Sombor vesti

U prostorijama Gradske uprave danas su svečano dodeljeni ugovori o sufinansiranju projekata udruženja u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, kao i projekata udruženja u oblasti boračko-invalidske zaštite.

Ugovore je predstavnicima udruženja uručio član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike dr Radenko Stanić, zahvalivši se ovom prilikom udruženjima što su pouzdani partneri lokalnoj samoupravi na putu ka sagledavanju različitih potreba naših sugrađana.

„Samo u poslednjih nekoliko godina, u budžetu grada izdvajamo značajnije povećane iznose za projekte iz vaših oblasti, ali podržavamo vaš rad i na drugačije, logističke načine, kako bismo ostvarili naš zajednički cilj – a to je da naš grad bude po meri svih naših sugrađana, ili barem malo bolje mesto za život svih bez obzira da li živimo u selu ili gradu, da li smo mladi ili stariji ili pak da li smo u stanju neke od socijalnih potreba“ poručio je dr Stanić.

Za sufinansiranje projekata udruženja u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite iz gradskog budžeta izdvojeno je 5.500.000,00 dinara. Sredstva su dodeljena putem javnog konkursa, a odobreno je 20 projekata koji su u oblasti zdravstvene zaštite akcenat stavili na aktivnosti koje za cilj imaju promociju zdravlja i prevenciju bolesti, organizovanje zdravstveno-promotivnih kampanja i edukativnih sadržaja za obolele od teških i retkih bolesti, dok su u oblasti socijalne zaštite aktivnosti usmerene prevashodno na unapređenje zdravlja posebno osetljivih društvenih grupa i njihovu integraciju u lokalnu zajednicu.

Po prvi put Grad Sombor raspisao je i javni Javni konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata udruženja u oblasti boračko-invalidske zaštite, za šta su u gradskom budžetu opredeljena su sredstva u iznosu od 2.000.000,00 dinara. Odobreni su projekti koji su usmereni na jačanje uloge udruženja boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i porodica poginulih boraca u društvu; unapređenje učešća boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i porodica poginulih boraca u životu šire društvene zajednice, kao i promociju tekovina oslobodilačkih ratova Srbije. Sredstva za ove namene dobilo je 6 udruženja.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u utorak, 20. maja, organizuje vanrednu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 12.00 časova, u sali crkvene opštine u Staparu.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša, boravio je danas u zvaničnoj poseti gradu Somboru, gde se u zgradi Županije sastao sa gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem i predsednikom Skupštine grada Sombora Vladislavom Živanovićem.

Tema sastanka bio je razgovor o bogatom multinacionalnom, multikulturalnom i multietničkom karakteru Sombora, grada u kom više od dvadeset nacija živi u skladu i harmoniji.

Tom prilikom, ministar Beriša je izjavio da je Sombor primer dobre prakse kada je u pitanju odnos prema nacionalnim manjinama i da je upravo to razlog zašto je njegova prva zvanična poseta kao ministra baš u Somboru.

„Ovo je moja prva poseta kao ministra i izabrao sam Sombor iz razloga što me dosta toga veže za Sombor. Srbija ima 24 nacionalna saveta nacionalnih manjina, a konkretno u Somboru imamo Nacionalni savet nemačke nacionalne zajednice koji funkcioniše u sasvim dobrom pravcu. Imali smo prilike da čujemo od gradonačelnika i ostalih njegovih saradnika kako se lokalna samouprava odnosi prema nacionalnim manjinama i koliko je to dobra praksa, što će nam biti primer da ga možemo primeniti u ostalim nacionalnim savetima. Ono što je bitno za gradonačelnika i mene kao resornog ministra je da se nacionalne manjine i zajednice moraju okrenuti većinskom narodu, jer sam više puta naglasio da su manjine zapravo bogatstvo Srbije, kao što je rudno i vodno bogatstvo, ova lepa ravnica ovde oko Sombora, tako su i nacionalne zajednice. Mi moramo to vratiti ka većini, nacionalna različitost ne treba da nas izdvaja, nasuprot, treba da nas spaja sa većinskim srpskim narodom i kao takvi u budućnosti da sebi olakšamo. Naš izbor je bio da živimo na ovom prostoru i naša je budućnostu u Srbiji i biće vezana za Beograd“, rekao je ministar Beriša.

Gradonačelnik Ratković je istakao da je jedno od bogatstava Sombora upravo veliki broj nacionalnih manjina koje upotpunjuju duh grada i suživot građana.

„Meni je drago i velika čast mi je pripala što je upravo prva zvanična poseta ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog upravo u Somboru. Drago mi je što će ministar posetiti i Nemački nacionalni savet čije je sedište u Somboru, što naš grad čini posebno ponosnim s obzirom da smo multinacionalna sredina i drago mi je što smo pričali, ne samo o lepim stvarima i primerima dobre prakse koje Grad Sombor ima, nego i o izazovima sa kojima smo se susretali, sa kojima se susrećemo i raduje me što vidim da će Sombor i Ministarstvo biti pouzdani partneri i da ćemo jedni druge da upotpunjujemo i da budemo model za neke druge gradove, ali i da imamo nekoga kome ćemo se moći obratiti za izazove s kojima ćemo se suočavati u budućnosti. Grad Sombor izdvaja određena novčana sredstva iz budžeta za udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjima, a takođe finansiraju se i saveti nacionalnih manjina. Time ne želimo da se hvalimo, već da se što više zbližimo i da živimo zajedno, poštujući jedni druge“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Po završetku sastanka, ministar Demo Beriša je posetio i prostorije Humanitarnog udruženja Nemaca „Gerhard“, te Muzej Podunavskih Švaba.

Sastanku u Županiji prisustvovali su i Ivan Bošnjak, državni sekretar, Biljana Marković, pomoćnica ministra, Ankica Jukić Mandić, šef Кabineta ministra, Jelena Crnobrnja ispred Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Silard Janković, pomoćnik gradonačelnika za oblast prava nacionalnih manjina i verskih zajednica i Čaba Sakač, predsednik Saveta za međunacionalne odnose.

U Sremskim Кarlovcima je u četvrtak svečanom akademijom i polaganjem venaca obeležena 177. godišnjica od održavanja Majske skupštine, na kojoj je 15. maja 1848. godine proglašeno stvaranje Srpske Vojvodine.

Svečanosti su prisustvovali predstavnici Vlade Republike Srbije, Autonomne Pokrajine Vojvodine, Srpske pravoslavne crkve, Vojske Srbije, gradova i opština, a ovom prilikom predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković istakla je da Majska skupština zauzima jedno od počasnih mesta u istoriji borbe za oslobođenje srpskog naroda i svih drugih građana koji na ovim prostorima žive.

Ispred Grada Sombora svečanoj akademiji je prisustvovao član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Igor Ćupurdija.

Majska skupština održana je 15. maja 1848. godine u Sremskim Кarlovcima. Na njoj su predstavnici Srba iz Austrijskog carstva odlučili da proglase Srpsku Vojvodinu, koja je definisana kao samoupravna srpska oblast. Za srpskog vojvodu izabran je pukovnik Stevan Šupljikac, dok je karlovački arhiepskop i mitropolit Josif Rajačić proglašen za srpskog patrijarha. Na skupštini je iskazana vernost austrijskom caru, a bečkom dvoru je upućen zahtev za potvrdu skupštinskih odluka.

Danas, 17. maja u Somboru će biti održan 20. susret ljubitelja starovremenskih vozila. Na Trgu Svetog Trojstva tokom prepodneva posetioci će biti u prilici da vide ajkule, dijane, fiće, mercedese kao i mnoge druge automobile i motore starije i od 50 godina.
Dvadeseti susret Oldtajmera i ove godine organizaovaće Oldtajmer kreativni studio Des Arts uz podršku Turističke organizacije i Grada Sombora.

Izvor: rtv.rs

Dom učenika srednjih škola Sombor briljirao na 28. Republičkom susretu omladine domova učenika u kulturno – umetničkom stvaralaštvu.

Osvojeno je 1. mesto iz folklora i 2. mesto primenjena umetnost. Učenike sa folklora su vodile vaspitačice Ljubinka Bošnjak i Mirjana Borak, stručni saradnik je bila Zdenka Rakić koja je i autor koreografije koju su učenici izvodili.

Primenjenu umetnost je vodila vaspitačica Spomenka Putnik. Nakon vikenda provedenog u Svilajncu na takmičenju, učenici su se vratili sa nagradama i lepim uspomenama.

Somborski dom se još jednom pokazao kao jedan od najuspešnijih domova.

Izvor: domucenikasombor.rs

Toni Viler, suosnivač Lonely Planeta, najpoznatijeg izdavača turističkih vodiča na svetu, jasno je stavio do znanja koje destinacije više nikada ne želi da poseti.

Toni i Morin Viler, osnivači Lonely Planeta, prodali su kompaniju BBC-ju 2007. godine.

Kako prenosi Tportal.hr, suosnivač Lonely Planeta otkrio je u svom blogu četiri zemlje u koje ne planira da se vrati, a spisak je sledeći: Rusija, Saudijska Arabija, SAD i Bali, piše The Independent.

Toni Viler, 78-godišnji avanturista, stavio je Rusiju na vrh liste mesta koje više nikada ne bi želeo da poseti.

U blog postu pod nazivom „Tamo više ne idem”, napisao je da mu je Rusija među najnepoželjnijim destinacijama.

Gde više ne želi da ide

„U Rusiju se sigurno više ne vraćam, dokle god su u prijateljskim odnosima sa Severnom Korejom i napadaju Ukrajinu zajedno sa SAD-om. I dok god Putin nastavlja da ubija nevine ljude. Naravno, bilo je bezbroj ukrajinskih žrtava, ali bilo je i 27 Australijanaca među 298 nevinih putnika i članova posade na letu Malaysia Airlinesa MH17 koji su Putinovi ljudi oborili 2014. godine”, poručio je Viler, inače državljanin Australije i Velike Britanije.

Sledeća na njegovoj listi je Saudijska Arabija, koja ulaže desetine milijardi dolara kako bi postala vodeća turistička destinacija.

„Toliki su razlozi zbog kojih više nikad ne želim tamo da idem — bilo da je reč o ubistvu novinara Džamala Kašogija u Istanbulu ili, recimo, izveštajima Njujork Tajmsa o Saudijcima koji ubijaju istočnoafričke radnike. Na mom putovanju u Somaliland 2022. godine naišao sam na geparde spašene od krijumčarenja u Saudijsku Arabiju, gde je trebalo da budu kućni ljubimci, a kasnije ubijeni kada su previše porasli. Ko je znao da Somaliland ima geparde? I ko bi bio toliko glup da pomisli da bi mogli biti dobri kućni ljubimci? Saudijska Arabija? Ne, hvala”, bio je jasan Toni Viler.

Saudijsku Arabiju je posetio 2002, a Rusiju 2013. godine. Poslednji put je boravio u SAD-u u decembru 2024, nakon što je Donald Tramp izabran za drugi predsednički mandat, ali pre nego što je i formalno stupio na dužnost.

„Zapravo sam precrtavao savezne države dok nisam bio u svih 50. Prošle godine dodao sam Misuri i Južnu Karolinu, godinu pre Montanu, tako da su mi ostale još samo tri: Alabama, Kanzas i Misisipi. Ali trenutno, dok tamo ‘narandžasti’ (poznat i kao Liz Tramp, ili čak Donald Tramp) i njegovi saradnici vode zemlju, stvarno više ne želim da idem tamo.“

„Iako sam gotovo 10 godina života proveo živeći u SAD-u (Srednji zapad, Istočna i Zapadna obala) i iako imam brojne američke prijatelje, trenutno mi je drago što SAD mogu da ostavim na dnu svoje liste destinacija. Dok god je ‘Trampistan’ rame uz rame sa Rusijom i Severnom Korejom u izazivanju globalnog haosa, a da ne pominjem lude carine — izvinite, ali ne, hvala”, naglasio je Viler.

Četvrta destinacija - Bali
Četvrta destinacija na Vilerovoj listi je Bali, iako priznaje da ima mnogo dobrih stvari na tom indonežanskom ostrvu, gde je upravo imao sjajan susret putopisaca.

"Ali dok ne reše apsurdan saobraćaj, ne želim više da se vraćam. Osim ako ne postoji baš dobar razlog da me neko tamo odvuče. Bali ima sjajan smeštaj, prelepu umetnost i ples, odličnu hranu, sjajnu kupovinu ako vas to zanima, ali nema šanse da ikada više provedem dva sata svog života putujući između Kuta Bič stripa i Ubuda.“

Sve je više dokaza da se jedna velika tajna krije ispod prašnjavih crvenih prostranstava Marsa. Tajna koja bi mogla da potpuno redefiniše naš pogled na najbližeg komšiju – ogromni rezervoar tečne vode zakopan duboko ispod površine.

Mars je prekriven tragovima nekadašnjih prostranih vodenih tokova. Ali slagalica o tome gde je sva ta voda otišla kada je planeta zahladnela i opustela i dalje nije potpuna, prenosi rts.rs.

Nova studija nudi potencijalni odgovor. Koristeći seizmičke podatke od Nasine misije "InSight", otkriveni su dokazi koji pokazuju da seizmički talasi usporavaju u sloju između 5,4 i osam kilometara ispod površine, što bi moglo da ukazuje na prisustvo tečne vode na tim dubinama.

Gde je sva voda nestala?

Mars nije oduvek bio pustara kakva je danas. Pre više milijardi godina, reke su izrezbarile doline, a jezera i mora svetlucala pod zracima sunca.

Kako je Marsovo magnetno polje slabilo i atmosfera se tanjila, veći deo vode je nestao – deo u svemir, deo se zamrzao u polarnim kapama, a deo ostao zarobljen u mineralima do danas.

Međutim, isparavanje, zarmzavanje i zarobljavanje u stenama ne može da objasni za celokupnu količinu vode koja se nalazila na Crvenoj planeti. Računanja su došla do zaključka da količina vode koja „fali“ je dovoljna da pokrije planetu okeanom dubine od 700 do 900 metara.

Jedna hipoteza jeste da je voda iscurela dublje u koru. Mars je u svojoj prošlosti pretrpeo ozbiljna meteoritska „bombardovanja“, koja su mogla da naprave pukotine kroz koje bi voda otekla.

Duboko ispod površine, veće temperature nego na površini bi održavale vodu u tečnom stanju.

Seizmički snimak Marsove kore

Nasina sonda "InSight“ sletela je na Mars 2018. godine kako bi slušala unutrašnjost planete uz pomoć superosetljivog seizmometra.

Proučavajući posebnu vrstu vibracije, naučnici su otkrili značajnu podzemnu anomaliju – sloj između 5,4 i osam kilometara dubine gde su se vibracije kretale sporije.

Ovaj sloj manje brzine kretanja talasa su najverovatnije veoma porozne stene ispunjene tečnom vodom, poput veoma vlažnog sunđera. Nešto slično kao Zemljini vodonosni slojevi.

Izračunali su da bi taj vodonosni sloj na Marsu mogao da sadrži dovoljno vode da pokrije planetu globalnim okeanom dubine od 520 do 780 metara, nekoliko puta više vode nego što se nalazi u ledu na Antarktiku.

Ova zapremina odgovara procenama o Marsovskoj „nedostajećoj“ vodi (710 do 920 metara dubine globalnog okeana), nakon uračunavanja gubitaka u isparavanju, leđenju i vodi zarobljenoj u mineralima.

Meteoriti i masozemljotresi

Naučnici su do otkrića došli uz pomoć dva udara meteorita 2021. godine i jednog potresa 2022. godine. Ovi digađaji su poslali seizmičke talase kroz njegovi koru, slično kao kada kamen upadne u vodu.

Seizmometar na misiji "InSight" registrovao je ove vibracije i iskoristio ih da mapira skrivene slojeve u planetarnoj kori.

Zašto je ovo važno

Tečna voda je esencijalna za život kakvih ga znamo. Na Zemlji brojni mikrobi uspevaju se razvijaju i žive.

Da li bi slični oblici života, ostaci drevnog marsovskog ekosistema, mogli da se održe u ovakvim podzemljnim rezervoarima.

Voda bi mogla da posluži i za više i složenije oblike života – poput budućih ljudskih istraživača. Prerađena bi mogla da obezbedi pijaću vodu, kiseonik, pa i gorivo za rakete.

Naravno, bušenje kilometrima duboko na drugoj planeti je veliki izazov. Međutim, drugi podaci otkrivaju mogućnost da se blizu Marsovog evaktora bliže površini nalazi još zona bogatih vodom, poput rezervoara zaleđenog blata u regionu Utopija planitija.

Proširene vene čest su zdravstveni problem koji pogađa veliki broj ljudi. Osim što mogu izazvati nelagodnost i estetske smetnje, sve više se istražuju i njihove moguće veze sa ozbiljnijim zdravstvenim stanjima.

Prema velikoj korejskoj studiji, milioni ljudi koji imaju proširene vene mogli bi biti pod znatno većim rizikom od razvoja demencije. Istraživači su analizirali podatke skoro 400.000 odraslih osoba prosečne starosti 56 godina, od kojih je oko 5.000 imalo proširene vene, i otkrili su da su ti ispitanici imali čak 23,5% veću verovatnoću da im bude dijagnostikovana demencija.

Ova povezanost ostala je značajna i nakon što su u obzir uzeti faktori poput uzrasta, pola, telesne mase, pušenja i konzumacije alkohola. Posebno su visok rizik imali muškarci, pušači i osobe koje redovno konzumiraju alkohol.

„Iako nije potpuno jasno zašto su proširene vene povezane sa demencijom, stručnjaci sumnjaju da bi uzrok mogla biti slabija cirkulacija, poznat faktor rizika za oštećenje mozga“, prenosi Daily Mail, a prenosi Index.hr.

Takođe se pretpostavlja da proširene vene mogu izazvati upalne procese u telu koji ubrzavaju oštećenje moždanog tkiva.

Dobra vest je da su oni koji su lečili proširene vene imali 43% manji rizik od vaskularne demencije – oblika demencije koji nastaje zbog smanjenog dotoka krvi u mozak, često izazvanog mikroinfarktima.

Proširene vene nisu retka pojava – iako se najčešće javljaju na nogama, mogu se pojaviti i na drugim delovima tela. Faktori rizika uključuju dugotrajno stajanje ili sedenje, pušenje i prekomernu telesnu težinu.