Sombor.info

Klimatolog Goran Pejanović, zamenik direktora RHMZ, najavio je da nas čeka pravi letnji pakao i istakao da globalna temperatura u proseku raste za 1 stepen dok je ta brojka u Srbiji duplo veća.

Zima koja će uskoro biti iza nas svrstana je u najtoplije zime još od 1888, a sudeći po dosadašnjim prognozama i rekordnim temperaturama koje su nastupile nakon toplijih zima, pred nama je najverovatnije jedno od najpaklenijih leta.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u sezonskoj prognozi za ovu zimu, izdavaja se interesatan detalj: prethodna najtoplija zima bila je 2007. godine, a nakon nje je došlo leto tokom kojeg je zabeležena rekordna temperatura u Srbiji – čitavih 44,9 stepeni Celzijusovih

Klimatolog Goran Pejanović napominje da su i leta i zime u Srbiji sve topliji, a jedan od razloga tome su klimatske promene, odnosno, globalno zagrevanje, zbog čega je temperatura na celoj planeti porasla za preko 1 stepen, a u Srbiji za čak 2 stepena, ako gledamo period od 1951. godine. Srbija se naime, zagreje više i brže od svetskog proseka!

Činjenice o skoku temperature u Srbiji

– Od pet najtoplijih godina imamo četiri posle 2018. godine. To nam govori da dolazi do ubrzanja klimatskih promena, odnosno, do sve veće i veće temperature. Ova zima je bila topla i najtoplija je u Srbiji za 3,9 stepena od normale, a u Beogradu je bila toplija za čak 4,5 stepena. Kada bi pogledali rangove do 2007. godine, najtoplija zima se desila baš te godine, u leto 2007. kada smo imali temperaturne rekorde i kada je u Smederevskoj Palanci zabeležena temperatura od 44,9 stepeni. Posle toga nastupila su još četiri toplija leta, 2018, 2019, 2022. i najtoplije 2023. godine. Vidimo da se greju i leta i zime, naime, cele godine nam se greju – kaže Goran Pejanović.

Temperatura raste duplo brže nego u svetu

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u sezonskoj prognozi za ovu zimu, izdavaja se interesatan detalj: prethodna najtoplija zima bila je 2007. godine, a nakon nje je došlo leto tokom kojeg je zabeležena rekordna temperatura u Srbiji – čitavih 44,9 stepeni Celzijusovih! Dakle, sigurno je da nam sledi novi letnji pakao, a to za „Blic“ potvrđuje i klimatolog Goran Pejanović, zamenik direktora RHMZ.

Napominje da su i leta i zime u Srbiji sve topliji, a jedan od razloga tome su klimatske promene, odnosno, globalno zagrevanje, zbog čega je temperatura na celoj planeti porasla za preko 1 stepen, a u Srbiji za čak 2 stepena, ako gledamo period od 1951. godine. Srbija se naime, zagreje više i brže od svetskog proseka.

– Od pet najtoplijih godina imamo četiri posle 2018. godine. To nam govori da dolazi do ubrzanja klimatskih promena, odnosno, do sve veće i veće temperature. Ova zima je bila topla i najtoplija je u Srbiji za 3,9 stepena od normale, a u Beogradu je bila toplija za čak 4,5 stepena. Kada bi pogledali rangove do 2007. godine, najtoplija zima se desila baš te godine, u leto 2007. kada smo imali temperaturne rekorde i kada je u Smederevskoj Palanci zabeležena temperatura od 44,9 stepeni. Posle toga nastupila su još četiri toplija leta, 2018, 2019, 2022. i najtoplije 2023. godine. Vidimo da se greju i leta i zime, naime, cele godine nam se greju – kaže Goran Pejanović.

Tople zime – vrela leta

Za još jedan razlog sve toplijih godina, uz klimatske promene, navodi i atmosfersko okeanske fenomene. Klimatolog podseća da smo prošle godine i ove zime imali veoma topli, pacifički, ali i tropski okean. U pitanju je fenomen poznat pod imenom „El Ninjo“, koji doprinosi podizanju godišnjih temperatura.

– Što se tiče sledećeg leta, za tu prognozu koristimo numeričke modele za prognozu klime za duže periode. Po rezultatima modela, temperatura vazduha bi trebala da bude iznad proseka sa odstupanjem od 2 stepena. Recimo da bi srednje sezonske temperature bile od 21 do 25 stepeni, a u višim brdovito – planinskim predelima od 13 do 18 stepeni. Međutim, ono čega se najviše bojimo je broj tropskih dana, a to je kada maksimalna dnevna temperatura prelazi 35 stepeni što jako otežava život ljudima i životinjama i ostale sisteme – kaže Pejanović.

Po istom modelu proračuna, padavine tokom leta 2024. godine se očekuju u prosečnoj količini, od 160 do 250 milimetara po kvadratnom metru, a nešto više bi bile u planinskim krajevima, oko 220 do 290 milimetara po kvadratnom metru.

Goran Pejanović ističe da bi broj dana sa maksimalnom temperaturom, preko 30 stepeni, ovog leta trebao da bude 35 do 60.

– Treba očekivati da pola leta bude sa maksimalnom temperaturom većom od 30 stepeni, poručio je klimatolog za Blic.

Rekordi ranijih godina u Srbiji

Kada je prošlo leto u pitanju, ono je bilo 11. najtoplije leto u Srbiji sa najvišim temperaturama na Paliću i Kopaoniku, za period od 1951. do 2023. godine, a najtoplije leto ikada je bilo leto 2012. godine.

Na Kopaoniku je 2023. bilo toplije za skoro 3 stepena od proseka, sa srednjom temperaturom od 13,09 stepeni. Ipak, najviša temperatura od 39 stepeni izmerena je 25. jula 2023. u Dimitrovgradu, i 4. avgusta u Nišu, isto 39 stepeni.

– Dosadašnji broj tropskih noći, dakle u periodu kada merimo minimalnu temperaturu, na Paliću i u Somboru je bio 21. To je prevazišlo maksimum od 19 tropskih noći iz 2015. godine. Možda se to nekome čini malo, ali leto računamo od juna do avgusta, 92 letnja dana, i od svih tih dana Palić je imao čak 21 tropsku noć. Tada je vrlo teško spavati i odmoriti se, i još kada imate u toku dana visoke temperature onda govorimo o toplotnim talasima, a oni najviše smetaju ljudima – kaže klimatolog.

O opasnosti toplotnih talasa govore i podaci iz 2003. godine u Francuskoj 2003. godine, kada su u junu i julu, kaže Pejanović, izazvali preko 50.000 smrtnih slučajeva. Zato je problem klimatskih promena i globalnog zagrevanja, ističe, veliki.

izvor: nova.rs

U Velikoj sali u zgradi Županije, danas su svečano uručeni ugovori građanima o dodeli sredstava za sprovođenje mera energetske sanacije porodičnih kuća, stambenih zajednica i stanova na teritoriji grada Sombora. Grad Sombor je i ove godine učestvovao na javnom pozivu za dodelu subvencija za finansiranje programa energetske sanacije porodičnih kuća, stambenih zgrada i stanova, koji sprovode jedinice lokalne samouprave. Zahvaljujući Ministarstvu rudarstva i energetike obezbeđeno je 6,5 miliona dinara, a u gradskom budžetu opredeljen je još toliki iznos, tako da je ove godine za ove mere obezbeđeno ukupno 13 miliona dinara.

Ugovore je sugrađanima uručio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, koji je istakao da je zadovoljan zainteresovanošću građana za učešće na ovom konkursu i da će se uskoro raspisati novi konkurs kako bi i ostali sugrađani mogli da konkurišu.

„Istinski mi je učinjena čast da vam se obratim danas, obzirom na činjenicu da ćemo zahvaljujući zajedničkim naporima svih zajedno i udruženim sredstvima Ministarstva rudarstva i energetike u nacionalnom programu energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova; i Grada Sombora, uspeti, pre svega, da poboljšamo kvalitet života 97 porodica sa teritorije našeg grada i obezbedimo vam viši stepen ostvarenog komfora i standarda življenja. Zaista sam zadovoljan dobrim i pozitivnim reakcijama naših sugrađana koji su na ovakav način učinili pozitivan pomak, ne samo u smislu ušteda u sopstvenom domaćinstvu, već i svojim direktnim dugoročnim doprinosom ekologiji i zaštiti životne sredine. Na kraju, želim da se zahvalim svima vama što pratite rad gradskih službi i organa i što se na ovakav način uključujete u zajedničke projekte i aktivnosti i činite da budete efikasni, a mi vama pouzdani partneri“, rekao je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

Na javnom pozivu za mere energetske sanacije porodičnih kuća, stambenih zgrada i stanova, 97 građana ostvarilo je pravo na subvenciju za potrebe zamene stolarije na svojim domovima, zamene postojećeg grejača prostora na čvrsto gorivo, tečno gorivo ili električnu energiju efikasnijim kotlom na gas, ugradnje termoizolacije, solarnih panela i drugo.

Grad Sombor učestvuje treću godinu za redom na ovom konkursu i do sada je više od 330 porodica ostvarilo pravo na subvenciju i učinilo svoj životni prostor energetski efikasnijim, a sa tom podrškom će se nastaviti i u narednom periodu na zadovoljstvo svih naših sugrađana.

Somborsko Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama realizuje niz aktivnosti kroz projekte kao i volonterski rad članova, stručnog osoblja i roditelja, a sve u cilju radnog osposobljavanja svog članstva. 

Sanja Bižić je, kažu u Udruženju MNRO u Somboru, prava majstorica. Vešte ruke, prezicni porubi, lep šav.

I tako je nastalo dve stotine sudnih krpa i jastučnica, a njen drug Dimitrije Savić je uspešno savladao alhemiju spremanja domaćih ukrasnih sapuna.

Članica udruženja Jovana Konjević savladala je kviling tehniku i već je u ulozi edukatora.

„Na putu ka svetu“ , „Nauči me – naučiću te“ i brojne druge edukativne, kreativne radionice i aktivnosti okupljaju 80- tak članova - decu sa smetnjama iz specijalne škole, decu uključenu u inkluzivni proces kao i mlade osoba sa invaliditetom u cilju socijalizacije a posebno u nameri razvoja samostalnosti i pripreme za potencijalno radno angažovanje.

Realizatori aktivnosti jesu defektolozi, vaspitači, učitelji i saradnici iz partnerskih organizacija.

„Gledamo da se što više uključe pogotovo ona deca koja nisu pod sistemom socijalne zaštite, koja dolaze od kuće da se što više socijalizuju a sa druge strane, krajnji cilj jeste socijalno preduzetništvo, da budu prepoznati njihovi potencijali te da bi kao takvi bili vidljivi...“ istakla je Miljana Geljić, član udruženje MNRO i koordinator dnevnog boravka.

„Socijalna inkluzija, razvoj potencijala, ideja radnog angažovanja u budućnosti su nešto što su naše primarne aktivnosti ali vrlo rado se širimo i ka drugim udruženjima i ustanovama. Trudimo se da što šire uplivamo u razne strukture, da budemo vidljivi jer smatramo da ćemo tako najbolje prikazati kapacitete naših korisnika i njima dati priliku da sponznaju sebe.“ Objasnila je Katarina Salkanović, defektolog, olinofrenolog, predsednica Udruženja MNRO u Somboru.Uz stečene veštine i umeća, jedan broj članova je već uspeo da se osamostali što je i osnovni cilj ovog udruženja.

Izvor: RTV

Naučnici su otkrili novi znak upozorenja Alchajmerove bolesti koji se javlja u četrdesetim godinama.

Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu otkrili su da bi takozvana izgubljenost u vremenu i prostoru mogao da bude znak Alchajmerove bolesti.

Oni su testirali veštine vođenja koristeći slušalice virtuelne realnosti i otkrili da su ljudi sa najvećim rizikom od demencije pokazali najgore rezultate. Noseći slušalice, učesnici su morali da hodaju preko polja do predmeta koji su nestali kada su stigli do njih.

Slušalice su zatim uklonile vizuelne znakove u okruženju i učesnici su morali da se vrate tamo gde su se setili da je prvi objekat bio. Rezultati, objavljeni u časopisu „Alchajmerova bolest i demencija“, navode da su se učesnici sa najvećim rizikom od Alchajmerove bolesti najviše mučili, ali nisu imali problema na drugim kognitivnim testovima.

Ovo sugeriše da se problemi sa navigacijom mogu pojaviti godinama ili decenijama pre drugih simptoma Alchajmerove bolesti. Takođe, muškarci su imali lošije rezultate od žena u ovom testu navigacije.

„Nadamo se da će ovo znanje pomoći ljudima da dobiju pravovremenu i tačnu dijagnozu“, rekla je istraživačica sa Instituta za kognitivne neuronauke UCL i autorka studije Koko Njutn.

Ovo je posebno važno ako su određeni lekovi za Alchajmerovu bolest odobreni, jer će pomoći u čišćenju toksičnih naslaga amiloida u mozgu tokom ranih stadijuma bolesti. Ali naučnici su istakli da ovi revolucionarni lekovi zapravo mogu smanjiti mozak pacijenata i biti štetni.

Na kraju, važno je istaći i druge simptome koji su zajednički za ovu bolest, a to su: problemi sa pamćenjem, problemi sa razmišljanjem i rasuđivanjem, promene raspoloženja i promene u percepciji udaljenosti, prenosi klix.ba.

Vlada Srbije usvojila je Zaključak o saglasnosti za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje posebnim kategorijama zaposlenih i bivših zaposlenih, odnosno bivšim radnicima u privatizovanim firmama i preduzećima za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja su bila u procesu restrukturiranja.

Na osnovu ovog dokumenta, u 2024. godini će se, pod istim uslovima kao i u periodu od 2015. godine, uključujući i 2023. godinu, povezati staž osiguranja bivšim zaposlenima u subjektima privatizacije i preduzećima za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja su na dan 13. avgusta 2014. godine u poslovnom imenu imala oznaku „u restrukturiranju“.

Takođe, biće povezan staž i bivšim zaposlenima koji su utvrđeni kao višak po Programu Vlade, koji ne mogu da ostvare pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje u trajanju do dve godine, jer im poslodavac nije uplatio doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za ceo period rada.

Takođe će staž biti povezan i zaposlenima u subjektima privatizacije i preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koji u 2024. godini ispunjavaju uslove za penziju i kojima po tom osnovu prestaje radni odnos. U 2023. godini staž nije povezan za 9.980 bivših zaposlenih u 59 firmi.

Vlada je usvojila i Akcioni plan za period od 2024. do 2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja za period od 2021. do 2026. godine.

Usvajanjem ovog dokumenta biće, između ostalog, omogućeno podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, dalja promocija dualnog obrazovanja, podsticanje razvoja konkurentnosti privrede, kao i podrška razvoju preduzetništva u Srbiji, navodi se u saopštenju.

U Strategiji su postavljeni opšti i posebni ciljevi koji će se realizovati sprovođenjem pojedinačnih mera, dok se Akcionim planom predviđaju konkretne aktivnosti koje će se preduzeti radi obezbeđenja uslova da se ciljevi i mere iz Strategije realizuju. Takođe, određeni su nosioci i partneri za sprovođenje tih mera, kao i rokovi.

Na sednici Vlade je usvojen Zaključak o saglasnosti da se preduzmu neophodne aktivnosti za organizaciju manifestacije „Srbija te zove“, jer je jedan od osnovnih ciljeva Vlade sistemska podrška dijaspori, očuvanje nacionalnog identiteta, jezika, kulture i drugih nacionalnih vrednosti koje se ostvaruju kroz različite aktivnosti i razmene iskustava omladine iz dijaspore i regiona i matične države, piše u saopštenju.

Manifestacija „Srbija te zove“ biće organizovana od 1. do 11. avgusta 2024. godine, a učestvovaće oko 250 dece uzrasta od 12 do 15 godina srpske nacionalnosti iz Sjedinjenih Američkih Država, Кanade, Australije, Austrije, Italije, Mađarske, Nemačke, Belgije, Švedske, Francuske, Кipra, Ukrajine, Hrvatske, Bosna i Hercegovine Albanije, Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, kao i deca sa Кosova i Metohije.

Program ove manifestacije je edukacija dece, učenje srpskog jezika i istorije Srbije, treniranje i igranje prijateljskih utakmica sa decom iz beogradskih klubova u pet olimpijskih disciplina: košarka, odbojka, tenis, fudbal, i rukomet, kao i druženje sa decom iz različitih zemalja.

Izvor: nova.rs

Jelo koje se čeka na svakoj proslavi i jelo kojem se raduju i stari i mladi je pečenje. Sve o različitim vrstama pečenja razjasnila je „RTS Ordinaciji“ nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga.

Svinjetina, koja može da ima i preko 30 odsto masnoće, najteže se vari. Prasetina, je nešto manje masna, dok govedina ima oko 20 odsto masti, slede pileći batak i karabatak, ćuretina, junetina, jagnjetina i jaretina sa oko 10 odsto masnoće, navodi nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga za RTS.

„S obzirom na to da je pripremljeno na suvoj toploti i da je dosta masnoće upilo meso, ovako pripremljeno meso vari se oko pet sati, tj. toliko će da se zadrži u želucu. Da smo ga obarili, bilo bi tri sata”, objasnila je nutricionistkinja Srejić Ferluga.

Kada je u pitanju način pripreme, gošća RTS Ordinacije kao najproblematičniji izdvaja direktan izvor vatre – drva, ugalj koji gore, jer tada masnoće kaplju na te užarene komadiće i masti se transformišu pod jako visokom temperaturom i to se potom vraća u pečenje.

„Mnogo su bolje električne varijante, električni roštilji, električne pećnice, negde gde se masnoće odlivaju i ne vraćaju se natrag u vidu pare u samu hranu“, objašnjava nutricionistkinja.

Koliko velika treba da bude porcija pečenja za prosečnog čoveka?

Teško je govoriti o količinama u jednom obroku, jer to nije jedina hrana koja će biti uneta u toku dana.

„Zavisi šta je neko jeo za doručak, ali recimo, da su naše potrebe, ako smo zdravi, ako nismo preterano fizički aktivni, 0,8 grama po kilogramu telesne mase, što znači za referentnog muškarca od 80 kilograma, znači nekih 65 grama proteina i to sad kada prevedemo u pečenje, to znači negde oko 250, 300 grama pečenja maksimalno“, objasnila je Jovana Srejić Ferluga.

Sa čim nikako ne treba jesti pečenje?

Meso, generalno, ne treba kombinovati sa koncentrovanim ugljenim hidratima – sa krompirom, pirinčem, testeninom.

Ne bi trebalo kombinovati ni dve različite vrste proteina, to jest meso ne treba da kombinujemo sa jajima, niti, na primer, sa sirom.

Nutricionistkinja navodi da možemo da kombinujemo dve parčeta različitog pečenja, kao i da je dobro dodati ren uz pečenje jer će ubrzati varenje.

Kada je reč o napicima, postoji čitava teorija koje piće ide uz koje pečenje, ali se to razlikuje sa aspekta ishrane, piše RTS.

„Govorimo o nekoj dozi alkohola, pa bi bilo dobro, jedno piće, da li se odlučimo za dva deci vina ili do pola litra piva, to je neka granica koja bi imala pozitivna dejstva na nas. Stimulisalo bi se lučenje digestivnih sokova, što hoćemo da uradimo, da ubrzamo varenje“, precizirala je nutricionistkinja i dodala da to jedno piće može da smanji količinu holesterola iz mesa.

Razjasnila je i zabludu da masno meso ima mnogo holesterola, zapravo je obrnuto. Masno meso ima dosta triglicerida, a manje holesterola, a posno meso, recimo piletina, ima manje triglicerida, ali mnogo holesterola.

„Alkohol je bolje piti pošto smo pojeli meso zato što onda stimulišemo lučenje tih sokova, kada su nam i potrebni“, istakla je nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga.

Toplo ili hladno pečenje?

Sa nekog biohemijskog aspekta, nije velika razlika da li se pečenje jede toplo ili hladno.

„Verujem da možemo da kažemo makar da što pečenje manje stoji, to je veća bezbednost namirnice“, rekla je nutricionistkinja i naglasila da pečenje ne treba da bude vruće već temperature tela.

Kod dileme između piletine i ćuretine, glas gošće RTS Ordinacije ide ćurećem mesu.

„Htela sam da istražim da li ćurka hoće da jede koncentrat kao kokoške ili ne i nažalost, našla sam da su ga i ćurke zavolele, ali, generalno, kako je pileće meso popularnije, da je tovljenje tih životinja intenzivnije i zato mi se čini da je ćuretina malo zdravija opcija“, zaključila je nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga.

Izvor: citymagazin.danas.rs

Pevač Dino Merlin decenijama je prisutan na javnoj sceni, a u svojoj dugoj karijeri snimio je veliki broj vanvremenskih hitova.

Dino Merlin važi za jednog od najpopularnijih pevača i najvećih zvazda na prostoru bivše Jugoslavije.

Svojom uspešnom muzičkom karijerom i mnogobrojnim pesmama koje obožavaju sve generacije uspeo je da obezbedi sebi lagodan život. Iako je puno zaradio u decenijama bavljenja muzikom, nikada nije isticao luksuz i raskoš svog života, već uživa u skromnosti i porodičnom životu.

Međutim, njegov početak bio je izuteno težak, a tada je zajedno sa svojom suprugom prošao kroz teške životne faze i veliko siromaštvo.

Pevač je jednom prilikom priznao da je njegova karijera u početku bila veoma izazovna, a gotovo nimalo isplativa, budući da se sa iste kući vraćao bez dinara.

„Moja žena je stajala na vratima, dočekala me sa bebom. Naida je možda imala pola godine, a supruga Amela je baš završavala arhitekturu. Tiho me je upitala: ‘Jesi li nam šta doneo? Nemam za mleko’. Ja nisam imao ni jedan jedini dinar. Nisam doneo ništa, jer nisam ništa zaradio. Bili su tu veliki troškovi. Dao bih sve da sam te noći mogao odgovoriti: ‘Da, doneo sam 100 maraka'“, rekao je Dino Merlin jednom prilikom za „Ekskluziva.ba“.

Popularni pevač sada živi lagodno, a u svom vlasništvu ima više nekretnina, kao i luksuznu vilu na Ilidži. Ipak, pord toga što je svojoj porodici i sebi priuštio lagodan život, izabrao je da živi u svojoj porodičnoj kući.

Izvor: nova.rs

Melanom je najređi oblik raka, ali i najopasniji. U nastavku pogledajte kako da prepoznate kada su mladeži opasni.

Pošto se mnogi melanomi razvijaju na koži gde su vidljivi, postoji velika šansa da se rano otkriju. Redovni pregled kože na nove ili neobične izrasline ili promene u postojećim mladežima je od ključnog značaja.

Ako naiđete na nešto sumnjivo, trebalo bi da se obratite svom lekaru opšte prakse, dermatologu ili zdravstvenom radniku koji je kvalifikovan da dijagnostikuje melanom.

Većina mladeža je bezopasna. Normalni mladež je uglavnom ujednačene boje (braon, crn ili žuti) i manji je od 6 mm u prečniku (otprilike veličine gumice za olovku). Mogu biti ravni ili reljefni i uglavnom se ne menjaju tokom vremena.

Melanom čini oko 1 posto svih karcinoma kože, ali je odgovoran za većinu smrtnih slučajeva od raka kože, podaci su Američkog društva za rak.

Rani simptomi melanoma

Ključ za rano otkrivanje melanoma je znati šta tražite i gde da tražite. Ovo nije uvek lako, jer melanom može odlično da se sakrije. Može da izgleda kao staračka pega, modrica, ranica, cista, ožiljak ili tamna linija ispod noktiju. Možda ne osećate melanom, ali ponekad može da svrbi, boli ili krvari.

ABCDE metoda može da vam pomogne da utvrdite da li abnormalni rast kože može biti melanom:

A je za asimetriju (asymmetry): Da li mladež izgleda drugačije na svakoj polovini?

B je za ivicu (border): Da li su ivice nazubljene ili nepravilne?

C je za boju (color): Da li je vaša lezija neujednačene boje sa mrljama crne, braon i žute boje?

D je za prečnik (diameter): Da li vaša lezija postaje sve veća?

E je za razvoj ili povećanje (evolving): Da li se vaša lezija promenila u veličini, obliku ili teksturi u poslednjih nekoliko nedelja ili meseci?

Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja potvrdan, ili čak samo „možda“, posetite dermatologa za odgovarajuću procenu. Jedini način da budete sigurni da li je mladež melanom jeste da posetite lekara.

Drugi simptomi melanoma mogu da uključuju:

• Rane koje ne zarastaju
• Pigment, crvenilo ili otok koji se širi izvan granice tačke na okolnu kožu
• Svrab, osetljivost ili bol
• Promene u teksturi ili ivicama, curenje ili krvarenje iz postojećeg mladeža
• Zamagljen vid ili delimični gubitak vida, ili tamne mrlje u šarenici oka

Nedoumice o simptomima melanoma:

Da li melanom svrbi?
Ponekad melanom može da svrbi. Takođe, može da krvari i curi.

Da li melanom boli?
Melanom može biti bolan i nežan na dodir, ali takođe možete da imate melanom bez bola ili nelagodnosti.

Da li je pravilo „ružnog pačeta”uvek melanom?
Pravilo ružnog pačeta – nisu uvek melanomi, ali jesu crveni alarm. Normalni mladeži na telu imaju tendenciju da liče jedni na druge, ali melanomi ne liče na druge mladeže. Ističu se baš kao ružno pače u klasičnoj bajci.

Pravila ružnog pačeta – mladeži koji se razlikuju od ostalih mogu biti veći, manji, tamniji ili svetliji. Melanomi mogu biti majstori maskiranja. Mogu da liče na rane, staračke pege, modrice, ciste ili tamne mrlje. Neki se pojavljuju kao tamna linija kroz nokat.

Simptomi melanoma koji nisu uzrokovani UV oštećenjem

Smatra se da je više od 90 odsto melanoma uzrokovano izlaganjem ultraljubičastom (UV) zračenju, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Među vrstama UV zraka, sunčevi UVB zraci posebno stimulišu ćelije kože poznate kao melanociti da proizvode melanin. Ovo može da izazove opekotine od sunca ili preplanulost i poveća rizik od razvoja mutacija koje izazivaju rak u genetskom materijalu ćelije, piše Cancercenter.com.

Simptomi akralnog lentiginoznog melanoma mogu da uključuju:

• Novu linija ispod nokta na nozi ili prstu
• Traku koja je oštetila nokat
• Tačku koja se menja u mladežu ili pričvršćenu za njega
• Podignut, zadebljan deo kože na tabanu ili dlanu

Melanom se takođe može razviti u očima (intraokularni melanom), ili u ustima, genitalijama ili analnom području (melanom sluzokože).

Izvor: nova.rs

Nakon što posete Srbiju, dosta stranaca bude pozitivno zatečena mnogim stvarima koje vide po prvi put. Međutim, jedan Turčin priznao je da je ostao zatečen ali ne i oduševljen oko jedne stvari koju je konstantno viđao prilikom nedavne posete Beogradu i Novom Sadu.

Momak iz Turske u svojoj anonimnoj objavi na Reditu otkrio je da je bio potpuno šokiran kada je primetio da se svuda, čak i u luksuznim kafićima i restoranima koristi česmovača. Kao neko ko je bio prinuđen da je pije, objašnjava nije mu se nimalo svidela.

"Prošle nedelje sam bio u Beogradu i Novom Sadu. Bio sam iznenađen ukusom vode iz česme.

Nije bila ukusna, ali kafići nisu služili filtriranu vodu, čak ni oni na nešto luksuznijim mestima. Da li lokalcima nije stalo do ukusa ili sam ja tu nešto propustio? Da li je tamo uopšte bezbedno piti česmovaču?", pitao se on, te dodao da dolazi iz Istanbula.

Takođe, interesovalo ga je i kako Srbi u svojim stanovima piju vodu, jer je njemu, objašnjava, neverovatno da neko pije česmovaču ukoliko nema barem prečišćivač za vodu.

Srbi stali u odbranu česmovače

Na njegovo pitanje Srbi su mu odgovorili najpre da nema potrebe da brine, jer je naša voda dobra za piće. Takođe, priznali su da prvi put čuju da ona ima ukus.

"Prvi put da čujem da beogradska voda iz česme ima ukus. Ovde svi piju česmovaču, bezbedno je, možeš kupiti flaširanu vodu ako želiš, ali da, nemoj očekivati da će restorani praviti kafu ili čaj sa flaširanom vodom", "U kući imam uređaj za filtriranje vode. Srpska voda iz česme je bezbedna za piće, ali je mnogo bolje filtrirana", "Pijem vodu iz česme, jer svet ionako ima dovoljno problema sa plastičnim flašama" pisali su oni.

Izvor: blic.rs

Sa svojim trogodišnjim detetom vodite ozbiljnu borbu kad treba da obuče jaknu pred izlazak, a njegova vaspitačica uspe da desetoro dece (uključujući i vaše) obuče za manje od tri minuta. U čemu je njena tajna? Osim, naravno u tome da toj deci nije roditelj. Jer, poznata je ta dečja navika da će pre poslušati stranca na ulici nego sopstvenog roditelja.

Ali nije samo to. Nastavnici moraju uvek da razvijaju nove metode koje će im pomoći da decu nečemu nauče, da budu efikasni i brzi, a da sve postignu bez vojne discipline, već kroz igru i zabavu. Predškolski učitelji se svake godine susreću sa izazovima kako pronaći pravi pristup svakom detetu. Ali, na sreću, oni su voljni da uče i postaju bolji i to im, izgleda, polazi za rukom.

Tajna 1: Vaspitači ne dozvoljavaju gubljenje vremena

Zašto se vaše dete toliko opire svakom vašem pokušaju da na vreme izađete iz kuće ujutru, ali kad vaspitačica kaže samo jednu reč, on je već na nogama? Objašnjenje je jednostavno – kad vaspitač nešto kaže, dete dobro zna da on to i misli. Iskustvo kaže da roditelji često deci kažu da je, recimo, vreme da se krene kući s rođendana/igrališta/iz kupovine, a onda i sami zastanu da nešto pogledaju, s nekim proćaskaju ili, jednostavno, ne uspevaju da odole beskonačnim moljakanjima u stilu: „samo još pet minuta”. Morate biti dosledni i najpre sami poštovati to što kažete, pa onda to očekivati i od deteta.

Konkretno, ovo podrazumeva nekoliko nežnih, ali čvrstih upozorenja koja počinju pet minuta pre polaska kući (ili izlaska iz kuće, kupanja…), a onda konačno i bez oklevanja najavite polazak kući koji se dalje ne može odlagati. Možda ćete bukvalno morati da podignete i fizički odnesete dete prvih nekoliko puta, dok ne shvati da mislite ozbiljno.

Celu ovu priču možete učiniti interesantnijom za dete. Naročito će temperamentnoj deci biti teško da prihvate da im nešto „naređujete” pa zato pokušajte da uvedete neku zabavnu rutinu – recimo, nabavite zvonce kojim ćete svima oglasiti da je vreme za večeru. Paljenje i gašenje svetla može biti znak da je uskoro vreme za spavanje. I brojanje je super tehnika. „Brojim do 30 i da vidim da li ćeš za to vreme uspeti da pokupiš sve igračke!”. Roditelji često podmićuju decu da bi ih naveli da sednu da ručaju, da se brzo spreme, operu zube… Ali to je retko pravi podsticaj. Njihov osećaj postignuća i ispunjenosti su najbolje nagrade.

Deca vole da se takmiče s vremenom. Uključite štopericu kad raspremate krevet, skupljate igračke, spremate se za polazak, pa svakog dana zapisujte rezultate i pohvalite dete što postaje sve brže. Ovo možete iskoristiti i za pravljenje grafikona, što će za dete biti interesantno i edukativno.

Tajna 2: Rutina je ključna za kvalitetan san

Potpuno je neverovatno kako su vašem detetu za spavanje kod kuće potrebni idealni uslovi – morate zamračiti sobu, utišati televizor, leći pored njega i pevušiti. A u vrtiću, u prostoriji sa još 20 dece, spava bez ikakvih problema. Tajna je u efektu grupe – vaše dete je sa drugom decom koja rade istu stvar, pa je jednostavno lakše prihvatiti da je vreme za dremku.

Ključno je uvesti rutinu i kod kuće i držati se toga. Pola sata pre vremena za spavanje ne počinjite nikakvu aktivnost koja će detetu biti jako interesantna ili mu podići adrenalin. Dalje, kreirajte rutinu – ista satnica, ista muzika, isto vreme, ista očekivanja – tišina i spavanje.

Tajna 3: Način na koji govorite, podjednako je važan kao i to šta govorite

Dete ne obraća pažnju na vas kad mu se obraćate? Ne podižite glas, osim ako želite da mu pevate. Ako vam se desi da im nešto govorite, a da vas ne slušaju, probajte da to što želite da kažete otpevate, pa pratite reakciju.

Naravno, ne možete se osloniti samo na pevanje da biste zadržali njihovu pažnju. Vaspitači koriste svakakve tehnike – zviždanje, glasno šaputanje, često uključujući i vizuelna pomagala ili neobičnu gestikulaciju kako bi privukli pažnju dece. Jedna učiteljica je, u trenucima kad je dete nemirno, umela da mu lagano priđe, nagne se i „oduva prašinu sa uveta” da bi je bolje čuo. Svi trikovi su dozvoljeni i sve je bolje od vikanja da bi vas dete čulo.

A kad uspete da privučete pažnju, odmah recite direktno šta dete treba da uradi. Ne govorite, recimo: „Ako ne siđeš sa stola, polomićeš čaše”, već kažite: „Siđi sa stola”, a nakon toga objasnite.

Tajna 4: Vaše dete ŽELI da se obuče samo

Većina dece zaista žudi za osećajem nezavisnosti, samopouzdanja i postignuća koje donosi samostalno oblačenje. To je za njih sličan osećaj kao kada mi, odrasli, postignemo nešto zaista važno na poslu. Ali, za njih to nije lako, a da biste im olakšali, dobro pazite kakvu garderobu im kupujete. Ako želite da svog trogodišnjaka naučite da se sam obuče, umesto farmerica sa rajsferšlusom i dugmićima – kupite trenerku.

A onda razvijte posebne tehnike da mu pomognete da nauči. Pripremite garderobu uveče za sutrašnji dan, spustite je na podu tačno tako kako bi trebalo da izgleda na njemu kad se obuče. Oblačenje počnite na vreme, da ne biste došli u tesnac i iskušenje da na kraju vi završite posao ili, jednostavno, vežbajte kad niste u žurbi. Da biste detetu pomogli da shvati šta je napred a šta pozadi, obeležite garderobu na jasan način (etikete ponekad nisu dovoljne).

Ovo bi mogla biti dobra ideja za obuvanje – da dete lakše nauči koja je leva, a koja desna cipela.

Još jedan zanimljiv sistem – pitajte dete da li su mu cipele ljute jedna na drugu. Ako su dobro obuvene, onda su okrenute jedna ka drugoj i palčevi će se „ljubiti”. Ako su pogrešno obuvene, palčevi su okrenuti jedan od drugog.

Tajna 5: Čekanje u redu i deljenje igračaka ne mora biti traumatično.

Kao odrastao čovek, razumete i shvatate da ponekad morate čekati u redu da biste dobili nešto što želite ili što vam je potrebno. I to nije problem osim ako neko pokušava da stane ispred vas. Deca imaju ista očekivanja kada je u pitanju fer ponašanje. Većina njih je spremna da deli i čeka svoj red, sve dok smatraju da sistem funkcioniše fer. Kada se dvoje dece svađaju, mi im govorimo kako svađom i vikom neće rešiti problem, već će se samo još više rasplakati i naljutiti. Detetu koje je više uznemireno treba reći: „Sačekaj da čujem Marka, pa ću onda saslušati i tebe.” Smiriće se jer zna da imate nameru da ga saslušate. Nakon razgovora, deca bi trebalo da se slože da će od sada pitati lepo kad žele neku igračku i predati je kad završe sa igrom. U sedam od deset slučajeva, dete će na ovaj način odmah predati igračku.

Ako ovo ne pali, onda ustanovite sasvim jasno pravilo – detetu koje se u tom trenutku igra igračkom kažite tačno još koliko može da se igra, pre nego što preda igračku. Nikad ne govorite da se igra „još malo” i da će drugo dete da je dobije „malo kasnije”. I ovde možete koristiti tajmer da bi svi znali kad je isteklo vreme za igru. Kada u vrtiću postoji neka baš popularna igračka, odlična ideja je i formiranje liste čekanja i vremena za igru. Deca vole tu vrstu iščekivanja, a čak i trogodišnjaci su spremni da sačekaju, ako znaju sigurno da će doći njihov red. A za malo stariju decu, možete primenjivati i samostalno upisivanje, vežbaće pisanje svog imena i naučiće da budu strpljivi i čekaju svoj red.

Tajna 6: Igra može biti sva edukacija koja je predškolcima potrebna.

Deca bi trebalo da iz vrtića dođu sa osećajem da im je tamo bilo lepo i da su se čitav dan igrali. Jer, tako deca uče.

Ako odlučite da radite sa svojim predškolcima kod kuće, neka to bude uvek kroz igru.

I upamtite, jedini način da se dete u vrtiću potpuno opusti i uživa u igri je da uvek sigurno zna da će mama i tata doći po njega i da ga kod kuće čeka neograničena i bezuslovna ljubav.

Izvor: detinjarije