Sombor vesti

Pitanje staro koliko i punjiva baterija i dalje se postavlja sa svakom novom generacijom mobilnih uređaja, a mi donosimo odgovor.

Mnogi od nas imaju naviku da ostave telefon na punjaču tokom noći kako bi ujutru započeli dan sa 100% napunjenom baterijom. Ipak, možda time dugoročno ne činimo uslugu ni sebi ni svom uređaju, piše Tportal.hr.

Možda ste već čuli da punjenje telefona do kraja i njegovo ostavljanje na punjaču nakon što dostigne 100% može negativno uticati na trajnost baterije.

Prema rečima Čao-Janga Vanga, direktora Centra za elektrokemijske motore na Univerzitetu Pen Stejt, u toj tvrdnji ima istine. Kako je objasnio, "baterija će se brže degradirati ako je punite do 100% nego ako je napunite do nešto nižeg kapaciteta".

Držanje telefona priključenog kada već dostigne puni kapacitet, kao i stalno punjenje do 100%, održava bateriju na visokom naponu, što uzrokuje hemijsko starenje, rekao je za HuffPost i Dibakar Datta, vanredni profesor mašinstva i industrijskog inženjerstva na Instituta za tehnologiju Nju Džerzija.

Kada stručnjaci preporučuju ishranu za zdravije starenje, zdravlje srca ili smanjenje rizika od raka i hroničnih bolesti, često naglašavaju važnost voća i povrća, mahunarki i nemasnih izvora proteina kao što su piletina i riba.

Iako prehrambene smernice sve više naginju ka biljnoj ishrani, piletina se i dalje smatra zdravijom opcijom među vrstama mesa. Ipak, nova studija objavljena u časopisu Nutrients sugeriše da piletina možda ipak nije toliko zdrava koliko se ranije mislilo, prenosi Index.hr.

Naučnici su proučavali vezu između konzumacije živine, gastrointestinalnih karcinoma i rizika od prevremene smrti. U pojam živine uključene su piletina, ćuretina, patka i divlje ptice poput prepelica i fazana.

Analizom podataka 4.869 sredovečnih Italijana tokom 19 godina, koji su popunjavali upitnike o svojim prehrambenim navikama, otkriveno je da su osobe koje su umrle od gastrointestinalnih karcinoma – poput raka debelog creva, jetre, pankreasa, želuca, jednjaka i rektuma – imale najviši nivo konzumacije belog mesa, pri čemu je živina činila 33% ukupnog unosa mesa.

Osobe koje su jele više od 300 grama živine nedeljno, što odgovara otprilike tri i po obroka od 85 grama, imale su 27% veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka. Kod muškaraca, taj rizik bio je čak 61% veći. Kada se posmatrao samo rizik od gastrointestinalnog raka, unos od 100 do 200 grama živine nedeljno bio je povezan sa 65% većim rizikom od smrti, dok su oni koji su jeli više od 300 grama nedeljno imali čak 127% veći rizik – a kod muškaraca čak 161%.

Koliko piletine je previše?

Prema ovoj studiji – što manje, to bolje. Rezultati ukazuju da bi unos živine trebalo da bude manji od 300 grama nedeljno.

„Naši rezultati pokazuju da je unos veći od 100 grama živine nedeljno povezan sa povećanim ukupnim rizikom od smrti, a posebno od gastrointestinalnih karcinoma“, navode autori. Rizik je rastao proporcionalno količini konzumirane živine, a efekti su bili još izraženiji kod osoba koje su unosile više crvenog mesa.

Učesnici stariji od 83 godine koji su jeli manje od 100 grama živine nedeljno imali su duplo manji rizik od smrti od gastrointestinalnog raka u poređenju sa onima koji su jeli više.

Način pripreme je takođe važan

Naučnici su istakli da način pripreme živine može uticati na zdravlje. Piletina koja se priprema na visokim temperaturama, poput roštiljanja, ili se dugo kuva, može stvoriti spojeve koji oštećuju DNK i potencijalno povećavaju rizik od karcinoma probavnog sistema.

Obratite pažnju na ukupan unos mesa

Istraživači su otkrili da ukupna količina mesa koju pojedinac unosi igra veliku ulogu u povećanju rizika od smrti, čak i kod osoba koje se hrane po mediteranskom modelu.

Kod učesnika koji su umrli od drugih vrsta raka, crveno meso činilo je više od 65% ukupnog unosa mesa, u poređenju sa 56% i 58% kod onih koji su umrli od gastrointestinalnog raka ili drugih uzroka. Više od polovine smrtnih slučajeva povezanih sa rakom zabeleženo je kod osoba koje su unosile više od 400 grama mesa nedeljno, čak i uz mediteransku ishranu.

„Smatramo da je korisno umereno konzumirati živinu i povremeno je zameniti drugim vrednim izvorima proteina, poput ribe“, zaključuju autori. „Takođe je ključno obratiti pažnju na metode pripreme hrane i izbegavati visoke temperature i dugo kuvanje.“

Limun je jedna od najčešće korišćenih namirnica u kuhinji – dodajemo ga u vodu, prelive, kolače, ribu, čaj… Međutim, koliko god da je zdrav i svestran, postoje stvari koje jednostavno ne bi trebalo da radite sa limunom – i to s dobrim razlogom.

Ne cedite limun direktno iznad jela na visokoj temperaturi

Limunov sok je bogat vitaminom C, ali je osetljiv na toplotu. Ako ga cedite direktno u vrelo jelo, visoka temperatura može uništiti veliki deo njegovih hranljivih materija.

Takođe može promeniti ukus, pa jelo može postati gorko.

Uvek dodajte limunov sok pri kraju kuvanja ili nakon što se jelo malo ohladi, piše Index.hr.

Ne ostavljajte limun u vodi satima (posebno s korom)

Popularno je da se kriške limuna drže u flaši vode tokom celog dana. Ali ako koristite limun sa korom i ostavite ga u vodi više od nekoliko sati, gorka ulja i pesticidi iz kore mogu preći u vodu – naročito ako limun nije organski.

Koristite oljušten limun ili iscedite sok i čuvajte ga u frižideru. Vodu sa limunom je najbolje popiti u roku od sat do dva.

Ne nanosite limun na kožu pre izlaska na sunce

Limunov sok je prirodno sredstvo za izbeljivanje i često se koristi u kućnim tretmanima za lice, ruke ili nokte. Međutim, limun sadrži furanokumarine – jedinjenja koja mogu izazvati jaku reakciju na UV zračenje, poznatu kao fitofotodermatitis.

To može izazvati crvenilo, fleke ili čak opekotine ako izađete na sunce nakon što ste naneli limun na kožu. Ako koristite limun za negu kože – radite to isključivo uveče i temeljno ga isperite pre izlaska napolje.

Ne stavljajte limun u posude od aluminijuma ili neodgovarajućih metala
Limunov sok je veoma kiseo (pH oko 2) i može reagovati sa aluminijumom, gvožđem i bakrom, oslobađajući metalni ukus u hranu, pa čak i štetne materije iz posuđa.

Koristite staklene, keramičke ili posude od nerđajućeg čelika kada cedite limun ili pripremate marinadu.

Ne ostavljajte meso predugo u marinadi sa limunom

Limunska kiselina razgrađuje proteine, pa je odlična za omekšavanje mesa – ali samo kratko vreme. Ako ostavite meso (posebno piletinu ili ribu) predugo u limunovoj marinadi, ono može postati kašasto i gnjecavo.

Idealno vreme mariniranja je od 30 minuta do 2 sata, u zavisnosti od vrste mesa.

15. maja, obeležava se Međunarodni dan porodice, gde se skreće pažnja na značaj porodice kao stuba društva i jedne od najvažnijih tvorevina civilizacije,a 1994. godine je Generalna skupština Ujedinjenih nacija uvrstila ovaj dan u kalendar važnih datuma. U Somboru je tim povodom organizovana konferencija “Profesionalci u funkciji zaštite najboljeg interesa deteta”.
Statistika kaže da se u Srbiji svaki treći brak razvede,a to je jedan od izazova savremenog društva koji ukazuje na složenost problema, gde se otvara najvažnije pitanje: “Kako sačuvati porodicu koja prolazi kroz proces transformacije i kako sačuvati interes deteta na prvom mestu?"

Nebojša Đuričić, sudija Višeg suda u Beogradu i predsednik UO FSS: “Velika je zabluda i ljudi ne vide, u momentu razvoda braka misle da će sa drugom stranom prekinuti sve odnose i da neće biti problema, ali ne vide ono što se zaboravlja u tom procesu da ostaju deca”.

Jelena Pavićević, savetnik za razvod braka –medijator u Beogradu : “Strašno se povećava broj razvoda, a i dalje verujem da je porodica stub društva i ako statistika kaže da se svaki treći brak razvede. Smatram da se dijalogom uvek može doći do alternative gde supružnici gledaju interes dece”.

Dijalog supružnika u procesu razvoda uvek mora ići u smeru zaštite dece, kaže Ivana Kulić, porodični savetnik – socijalni radnik i medijator.

Na konferenciji su govorili i Milan Krilović, ispred Instituta za medijaciju, pregovaranje i javne politike, kao i Marija Mitrović, advokat iz Novog Sada.

Na konferenciji “Profesionalci u funkciji zaštite najboljeg interesa deteta” održanoj u Somboru povodom Međunarodnog dana porodice je apostrofirano da razlike u braku uvek treba pomiriti jer su najvažniji interesi deteta.

Izvor: rtv.rs

U okviru tradicionalnih “Majskih svečanosti”, u subotu 17. maja, Prigrevica će biti domaćin jednom od najpopularnijih bendova sa domaće scene – Amadeus bendu.

Poznati po energičnim nastupima i hitovima koji pune klubove i dvorane širom regiona, Amadeus bend godinama je sinonim za dobru žurku! Hitovi poput pesama "Nije svejedno", "Lažu te", "Moje greške" i mnoge druge garantuju noć za pamćenje.

Koncert je besplatan za sve posetioce i zakazan je za 22 sata.

Podsećamo, “Majske svečanosti” u Prigrevici ove godine se održavaju od 16. do 18. maja. Tokom tri dana svečanosti, selo će biti domaćin brojnim kulturnim, umetničkim i sportskim dešavanjima u okviru obeležavanja Dana kolonizacije sela, Dana oslobođenja sela i Dana Spomen biblioteke.

U nastavku vam donosimo kompletan program:

Petak, 16. maj

17:00 – Ulične trke u centru sela (učešće učenika osnovne škole)

18:30 – Spomen biblioteka: Кnjiževno veče sa dečijom spisateljicom Violetom Jović

20:00 – Veče narodne muzike na bini na otvorenom:

-Grupa MOMO I DODIR

-Кoncert grupe BEBA BASS BAND

Subota, 17. maj

11:00 – Polaganje cveća na spomen obeležja na Trgu heroja

11:30 – Svečana akademija u Domu kulture

17:00 – Dečiji program na bini na otvorenom:

-PU Pčelica, RO Leptirići Prigrevica

-Pozorišna predstava za decu

18:00 – Spomen biblioteka: Кnjiževno veče – razgovor sa spisateljicom Ljiljanom Šarac

20:00 – Кoncerti na bini na otvorenom:

-Rok grupa Кrvava Meri

-Koncert - AMADEUS BEND

Nedelja, 18. maj

10:00 – Završni turnir Lige mlađih kategorija Ž12

18:00 – Rukometna utakmica:

RК PIК Prigrevica (seniori) - RК PIК Prigrevica (veterani)

Pored najavljenog programa, Majske svečanosti 2025. obeležiće i brojni prateći sadržaji, među kojima će je ETNO SAJAM u centru sela, u organizaciji Ličkog i Banijskog udruženja iz Prigrevice, dok će Zavičajni muzej u Domu kulture biti otvoren za posetioce 16. i 17. maja od 17:00 do 20:00h i 18. maja od 10:00 do 14:00 sati.

Prostorije Udruženja Ličana biće otvorene 16. i 17. maja od 10:00 do 20:00h.

Organizatori pozivaju sve meštane Prigrevice, goste i ljubitelje dobre zabave da im se pridruže i uživaju u programu koji slavi tradiciju, zajedništvo i kulturu.

Izvor: radioapatin.com

U svetlu rastućih potreba za podizanjem svesti o dijabetesu, Dijabetološki savez Srbije pokreće kampanju pod nazivom „Javnost treba da zna“.

Ova kampanja, kako se navodi u saopštenju, ima za cilj da skrene pažnju javnosti, medija i donosilaca odluka u zemlji na ozbiljnost zdravstvenog problema dijabetesa sa kojim danas u Srbiji živi oko 800.000 ljudi, od čega oko 250.000 ni ne zna da ima ovu bolest.

Kampanja će trajati šest nedelja, a kroz različite aktivnosti u javnosti i medijima, kao i kreiranje posebnog edukativnog i informativnog vebsajta, Dijabetološki savez Srbije nastojaće da istakne važnost prevencije, dijagnostike i pravovremenog lečenja dijabetesa.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut, opšta stopa smrtnosti u Srbiji u prethodnih deset godina porasla je za 3,2 odsto, u oblasti malignih tumora 2,3 odsto, dok je u slučaju dijabetesa taj rast čak 20 odsto. Osobe sa dijabetesom imaju dvostruko veći rizik od smrti u poređenju sa populacijom bez dijabetesa, a koliko je situacija alarmantna pokazuje i podatak da je stopa smrtnosti od dijabetesa u Srbiji dvostruko veća od evropskog proseka, stoji u saopštenju.

„Dijabetes se neretko naziva 'tihi ubica', a nama se čini da se informacije o ovoj bolesti nekako tiho i nečujno provlače u javnosti. Mnogi od nas imaju dijabetes, a gotovo svako od nas zna ili ima nekog u neposrednoj blizini ko živi sa ovim zdravstvenim stanjem. Uprkos tome, javnost ne zna mnogo o tome koliko je situacija sa dijabetesom teška, koliko mladih sve više oboleva i šta je sve potrebno uraditi da se ovoj bolesti, koja se naziva pandemijom XXI veka, stane na put. Zato smo i pokrenuli kampanju sa ovakvim sloganom, a njen glavni cilj je da društvo u celini i zdravstveni sistem prepoznaju dijabetes kao prioritetni zdravstveni izazov i da ne samo danas, nego i u budućnosti, svi zajedno radimo na unapređenju dijabetološke zdravstvene zaštite u Srbiji“, kaže Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije, nacionalne organizacije osoba sa dijabetesom i članice Međunarodne federacije za dijabetes.

O tome koliko je dijabetes složeno zdravstveno stanje govori činjenica da njegovo neadekvatno lečenje može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput slepila, amputacije udova, srčanih i moždanih udara, te teških oboljenja bubrega. U poređenju sa onima koji nemaju šećernu bolest, osobe sa dijabetesom imaju dvostruko veće šanse da dožive moždani udar i više nego dvostruko veći rizik od srčanog udara. Pored ozbiljnog ugrožavanja zdravlja pacijenata, komplikacije dijabetesa predstavljaju i snažno opterećenje za zdravstveni sistem.

„Oko 20 odsto troškova u vezi sa dijabetesom odlazi na lečenje same bolesti, a oko 80 odsto na lečenje njenih komplikacija. Prema jednoj naučnoj studiji objavljenoj u Sloveniji, osoba sa dijabetesom košta zdravstveni sistem čak pet puta više ukoliko ima kardio-vaskularnu bolest, odnosno čak osam puta više ako ima bolest bubrega“, objašnjava Opačić i dodaje da se zbog svega navedenog „lečenje dijabetesa sa pravom naziva sekundarnom prevencijom, jer se na taj način bolest stavlja pod kontrolu i pacijent može da živi dugo i kvalitetno, a pored toga se sprečavaju ozbiljne bolesti koje mogu nastati ako je šećer neregulisan“.

Dijabetološki savez Srbije navodi da ovom kampanjom želi ne samo da podigne svest o dijabetesu kao ozbiljnom zdravstvenom problemu, već i da pozove sve aktere uključujući i Ministarstvo zdravlja, Republički Fond za zdravstveno osiguranje, medije i sva udruženja pacijenata, da zajedno rade na poboljšanju dijabetološke zaštite u zemlji.

Unapređenje zdravstvene zaštite u dijabetesu podrazumeva da najsavremenija terapija bude dostupna potrebnom broju pacijenata. U Srbiji je već nekoliko godina dostupna najsavremenija terapija za lečenje dijabetesa o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i u toj oblasti je u tom periodu ostvaren značajan napredak, ali nju i dalje koristi manji broj pacijenata od onog koji je neophodan kako bi se značajno smanjile zdravstvene komplikacije dijabetesa, pa samim tim i smrtnost od ove bolesti, dodaje se u saopštenju.

Podizanje zdravstvene zaštite u dijabetesu na viši nivo obuhvata dostupnost senzora za merenje nivoa šećera u krvi za posebno osetljive grupe pacijenata, a ne samo za decu i mlade do 18 godina starosti. Takođe, uključuje i aktiviranje savetovališta, kao mesta gde se dijabetes na najefikasniji način drži pod kontrolom za veliki broj pacijenata, u većem broju domova zdravlja u Srbiji, kao i uvođenje sistemskog skrininga dijabetesa i predijabetesnih stanja u cilju prevencije i pravovremenog otkrivanja bolesti, što je i započeto kroz preventivne preglede koji se sve češće organizuju u okviru našeg zdravstvenog sistema i što svakako smatramo veoma značajnim korakom.

Više informacija o kampanji, kao i ključnim porukama o ozbiljnosti dijabetesa, statistici, njegovim komplikacijama i troškovima, dostupno je na vebsajtu javnostdazna.rs.

Izvor: n1info.rs

Inteligencija predstavlja mentalnu osobinu koju čini nekoliko različitih sposobnosti: učenje iz iskustva, prilagođavanje novim situacijama i njihovo razumevanje, efikasno primenjivanje prethodno stečenih znanja, brzo snalaženje, efektno korišćenje apstraktnih pojmova i ideja. A od koga je nasleđujemo? Može da je "prenese" samo jedan roditelj, a razlog se krije u hromozomima.

Poslednjih decenija sprovedeno je bezbroj studija koje su identifikovale snažnu vezu između genetike i razvoja viših funkcija mozga. Istraživanje Univerziteta u Kembridžu, obavljeno 1984. godine, pokazalo je da se geni povezani sa inteligencijom prenose po – majčinoj liniji.

Kako se oni nalaze u hromozomu X, a žene imaju dva hromozoma X, samim tim je veća i verovatnoća da "inteligentne" gene deca naslede od majke.

Hipotezu su podržale i studije koje su kasnije sprovedene. Istraživački timovi analizirali su određene komponente, kao što su biohemijski i genetski faktori, i zaključili da geni majke pružaju mnogo više informacija za razvoj moždanih struktura povezanih sa razmišljanjem i mentalnim operacijama kod beba.

Ista studija pokazala je da su XY hromozomi, koje dobijamo od oca, uglavnom odgovorni za fizičke aspekte, kao i da se sa te strane nasleđuju intuicija i emocije.

Poznato je da veza između majke i deteta značajno utiče na razvoj mozga. Hipokampus, deo mozga povezan sa pamćenjem, učenjem i reakcijama na stres, kod 13-godišnje dece kojoj su majke pružale emocionalnu podršku i intelektualnu stimulaciju za 10 odsto je veći u poređenju sa hipokampusom dece čije su majke bile emocionalno hladne. Od majke, kako otkrivaju analize, nasleđujemo i koncentraciju, pamćenje, obrasce spavanja.

Na inteligenciju, osim genetike, utiču i drugi faktori: kvalitet i kvantitet obrazovanja, ishrana tokom detinjstva i adolescencije, izlaganje raznim stimulansima od ranog uzrasta, porodično okruženje, društvene interakcije i međuljudski odnosi, pristup resursima kao što su knjige, tehnologija i drugi obrazovni alati, mentalno zdravlje.

Izvor: n1info.rs

Najnovija južnokorejska studija otkrila je da preveliki broj radnih sati i prekovremeni rad dovode do značajnih promena strukture mozga, što je rezultat kombinacije fizičke i emotivne prenapregnutosti, prenose danas mediji.

Istraživanje dvojice naučnika sa univerziteta Čung-Ang i Jonsei obuhvatilo je 110 zdravstvenih radnika podeljenih u dve grupe.

U jednoj grupi našli su se oni koji su svake nedelje radili najmanje 52 sata, dok su u drugoj grupi bili zaposleni koji su radili standardno radno vreme, prenosi CNN.

Kod osoba koje su radile prekovremeno došlo je do značajnih promena u regionima mozga koji regulišu kognitivne i emotivne funkcije, što je posledica njihove preopterećenosti i zamora, zaključili su istraživači.

Koautor studije, profesor Jun Jul Čoi, kazao je da se ove promene, bar delimično mogu sanirati ukoliko se faktori stresa otklone.

On je, međutim, dodao da bi se mozak vratio u prvobitno stanje, potrebno je mnogo više vremena.

Ranije istraživanje iz 2021. takođe je ustanovilo da prekovremeni rad ostavlja negativne posledice po zdravlje, navodi CNN.

Frenk Pega, koji je vodio to istraživanje, ističe da najnoviji rezultati predstavljaju značajne nove dokaze koji bi mogli da pomognu da se bolje shvati koliko drastično prekovremeni rad utiče na fizičko zdravlje zaposlenih.

"Vlade, poslodavci i sami zaposleni mogu zajedno da preduzmu mere da se zaštiti zdravlje radnika", naveo je Pega.

Autori najnovije južnokorejske studije istakli su da rezultati njihovog istraživanja ukazuju na značaj rešavanja pitanja prekovremenog rada koji predstavlja razlog za zabrinutost.

"To je mala studija, ali pošto je zasnovana na sveobuhvatnim neurološkim merenjima i odnosi se na fundamentalne mehanizme preopterećenosti i zamora može da važi za sve, tako da su njeni centralni zaključci vrlo relevantni", poručili su naučnici.

Izvor: n1info.rs