Sombor vesti

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je šest osoba zadobilo lake telesne povrede. Zbog nasilničke vožnje zadržana su tri vozača, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola osam.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe lakše povređene. Zbog nasilničke vožnje zadržana su tri vozača, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola šest.

Na području opštine Apatin zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Кula evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede.

Izvor: radiodunav.com

U organizaciji Kuglaškog saveza Vojvodine, na kuglani „Funck arena“ u Bačkoj Topoli, održano je Prvenstvo Vojvodine – tandem seniorke. Na ovom velikom takmičenju snage su odmerile najbolje kuglašice pokrajine, među kojima su se našle i članice Ženskog kuglaškog kluba Apatin.

U konkurenciji od ukupno 29 tandema, par Marina Medić – Biljana Popović, sa 525 oborenih čunjeva, osvojio je 13. mesto, dok je tandem Milana Vuletić – Valentina Ličina, rezultatom od 515 oborenih čunjeva, zauzeo 14. poziciju.

Prvih deset tandema izborilo je plasman dalje, te su tako apatinske kuglašice ostale bez plasmana, ali u klubu ističu da su zadovoljni nastupom svojih igračica, koji je ujedno bio i priprema za poslednje kolo, u okviru kog će na svom terenu dočekati ekipu Vrbasa.

Podsećamo, ŽKK Apatin celu sezonu 2024/2025. Prve lige Srbije - Vojvodina žene igrao je fantastično i već sebi osigurao povratak u najelitniji rang takmičenja – Super ligu Srbije. Utakmica protiv Vrbašanki biće odigrana 6. aprila na kuglani Banje Junaković i, nevezano za ishod, Apatinke ostaju prve na tabeli, sa do sad prikupljenih 24 boda, dok je drugoplasirani Srem iz Rume sakupio ukupno 18 bodova.

Izvor: radioapatin.com

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje organizma, posebno za zdravlje kostiju i imunitet. Takođe, sve više istraživanja sugeriše da može pomoći u prevenciji određenih vrsta raka i zaštiti od hroničnih bolesti kao što su osteoporoza, depresija, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i multipla skleroza.

Koliko je vitamina D potrebno?

Deficit vitamina D se obično definiše kao nivo ispod 20 ng/mL u krvi, dok se vrednosti između 21-29 ng/mL smatraju nedovoljnim. Većini odraslih osoba preporučuje se dnevni unos od 1.500 do 2.000 internacionalnih jedinica (IU) vitamina D.

Međutim, nedostatak ovog vitamina je jedan od najrasprostranjenijih nutritivnih deficita u svetu. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama gotovo 42% odraslih pati od nedostatka vitamina D, dok je taj procenat čak 63% kod Latinoamerikanaca i 82% kod Afroamerikanaca.

Česte infekcije i bolesti – Vitamin D direktno utiče na ćelije imunog sistema koje se bore protiv infekcija. Njegov nedostatak je povezan sa povećanim rizikom od respiratornih infekcija, uključujući prehladu, bronhitis i upalu pluća.

Hronični umor i iscrpljenost – Niz studija je povezao nizak nivo vitamina D sa osećajem hroničnog umora, lošim snom i smanjenom energijom.
Bolovi u kostima i leđima – Vitamin D igra ključnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i zdravlju kostiju. Njegov deficit može izazvati bolove u donjem delu leđa i povećati rizik od osteoporoze.
Anksioznost i depresija – Istraživanja su pokazala da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa depresijom i anksioznošću, naročito kod starijih osoba.
Usporeno zarastanje rana – Nedostatak vitamina D može ometati proces zarastanja rana, posebno nakon operacija ili povreda.
Gubitak kose – Istraživanja su pokazala vezu između niskog nivoa vitamina D i alopecije, stanja koje uzrokuje ozbiljan gubitak kose.
Slabost mišića i bolovi – Vitamin D igra ulogu u funkciji mišića, a njegov deficit može doprineti hroničnom bolu i smanjenoj mišićnoj snazi.
Povećanje telesne mase – Postoji povezanost između niskog nivoa vitamina D i gojaznosti, a neka istraživanja sugerišu da može doprineti povećanju telesne mase.

Ko je u riziku od deficita vitamina D?

Nedostatak vitamina D može biti posledica različitih faktora, uključujući:

-Tamniju boju kože (melanin smanjuje sposobnost kože da proizvodi vitamin D iz sunčeve svetlosti)
-Nedovoljno izlaganje suncu (osobe koje žive u područjima sa malo sunčane svetlosti)
-Starija životna dob (osobe preko 65 godina teže sintetišu vitamin D)
-Prekomernu telesnu masu (gojaznost može smanjiti dostupnost vitamina D)
-Hronične bolesti (bolesti bubrega, jetre, digestivnog sistema)
-Dugotrajnu upotrebu određenih lekova (statini, kortikosteroidi)

Kako se leči nedostatak vitamina D?

Lečenje deficita vitamina D obuhvata:

Suplementaciju – Uzimanje dodataka vitamina D u obliku kapsula ili tečnosti. U slučaju ozbiljnog deficita, lekari mogu prepisati visoke doze (do 50.000 IU) ili injekcije vitamina D.
Povećan unos hrane bogate vitaminom D, poput masne ribe (losos, tuna, skuša), jaja, goveđe jetre, mlečnih proizvoda i žitarica obogaćenih vitaminom D.
Izlaganje suncu – Sunčeva svetlost je prirodan izvor vitamina D, ali je važno voditi računa o prekomernom izlaganju UV zracima kako bi se izbeglo oštećenje kože.

Kada se obratiti lekaru?

Budući da simptomi nedostatka vitamina D mogu biti suptilni, važno je obratiti se lekaru ako primetite umor, bolove u mišićima i kostima, česte infekcije ili promene raspoloženja. Krvni test (25-hidroksi vitamin D) može pomoći u dijagnostici, a lekar će na osnovu rezultata prepisati odgovarajući tretman.

Vitamin D je esencijalan za zdravlje, a njegovo održavanje na optimalnom nivou može značajno doprineti kvalitetu života i prevenciji raznih bolesti. Zato je ključno voditi računa o ishrani, izlaganju suncu i, po potrebi, suplementaciji.

Izvor: nova.rs

U 2025. raspon pažnje nam traje tek nešto duže od 8 sekundi, ali naučnici imaju metode koje pomažu da zadržimo fokus.

U savremenom svetu, na sve strane se traži vaša pažnja – poruke, obaveštenja, društvene mreže, najnovije vesti… Vaš mozak se suočava sa ogromnom količinom stimulansa dizajniranih da vam ukradu fokus. Svake sekunde, oči će dati mozgu ekvivalent od 10 miliona bitova podataka. Uši će prihvatiti orkestar zvučnih talasa. Zatim, tu su i naše misli: prosečna osoba, procenjuju istraživači, imaće više od 6.000 dnevno. Da bismo bilo šta uradili, moramo da filtriramo većinu ovih podataka. Moramo da se fokusiramo.

Dobra vest je to da možemo naučiti da „izoštrimo fokus“, ali moramo drugačije da pristupimo pažnji i da treniramo mozak kao mišić, svakodnevnim vežbama.

Dr Amiši Dža je profesorka kognitivne i bihejvioralne neuronauke na Univerzitetu u Majamiju i stručnjakinja za nauku pažnje. Njena knjiga pod nazivom „Peak Mind: Find Your Focus, Own Your Attention, Invest 12 Minutes a Day“ je četvoronedeljni program jednostavnih vežbi svesnosti koji je zasnovan na njenom istraživanju. Navodno, rade ih vojnici, profesionalni sportisti i lekari hitnih službi, a poboljšavaju mnoge aspekte kognitivnog i emocionalnog zdravlja, uključujući jačanje naše pažnje.

Kriza pažnje

Stres je jedna od najvećih prepreka za fokusiranje, kaže Dža. U stanju visoke pripravnosti, često počinjemo da razmišljamo i onda se zaglavimo u zamišljenim scenarijima. Ovaj režim utiče na našu „radnu memoriju“ – količinu informacija koje možemo zadržati u našim mislima i koristiti za zadatak.

„Radna memorija je poput mentalne table sa mastilom koji nestaje“, kaže Dža. Kada je ta tabla puna misli, osećanja i slika u vezi sa onim što nas stresira, nema mesta za nove informacije, piše Guardian.

Dža je počela drugačije da razmišlja o svesnosti kada je doživela sopstvenu „krizu pažnje“, koja je smanjila njenu sposobnost da se oseća prisutno sa svojom malom decom. Tako je smislila neke jednostavne prakse koje vežbaju mozak, kratke treninge svesnosti koji, ako ih radimo svakog dana, mogu pomoći da razvijemo ono što Dža naziva „mentalnim mišićima“.

„Baterijska lampa“ usmerena na disanje

Prva vežba uključuje uspravno sedenje, zatvaranje očiju i fokusiranje na to gde je vaše disanje najizraženije, obično u grudima ili dijafragmi. Usmerite svoj fokus ovde kao snop svetlosti („baterijska lampa“ se ispostavila kao koristan alat za svesnost) i primetite kada ga misli ili senzacije povlače: neko sećanje; podsetnik da treba da odgovorite na poruku; svrab. Poenta je da primetite kada se „baterijska lampa“ pomeri, a zatim da je vratite nazad. I tako 12 minuta, odnosno za početak – bar tri. Posle nekoliko dana počećete da primećujete kada vas nešto odvlači od pokušaja da se fokusirate.

Prvi korak ka boljem fokusiranju je prihvatanje ključne istine, kaže Dža: ne možete jednostavno odlučiti da imate nesputanu pažnju. Morate da vežbate.

„Pojam nepokolebljivog uma je fantazija“, kaže ona. Problem je što sada imamo mnogo više izvora ometanja. Mi nismo samo primaoci sadržaja, već i voljni učesnici. Uprkos tome koliko često nas ohrabruju da se „isključimo“ sa naših uređaja, ne možemo nadmudriti algoritme koje su osmislile armije softverskih inženjera, statističara i psihologa.

U drugoj nedelji, Dža uvodi i „skeniranje tela“. Koristeći „baterijsku lampu“ za kretanje kroz telo, od nožnih prstiju do vlasišta, ohrabruje vas da primetite koji fizički osećaji postoje. Kad god um odluta, vratite ga u deo tela gde je pažnja bila pre lutanja.

U početku će biti teško, stalno ćete „pomerati svetlost“, ali posle nekoliko nedelja to ćete primeniti i na svakodnevicu i lakše vraćati i zadržavati pažnju na onome što treba da uradite.

Pet koraka ka boljem fokusu

1) Obratite pažnju na svoj dah i gde ga u telu najviše osećate: usmerite fokus kao snop svetlosti. Radite ovo tri minuta dnevno, nedelju dana.

2) Integrišite ovu tehniku u svakodnevni život – na primer, pranje zuba. Ako krenete da razmišljate o svojoj listi obaveza dok perete zube, vratite svetlo na njih. Fokusirajte se na senzacije.

3) Mnogi ljudi kažu da im je um „previše zauzet“. Vaš posao nije da ga zaustavite – vaš posao je da postojite sa njim i da svoju pažnju vratite tamo gde želite.

4) Ignorišite „mitove o svesnosti“: vi ne „bistrite svoj um“. Ovo je aktivna mentalna vežba.

5) Ne postoji „blaženo“ stanje koje želite da doživite; u stvari, cela poenta je da budemo prisutniji u trenutku.

Izvor: nova.rs

U svetu se obeležava Dan šale, 1. april, kada ljudi saopštavaju lažne novosti i prave simpatične smicalice kako bi se smejali ili bili u smešnoj situaciji, ali je ta tradicija izgubila prvobitnu popularnost u svetlu lažnih vesti koje se plasiraju kao istinite.

Neki svetski mediji ocenjuju da su iz godine u godinu sve manje popularne prvoaprilske šale posebno na internetu i na društvenim mrežama jer lažne informacije previše često zauzimaju centralno mesto, na štetu autentičnih i proverenih vesti.

U Francuskoj neki novinari smatraju da su prvoaprilske šale postale stvarnost, navodeći kao primere, izlazak SAD iz Svetske zdravstvene organizacije, uvođenje američkih carinskih mera ili ukidanje upotrebe papirnih slamčica za piće.

„U normalno vreme, sve te odluke bi ličile na prvoaprilske šale“, naveo je francuski sajt Pres (La presse).

Novinari tog sajta se pitaju da li bi sutra svi shvatili da li je neka vest šaljiva ili je zaista stvarna.

Kao primer su naveli da bi sutra američka svemirska agencija NASA mogla da saopšti da je Zemlja ravna a ne okrugla.

„Neki čitaoci bi izrazili sumnju i nasmejali, dok bi neki poverovali, jer u svetu postoji nekoliko miliona ljudi koji zaista veruju da je Zemlja ravna“.

Pres je dodao da su lažne vesti deo svakodnevnog života jer se upotrebom veštačke inteligencije svaka „apsurdnost“ može pretvoriti u nešto verodostojno.

Međutim, pretpostavlja se da će se mnogi u svetu ipak našaliti kao nekada.

Poznato je od ranije da se u nekim zemljama, kao u Velikoj Britaniji, Australiji i Južnoafričkoj Republici, podvale prave samo do podneva, a onaj ko ih napravi posle podne naziva se „aprilskom budalom“ (April Fool). U mnogim drugim zemljama šale se prave tokom celog dana.

Među poznatim šalama je ona na BBC 1957. godine. Ta britanska televizijska mreža je tada objavila da Švajcarci beru špagete s drveta. Prilog je govorio o tome da je konačno iskorenjen napasnik „špagetni žižak“.

Veliki broj gledalaca se javio uredništvu te televizije da bi saznali o mogućnostima da sami uzgajaju svoja stabla sa špagetama.

Poznata šala je bila i izum hamburgera za levoruke ljude. Burger King iz SAD objavio je 1998. godine reklamu o hamburgerima za levoruke koji su napravljeni tako da im sadržaj curi s desne strane.

Medicinska istraživanja inače smatraju da je smeh dobra terapija.

Izvor: n1info.rs

U određenim delovima godine potražnja za stanovima naglo skače, a tržište pokušava da isprati tempo stalnom izgradnjom novih nekretnina.

Ipak, neki stanodavci se čude zašto telefoni ne zvone, iako nude odličan stan. Možda problem nije u stanu već u oglasu koji ne privlači dovoljno pažnje.

Postoji mnogo načina za oglašavanje, od sajtova i društvenih mreža do i dalje solidnih tradicionalnih metoda. Uz par dobrih trikova, oglas može postati vidljiviji i doneti brže rezultate.

Kako oglasiti stan za izdavanje?

Ako želite da izdate stan bez beskonačnih razgledanja i propuštenih poziva, neophodno je da oglas postavite na prave platforme. Specijalizovani sajtovi za nekretnine, kao što je moj dom, privlače ozbiljne zakupce, pa su dobar prvi korak.

Nemate vremena za pregovaranje i pokazivanje stana? Angažovanje agencije za nekretnine može da reši ceo proces umesto vas – od toga da se oglasi nekretnina do potpisivanja ugovora sa novim podstanarom. Naravno, to dolazi uz proviziju, ali bar ne morate da objašnjavate gde je najbliža prodavnica svaki put kada neko dođe u obilazak.

Društvene mreže su takođe korisne. Facebook grupe i Instagram profili posvećeni nekretninama mogu brzo privući potencijalne stanare, a možda i izbeći posredničke troškove.

Što više kanala iskoristite, veće su šanse da pronađete pouzdanog zakupca – i to pre nego što vas komšije pitaju zašto stalno dovodite nepoznate ljude u zgradu.

Pisanje oglasa zahteva pažnju

Kako je tržište izdavanja nekretnina sve veće, kreiranje oglasa zahteva strateški pristup. Detalji prave razliku, a dobro napisan oglas može da znači brže izdavanje bez gubljenja vremena na beskrajne pozive i pregovore.

Recimo, u Beogradu, gde je svaka druga zgrada “na odličnoj lokaciji“, dobar naslov oglasa privlači pažnju, a realna cena drži interes potencijalnih zakupaca. Postavite previsoku cenu – stan ostaje prazan. Preniska cena? Ljudi će se pitati šta nije u redu.

Zakupci ne traže samo četiri zida i krov. Ako stan ima nešto što ga izdvaja – prostranu terasu, dobru povezanost ili makar komšije koje ne buše u sedam ujutru – stavite to u prvi plan.

Šta treba da sadrži oglas za stan koji privlači prave podstanare?

Ako želite da izdate stan bez beskonačnih pitanja poput “Da li je cena fiksna?” ili “Može li kućni ljubimac koji nije baš pas, ali nije ni mačka?“, oglas mora da bude jasan i konkretan.

Evo šta treba da sadrži:

Osnovne informacije – kvadratura, broj soba, sprat, tip grejanja (ako u stanu ima inverter klima ili čak podno grejanje) i da li zgrada ima lift. Ako stan ima balkon, obavezno naglasite – ljudi vole balkon i to im je često važnije od broja soba.
Lokacija i prevoz – koliko je udaljen od centra, javnog prevoza, škola i marketa. Ako je blizu pekare koja radi 24/7, to je bitna informacija.
Opremljenost – kuhinjski aparati, klima, veš mašina, internet. Ako postoji perilica sudova, istaknite – to je nivo luksuza koji mnogi cene. Isto tako, ako su podovi, nameštaj, zidovi ili uređaji nedavno zamenjeni, to vam može dati značajnu prednost u odnosu na ostale oglase.
Kućni ljubimci – jasno napišite da li su dozvoljeni ili ne. Ako nisu, spremite se za dodatna pitanja tipa “A mali hrčak?“.
Cena i depozit – napišite tačan iznos mesečne kirije i da li se plaća depozit. Nije zgoreg ni da pomenete dodatne troškove ili da se grejanje plaća smo u sezoni. Ljudi vole jasne cifre, a ne “moguć dogovor”.
Fotografije – što više, to bolje. Ako su fotografije tamne i mutne, zainteresovani će pomisliti da stan izgleda isto tako.
Dobro napisan oglas znači manje izgubljenog vremena i veće šanse da pronađete ozbiljne zakupce. Ako želite brzo i uspešno izdavanje stana, budite konkretni, jasni i ne ostavljajte mesta za nagađanje.

Zaključak

Tokom određenih perioda godine, potražnja za stanovima za iznajmljivanje naglo raste, što je dugogodišnji trend. Ipak, mnogi vlasnici se pitaju da li su njihovi oglasi dovoljno privlačni. Čak i kada nude kvalitetan smeštaj, interesovanje može izostati zbog nedovoljno dobro prezentovanog oglasa.

Postoji bezbroj načina za oglašavanje, od modernih online platformi do starog dobrog preporučivanja. Suština je u izboru pravog kanala i isticanju onoga što stan čini privlačnim. Dobar oglas nije samo spisak karakteristika, već poziv da se stan vidi uživo.

Ne dozvolite da vaš stan ostane “najbolje čuvana tajna“ na tržištu. Uz malo truda, pravi zakupac neće morati da ga traži lupom!

Izvor: saveti.rs

Glavobolja može biti varljiva pojava. I dok su migrene i jake glavobolje veoma česte – pogađaju oko 21% žena i 10% muškaraca – većina njih ne ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje.

U retkim slučajevima glavobolja može ukazivati na ozbiljno, čak i po život opasno stanje.

Kako da prepoznate kada je glavobolja razlog za brigu?

Koji simptomi razlikuju običnu glavobolju od one koja je znak nečeg ozbiljnijeg, poput moždanog udara ili tumora na mozgu?

Primarne i sekundarne glavobolje

Glavobolje se dele na primarne i sekundarne. Primarne su one koje nisu izazvane drugim oboljenjem, poput migrene ili tenzione glavobolje. Sekundarne su posledica nekog osnovnog zdravstvenog problema – povrede, infekcije ili drugog ozbiljnog stanja – i često zahtevaju hitnu intervenciju. (Everyday Health)

Dr Bulatović objasnio kako da prepoznaš da li te glava boli od alergije, klime, virusa ili bakterije – i šta treba da radiš u svakom od ovih slučajeva

Više od 90% ljudi koji potraže pomoć zbog glavobolje zapravo imaju primarni poremećaj, ali upravo sekundarne glavobolje nose potencijalno visok rizik po zdravlje. Jedan od najvažnijih znakova da se radi o nečemu ozbiljnijem je ako je glavobolja znatno jača nego inače ili ako je praćena novim, neobičnim simptomima.

Opasni simptomi uz glavobolju

Prema rečima dr Aleksandra Mauskopa, neurologa iz Njujorka, glavobolja je razlog za hitnu pomoć ako je praćena sledećim simptomima:

-Visoka temperatura
-Ukočen vrat
-Slabost ili utrnulost jedne strane tela
-Poteškoće sa govorom
-Gubitak svesti
-Zbunjenost
-Gubitak vida
-Bilo koji neurološki poremećaj

Ako imate bilo koji od ovih simptoma – ne čekajte. Pozovite hitnu pomoć ili se odmah uputite u najbližu bolnicu.

SNNOOP10 – alat za prepoznavanje rizičnih glavobolja

Lekari koriste skraćenicu SNNOOP10 da lakše identifikuju kada je potrebna dodatna dijagnostika poput skenera, magnetne rezonance, lumbalne punkcije ili laboratorijskih analiza.

Neki od pokazatelja uključuju:

-Sistemski simptomi (povišena temperatura, gubitak apetita, gubitak telesne težine – mogu ukazivati na infekciju, rak, vaskulitis…)
-Neurološki simptomi (zbunjenost, zamagljen vid, promene ponašanja, slabost, utrnulost…)
-Iznenadan početak – nagla, snažna bol, tzv. „gromovita glavobolja“, može ukazivati na krvarenje u mozgu
-Stariji od 50 godina – nove glavobolje u ovom životnom dobu treba detaljno ispitati
-Promena šablona glavobolje – ako postaju učestalije, drugačije ili jače nego ranije
-Glavobolja izazvana kašljanjem, kijanjem ili naporom
-Pojava bola pri promeni položaja tela – može ukazivati na poremećaj pritiska moždane tečnosti
-Papiledem (otok očnog živca) – znak povišenog pritiska unutar lobanje

Moždani udar ili migrena?

Iako su simptomi ponekad slični, postoji nekoliko ključnih razlika:

Moždani udar često izaziva nagli gubitak funkcije: slabost, utrnulost, otežan govor, slepilo.

Migrena često donosi „pozitivne simptome“: svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, zamućen vid.

-Kod retkih oblika migrene, poput hemiplegične migrene, mogu se javiti i simptomi slični moždanom udaru – uključujući slabost mišića jedne strane tela.
-Migrenski moždani udar je retka, ali ozbiljna komplikacija i zahteva hitno lečenje.

Glavobolja zbog visokog pritiska – hitno stanje

Glavobolja koja nastaje usled ekstremno visokog krvnog pritiska (180/120 mmHg i više) naziva se hipertenzivna kriza. Može nastati ako zaboravite da uzmete terapiju, naglo prestanete sa lekovima, ili zbog drugih uzroka (npr. tumor nadbubrežne žlezde).

Prateći simptomi uključuju:

-Zamagljen vid
-Bol u grudima
-Mučninu i povraćanje
-Kratkoću daha
-Zbunjenost
-Gubitak svesti

Tumor na mozgu i glavobolja

Iako retko, i tumor na mozgu može izazvati glavobolju. Karakteristično je da je bol jači ujutru ili kada ležite.

Prateći simptomi mogu biti:

-Napadi (epilepsija)
-Povraćanje bez mučnine
-Slabost
-Dupli vid
-Problemi sa govorom
-Promene u ponašanju

Klaster glavobolje – kratke, ali izuzetno bolne

Ove glavobolje nisu opasne po život, ali izazivaju ekstremno jake bolove, često uz suzenje oka i curenje iz nosa s jedne strane lica. Javljaju se u „klasterima“ – po nekoliko dnevno tokom više nedelja. Za razliku od migrene, ljudi su tokom napada nemirni i uznemireni.

Leče se kiseonikom ili lekovima za prevenciju.

Kada bol nije razlog za brigu

Najčešći tip glavobolje je tenziona glavobolja – osećaj stezanja oko čela, koji se pojačava tokom dana. Najčešće se leči promenom stila života, vežbama relaksacije, aerobikom ili lekovima protiv bolova.

Alergije i glavobolja

Upala sinusa usled alergije može izazvati bol u predelu lica, čela ili iza očiju. Međutim, mnoge glavobolje koje ljudi pripisuju sinusima zapravo su – migrene. Ako se bol često javlja, obavezno se posavetujte sa lekarom.

Migrena – hronična, ali ne i opasna

Iako izuzetno neprijatna i iscrpljujuća, migrena nije znak ozbiljnijeg oboljenja.

Simptomi uključuju:

-Osetljivost na svetlost i zvuk
-Mučninu
-Vrtoglavicu
-Umor
-Promene u raspoloženju
-Aura simptome (bljeskovi, zujanje u ušima, itd.)

Kod žena, migrene mogu biti povezane sa menstrualnim ciklusom. U periodu perimenopauze, zbog hormonskih oscilacija, napadi mogu biti češći i jači, ali se kod većine žena migrene povuku nakon menopauze.

Pušenje, kafa i lekovi – skriveni uzroci bola

Nikotin može pokrenuti glavobolju, a kod nekih ljudi i odvikavanje od pušenja donosi sličan problem. Kafa pomaže nekima, ali kod drugih izaziva bol – naročito kada je naglo izbace iz rutine.

Takođe, prečesto uzimanje lekova protiv bolova može izazvati rebound glavobolju – hroničnu glavobolju uzrokovanu samim lekovima. Ako se ovo dešava, najbolje je postepeno prestati sa upotrebom i konsultovati lekara.

Izvor: nova.rs

Novu aplikaciju ED Srbije koja omogućava digitalnu prijavu stanja brojila instaliralo je oko 50.000 korisnika u kratkom roku. Svi korisnici koji to žele sada imaju mogućnost da početkom meseca lako i jednostavno prijave stanje brojila na mobilnom telefonu.

Prvo je potrebno instalirati aplikaciju ED Srbije iz GooglePlay prodavnice https://play.google.com/store/apps/details?id=com.eds.edsrbije.

Za ispravnu prijavu potrebno je popuniti obeležena polja i dodati fotografije brojila na kojima se vidi stanje niže i više tarife, odnosno ukupno stanje za jednotarifna brojila. Uneto stanje mora da se poklapa sa brojem na slici brojila. Šifra mernog mesta ili ED broj mogu se pronaći u gornjem levom uglu na prednjoj strani računa za električnu energiju, a broj brojila na zadnjoj strani u tabeli sa očitanim stanjima.

Sledi provera prijave i slanje. Ukoliko neki podatak nije ispravan, polje će biti uokvireno crvenom bojom.

Prijava stanja je usluga kojom Elektrodistribucija Srbije izlazi u susret korisnicima kako bi se očitala stanja brojila kod svih, pa i kod onih korisnika kod kojih je onemogućen pristup brojilu u vreme očitavanja.

Aplikacija se stalno usavršava na osnovu ocena i kritika korisnika. Posle poslednjih ažuriranja, fotografije brojila mogu da se šalju i sa starijih modela telefona, povećan je limit za veličinu fotografija i automatski se memorišu podaci za lakši unos stanja u narednom mesecu.

Moguće je prijaviti stanje više brojila sa jednog telefona, ali za sada telefon memoriše samo poslednje uneto brojilo. Za novu verziju neophodno je ažurirati aplikaciju u GooglePlay prodavnici.

Brz rast broja korisnika je pokazatelj da je aplikacija odgovorila na potrebe i zainteresovala javnost.

Кorisnici aplikacije ED Srbije mogu da se prijave i da redovno dobijaju obaveštenja o planiranim prekidima u snabdevanju električnom energijom za naredni dan, u izabranoj opštini.

Mogu i potpuno anonimno da prijave neovlašćenu potrošnju električne energije.

Stanje brojila može se prijaviti i na internet stranici www.elektrodistribucija.rs/prijava_ocitanih_stanja_online.

Pametna brojila (sa antenom na mernom ormaru) daljinski očitava isključivo EDS.

Štab za vanredne situacije grada Sombora obaveštava građane grada Sombora i naseljenih mesta da će se u sredu, 2.4.2024. godine, u 12:00 časova izvršiti aktiviranje sirena za uzbunjivanje na osnovu akta MUP RS, Sektora za vanredne situacije, Odeljenja u Somboru, u cilju provere sistema za javno uzbunjivanje.

 Sirene na teritoriji grada Sombora i svih naseljenih mesta biće aktivirane emitovanjem signala jednoličnog tona u trajanju od 60 sekundi (znak „PRESTANAК OPASNOSTI“).

 Obaveštenje se izdaje radi blagovremenog informisanja građana da nema opasnosti niti razloga za uznemirenje u navedenom terminu aktiviranja sirena.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, ove nedelje organizuje tri akcije davanja krvi u somborskim srednjim školama.

Prva akcija dobrovoljnog davanja krvi održaće se u utorak, 1. aprila, 2025. godine, u Srednjoj ekonomskoj školi Sombor, u periodu od 10.00 do 12.00 časova.

Druga akcija će se održati u utorak, 1. aprila, 2025. godine, u Srednjoj tehničkoj školi u periodu od 14.00 do 16.00 časova.

Treća akcija će se održati u petak, 4. aprila, 2025. godine, u Srednjoj poljoprivredno – prehrambenoj školi, u periodu od 9.00 do 11.00 časova.

Rezerve krvi su i dalje smanjene, te pozivamo sve sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji kako bi se u što kraćem roku stabilizovale zalihe krvi.