U utorak, 27. maja, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “O svinjama sve najlepše”, umetnice Snežane Mijić, s početkom u 19.00 časova.
Postvaka izložbe trajaće do 27. juna 2025. godine.
Snežana Mijić (1991, Sombor) Prvo likovno obrazovanje stekla je u školi “Vincent”, koju su vodili Ljubiša i Tatjana Dimitrijević. Diplomirala je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, a master studije konzervacije i restaura cije završila je 2021. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, sa fokusom na digitalne rekonstrukcije izgubljenog kulturnog nasleđa. Zaposlena je kao konzervator u Galeriji Matice srpske. Od 2023. pohađa doktorske studije na smeru Dizajn enterijera, sa istraživanjem koje se bavi prostorom kao sredstvom komunikacije. Poslednjih sedam godina aktivno se bavi ličnim razvojem kroz psihoterapijski rad, što vidi kao važan deo procesa koji utiče i na njen umetnički rad.
O UMETNOSTI, ČOVEKU I OSTALIM SVINJAMA
I gle, povikaše: što je Tebi do nas, Isuse, sine Božij? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas? A daleko od njih pasijaše veliki krd svinja. I đavoli moljahu ga govoreći: ako nas izgoniš, pošalji nas da idemo u krd svinja. A on im reče: „Idite.” I tako oni isišavši otidoše u svinje, i gle, navali sav krd s brega u more i potopiše se u vodi. Jevanđelje po Mateju, gl. 8,9 29.
Možemo postaviti pitanje, zašto je svinja u evropskim kulturama nezasluženo inferiorna? Koji su to kulturološki, istorijski i ideološki obrasci uslovili da svinju posmatramo kao simbol moralne izopačenosti, posramne animalnosti, estetske neprikladnosti i u krajnjem političke neuračunjivosti? Sa druge strane, šta je to što Snežanu Mijić, slikarku i digitalnu umetnicu fascinira oko svinja, te je navodi da se izložbom obrati posmatraču i konstatuje – O svinjama sve najlepše? Iako u istoriji umetnosti, poređenju sa drugim životinjama, svinja nikada nije bila preterano interesantna umetnicima, jedna od prvih umetničkih intervencija njenog prikaza datira još od 45.500 godina p.n.e u pećini Leang Tedongnge u Indoneziji. Nekolicina primera u vizuelnoj kulturi starih Grka i Rimljana ističu svinje kao simbole plodnosti tokom paganskih svetkovina, gde su najčešće žrtvovane boginjama plodnosti Demetri, odnosno Cereri. Takođe, neizostavan je i antički mit o Kalidonskom vepru, koji ponajbolje, u krajnjem, ilustruje priču o čoveku, božijoj kazni, sudbini, nagonima, sujeti i porodičnim konfliktima, te nije ni čudno što je ovaj mit bio predmet interesovanja i brojnih kasnijih umetnika poput Veroneza, Rubensa, Pusena, Bojermansa i drugih. Ipak, van pojedinih mitoloških i alegorijskih predstava, svinja nikada nije zadobila svoje centralno mesto u zapadnoj vizulenoj kulturi. Odgovor na to možemo pronaći ukoliko istorijski, odnosno genealoški sagledamo način na koji se ona formira kao fenomen u kulturno-umetničkom diskursu. Inferiorizacija svinja (ali i životinja u širem smislu) svoje začetke imaju u tradiciji od antike do 20. veka, a pojedini obrasci opstali su i u pop kulturi, mas-medijima i svakodnevnom žargonu. Kulturantropološko razumevanje čoveka temelje se na binarnoj opoziciji čovek – životinja (razum, jezik, društvo vs. čula, nagoni, priroda), a koja potiču još od Aristotela (čovek kao zoon politikon). Antičko i hrišćansko nasleđe formiralo je mit o animalnoj prirodi čoveka, koja je neretko bila osnova za brojna moralna, estetska, društvena i vrednosna određenja. Svinja, po svom prirodnom habitatu i upotrebnoj vrednosti, asocirana je sa zemljom, nečistoćom, telesnošću, nagonima i materijom u najširem smislu. Kao i svako telo, u tradiciji ono je nošeno dušom (lat. anima – duša; eng. animal – životinja), dok se mogućnost razuma i govora (lat. ratio, lingua) pripisivala striktno čoveku. Vidna diferencijacija, formirajući sliku o svinji kao najanimalnijoj od svih životinja, prototipno dovodi čoveka u čestu vezu sa njegovim određenjem ali i granicama. Stoga, interes Snežane Mijić za „svet svinja” povlači za sobom pre svega ličnu fascinaciju, umetničko istraživanje amorfne forme i pokreta, psihoanalitičku ispitivanje odnosa, kao i metafororični ko mentar na društveno-političku organizovanost savremenog društva. Koristeći fotografski metod Edvarda Mejbridža, Mijić se u umetnosti bavi pokretom i formom svinje, kako i na koji način se ona definiše u vizuelnom polju. Sa druge strane, ovakav poduhvat pravi direktnu liniju sa razvojem analognih i digitalnih umetnosti, pokazujući pretapanje starih i novih likovnih medija u jedan korpus. Pored orvelovskog komentara na društveno-ekonomski i istorijsko-politički poredak u odnosu na čoveka kao pojedinca, ova izložba zauzima i (auto)kritičku poziciju ka instituciji umetnosti, njenim nor mama i pravilima, te performativno provocira elitizme koji još uvek opstaju u svetu umetnosti. Izložbom O svinjama sve najlepše umetnica kruniše i po stavlja na pijedestal „neadekvatnu” temu, nastojeći da nas upita o umetnosti, formi, kulturi, društvu i istoriji. Iako se ova izložba bavi svinjama, ona ništa manje ne govori o čoveku.
Izvor: kclazakostic.rs
