Sombor vesti

U četvrtak, 8. maja 2025. godine u Domu kulture „Studentski grad“ održana je prva vanredna izborna sednica Skupštine Bibliotekarskog društva Srbije (BDS) u mandatnom periodu 2023-2027. godine, sa sledećim dnevnim redom:

Izbor članova verifikacione komisije i verifikacija mandata delegatima Skupštine sa plaćenom članarinom u 2025. godini

Usvajanje Zapisnika sa redovne sednice Skupštine BDS, održane 10. marta 2025. godine

Izbor članova komisije za sprovođenje izbora

Potvrđivanje liste predloženih kandidata za pozicije član Upravnog odbora BDS

Podela izbornih listića i glasanje

Saopštavanje rezultata glasanja sa imenovanjem dva člana Upravnog odbora BDS

Za članove za Upravnog odbora BDS izabrani su Anđela Ognjanović iz Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ iz Kragujevca i Vasilije Milnović iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ iz Beograda.

Po završetku radnog dela sednice prisutni su imali priliku da posete Biblioteku Doma kulture „Studentski grad“.

Kao predstavnici podružnice Zapadnobačkog okruga sednici su iz somborske biblioteke prisustvovale Anđelija Pruginić, predsednik podružnice i Nataša Plavšić, delegat.

Izvor: biblioso.org.rs

Ovih dana, Teniski klub „Dunav“ Apatin uveliko radi na sređivanju teniskih terena kod Banje Junaković. S tim u vezi, obaveštavaju sve ljubitelje ovog sporta i buduće polaznike da će klub uskoro početi raditi na dve lokacije.

Podsećamo, ovaj apatinski klub postoji od 2008. godine. Trenutno broji dvadesetoro dece koja treniraju, ali i 50 rekreativaca. Treninzi se održavaju na terenima kod Gimnazije i stručne škole „Nikola Tesla“, a uskoro i na novoj lokaciji.

Upis novih članova uvek je aktuelan i mogu se upisati deca uzrasta od 5 do 15 godina.

Decu trenira Milan Medić, licencirani teniski trener. Za sve dodatne informacije, zainteresovani se mogu javiti putem telefona, na broj 060/077-88-52.

Izvor: radioapatin.com

Dinosaurusi nisu bili blizu izumeranja kada je asteroid udario u Zemlju i izbrisao ih, tvrde naučnici.

Umesto toga, ideja da je raznovrsnost dinosaurusa opadala pre nego što je asteroid udario pre 66 miliona godina verovatno se zasniva na pogrešnim podacima fosila, navodi se u studiji koja je proučavala skoro 18 miliona godina fosilnih dokaza.

Fosilna otkrića su dugo ukazivala na to da su dinosaurusi smanjivali brojnost i raznovrsnost pre nego što je došlo do udara asteroida na kraju perioda krede.

Prethodno su neki istraživači verovali da je to znak da su dinosaurusi već bili na putu ka izumiranju čak i pre kataklizmičkog susreta sa svemirskom stenom.

Međutim, ova ideja je dugo bila kontroverzna, jer su drugi istraživači tvrdili da je raznovrsnost dinosaurusa bila sasvim dobra u vreme njihove propasti, prenosi Danas.rs.

„To je bila tema debate više od 30 godina - da li su dinosaurusi bili osuđeni na propast i već na putu ka izumiranju pre nego što je asteroid udario?“, rekao je autor studije Kris Din, paleontolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u saopštenju.

Sada, novo istraživanje objavljeno u časopisu "Current Biology" ukazuju na to da se očigledna retkost dinosaurusa pre njihovog izumiranja možda jednostavno može pripisati lošem fosilnom zapisu, piše Live Science.

Naučnici su proučili zapise oko 8.000 fosila iz Severne Amerike koji potiču iz Kampaijanskog (83,6 miliona do 72,1 miliona godina) i Maastrihštijanskog perioda (72,1 milion do 66 miliona godina), fokusirajući se na četiri porodice: Ankilosauride, Ceratopside, Hadrosauride i Tiranozauride.

Na osnovu njihove analize, dinosaurusi su dostigli vrhunac raznovrsnosti pre oko 76 miliona godina, a zatim su opadali do trenutka kada je asteroid uništio neptičke dinosauruse. Ovaj trend bio je još izraženiji u poslednjih šest miliona godina pre masovnog izumiranja, kada je broj fosila sve četiri porodice opao u geološkom zapisu.

Međutim, istraživači nisu našli nikakve naznake o promenama u životnoj sredini ili drugim faktorima koji bi objasnili ovaj pad.

Sve četiri porodice dinosaurusa bile su raširene i uobičajene, prema modelima koje su razvili istraživači - i zbog toga su bile na niskom riziku od izumiranja, osim u slučaju kataklizmičkog događaja poput udara asteroida.

Umesto toga, Maastrihštijanski period mogao je imati lošije geološke uslove za fosilizaciju, ukazuju istraživači.

Događaji poput povlačenja Zapadnog unutrašnjeg mora, koje je nekada prolazilo od Meksičkog zaliva do Arktika, i podizanje Stenovitih planina počevši od pre oko 75 miliona godina mogli su ometati ili prekidati fosilizaciju, što je dovelo do toga da se činilo da je broj dinosaurusa manji i da je raznovrsnost bila manja u tom periodu.

Tim je takođe otkrio da geološki izlazi iz Maastrichtijastog perioda (posljednji stadijum perioda krede, a samim time i mezozojske ere). Severne Amerike nisu bili otkriveni, ili su bili prekriveni vegetacijom.

Drugim rečima, stena iz ovog perioda koja bi mogla sadržati fosile dinosaurusa nije bila lako dostupna istraživačima koji su tražili ostatke. Pošto je polovina poznatih fosila iz ovog perioda potekla iz Severne Amerike, nalazi ove studije mogli bi imati globalne implikacije.

Među 8.000 proučenih fosilnih zapisa, tim je otkrio da su ceratopsijani - grupa koja uključuje rogate dinosauruse poput Triceratopsa i njegovih rođaka - bili najčešći, verovatno zato što su nastanjivali ravničarske regione koji su bili najpogodniji za očuvanje u Maastrihctijanskom periodu.

Hadrosaurijani - dinosaurusi sa račastim kljunom - bili su najmanje česti, verovatno zbog njihove sklonosti rekama. Smanjenje protoka reka moglo je dovesti do manjeg taloženja sedimenata koji bi mogli očuvati ove dinosauruse, napisali su istraživači u studiji.

„Dinosaurusi verovatno nisu bili neizbežno osuđeni na izumiranje na kraju Mezozoika [252 miliona do 66 miliona godina]“, rekao je koautor studije Alfio Alessandro Kiarenza, paleontolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u saopštenju i dodao „da nije bilo tog asteroida, možda bi još uvek delili ovu planetu sa ovim sisarima, gušterima i njihovim preživelim potomcima - pticama.“

U digitalnom dobu, sve informacije su nam dostupne na jedan klik. Ali pravo pitanje nije šta želimo da saznamo, već da li smo spremne na posledice. Jer, radoznalost nas ponekad ne vodi ka odgovorima, već ka anksioznosti, nesanici i nelagodnom osećaju koji ostaje dugo nakon što ugasimo ekran, a evo kojih 7 stvari nikada ne bi trebalo da guglate.

Internet jeste moćan alat, ali nije uvek naš saveznik. Pogotovo odgovore tražimo iz straha, sumnje ili emocionalne nestabilnosti. Zato vam donosimo sedam stvari koje nikada ne bi trebalo da guglate. Ne zato što odgovora nema, već zato što ti odgovori mogu da ostave emotivne posledice koje niko ne želi.

Zdravstveni simptomi

Uneli ste "bol u kolenu", a završili čitajući o retkim, neizlečivim bolestima? Znamo taj scenario.

Umesto da vas umiri, Google vas često uvuče u lavirint panike. Šapat bola pretvara se u krik anksioznosti. Istina je jednostavna: Google nije lekar. A dijagnoze sa interneta češće stvaraju haos nego što pomažu.

Istinite priče o zločinima i tragedijama

Neke priče je teško zaboraviti. Još teže kad ih čitate kasno uveče, same, u tišini.

Nestanci, zločini, tragedije – jednom kad ih pročitate, one ostaju. Ne samo u mislima, već i kao senke koje prate svaki sledeći dan. Ne zaboravite – nisu svi sadržaji bezopasni.

Znakovi izdaje u vezi

"Da li me vara?" – jedno guglanje može otvoriti vrata paranoji. Odjednom svaka poruka, pogled ili tišina postaju "dokaz".

Ali Google ne zna vašu priču. On nudi univerzalne odgovore na najličnija pitanja. A kad jednom uđe sumnja… teško se vraća poverenje.

Katastrofe koje ruše osećaj sigurnosti

Plašite se letenja? Renoviranja? Guglanje nesreća, kvarova i najgorih mogućih scenarija može vas ostaviti bez i trunke mira.

Informisanost jeste važna – ali kad postane opsesija, ona više ne pomaže. Naprotiv.

Forumi o mentalnom zdravlju bez stručnog nadzora

U želji da pronađemo razumevanje, često naletimo na tuđu tugu. Na ovim forumima, bez ikakve kontrole, delimo i upijamo bol.

Umesto podrške, dobijemo preplavljenost. Ponekad to više odmaže nego što pomaže. Zato se pitajte – da li vas to zaista umiruje ili vas još više udaljava od mira?

Saveti o osveti i manipulaciji

Ljuti ste? Normalno. Ali ako ukucate "kako mu vratiti", ulazite u mračan svet otrovnih saveta.

Umesto olakšanja, dobijate nove rane. Umesto pravde – gorčinu. A vi zaslužujete mir, ne osvetu.

Sve ono čega se najviše plašite

Plašite se bolesti? Klimatskih katastrofa? Kraja sveta? Internet ima sve to – i još više.

Ali umesto da vas uteši, on često pojača vaše strahove. Iako tragate za odgovorima, dobijete samo potvrdu svojih najvećih noćnih mora. A to nije znanje – to je zamka.

Ponekad je najzdraviji korak upravo to – da ne guglate. Sledeći put kada osetite poriv da pretražujete iz panike, stanite. Udahnite. Možda vam ne treba novi odgovor, već malo više poverenja u sebe. Jer, ne tražimo uvek istinu, ponekad samo tražimo potvrdu svojih strahova. A to nikada nije put ka miru, prenosi Večernji list.

Novo istraživanje otkriva da funkcija jednog dela srca može da ukaže na povećan rizik od ozbiljnih poremećaja.

Demencija i moždani udar

Demencija i moždani udar spadaju među najstrašnija stanja koja dolaze sa starenjem, ali novo istraživanje ukazuje da bi upravo srce moglo da pruži ključne naznake o riziku od ovih bolesti.

Studija objavljena u martovskom broju naučnog časopisa Stroke (Mart 2025) pokazala je da je srce, tačnije leva pretkomora, snažan pokazatelj rizika i za ishemijski moždani udar i za demenciju. Ishemijski udari nastaju kada ugrušak blokira protok krvi ka mozgu, objašnjava Američko udruženje za moždane udare, piše Healthy.

Istraživački tim sastavljen od kardiologa i naučnika sa prestižnih institucija poput Harvarda, Medicinskog fakulteta Univerziteta Minesote i Univerziteta u Pizi, pratio je više od 4.700 odraslih osoba u okviru studije Atherosclerosis Risk in Communities tokom osam godina, prenosi Danas.rs.

Prosečna starost učesnika bila je 74 godine, a 59% činile su žene.

Tokom tog perioda, 769 ispitanika razvilo je demenciju, dok je 193 pretrpelo ishemijski moždani udar.

Tim je proučavao više parametara koji se odnose na funkciju leve pretkomore srca, navodi se u saopštenju Univerziteta Minesote.

Iako je razmatrano više merenja, dva pokazatelja su se izdvojila kao posebno relevantna kada su dodata standardnim dijagnostičkim alatima koje lekari već koriste:

• Sposobnost leve pretkomore da se istegne (distenzija)
• Prisustvo proteina NT-proBNP u krvi, koji je poznat biomarker srčanog stanja

Međutim, kako ističu istraživači, upravo sposobnost pretkomore da se isteže pokazala se kao najprecizniji prediktor.

"Naši nalazi ukazuju na to da lekari mogu koristiti ovu metodu kako bi identifikovali pacijente sa povećanim rizikom i uključili ih u redovnije praćenje ili preventivnu terapiju" – izjavio je dr Lin Ji Čen, elektrofiziolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta Minesote.

U narednoj fazi istraživanja, tim planira klinička ispitivanja koja će ispitivati da li lekovi za razređivanje krvi (oralni antikoagulansi) mogu smanjiti rizik od demencije i moždanog udara kod osoba sa takozvanom miopatijom leve pretkomore – ozbiljnim stanjem koje se često povezuje sa atrijalnom fibrilacijom i određenim vrstama moždanih udara.

Ljudi širom sveta žele da produže godine života u dobrom zdravlju, ali mnogi i dalje nisu svesni da njihova krvna grupa može igrati ulogu u brzini starenja.

Rezultati novog istraživanja ukazuju na to da bi osobe sa krvnom grupom B mogle sporije da stare, što je otvorilo mnoga pitanja o tome šta ovu grupu izdvaja od ostalih.

Toni Vajs-Korej sa Univerziteta Stanford godinama proučava ove biološke misterije, s posebnim fokusom na ulogu faktora iz krvi u očuvanju vitalnosti. Njegova istraživanja ističu kako krv može otkriti važne informacije o „istrošenosti“ našeg tela kako starimo, prenosi Nova.rs.

Razumevanje krvne grupe B

Krvne grupe se određuju specifičnim markerima na crvenim krvnim zrncima i antitelima koja kruže krvotokom. U ABO sistemu krvnih grupa, osobe sa grupom B imaju B antigen na svojim crvenim krvnim zrncima i proizvode antitela protiv A antigena.

Samo oko 10 odsto svetske populacije spada u ovu kategoriju. Naučnici su ispitivali da li ovaj jedinstveni marker može doprineti efikasnijem odgovoru na metaboličke promene, što bi moglo pomoći tim osobama da sporije stare, navodi se u izveštaju „National Library of Medicine".

Faktori dugovečnosti

Još pre nekoliko decenija, naučnici su počeli da istražuju povezanost između krvnih grupa i životnog veka.

„Naši nalazi ukazuju na to da krvna grupa B može biti povezana sa izuzetnom dugovečnošću“, zaključili su Šimizu i saradnici u Tokiju još 2004. godine. Stručnjaci su dalje analizirali zašto bi ova grupa mogla nadmašiti druge po dugovečnosti.

Neki ukazuju na efikasnije mehanizme obnavljanja i popravke ćelija, dok drugi smatraju da njihova tela lakše podnose metabolički stres, što ih može štititi od određenih zdravstvenih problema povezanih sa starenjem.

Moguće negativne strane

Naučnici napominju da osobe sa krvnom grupom B nisu imune na zdravstvene rizike. Istraživanja su pokazala blago povećanu verovatnoću za kardiovaskularne probleme kod ovih osoba. Dobre prehrambene navike, redovna fizička aktivnost i upravljanje stresom mogu smanjiti ovu ranjivost. Takođe, ova grupa ima reputaciju da je emocionalno osetljivija, pa neki smatraju da joj je potrebna snažna mreža podrške za očuvanje mentalnog zdravlja.

Uvid u starenje organa

Sve više dokaza ukazuje na to da starenje ne zahvata ravnomerno sve delove tela. Neki organi mogu propadati brže od drugih, što povećava rizik od bolesti čak i kod ljudi koji deluju zdravo spolja. Jedno obimno istraživanje analiziralo je više od 5.000 volontera kako bi odredilo biološku starost 11 organa na osnovu više od 4.000 proteina u njihovoj krvi.

Ova studija je pokazala da oko 20% populacije ima ubrzano starenje bar jednog organa.

Krv kao alat za procenu

Postojeće metode često se oslanjaju na epigenetske promene u DNK za procenu starenja, ali one zahtevaju uzorke tkiva koje je teško prikupiti iz svakog organa. Krv, međutim, lako je dostupna i može pružiti trenutni uvid u nivoe proteina povezanih sa različitim unutrašnjim sistemima.

Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji analiziraju hiljade ovih proteina i povezuju specifične nivoe sa pojedinačnim organima, otkrivajući koji delovi tela stare brže nego što bi trebalo.

Ovi podaci bi u budućnosti mogli da se koriste za izradu personalizovanih strategija za usporavanje propadanja organa.

Praktične posledice

Sama ideja da se otkrije starenje organa pre nego što se pojave ozbiljni simptomi deluje primamljivo, ali nosi i važne dileme. Saznanje da ste u riziku od bubrežne ili srčane bolesti može vas podstaći na dodatnu pažnju, ali može i izazvati anksioznost ako ne postoji konkretan lek.

Stručnjaci savetuju da se to znanje kombinuje sa preventivnim koracima. Za osobe sa krvnom grupom B preporučuje se posebna pažnja na zdravlje srca, kao i upravljanje stresom koji može uticati na emocionalno stanje.

Više od statistike

Iako statistika može da zaintrigira, svakodnevne navike najčešće određuju kako će se ovi nalazi odraziti na život. Uravnotežena ishrana, fizička aktivnost, dovoljno sna i snažni međuljudski odnosi doprinose stabilnom fizičkom i emocionalnom zdravlju.

Naučnici podstiču sve koji su radoznali o sopstvenom procesu starenja da razmotre sve moguće faktore. Krvna grupa B može objasniti određene osobine, ali ona nije jedini faktor u toj jednačini. Dostupnost naprednih testova na bazi krvi još nije široko rasprostranjena. Ako postanu uobičajeni, ljudi bi mogli ranije da otkriju signale koji ukazuju na starenje određenih organa i da blagovremeno reaguju.

Rad Tonija Vajs-Koreja pokazuje da jednostavno vađenje krvi može otkriti skrivene promene u različitim delovima tela — što bi moglo otvoriti vrata ka fokusiranijoj nezi, posebno za one koji žele da očuvaju visok kvalitet života kako stare, navodi se u istraživanju koje je objavio Experimental Gerontology.

Intuicija je sposobnost da se nešto oseti čak i pre nego što se dogodi, bez potrebe za logičnim objašnjenjem.

Neki ljudi jednostavno osete kada nešto „nije kako treba“, znaju kada im neko ne govori istinu ili prepoznaju neizrečene emocije kod drugih, prenosi Index.hr.

Iako svako može s vremena na vreme imati dobar osećaj, astrologija otkriva da su neki horoskopski znaci posebno osetljivi skrivene poruke.

Njihova intuicija se ne zasniva na dokazima, već na snažnom unutrašnjem osećaju kojem veruju bez razmišljanja.

Znakova koji su poznati po svojoj razvijenoj intuiciji su sledeći:

Riba

Ljudi rođeni u znaku Riba poznati su po svojoj dubokoj emocionalnoj osetljivosti i povezanosti sa svojim unutrašnjim svetom.

Njihova intuicija gotovo nikada ne izneveri, posebno kada je reč o međuljudskim odnosima. Ribe često osećaju promene raspoloženja kod drugih i znaju kada im neko nešto krije.

Mnogi ih smatraju sanjarima, ali upravo ta emocionalna dubina im omogućava da osete ono što drugi ne vide.

Škorpija

Škorpije imaju izuzetnu sposobnost posmatranja, ali ono što ih izdvaja je njihova prodorna unutrašnja percepcija. Retko će nešto propustiti jer ne samo slušaju šta im se kaže - čitaju između redova.

Imaju jak osećaj kada neko nešto krije, a njihova intuicija često deluje kao unutrašnji detektor laži. Iako se ne otvaraju lako, veoma brzo procenjuju tuđe namere i retko greše u proceni ljudi.

Rak

Kod Rakova je intuicija duboko povezana sa njihovom emocionalnom inteligencijom. Na njih snažno utiču tuđa osećanja, tako da mogu veoma brzo da osete kada je neko uznemiren ili zabrinut, čak i ako pokušava da to sakrije.

Iako deluju tiho i rezervisano, često znaju više nego što pokazuju. Oni imaju sposobnost da prepoznaju suptilne promene u ponašanju i tonu glasa, što im daje prednost u razumevanju potreba drugih.

Rakovi veruju svojoj intuiciji i često je stavljaju ispred logike - i najčešće su u pravu.

Odabir boje za zidove u vašem domu jedan je od najtežih zadataka u preuređenju enterijera. Dobar izbor boja zidova mnogo doprinosi ukupnom izgledu prostorije. Izbor boja u domu ne može biti prepušten slučaju ili trenutnom raspoloženju, ali pri odabiru boja morate uskladiti boju zidova sa bojom nameštaja, namenom prostorije koju ukrašavate, a možda i sve to uskladiti sa svojom omiljenom bojom.

Ne zaboravite da nameštaj koji naknadno kupite treba da odgovara bojama koje odaberete.

Boje zidova dnevne sobe

Dnevna soba je prostorija u kojoj provodite većinu svog vremena. Možete eksperimentisati sa bojama u njemu, ali zapamtite da ne stvarate previše kontrasta između boja nameštaja i zidova. Najbolji izbor za boje dnevne sobe su pastelne boje. Lepljenje foto tapeta i zidnih nalepnica je veoma popularno poslednjih godina. Ako lepite foto tapete, izaberite samo jedan zid u prostoriji, a ostali neka budu jednobojni i usklađeni sa bojom koja preovladava na tapetama.

Boje zidova u kuhinji

Izaberite prijatne boje u kuhinji i trpezariji kako bi pripremanje i jedenje hrane bilo prijatnije. Pored boje kuhinjskih ormarića, boja zidova kuhinje treba da bude usklađena i sa bojom pločica ili zaštitnog stakla, koji su neizostavni deo svake kuhinje. Za kuhinju su najbolji svetli i meki i živahni tonovi. U ovom delu doma se ne preporučuje upotreba hladnih nijansi sive i plave, jer smanjuju apetit.

Boje zidova spavaće sobe

Spavaća soba je mesto za opuštanje i odmor, tako da boje zidova treba da budu u skladu sa namenom ove prostorije u kući. Najbolje je obojiti zidove spavaće sobe plavom, ljubičastom, sivom ili bež. Neutralne nijanse ovih boja pomoći će vam da lakše zaspite. Narandžaste i crvene boje nisu pogodne za zidove spavaće sobe jer vas razbude.

Boje zidova u dečijoj sobi

Zidovi dečije sobe mogu biti obojeni u raznim bojama. Boje treba da budu žive, ali ne previše svetle i fluorescentne, kako ne bi izazivale agresiju kod dece. Ako ukrašavate bebinu sobu, koristite svetlije i mekše boje i pastelne nijanse. U dečjoj sobi možete izabrati drugu boju za svaki zid ili čak primeniti dve različite, obično kontrastne boje na isti zid. Učinite zidove dečije sobe još interesantnijim korišćenjem zidnih nalepnica.

Izbor boja

Počnite sa palete boja - postoje primarne, sekundarne i tercijarne boje.

Primarne boje su crvena, plava i žuta. One su čiste boje i ne mogu se stvoriti mešanjem drugih boja. Sekundarne boje su narandžasta, zelena i ljubičasta. Ove boje su kombinovane iz dva jednaka dela dve osnovne boje. Na primer, jednaki delovi plave i žute zajedno čine zelenu. Tercijarne boje su mešavina različitih proporcija primarnih i sekundarnih boja, koje kada se kombinuju stvaraju različite nijanse boja. Bela i crna se često dodaju ovim kombinacijama kako bi se postigla svetlija ili tamnija željena nijansa.

Napravite sopstvenu šemu boja

Koristite paletu boja da biste kreirali šemu koja najbolje odgovara vašoj ličnosti. Postoje četiri vrste mogućih šema boja:

Harmonične šeme – u ovoj šemi sve boje su harmonične i ne takmiče se jedna sa drugom. Nijedna boja ne zahteva posebnu pažnju, tako da je preovlađujuće raspoloženje umirujuće. Postoje dve osnovne vrste harmonijskih šema.

Monohromna šema uključuje jednu boju niskog intenziteta, kao što je svetlo bež, svetlo siva ili bela u ograničenom opsegu vrednosti. Ova šema se često koristi za izložbene salone jer njena smirenost stvara savršenu pozadinu. Svaki svetao ili upečatljiv objekat uveden u ovu šemu će privući pažnju na sebe, razbijajući monohromatsku šemu, koju možete iskoristiti u svoju korist ako želite da se nešto ističe.

Monohromatska šema se sastoji od jedne nijanse, ali u širem rasponu vrednosti i intenziteta od monohromatske šeme. Ova šema, koja se zasniva na žutoj, na primer, može uključivati svetlo žutu, limun žutu i ​​zlatno žutu koje se mogu koristiti pojedinačno ili u kombinaciji. Monohromatska šema čini ceo prostor posebnim.

Kontrastne šeme – za razliku od harmonijskih šema, kontrastne šeme postoje da bi skrenule pažnju na sebe. Ovde boja nije nasumična, već predstavlja fokusnu tačku. Postoji nekoliko efikasnih tipova kontrastnih šema. Za početak, kontrast možete postići korišćenjem analognih boja, što znači da, na primer, možete kombinovati plavu sa tirkiznom (plavo-zelenom), koje su jedna pored druge na krugu boja. Ponekad analogne boje neće dati previše kontrasta, već će više ličiti na harmonične šeme.

Među sledećim načinima, koristite kombinovanje dve komplementarne boje koje su jedna naspram druge na krugu, npr. plava i narandžasta, a možete koristiti plavu od jedne ili više kao nijanse narandžaste na drugoj strani ili obrnuto. Ako igri dodate više boja, stvarate kontraste uz pomoć trozvuka, gde ponovo možete proširiti celu skalu dodatnim nijansama svake boje iz trozvuka. Takođe, možete postići veoma lepe i harmonične kontraste korišćenjem toplih i hladnih boja, a čitav prostor se dodatno proširuje ugradnjom različitih dezena i materijala, ali o tome drugi put.

Primena izabrane palete boja

Budite pažljivi kada birate zidnu boju – one su jeftine i mogu se napraviti u bilo kojoj boji i nijansi koju želite. Zato je prilikom uređenja sobe najbolje početi sa predmetima poput nameštaja i tepiha, za koje se teže odlučiti i koji su skuplji. Nakon što odaberete nameštaj, možete odabrati i boju zidova.

Možete odlučiti da li više volite da primenite svoje boje na pribor i nameštaj ili na zidove. Mnogi ljudi to više vole. Drugi se, s druge strane, odlučuju za neutralan nameštaj, ali biraju smele i intenzivne boje za zidove.

Četiri uobičajene greške pri izboru boja

Boje su važan dekorativni element u dizajnu enterijera i mogu u velikoj meri uticati na stil, lepotu i udobnost vašeg doma. Zbog toga je potrebno obratiti posebnu pažnju na izbor boja, konsultovati se sa stručnjakom i uložiti dodatno vreme u pronalaženje boja koje će ulepšati vaš dom.

Prilikom odabira boje nameštaja, zidova, dekorativnih elemenata ili opšte teme vašeg doma, vrlo je lako pogrešiti, a da biste to izbegli, donosimo vam neke od najčešćih i najčešćih grešaka.

Boja dekoracije je identična dominantnim objektima u prostoru.

Ako želite da istaknete centralne predmete u prostoriji, kao što je nameštaj u dnevnoj sobi, birajte dekoracije u istoj boji, ali u svetlijim i nežnijim nijansama. Izbor potpuno identične boje zatvara prostor, a ono što želite da naglasite ostaje nenaglašeno. Dakle, uz tamni nameštaj birajte svetlije nijanse tepiha, ukrasnih jastuka, zavesa i sl.

Biranje bele ili krem boje samo zato što mislite da ne možete pogrešiti

Ako mislite da je izbor ovih boja najlakši izbor i da sa njima ne možete pogrešiti, moramo da vas razuverimo. Naime, čak i neutralne boje poput bele, sive ili bež dolaze u brojnim tonovima i nijansama, pa ćete u ovom slučaju morati da uložite trud i vreme da odaberete pravu.

Koristite uzorke, a da biste izbegli dodatnu muku pri izboru, ograničite se na tri ili četiri boje koje vam se posebno dopadaju i koje će odgovarati prostoru za koji su namenjeni. Ako je reč o farbanju zidova, uzmite probni uzorak i obojite deo zida i razmislite o svojoj odluci posmatrajući boju na dnevnom, ali i noćnom osvetljenju.

Izbor previše svetlih i svetlih boja

Previše svetle ili svetle boje su generalno previše intenzivne za većinu enterijera. Veoma prostrana i osunčana soba može da toleriše boje poput limun žute ili svetlo zelene, ali je svakako bolja opcija odabrati boje koje će se uklopiti u okolinu, u kojima ćete se osećati prijatno i koje će sakriti sve nedostatke u prostoriji. Ali ako ste oduvek želeli crvenu dnevnu sobu, umesto jarko crvenih nijansi, izaberite boju cigle ili maline.

Boja neprikladna za prostor za koji je namenjen

Tople boje utiču na dobro raspoloženje i ističu udobnost, pa su najpogodniji izbor za dnevne sobe. Ovo su zemljane nijanse crvene, prljavo ljubičaste i tamno zlatne nijanse. Hladne boje poput srebrno plave, prirodne zelene i lavande imaju smirujući efekat i odličan su izbor za spavaće sobe.

S druge strane, zeleni zidovi u kupatilu ili svetle nijanse žute u spavaćoj sobi mogu biti iritantne, pa je preporučljivo dobro razmisliti kako želite da se osećate i šta želite da postignete u određenom prostoru odabranom bojom.

Izvor: reporter-info.com