Sombor vesti

Crveni krst Sombor, u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, danas je organizovao vanrednu akciju dobrovoljnog davanja krvi u sali Crkvene opštine u Staparu.

Sugrađanima koji su se odazvali ovoj plemenitoj akciji priključio se i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković. Tom prilikom, gradonačelnik je istakao da mu je uvek drago kada je u mogućnosti da donira krv, jer na taj način pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija, te je pozvao i ostale sugrađane da se priključe nekim od narednih akcija.

Crveni krst Sombor nastavlja s aktivnostima prikupljanja najdragocenije tečnosti koja život znači, a današnjim velikim odzivom stanovnika Stapara, još jednom je pokazana humanost i solidarnost na delu.

U utorak, 27. maja, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “O svinjama sve najlepše”, umetnice Snežane Mijić, s početkom u 19.00 časova.

Postvaka izložbe trajaće do 27. juna 2025. godine.

Snežana Mijić (1991, Sombor) Prvo likovno obrazovanje stekla je u školi “Vincent”, koju su vodili Ljubiša i Tatjana Dimitrijević. Diplomirala je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, a master studije konzervacije i restaura cije završila je 2021. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, sa fokusom na digitalne rekonstrukcije izgubljenog kulturnog nasleđa. Zaposlena je kao konzervator u Galeriji Matice srpske. Od 2023. pohađa doktorske studije na smeru Dizajn enterijera, sa istraživanjem koje se bavi prostorom kao sredstvom komunikacije. Poslednjih sedam godina aktivno se bavi ličnim razvojem kroz psihoterapijski rad, što vidi kao važan deo procesa koji utiče i na njen umetnički rad.

O UMETNOSTI, ČOVEKU I OSTALIM SVINJAMA

I gle, povikaše: što je Tebi do nas, Isuse, sine Božij? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas? A daleko od njih pasijaše veliki krd svinja. I đavoli moljahu ga govoreći: ako nas izgoniš, pošalji nas da idemo u krd svinja. A on im reče: „Idite.” I tako oni isišavši otidoše u svinje, i gle, navali sav krd s brega u more i potopiše se u vodi. Jevanđelje po Mateju, gl. 8,9 29.

Možemo postaviti pitanje, zašto je svinja u evropskim kulturama nezasluženo inferiorna? Koji su to kulturološki, istorijski i ideološki obrasci uslovili da svinju posmatramo kao simbol moralne izopačenosti, posramne animalnosti, estetske neprikladnosti i u krajnjem političke neuračunjivosti? Sa druge strane, šta je to što Snežanu Mijić, slikarku i digitalnu umetnicu fascinira oko svinja, te je navodi da se izložbom obrati posmatraču i konstatuje – O svinjama sve najlepše? Iako u istoriji umetnosti, poređenju sa drugim životinjama, svinja nikada nije bila preterano interesantna umetnicima, jedna od prvih umetničkih intervencija njenog prikaza datira još od 45.500 godina p.n.e u pećini Leang Tedongnge u Indoneziji. Nekolicina primera u vizuelnoj kulturi starih Grka i Rimljana ističu svinje kao simbole plodnosti tokom paganskih svetkovina, gde su najčešće žrtvovane boginjama plodnosti Demetri, odnosno Cereri. Takođe, neizostavan je i antički mit o Kalidonskom vepru, koji ponajbolje, u krajnjem, ilustruje priču o čoveku, božijoj kazni, sudbini, nagonima, sujeti i porodičnim konfliktima, te nije ni čudno što je ovaj mit bio predmet interesovanja i brojnih kasnijih umetnika poput Veroneza, Rubensa, Pusena, Bojermansa i drugih. Ipak, van pojedinih mitoloških i alegorijskih predstava, svinja nikada nije zadobila svoje centralno mesto u zapadnoj vizulenoj kulturi. Odgovor na to možemo pronaći ukoliko istorijski, odnosno genealoški sagledamo način na koji se ona formira kao fenomen u kulturno-umetničkom diskursu. Inferiorizacija svinja (ali i životinja u širem smislu) svoje začetke imaju u tradiciji od antike do 20. veka, a pojedini obrasci opstali su i u pop kulturi, mas-medijima i svakodnevnom žargonu. Kulturantropološko razumevanje čoveka temelje se na binarnoj opoziciji čovek – životinja (razum, jezik, društvo vs. čula, nagoni, priroda), a koja potiču još od Aristotela (čovek kao zoon politikon). Antičko i hrišćansko nasleđe formiralo je mit o animalnoj prirodi čoveka, koja je neretko bila osnova za brojna moralna, estetska, društvena i vrednosna određenja. Svinja, po svom prirodnom habitatu i upotrebnoj vrednosti, asocirana je sa zemljom, nečistoćom, telesnošću, nagonima i materijom u najširem smislu. Kao i svako telo, u tradiciji ono je nošeno dušom (lat. anima – duša; eng. animal – životinja), dok se mogućnost razuma i govora (lat. ratio, lingua) pripisivala striktno čoveku. Vidna diferencijacija, formirajući sliku o svinji kao najanimalnijoj od svih životinja, prototipno dovodi čoveka u čestu vezu sa njegovim određenjem ali i granicama. Stoga, interes Snežane Mijić za „svet svinja” povlači za sobom pre svega ličnu fascinaciju, umetničko istraživanje amorfne forme i pokreta, psihoanalitičku ispitivanje odnosa, kao i metafororični ko mentar na društveno-političku organizovanost savremenog društva. Koristeći fotografski metod Edvarda Mejbridža, Mijić se u umetnosti bavi pokretom i formom svinje, kako i na koji način se ona definiše u vizuelnom polju. Sa druge strane, ovakav poduhvat pravi direktnu liniju sa razvojem analognih i digitalnih umetnosti, pokazujući pretapanje starih i novih likovnih medija u jedan korpus. Pored orvelovskog komentara na društveno-ekonomski i istorijsko-politički poredak u odnosu na čoveka kao pojedinca, ova izložba zauzima i (auto)kritičku poziciju ka instituciji umetnosti, njenim nor mama i pravilima, te performativno provocira elitizme koji još uvek opstaju u svetu umetnosti. Izložbom O svinjama sve najlepše umetnica kruniše i po stavlja na pijedestal „neadekvatnu” temu, nastojeći da nas upita o umetnosti, formi, kulturi, društvu i istoriji. Iako se ova izložba bavi svinjama, ona ništa manje ne govori o čoveku.

Izvor: kclazakostic.rs

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor poziva vas na predstavljanje putopisa:

Uljez među opsenama: Italija – gradovi i sudbine

Blažа Popovića

Knjiga “Uljez među opsenama: Italija – gradovi i sudbine” Blaža Popovića na najlepši način pokazuje vrednost i izdržljivost putopisnog žanra. Pisati o istoriji, prirodi, čovekovim postignućima i čudesima italijanske kulture, umetnosti i nauke, za toga autora veliki je izazov i živa inspiracija. Popović bi se, nema sumnje, mogao složiti sa Henrikom Sjenkevičem da svaki čovek ima dve domovine – jedna je ona u kojoj je rođen, a druga je Italija. Popović voli i u dušu poznaje Italiju, i ne samo njenu bogatu političku istoriju, kulturu i umetnost, nego i njenu savremenost – od hrane i vina do filma i mode – što mu omogućava da lako i lepo uočava paralele i razlike, da čitaoca povede na uzbudljivo putovanje kroz prostor i vreme. Knjiga Uljez među opsenama je neka vrsta modernog bedekera, živopisna slika Apeninskog poluostrva na kojoj odzvanjaju glasovi na stotine ličnosti i događaja koji su odredili istoriju Bel Paese, prikazujući je kao jedan od najsjajnijih dragulja zapadnoevropske kulture i civilizacije.

Žaneta Đukić Perišić

U programu učestvuju: Blažо Popović, autor i novinar, dr sc. Christian Eccher, italijanista, i dr Gojko Mišković, kolumnista i Nataša Turkić, direktorka Biblioteke.

Program će biti održan u četvrtak, 29. maja 2025. godine, u 18.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića.

Dok se u Apatinu privode kraju pripreme za jubilarni peti Međunarodni festival rakije, jedan od najvažnijih koraka je već u toku, ocenjivanje pristiglih uzoraka. Tim povodom razgovarali smo sa Željkom Vlatkovićem, predsednikom Udruženja „Čuvari tradicije“, koji već godinama sa svojim saradnicima uspešno vodi ovu manifestaciju.

Кakav je odziv proizvođača ove godine?

Ove godine smo prijatno iznenađeni brojem prijavljenih. Imamo čak 393 učesnika, što je najviše do sada. Pristiglo je ukupno 820 uzoraka rakija, što ovu manifestaciju čini jednom od najvećih u regionu. Posebno nas raduje što imamo učesnike iz 13 različitih zemalja, uključujući i jedan uzorak čak iz Australije, što govori o tome koliki renome ovaj festival ima van granica Srbije.

Iz kojih zemalja stižu uzorci i ko je najbrojniji?

Najviše uzoraka stiglo je iz Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, ukupno 88. Imamo i učesnike iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Bugarske, Severne Makedonije, Crne Gore, kao i iz Italije, koja se prvi put ove godine pojavljuje sa jednim uzorkom. Iz Rumunije, na primer, imamo devet uzoraka, što je značajan napredak u odnosu na ranije godine.

Кoja vrsta rakije je najzastupljenija?

Šljivovica je ubedljivo najzastupljenija, što i nije iznenađenje s obzirom na tradiciju u Srbiji i ovim prostorima. Od 820 uzoraka, preko 250 je proizvedeno od šljive. Samo u kategoriji žute šljive starosti od 0 do 3 godine imamo 111 uzoraka. Šljiva je naša prepoznatljiva voćka, i u proizvodnji rakije ona drži primat i po kvalitetu i po količini.

Кoliko će trajati proces ocenjivanja i ko čini komisiju?

Ocenjivanje će trajati četiri dana. Dve komisije po tri člana svakodnevno će degustirati i ocenjivati između 80 i 100 uzoraka. Predsednik komisije je prof. dr Ninoslav Nikićević, jedno od najznačajnijih imena u oblasti tehnologije pića. Ostali članovi su takođe priznati stručnjaci: prof. dr Vele Tešević sa Hemijskog fakulteta, Branko Popović sa Poljoprivrednog instituta u Čačku, prof. dr Nermina Spaho sa Poljoprivrednog fakulteta u Sarajevu, Marin Mihaljević Žulj iz Zagreba i tehnolog Jožef Mut iz destilerije u Baji. To je jedan izuzetno stručan i kompetentan sastav.

Šta posetioce očekuje 14. juna?

Na sam dan festivala, 14. juna, biće organizovana svečana dodela priznanja: medalje, diplome, pehari i robne nagrade za prva tri mesta u svakoj kategoriji. Rakije koje osvoje zlatnu medalju biće kupažirane u jedno jedinstveno izdanje koje će biti poklonjeno učesnicima, sponzorima i prijateljima festivala kao rakija 5. Međunarodnog festivala u Apatinu. Očekujemo veliki broj posetilaca, a festival će pratiti i brojni prateći sadržaji.

Кako ocenjujete mesto ovog festivala u odnosu na druge u regionu?

Mislim da sa ponosom možemo reći da je apatinski festival trenutno vodeći u regionu. Po broju uzoraka, broju zemalja učesnica i stručnosti komisije, izdvajamo se od ostalih. Na primer, Novosadski sajam rakije ima između 150 i 170 učesnika, dok mi imamo više nego duplo. Naše ocenjivanje ima reputaciju poštovanja prema trudu proizvođača i zato nam se iz godine u godinu vraćaju i dolaze novi.

Кoliko ozbiljnih proizvođača ima u samom Apatinu?

U Apatinu ima dosta hobi proizvođača. Ljudi vole da prave rakiju, ali se ne usuđuju svi da se takmiče. U našem udruženju aktivno je desetak članova. Pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže. Imamo prostor gde se sastajemo, razmenjujemo iskustva i učimo jedni od drugih. Cilj nije da se takmičite protiv drugih, već da vidite napredak u odnosu na prošlu godinu.

Кakvo je stanje sa ovogodišnjim rodom voća i kako će to uticati na proizvodnju?

Na žalost, godina je veoma loša. Mraz je uništio skoro sav rod kajsije, a i jabuka je prepolovljena. Šljiva je još u dobrom stanju, ali cene voća će sigurno skočiti. To znači da će se mnogi zapitati da li im se uopšte isplati da peku rakiju ako nemaju svoje voće. Ako rakija treba da bude kvalitetna, cena jedne boce ne bi smela biti ispod 20 evra, a odležale „ajkule“ dostižu i do 70 ili 80 evra po boci.

Кoliko vremena treba početniku da dostigne ozbiljan nivo kvaliteta?

Ako početnik ima volju da uči i prati savete stručnjaka, za 2 do 4 godine može da postigne veliko srebro ili čak zlatnu medalju. Neophodno je slušati nauku, a ne samo ono kako su dedovi nekad radili. A za „ajkulu“, rakiju staru 10 i više godina sa maksimalnim ocenama, potrebno je i znanje, i sreća, i strpljenje.

Međunarodni festival rakije u Apatinu će se održati 14. juna u šetališnoj zoni ulice Srpskih Vladara. Festival će, kao i prethodnih godina, biti organizovan kao sajam, a prijave za izlagače otvorene su do 1. juna. Svim prijavljenim izlagačima biće obezbeđeni štandovi, a cena zakupa iznosi 2.500 dinara. Za sve dodatne informacije, zainteresovani se mogu obratiti telefonom na broj 065 52 333 66 (Željko) ili 063 836 18 81 (Bogdan).

Izvor: radiodunav.com

Neke namirnice podstiču bolji san: Lekari otkrivaju šta je najbolje pojesti neposredno pred spavanje

Ako imate problema sa spavanjem, dobra vest je da ne morate odmah posezati za lekovima da biste lakše zaspali – ponekad je promena ishrane sasvim dovoljna da olakša uspavljivanje.

Način na koji se hranimo i te kako utiče na kvalitet sna. Posebno je korisno uključiti namirnice koje sadrže spojeve ključne za dobar san – melatonin, serotonin i antioksidanse – a lako se mogu uvrstiti u svakodnevnu ishranu, piše Verywell Mind, a prenosi Sensa.hr.

Dobar noćni san je osnova uspešnog dana – iako ga nije uvek lako postići, dobra vest je da postoje prirodni načini da se poboljša. U nekim slučajevima lekovi mogu biti rešenje, ali često je jednostavnije, zdravije i jeftinije početi sa ishranom koja podstiče bolji san.

Evo koje namirnice pomažu u postizanju boljeg sna i ublažavanju problema sa nesanicom:

Višnje (posebno kisele)

Kisele višnje, najčešće dostupne u obliku soka, poznate su po tome što sadrže melatonin – hormon koji reguliše san.

Banane

Banane su odličan izvor kalijuma i magnezijuma, koji pomažu u opuštanju mišića. Takođe sadrže triptofan – aminokiselinu povezanu sa snom.

Borovnice

Male, ali moćne – borovnice imaju nizak glikemijski indeks i bogate su antioksidansima, koji mogu poboljšati san, pa čak i ublažiti simptome apneje.

Kravlje mleko

Toplo mleko je klasik među prirodnim pomagačima za spavanje. Osim što sadrži melatonin i triptofan, samo ispijanje toplog napitka može imati umirujuće dejstvo. Biljna mleka, nažalost, nemaju iste sastojke.

Orašasti plodovi (posebno orasi)

Osim što su odlični za pamćenje, orasi sadrže melatonin i serotonin – hormone povezane sa boljim snom.

Masna riba (losos, skuša, sardina)

Masna riba je bogata omega-3 masnim kiselinama, koje pomažu u regulaciji serotonina – hormona važnog za raspoloženje i san. Studije potvrđuju pozitivan uticaj na trajanje i kvalitet sna.

Kivi

Ovo malo zeleno voće pokazalo se efikasnim u poboljšanju trajanja i kvaliteta sna, zahvaljujući antioksidansima i serotoninu. Redovna konzumacija kivija može pomoći i u podizanju raspoloženja.

U svakom društvu postoji ona osoba koja unosi dobre vibracije čim uđe u prostoriju. Bilo da je reč o duhovitim komentarima, toploj energiji ili sposobnosti da sve opusti i nasmeje, takvi ljudi su srce svakog okupljanja.

Prema astrologiji, pojedini horoskopski znaci imaju prirodnu harizmu i urođenu sposobnost da poprave raspoloženje gde god se našli. Njihovo prisustvo se oseća – retko koga ostavljaju ravnodušnim. Evo tri znaka čiji su predstavnici poznati po tome što uvek podižu atmosferu, piše Index.

Strelac

Strelčevi su pravi optimisti, spontani i uvek spremni na šalu. Njihova energija je zarazna, a ljubav prema avanturama i novim iskustvima čini ih izuzetno zabavnim sagovornicima. U društvu uvek imaju neku zanimljivu priču, dosetku ili plan za sledeću zabavu.

Ljudi ih vole jer s njima sve deluje lakše i opuštenije, a njihov entuzijazam podstiče druge da se otvore. Gde god da se pojave, Strelčevi unose dozu slobode i neopterećenosti.

Lav

Lavovi prirodno privlače pažnju – ne zato što se nameću, već zato što zrače toplinom, šarmom i samopouzdanjem.

Vole kada se ljudi oko njih dobro zabavljaju i često preuzimaju ulogu domaćina, zabavljača ili osobe koja okuplja društvo. Njihovo prisustvo podiže atmosferu jer znaju kako da uključe druge, pohvale ih ili jednostavno kažu nešto zbog čega se svi osećaju bolje. Iako vole da budu u centru pažnje, često im je iskrena namera da unesu radost među ljude. Sa Lavovima neprijatna tišina gotovo da ne postoji.

Blizanci

Blizanci su komunikativni, duhoviti i uvek puni zanimljivih tema za razgovor. Njihova sposobnost da se prilagode svakom tipu osobe čini ih idealnim za druženja i veća okupljanja. Znaju kako da spoje ljude koji se ne poznaju, započnu razgovor koji svima drži pažnju i začine atmosferu spontanom opaskom.

Imaju dar da prepoznaju kada se neko oseća izostavljeno i suptilno ga uključe u priču. Sa Blizancima druženje nikada nije dosadno, a uvek ostaje utisak da je vreme proletelo.

Bronhijalna astma je hronično oboljenje disajnih puteva koje pogađa milione ljudi širom sveta. Procene pokazuju da 5–10% globalne populacije živi sa ovim stanjem.

U osnovi bolesti nalazi se trajno zapaljenje disajnih puteva, povećana osetljivost bronhija i povremene epizode otežanog disanja usled suženja disajnih kanala.

Astma može imati alergijsku ili nealergijsku osnovu, a simptomi variraju u zavisnosti od stepena kontrole bolesti – mogu biti povremeni ili prisutni svakodnevno, piše za Stetoskop.info prof. dr Branislava Milenković je specijalista interne medicine, pulmolog.

Koji su najčešći simptomi bronhijalne astme?

Osobe koje imaju astmu često se žale na:

• otežano disanje - naročito tokom fizičke aktivnosti ili noću,
• uporan kašalj,
• sviranje ili pištanje u grudima,
• osećaj zamaranja i slabiju toleranciju napora.

Simptomi se obično javljaju u talasima i mogu biti izraženiji u određenim godišnjim dobima, pri kontaktu s alergenima ili u stresnim situacijama.

Kako se dijagnostikuje bronhijalna astma?

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

1. detaljnog razgovora s pacijentom o tegobama,
2. kliničkog pregleda pluća - gde se mogu čuti karakteristični zvuci (wheezing),
3. funkcionalnih testova pluća - pre svega spirometrije kojom se meri protok vazduha i kapacitet pluća, uz praćenje promena nakon primene bronhodilatatora (tzv. "Ventolinski test")

Uzroci nastanka bronhijalne astme

Najčešći uzrok bronhijalne astme je alergija na supstance prisutne u okruženju poput:

• kućne prašine,
• polena,
• buđi ili dlaka kućnih ljubimaca.

Iako nije uvek jasno zbog čega dolazi do trajnog zapaljenja i preosetljivosti disajnih puteva, zna se da određene osobe imaju genetsku predispoziciju (atopiju) za razvoj bolesti.

Način lečenja bronhijalne astme

Terapija se temelji na upotrebi lekova za inhalaciju – takozvanih pumpica. Prvi korak je kontrola zapaljenskog procesa u disajnim putevima pomoću inhalacionih kortikosteroida. U zavisnosti od težine simptoma, mogu se dodavati i:

1. bronhodilatatori,
2. lekovi protiv upale,
3. biološka terapija (kod težih oblika).

„Pravovremena i redovna terapija značajno poboljšava kvalitet života”, naglašava prof. dr Milenković.

Šta se dešava, ako se astma ne leči?

Kod blažih oblika, terapija se primenjuje po potrebi. Međutim, kod umerenih i težih formi bolesti, svakodnevna terapija je ključna za normalno funkcionisanje.

Bez odgovarajućeg lečenja, astma može ozbiljno narušiti sposobnost disanja, ograničiti svakodnevne aktivnosti i, u retkim slučajevima, dovesti do teških komplikacija pa čak i smrtnog ishoda.

Da li se astma može sprečiti?

„Trenutno ne postoji način da se pojava astme u potpunosti spreči, posebno kod osoba sa genetskom predispozicijom. Ipak, izbegavanje poznatih okidača i dosledna primena terapije mogu omogućiti potpunu kontrolu bolesti – tako da simptomi budu minimalni ili potpuno odsutni”, ističe prof. dr Milenković.

Barselona je najavila planove za izgradnju velikog javnog trga ispred svoje najveće turističke atrakcije, Sagrade Familije, kako bi se ublažila gužva.

Već godinama ljudi iz svih delova sveta dolaze u Barselonu da bi videli lepotu Sagrade Familije. Međutim, zbog toga su se lokalni stanovnici žalili na prekomerni turizam, budući da više od 4,7 miliona turista godišnje posećuje ovu baziliku, a mnogi od njih prave selfije i izvode TikTok plesove ispred crkve, piše Far Out magazine.

U pokušaju da naprave savršenu fotografiju ispred nedovršene bazilike Antonija Gaudija, turisti nesvesno blokiraju ulice i trotoare, što otežava kretanje kroz trg.

Kako bi se smanjile gužve, gradske vlasti najavile su planove za izgradnju javnog trga površine 6.200 kvadratnih metara. Ovaj potez bi trebalo da smanji turistički pritisak na to područje, omogući lakše kretanje stanovnicima i odgovori na njihove dugogodišnje žalbe.

Predloženi novi trg biće smešten u ulici Marina, između ulica Maljorka i Provensa, Trga Gaudija i fasade Rođenja na Sagradi Familiji. Trg će predstavljati posebno predviđen prostor za turiste i putnike, gde će moći da prave selfije bez ometanja lokalnog okruženja.

Za projekat je odobren budžet od 2,3 miliona funti. Izgradnja bi trebalo da počne u septembru i traje oko osam i po meseci. Kada bude završen, proći će skoro sto godina od smrti arhitekte Antonija Gaudija. Grad Barselona je o novom projektu izjavio: „Ovaj projekat pomaže u rešavanju prostora u kojem je teško uskladiti potrebe posetilaca hrama i lokalnog stanovništva.“

Napravite plan obroka za nedelju dana i izračunajte koliko mesa je potrebno po osobi, piše Gardijan.

Procene pokazuju da domaćinstva u Velikoj Britaniji godišnje bace 10 odsto govedine, svinjetine i živinskog mesa koje kupe. To je oko 250.000 tona, pa je planiranje kupovine ključno kako bi se izbeglo bacanje i ostvarila ušteda.

NHS preporučuje da se unos crvenog mesa - poput govedine, jagnjetine, ovčetine, svinjetine, teletine, divljači ili kozjeg mesa - ograniči na 70 g (kuvanog ili pečenog) dnevno, odnosno najviše 500 g nedeljno, navodi Gardijan.

Na primer, pripremljeni doručak sa dva parčeta slanine i dve kobasice sadrži oko 130 g mesa, dok porcija pečenja za nedeljni ručak ima oko 90 g, navodi se.

Porcija piletine iznosi oko 90 g pečenog mesa (120 g sirovog), prema Britanskom dijetetskom udruženju (BDA).

Kupovina kod lokalnog mesara znači da ne morate uzimati unapred upakovane porcije koje vam možda ne trebaju - možete kupiti tačno onoliko mlevenog mesa koliko vam je potrebno, umesto celog pakovanja od 500 g.

Džejmi Oliver ima poruku za vas

Džejmi Oliver kaže da postoji nekoliko znakova po kojima možete prepoznati dobrog mesara. Meso treba da bude sveže izloženo, bez krvi "u kojoj pliva". Mesar treba da zna poreklo mesa, rase životinja i standarde uzgoja.

Meso bi trebalo da potiče iz zemlje u kojoj živite, po mogućstvu iz lokalnog područja. Dobar mesar bi trebalo da vam mleveno meso samelje na licu mesta — tako znate tačno šta ste dobili i u količini koju želite.

Jedan od pokazatelja kvaliteta mesa je da pitate kakve kobasice prodaje, kaže Oliver. One bi trebalo da su pravljene u prethodna 24 sata, sa visokim sadržajem mesa i u prirodnim crevima.

Elenor O’Brajen, izvršna direktorka udruženja National Craft Butchers, dodaje: „Za one koji žele da donose svesne odluke i u pogledu zaštite životinja i ekologije, vaš lokalni mesar bi trebalo da vam pruži sve informacije o poreklu i načinu uzgoja mesa.“

Mesar treba da zna koje je meso najsvežije.

Saveti za kupovinu u supermarketima

Ako kupujete u supermarketima, važno je pratiti nekoliko pravila, kaže kuvar Fakundo Rodulfo, Argentinac i koautor nove kuvarske knjige Tango:

Birajte meso svetlih i svežih boja, čvrste teksture i prijatnog mirisa.

Crveno meso treba da bude tamnocrveno, živina svetlija, ali čvrsta.

Izbegavajte meso koje izgleda sivo, bledo ili ima neprijatan miris — to su znači da je stajalo predugo.

Ako kupujete online, Rodulfo preporučuje da čitate recenzije i birate pouzdane prodavce.

Kupujte veće količine

Kupovina većih količina mesa — pa čak i cele životinje — radi uštede postaje sve češća, ali mnogi nemaju zamrzivač da ga skladište.

Ipak, ista logika važi i u manjoj meri.

Na primer, kupovina celog pileta i njegovo deljenje kod kuće može biti jeftinije od kupovine pojedinačnih delova. Pri tom dobijate i kosti za čorbu i više mesa.

„Rasparčavanje mesa kod kuće nije toliko teško kako zvuči“, kaže Rodulfo. „Oštar nož i malo vremena je sve što vam treba.“

Kokice često povezujemo s filmovima, kaučem i možda malo previše maslaca. Međutim, stručnjaci za zdravlje i dugovečnost tvrde da one, kada se pripreme na pravi način, mogu biti iznenađujuće zdrava namirnica.

Stručnjak za dug život Dan Butner, poznat po istraživanjima takozvanih „plavih zona“ – područja u svetu gde ljudi žive najduže – tvrdi da su kokice jedna od grickalica koje i stogodišnjaci odobravaju, prenosi Index.

Kokice bez masnoće – bogat izvor vlakana i polifenola

Kokice pripremljene bez ulja, odnosno na vazduhu (tzv. air-popped kokice), sadrže visoku količinu vlakana i složenih ugljenih hidrata. Ono što će mnoge iznenaditi jeste činjenica da sadrže i više polifenola, moćnih antioksidanasa, nego mnoge vrste povrća.

Polifenoli pomažu u zaštiti tela od oksidativnog stresa i upalnih procesa, čime mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti poput srčanih bolesti, dijabetesa i raka. Osim toga, zbog visokog sadržaja vlakana, kokice pružaju dugotrajan osećaj sitosti i mogu pomoći u kontroli telesne težine.

Pomažu i zdravlju mozga i srca

Prema podacima klinike Mayo, celovite žitarice, u koje spadaju i kokice, mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska i nivoa LDL („lošeg“) holesterola. Time se smanjuje rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, pa čak i raka debelog creva.

Neka istraživanja pokazala su i da veći unos celovitih žitarica može pozitivno uticati na zdravlje mozga te smanjiti rizik od razvoja demencije.

Kako pripremiti kokice na zdrav način?

Najzdravije bi bilo kokice pripremati bez ulja i dodataka poput maslaca, soli ili karamele. Jednostavna i sigurna metoda pripreme kod kuće uključuje korišćenje smeđe papirne kese. Dovoljno je staviti šaku zrna kukuruza u kesu, preklopiti je i staviti u mikrotalasnu pećnicu na nekoliko minuta na visokoj temperaturi. Druga opcija je priprema u loncu – s malo ulja i poklopcem kako bi se sačuvala para tokom pucanja.

Kokice možda nisu prvo što nam padne na pamet kada pomislimo na zdravu ishranu, ali ako ih pripremimo na pravilan način, mogu biti korisna, jeftina i ukusna grickalica bogata vlaknima i antioksidansima.