Probala sam "duboki odmor bez spavanja" odnosno Non-Sleep Deep Rest metodu, koju je smislio doktor Endrju D. Huberman i evo kako sam prošla.
Na Tik Toku se pojavio video sa preko 25 miliona pregleda, a reč je o tehnici odmora bez spavanja.
Non-Sleep Deep Rest, odnosno „duboki odmor bez spavanja“ je navodno smislio doktor Endrju D. Huberman, neuronaučnik i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford, 2022. godine. Odnosi se na vođenu tehniku meditacije koja vas stavlja u nejasno, polu-fokusirano stanje koje doživljavate neposredno pre nego što zaspite – kada niste budni, ali još uvek niste utonuli u san.
Ideja je da ulazak u ovo stanje nalik spavanju na 10 do 30 minuta svakog dana omogući vašem mozgu da se odmori i resetuje, tako da nakon toga budete produktivniji.
Deluje primamljivo?
Meni bar jeste, pogotovo kad me je nakon užasne noći dočekao ponedeljak u kom mi se i vreme za WC našlo u tabeli sa obavezama.
Ne šalim se.
Bila sam polu polomljena od ćerkinih buđenja na svakih pola sata, a i između sam spavala kao na iglama. U gostima nam je njena najbolja drugarica, koja kao svako divno dete legne na vreme, zaspi i budi se u 7. S druge strane, moja ćerka je pola noći hodala kroz stan da vidi gde sam, što ne ležim pored nje, da se požali da je „čula čudovišta“ ili „videla da se nešto mrda u sobi“, te da ja samim tim moram da pređem kod njih.
To je značilo i da ja čučim pored kreveta i držim je za ruku, dok se ona na svakih nekoliko minuta okreće da proveri jesam li još tu. Kao da činjenica da je prisvojila moje prste nije bila dovoljna. A zatim i da joj se piški ili pije voda, da joj je vruće, da otvorim prozor, pa da joj je hladno, da zatvorim prozor. Ova gungula je naravno probudila i Lenu, kojoj se isto zatim piškilo i pila voda. A onda su obe tražile da ih mazim dok ne zaspe.
Možda vam se blago zavrtelo u glavi dok ste samo čitali ovo, verujte, uživo je bilo još gore. Dodajte na to još i jutarnje spremanje, koje je prošlo tako da sam bila na ivici da se pretvorim u neki od likova koji su se mom detetu priviđali u toku noći.
Ipak odvela sam ih na čuvanje i stigla kući oko 8.40h, 20 minuta pre početka radnog vremena, iscrpljena kao da sam bila na ratištu. Bez doručka i kafe, razmišljala sam kako da izguram radni dan, posle kog njih dve zajedno kupim i vodim na balet. Tad mi je palo na pamet da bih mogla da probam NSDR metodu.
Kako je izgledalo
U videu na društvenim mrežama kaže da „vam može pomoći da se oporavite od nedostatka sna, kada se osećate umorno ili ne možete da se fokusirate jer niste spavali dovoljno ili dobro prethodne noći, može biti izuzetno korisno“.
I iskreno sam želela da verujem, trebalo mi je baš to i odlučila sam da sačekam do pauze za ručak. A kako radim od kuće, na moju veliku sreću, sručila sam se na krevet, pokrila i pustila doktora Hubermana.
Prvo mi je prošlo kroz glavu da ima prijatan glas, ali nisam mnogo verovala. Nikakva joga i meditacija kod mene do sad nisu imale uspeha. Na jogi mi je bilo dosadno, a kad meditiram moj mozak se ubrza do usijanja i podseća me na svaki životni problem, te se trudim da je izegavam.
Ipak, posle par udisaja i uz objašnjenje „da zamislim sebe kako stojim iznad sebe i držim lampu kojom osvetljujem stopala“, počela sam da osećam težinu u stopalima. Osvestila sam ih, osetila sam kao da mi krv prolazi ili da se gomila milijarde trnaca.
Zatim glas kaže da pomera svetlo ka zglobovima i sve više. A meni je svaki deo tela koji je navodio delovao težak. Kao da mi je neko pritiskao sve, ali ne boli, samo osećam težinu.
Kada potpuno osvetlite donji deo, doktor nalaže „da zamislite da ceo donji deo tela propada u površinu na kojoj se nalazite“. U ovom trenutku je moj fokus prešao na gornji deo tela, koji sam mentalno pokušavala da izbalansiram da ne zaboli – verovatno zbog životne borbe sa bolom u kičmi.
Dalje, doktor vodi kroz gornji deo. Ovde sam imala mnogo manje osećaja, pogotovo kada se svetlo našlo u predelu stomaka – njega jedino nisam uspela da osvestim. Ništa, nikakav osećaj nije postojao, kao da ni moj stomak ne postoji – što doktor takođe kaže da je sasvim normalno.
Potom, lampa je bila uperena na teme, potiljak pa leđa, a meni se činilo kao da milioni malih mrava prolaze kroz mene i spuštaju se od vrata ka dole.
Ovaj proces od 10 minuta se završava tako što vam doktor govori koje delove tela da pomerate. U prvom trenutku sam imala utisak kao da moji nožni prsti nisu moji, ruke i noge su mi bile teške, a glava laka i prazna.
Kada sam otvorila oči, imala sam isti osećaj kao posle buđenja. Kao kada odspavam 8 ili 9 sati u kontinuitetu. Ali, celo telo mi se treslo, bilo je teško, kao kada na nogama imate tegove i telefon sam jedva držala. Ipak, osećala sam se pribranije, jasnije i odmornije, ali osećaj blage drhtavice i malaksalosti je trajao narednih nekoliko trenutaka, a zatim je usledila žeđ.
Vratila sam se za kompjuter, nastavila sa poslom i evo dok pišem ovo i završavam današnji radni dan, čak mi i ne prolazi kroz glavu da sam umorna ili bezvoljna. Štaviše, deluje mi da imam snage i za dve devojčice od 4 godine i njihove prohteve.
Evo kako da to sami isprobate
1. Lezite ili sedite. Udahnite duboko kroz nos, a zatim izdahnite kroz „tanko stisnute usne kao kroz malu slamčicu“, preporučuje dr Huberman, jer će to usporiti rad srca i opustiti nervni sistem.
2. Zamislite ručnu lampu i usmerite je na različite delove tela, počevši od stopala. Fokusirajte se na osećaj šta vam stopala dodiruju – to mogu biti vaše čarape ili tepih. Uradite isto dok polako prelazite na potkolenice i listove.
3. Kada vam je ceo donji deo tela osvetljen, duboko udahnite kroz nos i izdahnite kroz usta. Ponovite još dva puta i, svaki put kada izdahnete, zamislite da vam telo malo tone u dušek ili stolicu.
4. Polako pomerajte lampu do stomaka, grudi, vrata, a zatim i ruku. Kada dođete do leđa, udahnite kroz nos i izdahnite kroz usta. Usredsredite se na ono na šta su vam naslonjena leđa i zamislite da lagano tonete u to.
5. Pomerite lampu tako da obuhvatite teme i potiljak, a zatim opustite celo lice.
6. Zamislite da gledate dole u svoje osvetljeno telo i „smanjite osvetljenje“ tako da sjaj bude manje intenzivan.
7. Ponovo se fokusirajte na dah i zamislite kako vam celo telo tone u stolicu ili dušek.
8. Pomerite nožne prste, lagano savijte kolena, pomerite gornji deo tela i glavu sa jedne na drugu stranu i podignite ruke. Zatim otvorite oči – vežba je završena.
Izvor: nova.rs
