Sombor vesti

U Gradskom muzeju u Somboru, u nedelju 18. maja 2025. godine sa početkom u 11 sati u okviru obeležavanja manifestacije “Noć muzeja” biće organizovan i program za najmlađe Somborce.

Program za decu pod nazivom “Potraga za muzejskim blagom” biće održan od 11 do 13 sati, a ulaz na događaj je besplatan.

Iz Gradskog muzeja u Somboru poručuju “Zavirite u tajne muzeja, rešavajte zanimljive zadatke i pronađite skriveno blago! Dovoljno je da ponesete osmeh, znatiželju i želju ta igrom.”

Izvor: radiodunav.com

Tokom protekle sedmice volonteri Crvenog krsta iz Sombora realizovali su niz aktivnosti:

* U osnovnoj školi ,,Branko Radičević” u Staparu radionice iz programa Promocija humanih vrednosti na temu: Prevencija elektronskog nasilja. Radionice su realizovane sa učenicima četvrtih razreda ove škole.

* Sa učenicima osmih razreda OŠ ,,Branko Radičević” Stapar realizovane su radionice iz programa: Prevencija trgovine ljudima

* U Gimanziji ,,Veljko Petrović” Sombor realizovane su radionice iz programa: Prevencija trgovine ljudima

* U OŠ ,,Moša Pijade” Bački Breg realizovane su radionice na temu Difuzije Crvenog krsta i prve pomoći. Radionicama su obuhvaćeni svi učenici od prvog do osmog razreda ove škole.

Izvor: radiodunav.com

Žana Gnjatović, bibliotekarka Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" dobitnica je nagrade "Branislav Jovanović".

Vikimedijina nagrada „Branislav Jovanović” je godišnja nagrada koju Vikimedija Srbije, od 2016. godine, dodeljuje urednicima Vikipedije na srpskom jeziku (vikipedistima) za doprinos širenju slobodnog znanja.

Priznanje se odaje u okviru Vikilajva, lokalne konferencije vikipedista i vikimedijanaca koja se održava u prvoj polovini godine. Uvedeno je u znak sećanja na preminulog Branislava Jovanovića, jednog od osnivača i urednika Vikipedije na srpskom jeziku.

Izvor: Vikimedijina nagrada Branislav Jovanović

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ Sombor i UG „Somborski književni festival“, 9. i 10. maj 2025. godine

Deseti Somborski književni festival, koji je ove godine održan pod pokrovitelјstvom Grada Sombora, svečano je otvoren u petak, 9. maja 2025. godine, u Legatu Miroslava Josića Višnjića, u Gradskoj bibliotekci „Karlo Bijelicki“.

U uvodnom delu programa prisutnima su se obratile Nataša Turkić, direktorka Biblioteke i Tamara Babić, direktorka Festivala, koje su pozdravile publiku i istakle značaj festivala i podrške mladim autorima.

Nakon toga, svečano je uručena nagrada na Konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina. Ovogodišnji dobitnik bio je Danilo Brakočević, te mu je kao nagrada objavlјena zbirka Sitnice drugog vetra.

Program je nastavlјen razgovorom i čitanjem u kojem su učestvovali autori Tanja Stupar Trifunović i Milenko Bodirogić. Razgovor je vodio Dragan Babić, a publika je imala priliku da čuje inspirativnu razmenu misli i izabrane odlomke iz dela ovih istaknutih autora.

Drugog dana festivala, u subotu, 10. maja, publika je imala priliku da uživa u susretu s autorkama Danicom Vukićević i Anom Vučković, koja je i dramaturg, a koje su govorile o svom stvaralaštvu i čitale odlomke iz svojih dela. Razgovor je vodila Tamara Babić.

Somborski književni festival, koji već deset godina obogaćuje kulturni život grada, i ovoga puta pokazao je značaj negovanja savremenog književnog izraza, dijaloga i podrške mladim stvaraocima.

Izvor: biblioso.org

Na oko 400 lokacija širom Srbije juče je, u okviru nacionalne ekološke akcije „Zavrni rukave“, organizovano veliko čišćenje prirode, parkova, šuma, naselja i javnih površina. Među prijavljenim lokacijama našlo se i poluostrvo u blizini Apatina, koje je nakon prvomajskih praznika bilo vidno prekriveno otpadom.

U akciji je učestvovalo više od 40 volontera koji su uklanjali raznovrstan otpad ostavljen u prirodi, uključujući plastiku, staklo, kabasti otpad pa čak i delove starog nameštaja.

Prikupljeni otpad danas će uz podršku Javnog komunalnog preduzeća „Naš dom“ biti transportovan na gradsku deponiju. Iz ovog preduzeća apeluju na građane da otpad odlažu isključivo na za to predviđenim mestima i podsećaju da očuvanje životne sredine zavisi od pojedinačne odgovornosti svih nas.

Izvor: radiodunav.com

U ranom detinjstvu, imuni sistem deteta još uvek nije potpuno razvijen. Zbog toga su bebe i mala deca znatno osetljivija na različite infekcije, posebno bakterijskog porekla. Infekcije se mogu brzo razviti, često bez upozorenja, i lako prerasti u ozbiljnije zdravstvene komplikacije ako se ne prepoznaju na vreme. Upravo zato je važno razumeti kako se infekcije javljaju, kako ih sprečiti i koje svakodnevne navike mogu doprineti očuvanju zdravlja najmlađih.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma, dobra higijena i odgovarajuća nega igraju ključnu ulogu u prevenciji. Iako je gotovo nemoguće potpuno izbeći kontakt sa bakterijama, moguće je smanjiti šanse da one izazovu bolest. Redovno pranje ruku, pravilna ishrana, čisto okruženje i blagovremene kontrole kod pedijatra predstavljaju osnovu svakodnevne zaštite dece od infekcija koje najčešće napadaju njihov još uvek nerazvijen organizam.

Najčešće bakterijske infekcije kod dece do dve godine

Kod dece do dve godine, bakterijske infekcije su česte i često prolaze neopaženo u početnim fazama. Njihovo telo se još uvek upoznaje sa svetom oko sebe, a imuni sistem se tek razvija. Zbog toga čak i uobičajene bakterije mogu izazvati ozbiljne probleme ako se ne prepoznaju na vreme.

Najčešće infekcije u ovom uzrastu uključuju upale uha, infekcije urinarnog trakta, respiratorne infekcije i infekcije očiju, uključujući i zapaljenje suznih kanala. Upala srednjeg uha je jedna od najčešćih i često se javlja kao posledica prehlade. Simptomi poput razdražljivosti, povišene temperature i problema sa spavanjem mogu biti prvi znak.

Infekcije urinarnog trakta takođe su česte kod beba, posebno kod devojčica. One se često prepoznaju kroz povišenu temperaturu bez jasnog uzroka, promene u mirisu ili boji urina, kao i kroz smanjen apetit i letargiju. Respiratorne bakterijske infekcije, poput bakterijske upale pluća, zahtevaju hitnu medicinsku pažnju jer mogu brzo napredovati.

Bakterije koje izazivaju ove infekcije lako se prenose kapljičnim putem, naročito u zatvorenim prostorijama ili kada je dete u kontaktu sa drugom decom. Prepoznavanje i blagovremena reakcija su ključni faktori za sprečavanje komplikacija.

Kako higijena može sprečiti komplikacije suznog kanala?

Kod novorođenčadi i beba suzni kanal često nije u potpunosti razvijen, što može dovesti do njegovog zapušenja. Kada se u tom delu zadrži suvišna tečnost, stvara se idealno okruženje za razmnožavanje bakterija. Samim tim, kada kažemo suzni kanal upala to znači da oko može biti praćena crvenilom, otokom, suzenjem i žućkastim sekretom.

Redovno održavanje higijene očiju jedan je od osnovnih koraka u prevenciji komplikacija. Čišćenje oka sterilnom gazom i fiziološkim rastvorom, od spolja ka unutrašnjem uglu oka, može pomoći u uklanjanju nečistoća i sprečavanju širenja bakterija. Važno je koristiti čistu gazu za svako oko i izbegavati trljanje, kako se bakterije ne bi dodatno raznele.

Pored osnovne nege, roditelji treba da obrate pažnju na sve promene koje ukazuju na upalu – poput učestalog suzenja ili pojave gnoja. Ako simptomi ne prolaze nekoliko dana, pedijatar može preporučiti masažu suznog kanala, koja pomaže njegovom otvaranju i drenaži. U nekim slučajevima, kada se stanje ne poboljša, potrebna je dodatna medicinska intervencija, ali dobra higijena u velikom broju slučajeva može sprečiti komplikacije i olakšati oporavak.

Zašto pravilna higijena smanjuje rizik od ozbiljnijih stanja?

U ranom detinjstvu, mikroorganizmi lako ulaze u organizam preko očiju, nosa, usta i kože. Slab imuni sistem ne može da se izbori sa svim izazovima, zbog čega čak i blaga infekcija može prerasti u ozbiljno stanje. Pravilna higijena ne samo da smanjuje prisustvo štetnih mikroorganizama, već i jača barijere koje štite organizam od infekcija.

Pranje ruku sapunom pre dodirivanja bebe, posle menjanja pelena ili dolaska iz spoljnog okruženja, jedna je od najefikasnijih preventivnih mera. Čiste ruke sprečavaju unos bakterija koje mogu izazvati infekcije disajnih puteva, probavnog sistema, kože i očiju. Redovno pranje igračaka, dezinfekcija površina i prozračivanje prostorija dodatno smanjuju rizik.

Nepravilna higijena može dovesti do komplikacija poput širenja infekcije, produženog oporavka ili potrebe za antibioticima. Posebno kod beba, čiji je organizam izuzetno osetljiv, prevencija putem higijene u velikoj meri umanjuje rizik od hroničnih stanja i nepotrebnih medicinskih intervencija. Dobre higijenske navike od najranijeg uzrasta postavljaju osnovu za zdrav životni stil u budućnosti.

Infekcije kod beba i male dece ne mogu se u potpunosti izbeći, ali se njihov rizik može značajno smanjiti uz doslednu i pravilnu negu. Prevencija počinje kod kuće — svakodnevne rutine, poput pranja ruku, održavanja čistoće prostora i pravilne nege očiju, imaju direktan uticaj na zdravlje deteta. Kada se usvoje kao navika, ove jednostavne mere postaju najvažniji štit od ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija.

Upala suznog kanala je dobar primer problema koji se lako može pogoršati ako se zanemari higijena. U ranim fazama simptomi mogu delovati bezazleno, ali ako se ne reaguje na vreme, dolazi do širenja infekcije i potrebe za medicinskom intervencijom. Redovna higijena očiju, kao i pažljivo praćenje promena u izgledu i ponašanju deteta, presudni su za brzu reakciju.

Ulaganje u higijenu i preventivne mere ne zahteva mnogo resursa, ali donosi veliku korist za celokupno zdravlje deteta. Roditelji koji prepoznaju značaj ovih navika ne samo da štite svoje dete u sadašnjem trenutku, već postavljaju temelje za snažniji imuni sistem i zdrav odnos prema ličnoj higijeni u budućnosti.

Izvor: bitiroditelj.com

Hemijske supstance u plastici koju koristimo svakodnevno mogu poremetiti prirodni 24-časovni ciklus spavanja i buđenja, kao i cirkadijalni ritam na način na koji to radi kafa. To povećava rizik od poremećaja sna, razvoja dijabetesa, problema sa imunitetom i raka, pokazuju nova laboratorijska istraživanja.

Najnovija istraživanja pokazuju da hemijske supstance iz plastičnih predmeta koje koristimo kod kuće, u bašti i na poslu pomeraju naš unutrašnji sat i do 17 minuta, prenosi rts.rs.

Studija je proučavala hemijske supstance uzete iz medicinske cevčice za hranjenje od polivinil hlorida i poliuretanskih vrećica za tečnost, poput onih koje koriste trkači na duge staze.

Polivinil hlorid (PVC) i poliuretani se koriste u bezmalo svemu – od dečijih igračaka i ambalaže za hranu pa do nameštaja.

Analize su prvi put pokazale kako materije iz plastičnih predmeta verovatno izazivaju haos u protoku signala na ćelijskom nivou, koji regulišu unutrašnji sat tela, pomerajući ga i do 17 minuta.

Unutrašnji sat je „neverovatno važan za fiziologiju i opšte zdravlje“, iako je potrebno više istraživanja da bi se znale precizne posledice izlaganja hemijskim supstancama iz plastike, rekao je Martin Vagner, koautor studije i istraživač specijalizovan za oblast hemijskih supstanci iz plastike, zaposlen na Norveškom institutu za nauku i tehnologiju.

„Ova studija pruža još jedan dokaz da plastika sadrži jedinjenja koja izazivaju širok spektar toksičnih efekata. Neophodne su krupne promene u dizajnu i proizvodnji plastike bi se osigurala njihova bezbednost“, naveli su autori u studiji objavljenoj u naučnom časopisu Environmental International.

Cirkadijalni ritam je časovnik koji na molekularnom nivou reguliše budnost i umor u odnosu na dnevnu svetlost i mrak. Promena ritma dovodi se u vezu sa povećanjem rizika od gojaznosti, demencije i kardiovaskularnih bolesti, između ostalog.

Ćelijska kontrola unutrašnjeg časovnika na udaru jedinjenja iz plastike?

Ispitivanje toksičnosti jedinjenja iz plastike najčešće se fokusira na to kako hemijske supstance poput ftalata i bisfenola utiču na endokrini sistem i hormone, pri čemu mogu proći godine pre manifestacije posledica.

Novi rad je tražio uticaj kroz druge biološke parametre: ćelije. Proveravaju se štetni efekti na adenozinski receptor, koji je ključna komponenta u ćelijskoj kontroli unutrašnjeg časovnika koji učestvuje u prenošenju signala koji regulišu cirkadijalni ritam.

Biološki proces uticaja jedinjenja iz plastike na telo sličan je efektima kofeina na cirkadijalni ritam i adenozinski receptor. Kofein deaktivira adenozinski receptor, povećavajući tako cirkadijalni ritam i održavajući nas budnima. Jedinjenja iz plastike aktiviraju receptor adenozina, ali takođe imaju sličan efekat u održavanju budnosti.

„Receptor se nalazi u mozgu i šalje signale telu koji govore 'Sunce izlazi – hajde da započnemo dan‘“, objašnjava Vagner.

Međutim, kada jedinjenja iz plastike aktiviraju receptor adenozina, on možda neće preneti poruku, odlažući prirodne fiziološke procese u telu.

Iako hemijske supstance iz plastike nisu tako moćne kao kofein, njihov uticaj na ćelijske procese dešava se mnogo brže od uticaja plastike na hormone, upozorio je Vagner.

„Šta to znači za telo nije potpuno jasno, ali verovatno nije dobro za nas. Ne znamo značaj svega toga i mogli biste reći: 'To je samo 15 minuta tako da to i nije tako strašno', ali to je veoma strogo kontrolisan časovnik da je taj pomak znatan“, naglasio je Vagner.

Studija je sprovedena In vitro, što znači na ljudskim ćelijama u laboratoriji, a Vagner je naveo da je sledeći korak da se pogleda kako jedinjenja iz plastike utiču na ribe zebrice (Danio rerio), čiji su neki fiziološki procesi u mozgu slični onim kod ljudi.

Istraživanja koja će uslediti takođe će biti usmerena na utvrđivanje koje hemijske supstance u plastici i PVC materijalima utiču na ciklus spavanja i buđenja.

PVC može da sadrži bilo koje od 8.000 jedinjenja, od kojih neka nisu namerno dodata već su nusproizvodi proizvodnog procesa, što materijal čini neverovatno složenim i teškim za upravljanje.

Nalazi svake nove studije biće korišćeni za pritisak na zakonodavce da donesu propise i da pokušaju da ubede nadležne u industriji da ukloni određenja hemijska jedinjenja iz plastike, poručio je Vagner.

Satelitski snimci koje je objavila NASA prikazuju neobičan fluorescentni sjaj koji se pojavljuje negde u Velikom australijskom zalivu i Tasmanijskom moru – i to tako intenzivno da je vidljiv čak iz svemira.

Prema izveštaju EcoNews-a, ovo živopisno, svetleće morsko biće primećeno je pomoću satelita iz orbite.

NASA-ina posmatranja iz svemira, putem opservatorije Earth Observatory, već dugo prate uslove u morima širom sveta, šaljući slike visoke rezolucije planeta i okeana u realnom vremenu. Njihovi sateliti razvili su senzore koji mere emisije svetlosti, a naučnici su potvrdili da je svetlucanje zapravo rezultat algi koje „cvetaju“.

Na Facebook stranici NASA Ocean, ranije ove godine objavljeno je sledeće:

„Fitoplankton cveta u vodama između jugoistočne obale Australije i Tasmanije, u oblasti poznatoj kao Basov moreuz. Region je poznat po nemirnim vodama i brojnim olupinama brodova. Basov moreuz je najdirektniji morski put između Velikog australijskog zaliva i Tasmanijskog mora, i jedini pristup ekonomski važnoj luci Port Filip.“

Snimak svetlucavih tirkiznih i zelenih nijansi cvetajućih algi napravio je OCI senzor na PACE svemirskoj letelici u novembru prošle godine. Međutim, to nije prvi put da su ove biljkama slične niti primećene iz svemira.

Senzor VIIRS (Visible Infrared Imaging Radiometer Suite) na satelitu Suomi NPP registrovao je ovaj fenomen u januaru prošle godine, dok su NASA-ini sateliti Terra i Aqua zabeležili prve pojave svetlucanja krajem decembra 2023.

„Zeleni trag koji vidimo je sigurno fitoplankton u cvatu koji se pruža duž ivice kontinentalne ploče, na dubini od oko 150 metara“, rekao je Jochen Kaempf, okeanograf sa Univerziteta Flinders, koji je već objavljivao studije o fitoplanktonu u toj oblasti. „Plavi trag može biti sedimenti u plitkim vodama ili neka druga vrsta fitoplanktona.“

Fitoplankton se hrani hranljivim materijama iz dubokog okeana, kao što su azot i fosfor, koji potiču od raspadnutih ostataka morskih organizama. Kada se ova bogata voda uzdigne ka površini, svetlost iz tzv. foticke zone stimuliše rast populacije fitoplanktona. Ova pojava dovodi do visokih koncentracija hlorofila – zelenog pigmenta koji učestvuje u fotosintezi, zbog čega i svetli.

Morski ekosistemi zavise od fitoplanktona, jer proizvodi kiseonik i predstavlja osnovu ishrane za mnoge morske vrste.

Na obali Bonney, morski biolozi procenjuju da cvetanje algi godišnje privuče i do 80 plavih kitova koji dolaze na ispašu, dok se u tim vodama razmnožavaju i krabe, sardine, inćuni, tune i druge vrste riba.

Izvor: repoter-info.com

U svakodnevnim odnosima mnogi ljudi očekuju toplinu, razumevanje i emotivnu otvorenost.

Ipak, neki jednostavno drugačije izražavaju emocije – suzdržano, racionalno ili potpuno zatvoreno. Iako to ne mora nužno biti negativno, često ostavljaju utisak da su distancirani i teško dostupni. Emocionalna hladnoća može biti rezultat ličnih osobina, životnih iskustava ili mehanizama samoodbrane, a u astrologiji se dva znaka posebno izdvajaju po tome što se teško povezuju na dubljem emotivnom nivou, prenosi Index.

Jarac

Jarčevi su poznati po svojoj ozbiljnosti, disciplini i racionalnom pristupu, ali upravo zbog tih osobina često deluju hladno i emotivno distancirano. U njihovom svetu, emocije su privatna stvar, a pokazivanje slabosti nešto što se izbegava. Umesto da otvoreno izraze kako se osećaju, Jarčevi će radije preuzeti odgovornost i pomoći na praktičan način. Njihova rezervisanost nije znak bezosećajnosti, već način da ostanu fokusirani i stabilni.

U emotivnim odnosima često su suzdržani i potrebno im je mnogo vremena da se otvore. Ne vole razgovore o emocijama i osećaju se neprijatno kada moraju verbalno da izraze svoja unutrašnja stanja. Ipak, njihova spoljašnja hladnoća skriva duboku odanost i snažan osećaj odgovornosti prema onima koje vole. Kada nekoga puste blizu, njihova privrženost postaje tiha, ali izuzetno postojana.

Vodolija

Vodolije su nezavisne, originalne i intelektualno usmerene, ali im se često prebacuje da u emotivnim odnosima nedostaje dubine. Njima je mentalna povezanost važnija od emotivne razmene, što ih može učiniti hladnim u očima onih koji teže toplini i nežnosti. Vodolija retko sledi srce – pre će pokušati da emocionalne situacije reši logikom, što često ostavlja utisak ravnodušnosti.

Njihova emocionalna distanca često proizilazi iz snažne potrebe za slobodom i ličnim prostorom. Ne podnose pritisak, ne vole zavisnost i ne reaguju dobro na stalne zahteve za dokazivanjem osećanja. Iako mogu biti iskreni prijatelji i stabilna podrška, njihove reakcije su ponekad nepredvidive i teško ih je „pročitati“. Bliskost im nije strana, ali tragaju za odnosima koji poštuju njihov mentalni svet, pa emocije često ostanu u drugom planu.