Holesterol – vrsta lipida, voštane supstance slične masti, koju prirodno proizvodi jetra i koja ima mnoge važne funkcije u telu: stabilizuje ćelijske membrane, podržava proizvodnju određenih hormona i neophodna je za normalan razvoj mozga.
Kada se pomene holesterol, mahom se misli na onaj loš, međutim nije sav holesterol isti. Dve vrste proteina ga transportuju u ćelije i iz njih. Lipoprotein niske gustine (LDL, poznat i kao „loš“ holesterol) doprinosi nagomilavanju masti u arterijama, što može dovesti do srčanih bolesti i potencijalnog moždanog udara. Lipoprotein visoke gustine (HDL, tzv. „dobar“ holesterol) vraća deo holesterola iz ćelija nazad u jetru, koja ga razlaže i izbacuje iz tela.
„O visokom nivou holesterola u krvi uvek treba razgovarati sa lekarom“, kaže doktor Ulrih Laufs, šef kardiološkog odeljenja Univerzitetske bolnice u Lajpcigu.
Koji je najbolji način za snižavanje holesterola?
Laufs ističe da se lečenje odnosi na osobu, a ne na nivo holesterola, pa se moraju uzeti u obzir i svi drugi faktori rizika po zdravlje – poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa, problema sa bubrezima ili prekomerne težine.
Stručnjaci upozoravaju da prekomernu težinu ne treba mešati sa hiperholesterolemijom, medicinskim nazivom za visok nivo holesterola u krvi.
„To su različiti problemi, iako se dosta preklapaju. Neki mršavi ljudi imaju visok nivo holesterola, a neki gojazni imaju nizak holesterol“, kaže dr Laufs i dodaje da je visok holesterol često nasledan.
Nakon razmatranja svih relevantnih faktora, donosi se odluka o propisivanju lekova za snižavanje holesterola. Najčešći su statini koji blokiraju enzim potreban jetri za stvaranje holesterola. Uobičajeni neželjeni efekat statina je bol u mišićima. Ali bol u mišićima nije nužno rezultat uzimanja statina, jer je „ionako uobičajeno u srednjim i starim godinama“.
Devet od deset ljudi koji prijavljuju ovaj simptom imali bi bol da ne uzimaju ovaj lek. Ali lekovi nisu jedino sredstvo za snižavanje holesterola.
Doktor En Flek, specijalista nutricionističke medicine, kaže da pravilne promene načina života mogu biti alternativa terapiji statinima, ili barem omogućiti uzimanje niže doze. Pre bilo kakvog tretmana statinima, on preporučuje individualno prilagođene promene načina života, prvenstveno u načinu ishrane.
Ne treba odustati od konzumiranja jaja
Jetra proizvodi oko 80 odsto holesterola u organizmu, a ostatak potiče od namirnica životinjskog porekla, poput jaja, mesa i putera. Specijalista nutricionističke medicine doktorka Mihaela Dol upozorava da je izbegavanje svih namirnica koje sadrže holesterol neefikasno.
„Ako unosite manje holesterola u svoje telo, rigorozno poričući konzumaciju kokošijih jaja, vaše telo će proizvoditi samo više holesterola, jer mu je potreban“, kaže Dol.
Druge promene u ishrani su korisnije. Flek kaže da bi trebalo da uključite rastvorljiva vlakna u većinu svoje ishrane, koja vezuju velike količine holesterola u crevima, smanjujući njegovu apsorpciju u krvotok.
Utvrđeno je da beta-glukan, glavna komponenta rastvorljivih vlakana u ovsenim mekinjama, snižava nivo holesterola. Dijetetičari su izračunali da je potrebno pojesti oko 40 grama ovsene kaše pre nego što se primeti pozitivan efekat. Flek takođe preporučuje povećan unos omega-3 masnih kiselina. Masne ribe i ulje algi su posebno bogate omega-3 masnim kiselinama EPA i DHA, koje su posebno korisne za zdravlje. On dodaje da je važno i unositi što manje transmasnih kiselina, pa je bolje koristiti maslinovo ili repičino ulje umesto suncokretovog ili kukuruznog.
Kao opšte pravilo, dobra je ideja da se „približite“ mediteranskoj ishrani, odnosno povrće, voće, začinsko bilje, orašasti plodovi, semenke, mahunarke, integralne žitarice i maslinovo ulje, uz umerene količine morskih plodova, živine, jaja i mlečni proizvodi. Crveno meso se konzumira samo povremeno.
Ključno je da vaš dnevni unos kalorija bude blizu broja kalorija koje sagorevate, kaže Laufs. Savetuje „da ne pušite“ i da „budete fizički aktivni“.
Nikad nije kasno za ove promene u načinu života. Čak i ako imate više od 70 godina, prelazak na zdravu biljnu ishranu i češće vežbanje mogu imati mnoge prednosti, napominje Dol, te dodaje da je sigurna da bi se mnogi ljudi osećali mnogo bolje kada bi više vežbali, pazili na ishranu i gubili višak kilograma umesto da uzimaju lekove.
Međutim, ako se povišeni nivo holesterola ne smanji uprkos svim naporima koje ste uložili, vreme je da preispitate svoju strategiju, ojačate je ili, u konsultaciji sa lekarom, ipak pribegnete lekovima, prenosi index.hr.
