Sombor vesti

Širok spektar znakova, uključujući povećanje ili gubitak težine, može ukazivati hormonski disbalans. Uprkos jakom uticaju koji hormoni imaju na naš organizam i opšte zdravlje, mnoga stanja koja su u vezi sa hormonskim disbalansom, mogu se lečiti.

„Hormoni su hemijski glasnici tela“, kažu stručnjaci. Proizvode se u endokrinim žlezdama, putuju kroz vaš krvotok, „govoreći“ tkivima i organima šta da rade. Oni pomažu u kontroli mnogih glavnih procesa tela, uključujući metabolizam i reprodukciju. Kada je u pitanju hormonski disbalans, to znači da imate previše ili premalo određenog hormona. Čak i male promene mogu uzrokovati ozbiljne posledice u funkcionisanju čitavog organizma, prenosi rts.rs.

Nivoi nekih hormona variraju tokom života, i mogu biti jednostavno rezultat prirodnog starenja. Ali druge promene se javljaju kada endokrine žlezde pogrešno funkcionišu.

Simptomi hormonskog disbalansa

Simptomi neravnoteže hormona će zavisiti od toga koji hormoni ili žlezde ne rade ispravno. Uobičajena hormonska stanja koja pogađaju ljude oba pola mogu izazvati bilo koji od sledećih znakova ili simptoma: dobijanje na težini, neobjašnjiv i ponekad nagli gubitak težine, umor, slabost mišića, bolovi u mišićima, osetljivost i ukočenost, osećaj bola, ukočenost ili otok u zglobovima.

U simptome na koje treba obratiti pažnju su i ubrzan ili usporen rad srca, znojenje, povećana osetljivost na hladnoću ili toplotu, zatvor ili pak češća stolica, često mokrenje, povećana žeđ, povećana glad,smanjen seksualni nagon, depresija, nervoza, anksioznost ili razdražljivost, zamagljen vid, neplodnost, proređivanje kose ili tanka, krta kosa, suva koža, natečeno lice, ljubičaste ili ružičaste strije...

Imajte na umu da su simptomi nespecifični. Imati jedan ili nekoliko njih ne znači nužno da imate hormonski disbalans, dok neki od navedenih simptoma mogu takođe ukazivati na druga hronična stanja. Dakle, ako primetite bilo kakve značajne promene na telu ili nivou energije, dobra je ideja da razgovarate sa svojim lekarom.

Kod žena, najčešća posledica hormonskog disbalansa je sindrom policističnih jajnika. Hormonski ciklus se inače prirodno menja tokom puberteta, perioda dojenja, trudnoće, menopauze.

Simptomi hormonskog disbalansa kod žena mogu biti: obilne ili neredovne menstruacije, uključujući izostanak menstruacije, prekid menstruacije ili česte menstruacije, hirutizam ili prekomerna dlakavost na licu, bradi ili drugim delovima tela, akne na licu, grudima ili gornjem delu leđa, gubitak kose, hiperpigmentacija, posebno duž nabora vrata, u preponama i ispod grudi, fleke na koži, vaginalna suvoća, vaginalna atrofija, bol tokom seksualnih odnosa, noćno znojenje, glavobolje.

Važno je napomenuti da mnogi od ovih problema, uključujući hirzutizam, mogu uticati i na osobe drugog pola.

Kod muškaraca, testosteron igra važnu ulogu u razvoju i funkcionisanju organizma. Ako se ne proizvodi dovoljno testosterona, to može izazvati razne probleme.

Simptomi hormonskog disbalansa kod muškaraca uključuju: ginekomastiju, ili razvoj tkiva dojki, osetljivost dojki, erektilnu disfunkciju, smanjenje rasta brade i rasta dlaka na telu, gubitak mišićne mase, gubitak koštane mase, inače poznat kao osteoporoza, teškoće sa koncentracijom, valunge...

Znaci ili simptomi problema sa ravnotežom hormona kod dece

Deca počinju da proizvode polne hormone tokom puberteta. Ipak, kod neke dece će se javiti stanje kao što je hipogonadizam.Osobe sa hipogonadizmom mogu iskusiti: nedostatak razvoja mišićne mase, glas koji se ne produbljuje, dlake na telu koje retko rastu, oštećen rast penisa i testisa, prekomerni rast ruku i nogu u odnosu na trup, ginekomastiju, izostanak menstrualnog ciklusa, nerazvijanje tkivadojke, izostanak rasta.

Hormonski disbalans kod dece ima mnogo mogućih uzroka. Mogu se razlikovati u zavisnosti od toga koji su hormoni ili žlezde pogođeni.

Uobičajeni uzroci hormonskog disbalansa uključuju: uzimanje hormonske terapije odnosno lekova, lečenje raka koje uključuje hemoterapiju, tumore, bilo kancerogene ili benigne, tumore hipofize, poremećaje u ishrani, stres, povrede ili traume...

Praćenje simptoma je važno, jer hormonski disbalans nekada može izazvati dijabetes, smanjenu ili pojačanu funkciju tiroidne žlezde, hipogonadizam, Kušingov sindrom, ili visok nivo kortizola, kongenitalnu adrenalnu hiperplaziju, koja uzrokuje nizak nivo kortizola i aldosterona, Adisonovu bolest, osteoporozu, depresiju, anksioznost...

Mnogi uzroci hormonskog disbalansa kod žena povezani su sa menstrualnim mesečnim ciklusom što je uobičajena stvar, ali i sa periodima kao što su a tu trudnoća, dojenje i menopauza. Od znalaja su i hormonske pilule i kontracepcija lekovima.

Ne postoji jedinstveni test koji bi pomogao lekarima da dijagnostikuju hormonski disbalans. U svakom slučaju, ako osetite neki od navedenih simptoma, konsultujte se sa lekarom koji će vas možda uputiti dalje na pregled specijaliste, odnosno endokrinologa.

Za proveru zdravlja u smislu hormona, uobičajene su analize krvi, provere funkcija štitne žlezde i nivoa estrogena, testosterona i kortizola. Tu su i ultrazvučni pregledi, Papanikolau test, urološki pregledi.

Ponekad su potrebni napredniji testovi kao što su rendgen, skener, provera kvaliteta semene tečnosti kod muškaraca, magnetna rezonanaca...

Mogućnosti lečenja hormonskog disbalansa

Lečenje hormonskog disbalansa zavisiće od toga šta ga uzrokuje. Neke uobičajene opcije lečenja su terapija estrogenom, hormonska kontracepcija, hormonski flasteri, injekcije, terapija testosteronom, kao što su suplementi, uzimanje sintetičkih hormona štitne žlezde, gelovi, kreme, prirodni preparati, čajevi, suplementi.

Lekari obično savetuju i promenu načina života, veću fizičku aktivnost, ostavljanje cigareta i alkohola, kvalitetniju ishranu, smanjenje telesne mase i stresa, boravak u prirodi...

Ipak, imajući u vidu da svi lekovi mogu imati neke ozbiljne neželjene efekte, nikako ih ne koristite samoinicijativno i razgovarajte sa svojim lekarom o svim raspoloživim mogućnostima lečenja.

Normalno je da brzo izgubite nekoliko kilograma kada započnete dijetu, ali to često nije dugoročni gubitak masti.

Osnivač klinike za mršavljenje i stručnjak za dijabetes, endokrinologiju i internu medicinu, dr Frenklin Džozef je upozorio da neki ljudi koji se hvale gubitkom velike telesne težine možda zapravo ne gube masnoće, već vodu, prenosi Net.hr.

Iako broj na vagi možda opada, ono što zapravo gubite u prvih nekoliko dana možda nije ono što mislite.

Dr Džozef je za SurreyLive rekao da je uobičajeno brzo izgubiti nekoliko kilograma kada započnete novu dijetu, ali to često nije dugoročni gubitak masti kojem ljudi ciljaju.

„Brz gubitak težine u prvoj nedelji ili dve često je samo voda. Može biti motivišuće, ali je važno razumeti šta se zapravo dešava u telu, inače ćete kasnije ostati zbunjeni ili razočarani“, objasnio je.

Kako navodi, ako izgubite dva do tri kilograma u prvih nekoliko dana, verovatno je u pitanju voda.

"Pravi gubitak masti se dešava postepenije, obično oko pola kilograma do pola kilograma nedeljno, u zavisnosti od vašeg tela“, rekao je stručnjak.

Dr Džozef je objasnio da smanjenje unosa ugljenih hidrata ili kalorija iznenada dovodi do izbacivanja uskladištenog glikogena, koji je vezan za vodu, što dovodi do naglog gubitka težine.

Često mokrenje je klasičan znak dehidracije.

„Gubitak vode ne menja mnogo oblik vašeg tela. Ako se i dalje uvlačite u iste farmerke, ali se vaga pomerila, to je znak da još uvek nije u pitanju gubitak masti“, kaže doktor.

Pravi gubitak masti dovodi do gubitka centimetara, posebno oko struka, kukova i lica.

„Često mokrenje je klasičan znak dehidracije. Ako ste iznenada prešli sa posećivanja toaleta nekoliko puta dnevno na žurbu svakog sata, vaše telo verovatno izbacuje višak tečnosti“, objasnio je.

Kako navodi, mnogi ljudi kažu da se osećaju 'ispumpano', a ne mršavije.

"Taj osećaj praznine je voda koja napušta vaše tkivo, a ne sagorevanje masti. Gubitak masti, nasuprot tome, obično dolazi sa boljim mišićnim tonusom i više energije“, rekao je.

Dr Džozef je otkrio da ako pojedete jedan obrok sa više ugljenih hidrata ili slane hrane i odjednom 'dobijete' kilogram preko noći, to je vraćanje vode.

"Masti se ne vraćaju tako brzo, ali voda se vraća“, dodao je on.

On kaže da su "pravi znaci gubitka masti su postepeniji".

Odeća vam bolje stoji, imate više energije i vidite male, stalne gubitke težine na vagi koji ne skaču previše. Nemojte se obeshrabriti sporim napretkom. To je dobra stvar.

Gubitak masti treba da bude stabilan. Težina vode dolazi i odlazi, ali gubitak masti traje duže, ali vredi čekati“, rekao je stručnjak.

Proleće je pravo vreme da iskoristimo blagodeti prirode, a tri biljke koje su naše bake nekada redovno koristile – kopriva, maslačak i zova – sada su na svom vrhuncu kada je u pitanju lekovitost.

Kopriva – kraljica detoksikacije

Kopriva je bogata gvožđem, kalcijumom, magnezijumom, vitaminima C, A i K, kao i hlorofilom. Podstiče rad jetre i bubrega, izbacuje toksine, pomaže kod anemije i jača imunitet. Može se koristiti kao čaj, čorba ili pesto, piše dnevnik.hr.

Zova – mirisni saveznik imuniteta

Zova cveta u maju i ima snažno protivupalno i antivirusno dejstvo. Pomaže kod prehlada, snižava temperaturu i olakšava varenje. Od nje se pravi sirup, čaj, a cvetovi se mogu i pohovati. Prilikom branja treba izbegavati zagađena mesta, ne prati cvetove vodom i sušiti ih u hladu.

Maslačak – jestiv od korena do cveta

Maslačak pomaže varenju, izlučivanju žuči i detoksikaciji, deluje diuretički bez gubitka kalijuma. Bogat je vitaminima i antioksidansima. Koristi se za salate, med i kao čaj od korena, koji može poslužiti i kao zamena za kafu.

Sada je idealno vreme za branje ovih biljaka, dok su najlekovitije, ali uvek berite promišljeno – samo onoliko koliko vam je potrebno, i daleko od zagađenih područja.

Prelistavali ste telefonski imenik? Premotavali VHS kasete? To je bio život pre pametnih telefona. Danas je to teško čak i zamisliti. Ali 80-ih i 90-ih, to su bili svakodnevne navike koje smo uzimali zdravo za gotovo.

I dok se može činiti kao vreme koje bi mnogi radije zaboravili, postoji nešto nesumnjivo nostalgično u svemu tome.

Hajde da krenemo na put niz stazu sećanja, hoćemo li? Obećavamo, isplatiće se. Kako je izgledao život pre nego što su zavladali pametni telefoni.

1) Umetnost čitanja mapa

Čitanje mapa je veština, čak i umetnička forma. Sećate se gigantskih, sklopivih mapa koje su bile vaš jedini vodič na putovanjima?

Ili onih pozamašnih atlase koji su zauzimali pola prostora u rancu? To je bio vaš GPS.

Ima nešto u navigaciji kroz ukrštene linije i sitne fontove na prevelikom komadu papira koji sada izgleda tako strano.

Ali tada, to je bila samo norma.

Izgubili biste se, pogrešno skrenuli i završili na putevima koji nisu bili ni na mapi. Ali sve je to bio deo avanture.

I nemojmo zaboraviti zadovoljstvo da konačno pronađete svoje odredište nakon sati žmirkanja na detalje na mapi.

Pametni telefoni su možda napravili navigaciju, ali su takođe oduzeli uzbuđenje i šarm starog školskog čitanja mapa.

To vam nedostaje, zar ne? Možda i jugoplastika sandale, vožnja zastavom do morac letovanja u Jugoslaviji koja danas bude nostalgiju”?

2) Čekajući da se fotografije razviju

Živo se sećamo iščekivanja i uzbuđenja koje smo osećali dok smo čekalo da se fotografije razviju. Snimanje slike tada nije bio samo klik na ekranu. Bio je to čitav proces.

Uzbuđenje učitavanja filma u kameru, pažljivo biranje snimaka jer ste imali samo ograničen broj, i neizvesnost da ne znate kako su vaše fotografije ispale dok nisu razvijene.

Jedan poseban primer sa 16. rođendana. Slikanje sa svojim prijateljima, smejanje i poziranje ispred kamere. Uzbuđenje da se vide te fotografije.

Ali to je bilo nedelju dana čekanja. Nedelja ispunjena iščekivanjem i nestrpljivošću.

Kada konačno držite te sjajne otiske u rukama, osećate se kao da otvarate poklon. Svaka fotografija je bila iznenađenje, sećanje zauvek zarobljeno.

U svetu instant selfija i digitalnih albuma, magija čekanja da se vaše fotografije razviju je nešto što današnja generacija nikada neće razumeti.

3) Snimanje muzike na kasete

Pre Spotifaja i Apple Music, bile su kasete i snimanje svojih omiljenih pesama.

Stvaranje savršenog “mikstejpa” bio je čin ljubavi. To je uključivalo sate slušanja radija, spremnosti da se pritisne dugme "snimanje" (REC) kada je vaša omiljena pesma na redu.

A ako ste imali sreće, uspeli biste da ga snimite bez glasa DJ-a na početku ili na kraju.

Ali evo nešto što možda ne znate: ove domaće kompilacije nisu bile samo slušanje omiljenih melodija.

One su bili oblik samoizražavanja i način komunikacije. Dobro nasnimljena kaseta mogla bi reći više o vašim osećanjima nego što bi bilo koje pismo ili razgovor ikada mogao.

U eri u kojoj možemo da kreiramo plejliste sa nekoliko dodira na ekranu, umetnost i strpljenje su nešto što smo ostavili iza sebe u prošlosti.

4) Dial-up Internet iskustvo

Internet je bio drugačija zver 80-ih i 90-ih. A pod drugačijim, mislimo sporije. Mnogo sporije.

Sećate se škripavog zvuka dial-up veze? To je bio soundtrack za vaše strpljenje dok ste čekali da se vaša omiljena veb stranica učita.

Zaboravite na streaming video zapise ili preuzimanje muzike, samo otvaranje e-pošte bilo je dostignuće.

A onda je bila tu i delikatna ravnoteža vremena na internetu i telefonskog vremena. Niste mogli da koristite telefon i internet u isto vreme. Izbor između ćaskanja sa prijateljima ili surfovanje internetom bilo je prava dilema.

Uprkos ovim izazovima, bilo je nešto neobično zadovoljavajuće u celom tom procesu.

To je učinilo da se pristup informacijama oseća kao velika potraga, putovanje vredno truda.

U našem sadašnjem dobu brzog interneta i trenutnog zadovoljenja, lako je zaboraviti koliko je truda nekada bilo potrebno da se povežemo sa digitalnim svetom.

5) Uzbuđenje televizije uživo

U eri Netfliksa teško je zapamtiti vreme kada niste mogli samo pauzirati, premotati ili preskočiti emisiju.

Morali ste da budete ispred televizora u pravo vreme ili biste rizikovali da propustite svoj omiljeni program.

Sećate se da smo žurili kući iz škole samo da bismo gledali crtani, “Dinastiju” ili “Bolji život”?

Ako propustimo, morali smo da sačekamo reprizu ili da nam neko prepriča epizodu sledećeg dana.

Zatim je bilo onih trenutaka koji zaustavljaju srce tokom finala sezone ili sportskih utakmica.

Morali ste da gledate uživo da biste iskusili neizvesnost sa svima ostalima. Nema spojlera, nema sneak peeks. Samo čisto nepatvoreno uzbuđenje.

Dok današnje streaming platforme nude praktičnost i kontrolu, oni ne mogu baš ponoviti zajedničko uzbuđenje koje je išlo sa gledanjem televizije uživo.

6) Radost nedostupnosti

U današnjem hiper-povezanom svetu, to može zvučati čudno, ali bilo je vreme kada je biti nedostupan bilo normalno, čak i oslobađajuće.

Pre nego što su mobilni telefoni postali naši stalni pratioci, napuštanje kuće značilo je ostavljanje sveta iza sebe.

Nije bilo e-pošte za proveru, nema obaveštenja na društvenim mrežama na koje treba odgovoriti i nema poziva koji bi vam prekinuli dan. Zaista ste mogli da se isključite i uronite u trenutak.

Bilo da je to mirna šetnja parkom, duga vožnja ili čak samo mirno veče kod kuće sa knjigom.

To je ironično, zar ne? Tehnologija je učinila komunikaciju tako lakom, ali luksuz isključivanja je nešto za čime sada žudimo.

To je povratak u jednostavnija vremena kada biti nedostupan nije bio razlog za zabrinutost, već dobrodošao predah od sveta.

7) Rukom pisana pisma i kartice

Postoji nešto neverovatno lično i iskreno u rukom pisanim pismima i karticama koje digitalna komunikacija ne može sasvim ponoviti.

Pre nego što su e-mailovi i tekstualne poruke postali naši načini korespondencije, ljudi su odvojili vreme da stave olovku na papir. Svako slovo je bilo pažljivo napisano, svaka reč izabrana sa mišlju i namerom.

Rođendani i praznici obeležavanj su prilivom šarenih čestitki u poštanskom sandučetu, od kojih je svaka nosila ličnu poruku od voljene osobe.

Radost otvaranja ovih kartica i čitanja beleški bila je nemerljiva.

U doba u kojem emotikoni i skraćenice dominiraju našim razgovorima, elegancija i intima rukom pisanih pisama čine ih negovanim reliktom ere pre pametnih telefona.

8) Vrednost strpljenja

Pre ere trenutnog zadovoljstva koje su doneli pametni telefoni i internet, život je zahtevao malo više strpljenja. Morali ste da sačekate svoju omiljenu pesmu na radiju, da se fotografije razviju, da stignu pisma, da se emisije emituju.

Ovo bi moglo izgledati nezgodno u našem brzom svetu danas, ali nas je naučilo da cenimo stvari koje imamo i trenutke koje doživljavamo. Bio je to podsetnik da je za dobre stvari često potrebno vreme i da čekanje može biti deo radosti.

U našoj žurbi da sve dobijemo sada, važno je zapamtiti da ponekad, čekanje nije samo neophodno, već je korisno.

9) Prihvatanje jednostavne prošlosti

Ako ste došli dovde u našem putovanju niz stazu sećanja, shvatićete da su osamdesete i devedesete ponudile jedinstvenu mešavinu jednostavnosti i avanture koju je danas teško pronaći u našem hiperpovezanom svetu.

Život pre pametnih telefona nije bio samo čekanje da se fotografije razviju ili navigacija sa papirnim mapama. Radilo se o prihvatanju radosti iščekivanja, vrednovanju ličnih veza i uvažavanju jednostavnih zadovoljstava koja život može da ponudi.

Postoji izreka koja kaže: "Prošlost je strana zemlja; oni tamo rade stvari drugačije."

I dok možda ne želimo da se vratimo u potpunosti, nema štete biti u povremenoj poseti.

Odvojite trenutak da razmislite o ovim prošlim "luksuzima".

U našem brzom svetu, oni služe kao nežni podsetnici da usporimo, ponovo se povežemo sa svetom oko nas i cenimo jednostavne radosti koje život može da ponudi.

Izvor: zena.blic.rs

Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Sombor nastavilo je sa akcijama uklanjanja manjih divljih deponija u gradu i naseljenim mestima.

Akcija je sprovedena na nekoliko lokacija duž puta Sombor – Bački Monoštor odakle je uklonjen nesavesno odložen otpad, a tokom petka, 9. maja, ekipa Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ radila je na lokacijama „Baračka“ i “Mrtva Baračka“ u Bezdanu, gde su takođe sanirane manje divlje deponije.

Iz preduzeća još jednom apeluju na građane da savesno odlažu otpad u skladu sa propisima i koristeći usluge koje preduzeće nudi, ne samo zbog ružne estetske slike koju stvaraju gomile smeća ostavljene u kanalima, pokraj puteva i poljoprivrednog zemljišta, već prvenstveno zbog izuzetno nepovoljnog uticaja na životnu sredinu koji nepropisno odloženi otpad ima.

Akcije uklanjanja manjih divljih deponija sprovedene su uz podršku Grada Sombora i Ministarstva zaštite životne sredine.

U nedelju 11. maja udruženje Dečki u plavom organizovali su šesto izdanje sportske manifestacije Sarajevski maraton, na kojoj se nastupilo više od 2.000 učesnika iz 41. države.

Pored glavne trke u maratonu, koja je bilo ujedno i Prvenstvo Bosne i Hercegovine u maratonu, bile su održane još četiti trke. U polumaratonu, memorijalna trka „Osman Junuzović“ u spomen na pobednika prvog Sarajevskog maratona, humanitarna trka 5 km. „Trčimo za dah“, kojom organizatori žele ukazati na problem obolelih od plućne hipertenzije, te dečje trke za decu uzrasta do 14 godina. ARK “Somaraton” je prihvatio poziv organizatora trke koji je obezbedio našim učesnicama pet besplatnih startnina.

Polumaratonsku distancu uspešno su savladale Maja Bodrožić i Biljana Vezmar, dok su trku 5 km istrčale Ana Pešić, Tamara Berleković i Maja Đukić.

Istog dana u Vrbasu je održana je 5. ulična trka na distancama od 5 i 10 kilometara kao i trka pripadnika vojske i policije na hiljadu metara. Na trci 10 km u svojim starosnim kategorijama prva mesta su istrčale Vesna Bjelan i Danica Grujić Firanj, a James Innes bio je 11. u sveukupnom plasmanu. Ovu trku su uspešno trčali i Zoran Nikolić, Branko Nenadić i Đorđe Rackov.

Na trci upola manje kilometara najzapaženiji rezultat ostvarila je Zorica Kulić, u plasmanu žena zauzela je treće mesto. Istu trku istrčala je i Dragana Bogojević. Dan ranije u subotu u organizaciji West Srbija Trails-a organizovana je veoma zahtevna trail trka Povlen – Ljubovija gde su odvažni učesnici mogli birati između 100 km. i 55 km. Visinske razlike od 2.000 metara. Redovni učesnik na tim brdskim trkama bio je član ARK “Somaraton” Miroslav Liščević koji je uspešno savladao stazu 55 km.

08. maja u Кikindi je održano međuokružno takmičenje u rukometu na kojem su učestvovali i učenici apatinske Gimnazije i stručne škole “Nikola Tesla”.

Selekcija devojaka je osvojila prvo mesto i plasirala se na republičko prvenstvo koje će se održati u Кaratašu od 21. do 23. maja 2025. godine.

Selekcija momaka je na međuokružnom takmičenju u rukometu osvojila drugo mesto.

Izvor: radiodunav.com

Sombor je juče, u znak sećanja na dan kada je 9. maja 1945. godine nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu, odao poštu palim žrtvama i borcima za slobodu.

Na osamdesetu godišnjicu obeležavanja Dana pobede nad fašizmom delegacije Grada Sombora, Vojske Srbije, Ambasade Ruske Federacije, SUBNOR-a Sombor, Asocijacije žena Republike Srbije Okružni-opštinski-gradski odbor Sombor,Savez ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, Кolo srpskih sestara, 549. motorizovana brigada, Udruženje somborskih veterana, Savez ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca Vojvodine, Ratnih vojnih invalida grada Sombora i Udruženje „Svet bez granica“ svečano su položile vence na Spomenik partizanskim borcima, Spomenik borcima Crvene armije i Spomenik žrtvama fašističkog terora.

Odajući počast herojima Drugog svetskog rata koji su se borili za slobodu, predstavnici delegacija upisali su se i u knjigu sećanja.

Pre svečane ceremonije polaganja venaca, gradonačelnik Antonio Ratković, član Gradskog veća dr Radenko Stanić i član Gradskog veća Slobodan Stanić, zajedno sa predstavnicima SUBNOR-a Sombor: predsednikom Petrom Grabežom, članom Predsedništva Zdravkom Subotićem i članom Đorđem Кurtešaninom, upriličili su prijem za predstavnika Ambasade Ruske federacije, drugog sekretara Jurija Butkova i delegaciju Vojske Srbije koju su činili komandant Prvog centra za obuku Vojske Srbije pukovnik Nebojša Spajić, načelnik Odeljenja Ministrastva odbrane Sombor potpukovnik Slavko Đipalo i poručnik Bojan Grujić.

Povodom Nacionalnog dana dobrovoljnih davalaca krvi (11. maj) Crveni krst Vojvodine danas je u Svečanoj sali ove organizacije u Novom Sadu upriličio podelu priznanja za medije, kompanije, ustanove i lokalne samouprave koje su tokom 2024. godine, znatno doprinele obezbeđivanju jedinica krvi na teritoriji Vojvodine.

Jedan od dobitnika priznanja za doprinos u razvoju dobrovoljnog davalaštva krvi u lokalnoj zajednici je i Grad Sombor, a priznanje je primila pomoćnica načelnika Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave Mirela Ivanković.

Ovom prilikom uručena su i priznanja organizacijama Crvenog krsta koje su postigle najbolje rezultate u prikupljanju jedinica krvi.

Uz podršku Evropske unije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a u saradnji sa Gradom Somborom, Crvenim krstom Sombor, Ministarstvom zdravlja i Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, u ponedeljak, 12. maja sa početkom u 10.45 časova na Trgu Svetog Trojstva u Somboru organizuje se događaj posvećen zdravlju i bezbednosti u vanrednim situacijama.

Događaj ima za cilj da građane i građanke, kroz edukaciju i povezivanje sa nadležnim službama, bolje pripremi za reagovanje i postupanje u vanrednim situacijama, kako bi mogli pravovremeno i adekvatno da zašite svoje živote i zdravlje.

U okviru događaja će biti održan bazar zdravlja i bezbednosti na otvorenom, namenjem svim građanima, kao i radionica o psihosocijalnoj pomoći i podršci u vanrednim situacijama za starije sugrađane. Na gradskom trgu će biti postavljeni štandovi svih relevantnih institucija na kojima će posetioci moći besplatno da provere ključne zdravstvene parametre, poput krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, i dobiju druge informacije od značaja za očuvanje zdravlja i bezbednosti.

Takođe, u 12 časova pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Civilne zaštite grada Sombora i Crvenog krsta izvešće pokaznu vežbu zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, demonstrirajući protokole evakuacije, pružanje prve pomoći i koordinaciju na terenu.

Događaj se organizuje u okviru projekta „EU za zdravstveni sistem Srbije“, koji finansira Evropska unija, a sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja.