Sombor.info

Ako volite pse, a niste sigurni koju rasu da izaberete, evo šta kaže profesionalni trener pasa. Džes, koja se već nekoliko godina bavi obukom i dresurom pasa, veoma je popularna na TikToku, a nakon što je njen video o tome koje rase pasa ne bi imala kao profesionalac, izdvojila je i rase koje lično preferira i smatra zahvalnim u ulozi ljubimca.

Džes više voli velike pse, pa je svoj spisak otpočela sa tri prilično grandizona ljubimca, a potom je navela i tri manje rase pasa do 10 kilograma, koje smatra odgovarajućim za većinu ljudi. Hajde da vidimo koji su to psi!

VELIKI PSI

1. Labrador ili retriver

"Postoji razlog zašto su toliko popularni i zašto važe za porodične pse. Uglavnom su veoma dobri sa drugim psima, sa ljudima, sa decom... To su psi koje umeju da vole", rekla je ona, dodajući u šali da ćete se uvek oseaćati krivim ako ne podelite hranu sa njima.

Džes je istakla da ljudima koji nikada ranije nisu imali pse najradije preporučuje upravo labradore ili retrivere, ili njihov miks.

2. Bernski planinski pas

"Oni su veliki i mekani, ali imaju i zahvalan temperament i uglavnom su veoma druželjubivi", kratko je prokomentarisala svoj drugi izbor.

Ovo su moćni i veliki psi, otporni na hladnoću, ali je njihova priroda mirna - privraženi su ljudima i ne napadaju nepoznate ljude, već se drže distancirano. Imaju slatku, finu prirodu, uglavnom su mirni i veoma su nežni prema deci. Zbog veličine možda nisu pogodni za porodice sa veoma malom decom, a takođe nisu dobar izbor za porodice koje su retko kući, jer ne vole da budu sami.

3. Irski vučji hrt

"Volim ove velike pse. Oni su toliko srećni samo što postoje i što su tu sa vama i pored vas. To su zaista divni psi", kaže ova mlada žena koja se već nekoliko godina bavi treniranjem i obukom pasa.

Ova rasa je neustrašivi lovac, koji u borbi može da ubije vuka, ali su za čoveka veoma ljubazni i smireni saputnici. Imaju puno strpljenja sa decom, a biti vlasnik ovog psa je jedinstveno iskustvo, iako jeste velika obaveza zbog njegove veličine i snage. Oni su tihi, smireni, osećajni i lojalni, a sa vlasnikom neguju veoma snažnu vezu.

MALI PSI

1. Kavalirski španijel kralja Čarlsa

"Oni su prezabavni, toliko jednostavni za obuku, vole da rade i vežbaju, veoma su pouzdani, iako su veoma mali. Sve u svemu ovo je dobar izbor za ljubimca. Morate da ih češljate između dve posete grumeru. Pogledajte koliko mu je tanka i sjajna dlaka, mora da se češlja", objasnila je Džes.

2. Mops

"Možda nema mnogo obožavatelja, ali ja toliko volim mopsa. Izgledaju kao mali krompir. Ponekad su dosta trvdoglavi, izgledaju kao da hoće da urade stvari onako kako hoće, ali na kraju ipak imaju veoma dobro ponašanje, bar po meni. Oni su pouzdani psi", navodi ova Amerikanka.

3. Havanski bišon

"Još jedna rasa koja zahteva četkanje između dve posete grumeru. Oni su toliko nežni i blagi, idealni psi za stan, za starije osobe kojima samo treba malo društva. Nemam nikakve zamerke na njih, osim što im treba malo četkanja, ali to je slučaj sa većinom pasa", zaključila je Džes.

Izvor: blic.rs

Suprotno onome kako su predstavljene u filmovima kao što su "Paklena pomorandža" i "Kad jaganjci utihnu", psihopate zapravo i nisu naklonjenije klasičnoj muzici od ostalih ljudi, kažu psiholozi.

Novo istraživanje je pokazalo da psihopate zapravo najčešće više vole rep i R'N'B muziku.

U ispitivanju koje su psiholozi sa Univerziteta u Njujorku sproveli učestvovalo je 200 ljudi. Njima je pušteno 260 pesama različitih žanrova. Ispostavilo se da su osobe koje imaju najviše psihopatskih odlika najviše uživale u rep pesmama "No Diggity" benda "Blackstreet" i "Lose Yourself" Eminema, piše "Gardijan".

S druge strane oni koji su najviše uživali u pesmama "My Sharona" rok grupe "The Knack" i "Titanium", koju izvode Dejvid Geta i pevačica Sia, pokazivali su najmanje psihopatskih odlika.

Psiholozi ističu da su rezultati preliminarni i nisu želeli da za sada otkriju koje su sve pesme puštali ispitanicima.

Ipak, njihov cilj je ambiciozan, da možda upravo preko omiljene muzike identifikuju psihopate.

- Mediji portretišu psihopate kao ubice sa sekirama i serijske ubice, ali u realnosti oni nisu toliko očigledni, nisu kao Džoker iz Betmena. Oni bi mogli da rade baš tu pored vas i da se potpuno stope sa okolinom. Oni su kao psihološka tamna materija -rekao je Paskal Voliš, vođa istraživanja.

Oko 1 odsto opšte populacije potpada pod opis psihopata, ali je njihov broj mnogo veći u zatvorima, gde jedan od pet zatvorenika ima ovaj poremećaj.

Izvor: blic.rs

Na šta pomislite kada pomislite na flertovanje? Smatrate li ga jednostavnim, ili pak komplikovanim?

Smatrate li da je flertovanje umetnost, ili nešto što se dešava spontano? Odmah ćemo vam reći da nije ni jedno ni drugo, već čista nauka.

Naravno, uvek ima malo umeća u tome, ali ukoliko želite da postanete ekspert u flertovanju, jednostavno morate da preskočite kikotanje i poigravanje sa pramenovima kose.

Jer, čak iako mislite da sve radite kako treba i da tačno znate šta radite, ukoliko vaša taktika ne donosi rezultate, onda verovatno baš i nije dobra.

Dodirnite njegovu podlakticu u toku razgovora

Suptilni dodiri su, u toku razgovora, i više nego preporučljivi, ukoliko flertujete sa osobom koja vam se dopada. Ukoliko to uradite na mestu koje je dovoljno osetljivo, kao rezultat ćete poslati trnce duž celog njegovog tela i ne samo da ćete dobiti bitku, već i rat.

I zato, dodirnite njegovu podlakticu na nežan i maltene neprimetan način. Ovaj deo tela se smatra za tajnu erogenu zonu za koji znaju samo stari znalci zavođenja.

Kontakt očima

Nikako nije preporučljivo napadno odmeravanje osobe koja vam se dopada. Naravno da ne želite da se ta osoba oseti neprijatno i poželjno je da uspostavite pogled očima, recimo iza pramena kose koji se, kao slučajno, našao baš između vas, a zatim da, kada izbrojite do tri, lagano spustite pogled na dole, uz blagi osmeh.

Zatim ga lagano podignite i pogledajte u drugu stranu. Upravo u tome je tajna.

Ne forsirajte razgovor

Nije poželjno da razgovarate o vremenu, niti da osobu koja vam se dopada ispitujete šta je u horoskopu, kao ni koju knjigu je poslednju pročitala, ili koje filmove voli. To se jednostavno ne radi, odnosno, određena pitanja se ne postavljaju pri prvom ritualu zavođenja.

Ostavite razgovor o tim stvarima za drugi ili treći sastanak. Prosto, ne želite da ostavite utisak da se on nalazi na ispitivanju, ali ono što vam sigurno neće zameriti jeste ukoliko budete zračili samopouzdanjem.

Izvor: prva.rs

Predškolci koji se spremaju za polazak u osnovnu školu prolaze redovan sistematski pregled. Iz godine u godinu lekari se žale da se suočavaju sa problemima kod mališana koji ranijih godina nisu bili uočljivi. Pored redovnih problema sa ravnim tabanima, krivom kičmom i vidom, lekare šokiraju još tri: problemi sa govorom, gojaznost dece i pojava celulita. Sa druge strane i učitelji i nastavnici bivaju zatečeni onim što zatiču kod učenika kada uđu u fiskulturne sale.

Fizičko vaspitanje nekada je bilo najomiljeniji predmet školaraca, a danas mnogi od njih ne bi mogli da urade ni pola onih vežbi koje su na času fizičkog radili njihovi roditelji pre 30, 40 godina.

Za čuvenu kombinaciju "crni šorts, bela majica, čiste patike" - neizostavne odevne predmete bez kojih školarci nekada nisu mogli ni da priđu sali za fizičko vaspitanje, danas zna tek poneko dete. A fizičko, koje je ranijih godina bilo jedan od važnijih i omiljenijih predmeta, današnji školarci, reklo bi se, odrađuju ili traže najrazličitije razloge da ih izbegnu.

Nekada su dečji dani podrazumevali svakodnevno trčanje, pentranje po drveću, istraživanje seoskih šumaraka, otkrivanje novih potoka, igranje žmurke, jurke, žmurke... Svakim skokom preko ograde, reke, stene, dete je odmeravalo širinu koju je trebalo preskočiti, bilo je potrebno konstantno razmišljati i držati ravnotežu.

Deca ne umeju da se popnu na drvo, uhvate loptu...

- Mislim da danas preko 80 posto učenika četvrtog razreda, a o tome postoje i istraživanja, ne može da se popne na drvo. U srednjoj školi ima učenika koji ne znaju da urade kolut napred ili kolut nazad. Imamo problem i kod učenica da ne umeju da uhvate loptu. Bacanje i hvatanje lopte se rade u predškolskom i u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a mi nažalost imamo decu koja se plaše lopte, ne umeju da bace loptu kako treba, ne mogu da pogode cilj, banderu, drvo, neku metu - izjavio je ranije za "Blic" dr Miroslav Marković, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta.

Kako dodaje, mnogo toga deca danas ne mogu, a kada se pogledaju njihove sposobnosti kao što su trčanje i plivanje, mnogo manje mogu da pretrče nego što su mogli učenici ranije.

- Tragedija je da se manje od 15 odsto dece bavi sportom u Srbiji, a onih 85 se samo sistemski sreće sa vežbanjem na časovima fizičkog - ukazuje.

Odnos prema fizičkom vaspitanju je drugačiji, obrazovnih politika i samog društva. Drugačija su deca danas i drugačiji je napredak tehnologije. Deca se danas sve manje igraju napolju, sve više koriste društvene mreže i mobilne telefone, tako da samim tim njihove sposobnosti su lošije nego što su bile kod učenika pre 30, 40 godina, smatra dr Marković.

I nastavnici su nekada bili drugačiji

- Nastavnici su takođe bili drugačiji, društvo je više ulagalo u fizičko vaspitanje, jer je ono bilo neophodno u ono doba socijalizma, jer je bilo povezano i sa vojskom, policijom i sa odbrambenom sposobnošću našeg naroda - priča.

Odnos između nastavnika i učenika je ranije takođe bio drugačiji. Kako objašnjava, nastavnici su nekada imali mnogo veću slobodu u samom odnosu prema učenicima.

- Danas mnogi nastavnici izbegavaju da rade sa decom gimnastiku i recimo preskok preko kozlića zato što on iziskuje i fizički kontakt sa učenikom ili učenicom, i to može da se protumači na različite načine - kazao je.

Upravo je o tome nedavno govorio i Miloš Ademović, diplomirani nutricionista i sportski trener koji je neko vreme radio i kao profesor fizičke kulture na zameni u jednoj osnovnoj školi. Kako je ispričao, dobio je spisak od direktorke čijoj deci smem da asistira dok preskaču kozlić, a čijoj ne, jer tu ima fizičkog kontakta.

Međutim, otkrio nam je da je Savez, u saradnji sa Ministarstvom izradio pravilnik o bezbednoj realizaciji nastave fizičkog vaspitanja koji je trebalo da se implementira prošle godine, te da će njime pokušati da vrate gimnastiku i fizički kontakt kojim će nastavniku biti omogućeno da jednostavno nauči dete da preskoči kozlić, uradi kolut napred, nazad i slično.

- Uz dobrog nastavnika mogu i današnja deca to da nauče, ali problem je što smo ranije imali nastavnike i u nižim razredima, pa su deca te predvežbe za preskok, neke složenije motoričke elemente mogla da savladaju u nižim razredima, kada i jesu ti senzitivni periodi razvoja kod dece i kada se kod njih razvijaju motoričke sposobnosti, a uticaj vežbe na njihov razvitak je veliki - smatra on.

Postoji još jedan problem, a to je kako kaže što sada fizičko vaspitanje nižim razredima ne drže nastavnici fizičkog.

- Fizičko osnovcima drže učitelji koji, neki manje, neki više, vežbe uspešno rade sa decom. Zato sva struka nalaže, a i Evropska unija ide ka tome, da nastavnici fizičkog vaspitanja već od vrtića počnu da rade sa decom - rekao je dr Marković.

Sadašnja uloga nastavnika je da bude motivator

- Što se same strukture časa tiče ona je ostala ista, ali nastavnik sada prvenstveno treba da bude motivator, neko ko će podsticati decu na vežbanje, jer deca se sve manje kreću i ne vežbaju - ukazuje.

Često možemo da čujemo odrasle kako komentarišu da su deca ranije jedva čekala fizičko i da trče za loptom, a sad ih i to "smara".

"Pustite decu da skaču i padaju"

- Odrastanje uz savremene tehnologije doprinelo je dosta tome da se deca ne igraju više. Tereni su ranije bili puni, sada su nam nažalost sportski tereni po parkovima poluprazni. Tu ima krivice i roditelja, jer oni čuvaju decu pod staklenim zvonom: "nemoj da trčiš, oznojićeš se, pašćeš, nemoj da skačeš, povredićeš se"... Ne shvataju da jedan skok utiče neverovatno na razvoj kostiju i povećanje gustine kostiju. Sutra će to dete biti stariji čovek pa će imati problema - objašnjava.

Skokovi, padovi, sve je to sastavni deo odrastanja, i ne treba da decu štitimo od toga, već kako savetuje, treba da stvorimo bezbedno okruženje, ali treba i da ih pustimo da se okreću, da skaču, padaju. Kako kaže: "ništa im neće biti".

Dodaje i da je Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta podneo inicijativu Privrednoj komori Srbije da povede računa tokom uvođenja takozvanog dualnog obrazovanja i da se posebna pažnja posveti fizičkom vaspitanju.

Deca se upropašćavaju u teretani

Takođe, kao još jedan od problema, a i grešaka koje čine roditelji jeste to što iz raznih razloga oslobađaju decu fizičkog vaspitanja.

- Ne shvataju da je to zločin prema tom detetu. Taj isti srednjoškolac koji ne vežba, će onda posle godinu, dve plaćati neke fitnes centre i ko zna ko će raditi sa njima. Deca se upropašćavaju u teretani i na nekim treninzima, pucaju im leđa, ukrštaju im se ligamenti, to ranije nije bilo moguće - priča dr Miroslav Marković

Da je veliki problem oslobađanje od fizičkog smatra i profesor fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi "Đorđe Natošević" iz Novog Sada, Branislav Tešić.

- Ja nemam moć da nikoga primoram da radi fizičko. Roditelji odu kod lekara i traže da decu oslobode fizičkog - rekao je ranije za Blic prof. Tešić.

Penjanje uz konopac i patkast hod

Ovaj profesor svoje učenike jednom prilikom stavio je na zanimljiv, ali i jednostavan test - penjanje uz konopac. Tom prilikom shvatio je da je situacija alarmantna, budući da je samo nekolicina dece mogla da uradi ovu vežbu.

- U moje vreme u čitavoj generaciji dvoje-troje učenika nije moglo da se popne uz konopac. Sada imamo situaciju da od cele generacije od oko 110 učenika imamo samo dva dečaka koji to mogu da urade i to samo zato što van škole treniraju džudo. Niko drugi ne može. Kao što niko ne može da u usponu pređe preko razboja, što je pre bilo nezamislivo. Ne znaju ni na drvo da se popnu - priča prof. Tešić.

Nastavnici uočili deformitet nogu i kičmenog stuba

Vladimir Aničić, nastavnik fizičkog u OŠ "Slobodan Sekulić" iz Užica jednom prilikom za "Blic" je izjavio da su najčešće anomalije u pogledu fizičke sposobnosti dece deformiteti nogu i kičmenog stuba. U jednom razredu od 22-23 učenika, njih šest ili sedam ima značajne deformitete.

- Od petog do sedmog razreda đaci ne izbegavaju fizičko, već u osmom i tome su sklone uglavnom devojčice. U našoj školi nije veliki procenat takvih, ali znam da u nekim drugim jeste. Određeni broj devojčica ne radi fizičko da se ne bi znojile, a izgovori su od mesečnog ciklusa, o kome naravno vodimo računa, do priče "boli me glava". Dosta pričam sa devojčicama, objašnjavam im da je zbog njihovog zdravlja bitno da zategnu stomak i leđa. Učim ih da pravilno idu, manekenskom hodu i okretu. Nose duboke patike i patkasto koračaju -ispričao je nastavnik Aničić.

A da bi išle kao dame, noga mora ići ispred noge.

- Hod vežbamo po liniji ili niskoj gredi. Ne moraju da nauče salto na gredi, ali mogu da pokušaju da naprave vagu ili urade okret za 180 ili 360 stepeni - dodaje ovaj užički nastavnik.

Kad vide kozlić izbezume se

Jasna Đukić, nastavnica fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi "Đura Jakšić" iz Kaća za "Blic" je jednom prilikom izjavila da se deca izbezume kada vide kozlić.

- Neka deca se prvi put u životu u šestom ili sedmom razredu susreću sa gimnastikom, odnosno preskakanjem kozlića. Izbezumljeni su, jer ne znaju kako da ga preskoče. Susrećem se i sa situacijom da devojčice u sedmom i osmom razredu izbegavaju fizičko i na tim časovima sede. Mnoge od njih traže da budu i oslobođene, a lekari im izlaze u susret - pojašnjava ona.

Izvor: blic.rs

Lekari uvek upozoravaju na važnost vitamina u telu, no ima i nekih drugih elemenata vrlo bitnih za pravilno funkcinisanje organizma. Jedan od njih je jod.

Jod je najteži hemijski element koji se pojavljuje u biološkim organizmima i prilično je redak u zemlji i vodi.

To dovodi do nedostatka joda u organizmu, što izaziva brojne zdravstvene probleme. Problem nedostatka joda se u našoj zemlji, kao i u većini razvijenih država, rešava jodiranjem soli.

Procenjuje se da nedostatak joda ugrožava oko 2 milijarde ljudi i glavni je uzrok pojave mentalne retardacije. Manjak joda smanjuje inteligenciju za 10-15 %. Od strume (gušavosti) na svetu pati 700 miliona ljudi, za šta je isto kriv nedostatak joda, prenosi Ordinacija.hr.

Jod je potreban za normalan rad štitne žlezde, kao i za izgradnju hormona štitne žlezde T3 i T4. Nije dobro da ga imamo ni previše ni premalo, a njegov nivo se lako može proveriti analizom mokraće ili krvi.

Nedostatak joda: simptomi

Postoje mnogi simptomi koje ljudi često pripisuju drugim bolestima i stanjima, a zapravo su odraz nedostatka joda.

Ovo su neki od njih:

struma,
umor i slabost,
poteškoće s koncentracijom i pamćenjem,
debljanje
suva koža i kosa,
promene u raspoloženju,
poremećaj regulisanja telesne temperature,
promene u menstrualnom ciklusu.

Jod se može uneti u organizam kroz neke namirnice, dok druge ometaju njegovu apsorpciju. Među namirnicama bogatim jodom su mlečni proizvodi, jaja, morska riba, alge, školjke, soja, susam, beli luk, blitva, tikvice, repa i spanać.

S druge strane, kupusnjače kao što su kelj, brokoli i karfiol sadrže susptance koje ometaju metaboličke funkcije joda i rad štitne žlezde.

Pušenje takođe može dovesti do manjka joa, a to je posebno opasno u periodu dojenja. Naime, hemikalije iz cigarete sprečavaju aktivnost enzima potrebnog za unos joda u ćelije.

Previše joda u organizmu

Previsok unos joda može izazvati simptome slične onima koje izaziva nedostatak, uključujući strumu, povećane nivoe TSH hormona i hipotireozu. U nekim ekstremnim slučajevima može postati i toksičan, ako se uzima više od 1,1mg dnevno.

Trovanje jodom prepoznaćete po metalnom okusu u ustima, pojačanom slinjenju, iritiranom crevnom sistemu i promenama na koži.

Oko tri miliona starih brojila biće zamenjeno pametnim do 2030. godine, plan je "Elektrodistribucije Srbije". Novi merni uređaji će smanjiti gubitke i pružiti preciznije uvide u potrošnju, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković. Inženjer elektrotehnike Jovan Vujasinović tvrdi da će sa pametnim meračima za struju građani moći da upravljaju električnom energijom i proizvode je.

Uvođenje zelenih tehnologija i povećanje udela obnovljive energije obavezalo je „Elektrodistribuciju Srbije“ da više od 3,5 miliona starih brojila zameni pametnim.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da će do kraja 2030. godine biti zamenjeno 80 odsto starih brojila.

„Taj cilj podrazumeva zamenu oko 400.000 brojila godišnje. Mislim da je to realan cilj i da će biti ispunjen“, ističe Marković uz napomenu da će projekat biti finansiran donacijom Evropske unije i povoljnim kreditima koje će odobriti Evropska investiciona banka.

„Pametna“ brojila, uvid u potrošnju i upravljanje električnom energijom

Inženjer elektrotehnike Jovan Vujasinović navodi za RTS da uvođenjem pametnih brojila potrošači imaju korist, zbog detaljnog uvida u potrošnju električne energije.

„Umesto današnje situacije gde možemo da vidimo stanje na početku meseca, uz pametna brojila ćemo svakog dana i sata moći da pregledamo potrošnju“, pojašnjava Vujasinović.

Druga korist biće, kako sagovornik ističe, mogućnost da građani upravljaju potrošnjom.

„Prvi nivo je smanjenje računa za struju, prostim uvidom i rasporedom potrošača u domaćinstvu. Sledeća stvar je da građani sami mogu da instaliraju solarne panele i tako proizvode električnu energiju za koju ne moraju da plate račun“, ukazuje Vujasnović.

„Novim brojilima se smanjuju gubici – od tehničkih do onih koji nastaju krađom struje“
Željko Marković ističe i dobrobit od daljinskog očitavanja kojim će računi biti precizniji, kao i mogućnost lakšeg lociranja kvara, te boljeg planiranja potrošnje zbog lakšeg uvida sa pametnim brojilima.

„Jako je važno što se na ove načine smanjuju gubici. Od tehničkih, do onih koji nastaju zbog krađa električne energije koje će se sada lakše otkrivati“, kaže Marković.

Navodi i da sa upotrebom pametnih brojila više neće biti problema sa učitavanjem računa, kao što je bio slučaj sa novembarskim i decembarskim u prethodnoj i januarskim u tekućoj godini.

„Pošto se daljinski očitavaju, nisu podložni greškama očitavanja“, smatra sagovornik.

Veštačka inteligencija kao savetnik za potrošnju

Na pitanje da li pametno brojilo ipak može i da pogreši, Vujasinović kaže da svaki uređaj može da se pokvari, ali da će kontrolom Direkcije za dragocene metale, nadležnom da građanima pruži garancije da je svako brojilo na terenu precizno, grešaka biti manje.

„Ovi merni uređaji imaju svoje portale i sajtove na kojima će građani moći da u realnom vremenu detaljno prate svoju potrošnju. Više nećemo imati izlaske na teren i ručno očitavanje. Ona će se automatski očitavati, pomoću softvera u ‘Elektrodistribuciji Srbije’, a uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu podataka iz softvera, građani će dobijati savete kako da smanje potrošnju“, zaključuje Jovan Vujasinović u razgovoru za RTS.

Izvor: nova.rs

Probala sam "duboki odmor bez spavanja" odnosno Non-Sleep Deep Rest metodu, koju je smislio doktor Endrju D. Huberman i evo kako sam prošla.

Na Tik Toku se pojavio video sa preko 25 miliona pregleda, a reč je o tehnici odmora bez spavanja.

Non-Sleep Deep Rest, odnosno „duboki odmor bez spavanja“ je navodno smislio doktor Endrju D. Huberman, neuronaučnik i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford, 2022. godine. Odnosi se na vođenu tehniku meditacije koja vas stavlja u nejasno, polu-fokusirano stanje koje doživljavate neposredno pre nego što zaspite – kada niste budni, ali još uvek niste utonuli u san.

Ideja je da ulazak u ovo stanje nalik spavanju na 10 do 30 minuta svakog dana omogući vašem mozgu da se odmori i resetuje, tako da nakon toga budete produktivniji.

Deluje primamljivo?

Meni bar jeste, pogotovo kad me je nakon užasne noći dočekao ponedeljak u kom mi se i vreme za WC našlo u tabeli sa obavezama.

Ne šalim se.

Bila sam polu polomljena od ćerkinih buđenja na svakih pola sata, a i između sam spavala kao na iglama. U gostima nam je njena najbolja drugarica, koja kao svako divno dete legne na vreme, zaspi i budi se u 7. S druge strane, moja ćerka je pola noći hodala kroz stan da vidi gde sam, što ne ležim pored nje, da se požali da je „čula čudovišta“ ili „videla da se nešto mrda u sobi“, te da ja samim tim moram da pređem kod njih.

To je značilo i da ja čučim pored kreveta i držim je za ruku, dok se ona na svakih nekoliko minuta okreće da proveri jesam li još tu. Kao da činjenica da je prisvojila moje prste nije bila dovoljna. A zatim i da joj se piški ili pije voda, da joj je vruće, da otvorim prozor, pa da joj je hladno, da zatvorim prozor. Ova gungula je naravno probudila i Lenu, kojoj se isto zatim piškilo i pila voda. A onda su obe tražile da ih mazim dok ne zaspe.

Možda vam se blago zavrtelo u glavi dok ste samo čitali ovo, verujte, uživo je bilo još gore. Dodajte na to još i jutarnje spremanje, koje je prošlo tako da sam bila na ivici da se pretvorim u neki od likova koji su se mom detetu priviđali u toku noći.

Ipak odvela sam ih na čuvanje i stigla kući oko 8.40h, 20 minuta pre početka radnog vremena, iscrpljena kao da sam bila na ratištu. Bez doručka i kafe, razmišljala sam kako da izguram radni dan, posle kog njih dve zajedno kupim i vodim na balet. Tad mi je palo na pamet da bih mogla da probam NSDR metodu.

Kako je izgledalo

U videu na društvenim mrežama kaže da „vam može pomoći da se oporavite od nedostatka sna, kada se osećate umorno ili ne možete da se fokusirate jer niste spavali dovoljno ili dobro prethodne noći, može biti izuzetno korisno“.

I iskreno sam želela da verujem, trebalo mi je baš to i odlučila sam da sačekam do pauze za ručak. A kako radim od kuće, na moju veliku sreću, sručila sam se na krevet, pokrila i pustila doktora Hubermana.

Prvo mi je prošlo kroz glavu da ima prijatan glas, ali nisam mnogo verovala. Nikakva joga i meditacija kod mene do sad nisu imale uspeha. Na jogi mi je bilo dosadno, a kad meditiram moj mozak se ubrza do usijanja i podseća me na svaki životni problem, te se trudim da je izegavam.

Ipak, posle par udisaja i uz objašnjenje „da zamislim sebe kako stojim iznad sebe i držim lampu kojom osvetljujem stopala“, počela sam da osećam težinu u stopalima. Osvestila sam ih, osetila sam kao da mi krv prolazi ili da se gomila milijarde trnaca.

Zatim glas kaže da pomera svetlo ka zglobovima i sve više. A meni je svaki deo tela koji je navodio delovao težak. Kao da mi je neko pritiskao sve, ali ne boli, samo osećam težinu.

Kada potpuno osvetlite donji deo, doktor nalaže „da zamislite da ceo donji deo tela propada u površinu na kojoj se nalazite“. U ovom trenutku je moj fokus prešao na gornji deo tela, koji sam mentalno pokušavala da izbalansiram da ne zaboli – verovatno zbog životne borbe sa bolom u kičmi.

Dalje, doktor vodi kroz gornji deo. Ovde sam imala mnogo manje osećaja, pogotovo kada se svetlo našlo u predelu stomaka – njega jedino nisam uspela da osvestim. Ništa, nikakav osećaj nije postojao, kao da ni moj stomak ne postoji – što doktor takođe kaže da je sasvim normalno.

Potom, lampa je bila uperena na teme, potiljak pa leđa, a meni se činilo kao da milioni malih mrava prolaze kroz mene i spuštaju se od vrata ka dole.

Ovaj proces od 10 minuta se završava tako što vam doktor govori koje delove tela da pomerate. U prvom trenutku sam imala utisak kao da moji nožni prsti nisu moji, ruke i noge su mi bile teške, a glava laka i prazna.

Kada sam otvorila oči, imala sam isti osećaj kao posle buđenja. Kao kada odspavam 8 ili 9 sati u kontinuitetu. Ali, celo telo mi se treslo, bilo je teško, kao kada na nogama imate tegove i telefon sam jedva držala. Ipak, osećala sam se pribranije, jasnije i odmornije, ali osećaj blage drhtavice i malaksalosti je trajao narednih nekoliko trenutaka, a zatim je usledila žeđ.

Vratila sam se za kompjuter, nastavila sa poslom i evo dok pišem ovo i završavam današnji radni dan, čak mi i ne prolazi kroz glavu da sam umorna ili bezvoljna. Štaviše, deluje mi da imam snage i za dve devojčice od 4 godine i njihove prohteve.

Evo kako da to sami isprobate

1. Lezite ili sedite. Udahnite duboko kroz nos, a zatim izdahnite kroz „tanko stisnute usne kao kroz malu slamčicu“, preporučuje dr Huberman, jer će to usporiti rad srca i opustiti nervni sistem.

2. Zamislite ručnu lampu i usmerite je na različite delove tela, počevši od stopala. Fokusirajte se na osećaj šta vam stopala dodiruju – to mogu biti vaše čarape ili tepih. Uradite isto dok polako prelazite na potkolenice i listove.

3. Kada vam je ceo donji deo tela osvetljen, duboko udahnite kroz nos i izdahnite kroz usta. Ponovite još dva puta i, svaki put kada izdahnete, zamislite da vam telo malo tone u dušek ili stolicu.

4. Polako pomerajte lampu do stomaka, grudi, vrata, a zatim i ruku. Kada dođete do leđa, udahnite kroz nos i izdahnite kroz usta. Usredsredite se na ono na šta su vam naslonjena leđa i zamislite da lagano tonete u to.

5. Pomerite lampu tako da obuhvatite teme i potiljak, a zatim opustite celo lice.

6. Zamislite da gledate dole u ​​svoje osvetljeno telo i „smanjite osvetljenje“ tako da sjaj bude manje intenzivan.

7. Ponovo se fokusirajte na dah i zamislite kako vam celo telo tone u stolicu ili dušek.

8. Pomerite nožne prste, lagano savijte kolena, pomerite gornji deo tela i glavu sa jedne na drugu stranu i podignite ruke. Zatim otvorite oči – vežba je završena.

Izvor: nova.rs

U utorak, 26. marta, u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Susret“, dr um. Miloša Šarića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 19. aprila.

Biografija:

Miloš Šarić (1991) Doktorske studije Primenjenih umetnosti i dizajna završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2019. godine, gde je prethodno odbranio i master rad iz oblasti Primenjenog vajarstva 2015. godine.

Osnovne akademske studije Vajarstva završio na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini 2014. godine. Dobitnik Treće nagrade žirija i Nagrade publike na konkursu za skulpturu Beogradski čitač 2015. godine. Druga skul ptura realizovana u okviru istog konkursa od 2016. godi ne se nalazi u Parku skulptura Lake Concord Park u Or landu (Kaselberi) na Floridi (SAD).

Autor javne skulptu re Hristifora Crnilovića koja je postavljena 2023. godine u Vlasotincu. Dobitnik i sledećih nagrada: Plakete 52. Majske izložbe ULUPUDS-a Umetnički prevrat 2020. godine, nagrade ULUS-ove Prolećne izložbe Nevidljivi portret 2021. godine, Druge nagrade na izložbi radova malog formata Minijatura 6 ULUPUDS-a, 2021. godine, Specijalne nagrade na 16. Likovnom salonu mladih (Ga lerija MMC, Novi Pazar) 2023. godine i Nagrade Boris Markoš Mingo na 23. Krajiškom likovnom salonu 2023. godine.

Izlagao na dvanaest samostalnih i na više od sto trideset žiriranih kolektivnih, domaćih i međunarodnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik nekoliko likovnih kolonija, a neki njegovi radovi deo su javnih prostora i privatnih i javnih kolekcija. Član ULUS-a, ULUPUDS-a i ULUKiM-a od 2016. godine. Od 2020. godine u statusu samostalnog umetnika.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 19. mart

Policija je u Apatinu isključili su iz saobraćaja muškarca (51) koji je vozio bicikl sa 3,04 promila alkohola u organizmu, saoptila je danas lokalna Polijska uprava.

U saopštenju piše da ga je, u poslednje dve godine, Prekršajni sud tri puta pravosnažno osudio zbog težih prekršaja, te mu je u skladu sa novom merom iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, bicikl oduzet.

Vozaču je određeno zadržavanje i protiv njega će zbog nasilničke vožnje biti podneta prekršajna prijava, dodala je Policijska uprava Sombor.