladnijem svetskom kontinentu.

Baza Port Lokroj na Antarktiku, glavno mesto dobrotvorne organizacije, ponovno zapošljava ljude.

Port Lokroj proslavio je 80. godišnjicu prošlog meseca, a izvorno je postavljen kao tajna misija iz Drugog svetskog rata još 1944. godine. Zapravo, to je najstarija stalna britanska baza na Antarktiku.

Ali, mesto nema samo zanimljivu istoriju. Ostrvo na kome se smestio, Gouider, veličine je otprilike fudbalskog igrališta i dom je koloniji posebne vrste pingvina. Godišnje ga poseti oko 15 hiljada ljudi.

Zvuči interesantno? Pa, prema opisu posla, dobrotvorna organizacija traži ljude koji nisu samo strastveni prema Antarktiku, već i koji su otporni, fizički spremni i mogu se pridržavati strogih protokola. Oni koji dobiju posao, moraće da izdrže i 24-satno dnevno svetlo i biti bez tekuće vode pet meseci.

Izvor: n1info.rs

Dilema koju mnogi roditelji imaju jeste trebaju li deca da imaju mobilni telefon i kada im ga treba dozvoliti. Terapeutkinja Sarie Taylor kaže da se roditelji često suočavaju s ovom dilemom jer i druga deca imaju mobilne telefone ili jednostavno žele da ih deca koriste jer su sigurniji kada deca počnu da izlaze sama.

Ipak, postoje određene stvari koje treba uzeti u obzir.

„Važno je prie svega priznati da je svako dete drugačije i da svaki roditelj ima pravo da donese svoju odluku bez osuđivanja“, rekla je Sarie za Manchester Evening News.

Ona je naglasilada i kada roditelji zabrane mobilni telefon detetu, ono pronađu način da ga ima. Zato je bolje sarađivati s decom i pomoći im da se snađu s problemima s kojima će se neizbežno u nekom trenutku susresti.

Ovo su saveti koje Sarie daje roditeljima:

Pomozite deci da izgrade samopouzdanje i samopoštovanje, tako da budu bolja u održavanju ličnih granica.

Naučite ih društvenom bontonu i kako da komuniciraju mobilnim telefonom. Ključno je da kod dece podstičete otvorenu komunikacije kako bi znala da se mogu obratiti roditeljima ako se nešto dogodi i ako im je potrebna podrška.

Pokušajte da vidite stvari iz njihove perspektive. Terapeutkinja ističe da roditelji treba da čuvaju svoju djecu i da imaju zadnju reč, ali da bi komunikacija bi bila bolja djeca bi trebalo da budu uključena u donošenje nekih odluka. Ovo je jako važno ukoliko roditelji pokušavaju da podstaknu samostalnost i odgovornost, jer je to važan deo odrastanja.

Praktikujte ono što i govorite. „Poučavanje djece o ograničenjima i granicama može biti dobar reset i za roditelje“, zaključuje terapeutkinja.

Izvor: bitiroditelj.com

Srbijom kruži nova SMS prevara koja nudi odličnu dnevnicu za sve koji su stariji od 22 godine, a sve što je potrebno je da imate mobilni telefon.

Ipak, iako smo svedoci sve učestalijih SMS i internet prevara, tako i ovaj pokušaj obmane sadrži očigledne primere na koje obavezno morate obratiti pažnju.

- Regrutovanje za starije od 22 godine. Dnevno oko 6.500 dinara, zaradite samo koristeći svoj telefon - navodi se u poruci, ispod čega je, kao i obično, naveden link pristupanja.

Ipak, ovo nije običan link pristupanja, jer se navodi da je sve što je potrebno da se uradi, jeste da se pošalje poruka menadžeru preko aplikacije Whatsapp, ali je bitno naglasiti, kao što se vidi i iz priloženog, da je ime aplikacije napisano na pogrešno prevedenoj ćirilici.

Korisnici društvenih mreža dele upozorenje za sve one kojima poruka ovakvog sadržaja može stići, da ne poveruju olako i da proveravaju sve linkove koji deluju nebezbedno.

Prevare preko Pošte, preko interneta...

Podsetimo, građani Srbije su se početkom godine žalili da su počeli da dobijaju sve učestalije poruke o "nedostavljenim paketima", kao i o linkovima na koje su pojedini "padali".

"Vaš paket je stigao na skladište i ne može biti dostavljen zbog nepotpune informacije o adresi", "Adresa vašeg paketa je pogrešna, potvrdite adresu. Kopirajte link i otvorite ga posebno" - ovako su glasali poruke koje su stizale masovno građanima.

"Vaša pošiljka još nije isporučena"

Slična prevara je zabeležena i početkom godine, kada su navodno stizali apeli Pošte Srbije, sa istim malverzacijskim linkom, koji vodi do finansijske greške.

“Vaša pošiljka još nije isporučena. Želeli bismo da vam skrenemo pažnju da postoji neizmireni dug za dostavu vašeg paketa. Nažalost, zbog neplaćenih troškova nismo bili u mogućnosti da dovršimo proces dostave. Za pakete težine do 3 kilograma troškovi dostave iznose 760 dinara”, glasile su tada poruke, dok su linkovi vodili do lažnih stranica.

Izvor: blic.rs

Dok traje ofanziva Izraela u Pojasu Gaze, Palestinci su počeli da obeležavaju islamski sveti mesec Ramazan.

Uoči Ramazana, u Jerusalimu su u nedelju, 10. marta izbili sukobi pošto je izraelska policija sprečila stotine Palestinaca da uđu u džamiju Al Aksa – treće najsvetije mesto u islamskom svetu.

I izraelske i palestinske novinske agencije su objavile snimke iz okoline Al Akse na kojima se vidi kako izraelski policajci jure za Palestincima i udaraju ih.

Hiljade policajaca raspoređeno je po ulicama Starog grada u Jerusalimu, gde se svakog dana očekuje desetine hiljada vernika u džamiji Al Aksa tokom Ramazana.

Od smrtonosnog napada Hamasa 7. oktobra, Izrael je Palestincima ograničio pristup Al Aksi.

Muškarcima mlađim od 45 godina, tinejdžerima, kao i Palestincima koji žive na okupiranoj Zapadnoj obali mesecima nije dozvoljen pristup.

Hamas je iznenada napao jug Izraela 7. oktobra, ubivši oko 1.200 ljudi i otevši oko 240.

Izrael je potom uzvratio žestokom ofanzivom na Pojas Gaze, najpre vazdušnim udarima, a potom i kopnim akcijama, a do sada je poginulo više od 30.000 Palestinaca, prema Hamasovim izvorima.

Krajnje desničarski izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir pozvao je na stroža ograničenja pristupa izraelskim muslimanskim građanima Al Aksi, rekavši da bi to trebalo da spreči Hamas da „proslavi pobedu“ dok su izraelski taoci i dalje zarobljeni u Gazi.

Međutim, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je odbacio takvu ideju.

Još nije jasno koliko će ljudi smeti da dođe na lokaciju tokom meseca Ramazana.

Jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi rekao je u ponedeljak, 11. marta da ograničenja koja je Izrael uveo na pristup muslimanskim vernicima kompleksu džamije Al Aksa tokom Ramazana guraju situaciju ka „eksploziji“.

Ova oblast je dugo bila žarište problema i bila je jedna od polaznih tačaka poslednjeg rata 2021. između Izraela i Hamasa.

Zašto je Al Aksa toliko važna?

Al Aksa se nalazi u središtu Starog grada u Jerusalimu, na brdu koje muslimani zovu Al Haram Al Šarif – Plemenito svetilište.

Na ovom mestu se nalaze dva sveta muslimanska mesta – Kupola na steni i džamija Al Aksa, koja je izgrađena u osmom veku.

Ceo kompleks se često u javnosti naziva džamijom Al Aksa.

Jevreji ovaj kompleks koji se prostire na 14 hektara, zovu Hramovna gora.

Za muslimane je Al Aksa treća najsvetije mesto islama, posle Meke i Medine.

Na ovom mestu muslimani iskazuju poštovanje brojnim ličnostima koje smatraju prorocima, kao što su Ibrahim (Abraham), Davud (David), Sulejman (Solomon), Iljas (Ilija) i Isa (Isus).

Muslimani veruju da je prorok Muhamed odveden iz Meke u Al Aksu, odakle se uzdigao u raj tokom jedne noći 620. godine.

Ista lokacija, Hramovna gora, predstavlja najsvetije mesto u judaizmu.

Jevreji veruju da je kralj Solomon tu izradio prvi hram pre 3.000 godina.

Na tom mestu je izgrađen i drugi jevrejski hram koji su Rimljani uništili 70. godine nove ere.

Ko danas upravlja kompleksom?

Izrael je osvojio kompleks Al Akse 1967. tokom rata sa arapskim susedima i anektira ga zajedno sa ostatkom Istočnog Jerusalima i obližnjim delovima Zapadne obale.

Ove oblasti su u tom trenutku bile pod kontrolom Egipta i Jordana, a potezi Izraela nikada nisu međunarodnom priznati.

Hašemitski kralj Jordana je zvanični čuvar muslimanskih svetinja i kompleksa Al Akse.

On imenuje članove zadužbine zvane Islamski vakuf koji nagledaju kompleks.

Prema dugogodišnjem sporazumu, nemuslimani mogu da posete lokaciju Al Akse, ali samo muslimanima je dozvoljeno da se mole.

Glavni rabinat Izraela zabranjuje Jevrejima da uđu u kompleks na Hramovnoj gori jer se smatra previše svetim da bi mogli da gaze po njemu.

Prema pravilima izraelske vlade, hrišćani i Jevreji smeju da posećuju ovo mesto samo kao turisti, i to samo četiri sata dnevno, pet dana u nedelji.

Jevreji se mole kod Zida plača, ispod Hramovne gore, za koji se veruje da je poslednji sačuvani ostatak Solomonovog hrama.

Koji su sve sukobi izbili u Al Aksi?

Tokom 2000. godine, Arijel Šaron, tadašnji lider najveće izraelske opozicione stranke, došao je u kompleks sa grupom desničarskih poslanika Likuda.

„Hramovna gora je u našim rukama i ostaće u našim rukama. To je najsvetije mesto u judaizmu i svaki Jevrejin ima pravo da poseti Hramovnu goru“, rekao je Šaron tada.

Palestinci su protestovali, došlo je do sukoba sa policijom koji su prerasli u Drugu palestinsku intifadu (ustanak).

Taj događaj poznat je kao Intifada Al Akse.

Tokom ove intifade stradalo je oko 3.000 Palestinaca i oko 1.000 Izraelaca.

U maju 2021, Palestinci su protestovali protiv iseljenja nekih porodica iz kvarta Šeik Džara u Jerusalimu.

Nedugo posle, demonstranti su se sukobili sa izraelskom policijom u kompleksu Al Akse.

Povređeno je više od 160 Palestinaca i 17 policajaca.

Kao odgovor na poteze policije, islamistička grupa Hamas je iz pojasa Gaze raketirala Izrael, što je izazvalo sukob koji je trajao 11 dana.

Prošle godine, prvi put posle tri decenije poklopili su se islamski sveti mesec Ramazan i tronedeljeni jevrejski praznik Pesah.

Viđene su nasilne scene kada je izraelska policija raščistila dvorište kako bi jevrejski posetioci ušli u kompleks.

Policija je tada saopštila da su pojedini Palestinci sa kompleksa bacali kamenice ka Zidu plača.

U aprilu 2023. policija je izvršila raciju u džamiji Al Aksa, uz obrazloženje da su se unutra zatvorili „provokatori“.

Policija je saopštila da su njene pripadnike gađali kamenicama i pirotehnikom.

Palestinci su optužili izraelsku policiju da je koristila šok bombe i suzavac i da je u sukobima povređeno 50 ljudi.

Protesti su počeli zbog navoda o najavama pojedinih organizacije esktremnih Jevreja da žele da izvedu ritual žrtvovanja koze na Hramovnoj gori uoči Pesaha.

Taj ritual se praktikovali Jevreji u biblijsko vreme, pre nego što su im Rimljani uništili hram.

Izraelska policija i verske vlasti saopštile su da neće dozvoliti takvu ceremoniju.

Benjamin Netanjahu, premijer Izraela, istakao je tada da „policija mora da deluje tako da sačuva red, slobodan pristup pripadnicima svih religija, kao i status-kvo Hramovne gore“.

Islamski vakuf je policijsku raciju nazvao „očiglednim kršenjem identiteta i funkcije džamije kao mesta na kojem se mole samo muslimani“.

Izraelski mediji objavili su da su palestinski ekstremisti u znak odmazde iz Gaze ispalili 16 raketa.

Izvor: danas.rs

U februaru ove godine cene ugostiteljskih usluga bile su skuplje za 10,2 odsto nego u istom mesecu prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U odnosu na januar cene ugostittelja porasle su za 1,4 odsto.

Hrana u ugostiteljskim objektima je, međugodišnje, poskupela za devet odsto, a topla i hladna predjela za 10,2 odsto.

Bezalkoholna pića su poskupela za 10,3 odsto, a alkoholna za 8,7 odsto.

Pečenje i jela po narudžbini su na godišnjem nivou poskupela 9,7 odsto, a variva 9,5 odsto. Salate su skuplje 8,8, a kolači za 8,7 odsto.

Najviše je poskupelo prenoćište, za 15,3 odsto u odnosu na prošlogodišnji februar.

Vikendi tokom hladnijih dana idealno su vreme da otputujete u neku banju na dan ili dva i opustite se u spa centrima. A vaša sledeća vikend destinacija mogla bi da bude Morahalom banja u susednoj Mađarskoj, do koje vam iz Sombora treba malo više od sata.

Tik uz granicu, nedaleko od Segedina, ovo mesto sa carskim pedigreom možete upoznati po ceni od oko 50 evra, koliko je potrebno izdvojiti za smeštaj za dve osobe.

Ova banja ima 22 bazena ukupne površine oko 2.200 kvadratnih metara. Tokom proleća, leta i jeseni otvoreni su svi bazeni, dok su tokom zime obično otvorena 6 zatvorena i 2 otvorena bazena.

Osim što možete da izaberete neki od 22 bazena, različite temperature vode i uživati u kupanju, svoje slobodno vreme možete utrošiti i na neki od zabavnih sadržaja poput saune, vodenih tobogana, aroma terapije, akvarobika, teretane i fitnes programa, a tu su i sadržaji za decu.

Lekovita voda u Morahalom banji

Lekovita voda u Morahalomu ima temperaturu od 35-39 Celzijusovih stepeni, a potiče iz naslaga nekadašnjeg Panonskog mora. Zvaničnu klasifikaciju kao termalna voda je dobila 1990. godine, kada je dobila i aktuelni naziv Eržebet ili Elizabeta, piše City Magazine.

Izvori lekovite vode ovde su Arpad, Sveti Laslo i Matija Korvin. Lekovite vode Eržebet i Arpad se zvanično preporučuju za lečenje oboljenja kičme, reume mišića i ginekoloških problema.

Još neke indikacije su: rehabilitacija i lečenje bolesti centralnog nervnog sistema i paralize, neuralgije, neuritis, zatim hronične bolesti kože, urološke bolesti, gastritis i druga oboljenja.

Ne preporučuje se za teške srčane bolesnike, kao i one sa tumorom, teškim oboljenjima centralnog nervnog sistema ili akutnim upalama u organizmu. Trudnoća je takođe kontraindikacija.

Mnogi Amerikanci ne znaju da određene životne navike, kao što su konzumiranje alkohola, gojaznost, loša ishrana i nedostatak vežbanja - mogu da povećaju rizik od kolorektalnog karcinoma, odnosno raka debelog creva, rezultati su novog istraživanja Sveobuhvatnog centra za rak Državnog univerziteta u Ohaju.

Rezultati ankete odražavaju opšti nedostatak svesti koji stručnjaci vide kada razgovaraju sa svojim pacijentima o faktorima rizika od raka debelog creva, rekli su stručnjaci.

„Mi govorimo o faktorima rizika kao da su nepromenljivi, ali mnogi od njih su promenljivi uz odgovarajuće obrazovanje“, rekao je za Health Metju Grosman, gastroenterolog na Atlantic Digestive Health Institute u Nju Džersiju.

To što mnogi ljudi ne znaju faktore rizika za rak debelog creva može biti jedan od razloga zbog kojih su slučajevi bolesti u porastu.

„To je posebno zabrinjavajuće jer su mnogi od ovih faktora pod našom kontrolom“, rekao je za Health Sunel Kamath, MD, gastrointestinalni onkolog na klinici u Klivlendu.

U nastavku, stručnjaci objašnjavaju koji faktori rizika za rak debelog creva mogu da se menjaju, ko će možda morati rano da započne skrining raka debelog creva i kako može da se poveća svest o faktorima rizika.

Svest i porast stope raka debelog creva

„Nedostatak svesti o faktorima rizika mogao bi apsolutno biti povezan sa porastom stope bolesti, posebno među mladim ljudima“, rekao je Kamath.

Kolorektalni rak je treći najčešći tip raka u SAD, a slučajevi ranog početka su u porastu od sredine devedesetih.

Među ljudima sa dijagnozom kolorektalnog karcinoma u uznapredovalom stadijumu, 11 posto je bilo mlađe od 55 godina 1995. godine; do 2019, 20 posto ljudi u ovoj kategoriji bilo je mlađe od 55 godina.

„Postoji nova epidemija mladih ljudi sa rakom debelog creva“, rekao je Grosman. „Ljudi bi trebalo da razmišljaju o faktorima rizika dok su mladi“, dodao je.

Znaci upozorenja raka debelog creva koje ne bi trebalo da ignorišete

S obzirom na to da se rak debelog creva češće otkriva u mlađim grupama, preporučena starost za početak kolonoskopije – zlatni standard za skrining raka debelog creva – nedavno je smanjena sa 50 na 45 godina.

„Ali neki ljudi će možda morati da se pregledaju ranije. Ako neko u vašoj porodici ima rak debelog creva ili čak ako su polipi pronađeni tokom kolonoskopije vaših roditelja ili braće i sestara – trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom o snimanju debelog creva ranije nego što je preporučeno“, rekao je Grosman.

Slično tome, ako imate druge faktore rizika kao što su inflamatorna bolest creva (IBD) ili određeni genetski sindromi (porodična adenomatozna polipoza ili nasledni nepolipozni kolorektalni karcinom, takođe poznat kao Linčev sindrom), takođe bi trebalo da se pregledate ranije i češće.

Osim faktora rizika, bilo koji od sledećih upozoravajućih znakova raka debelog creva trebalo bi da podstakne razgovor sa lekarom, rekao je Grosman.

Promene u uobičajenom radu creva:

• Krv u stolici
• Dijareja ili zatvor
• Osećaj da vam se creva ne prazne do kraja kada vršite nuždu
• Bol u stomaku, bolovi ili grčevi
• Neobjašnjivi gubitak težine

Novo istraživanje naglašava potrebu za tim da se pomogne ljudima da nauče faktore rizika i znakove upozorenja ove bolesti.

„Kampanje javnog zastupanja, kako iz vlade tako i iz neprofitnih grupa, mogu biti veoma efikasne za podizanje svesti o faktorima rizika od raka debelog creva“, rekao je Kamath.

Jednostavno rečeno, saznanje o ovim promenljivim faktorima rizika moglo bi da spase živote.

„Imamo odličnu priliku da edukujemo javnost da alkohol, gojaznost, prekomerna kilaža, loša ishrana i fizička neaktivnost povećavaju rizik od raka debelog creva“, rekao je Kamath.

„Mogli bismo da sprečimo mnoge dijagnoze raka debelog creva“, zaključio je.

Izvor: nova.rs