Sombor vesti

Kultura ispijanja kafe razlikuje se od zemlje do zemlje, ali u većini krajeva danas se uz šoljicu kafe služi se i čaša hladne vode. Postoje gradovi u kojima se ovo pravilo ne praktikuje, pa ukoliko naručite i vodu uz kafu, sigurno će vam doneti i račun uz nju.

Iako se „ležerno ispijanje kafe“ pojavilo u 16. veku, koje su Turci i Grci odmah prihvatili, u zapadnoj Evropi ovaj ritual nastao je mnogo kasnije, krajem 19. veka. Ono što je interesantno, to je da čaša vode koja se dobija uz kafu nije bila namenjena da se pije, piše Krstarica.

U to vreme, mnogobrojne dame su se žalile da imaju poteškoća sa kašičicom koja služi za šećer i mešanje kafe. Nije im se dopadalo to što kašičicu uprljaju penom, a potom takvu moraju da je stave na rub tacne.

Mnogi su tada taj potez shvatali nekulturnim i nimalo elegantnim, pa su ugostitelji uveli čašu vode koja se dobija uz kafu. Njena svrha je bila da gosti mogu da isperu prljavu kašičicu, a tek onda je spuste na tacnu.

U prvi mah, čaša vode se koristila za odlaganje prljave kašičice, ali je ovaj ritual promenio značenje od 1873. godine, kada su se uvodili prvi vodovodni gradski sistemi, iz planinskih izvora. Tada su kafedžije htele da pokažu da svoja pića pripremaju sa kristalno čistom izvorskom vodom.

Danas, kada dobijete čašu vode uz kafu, to se smatra dobrim manirom. Mnogobrojne kafane i restorani u svetu su ga usvojili, ali činjenica je da postoje mesta gde je nećete dobiti bez naglašavanja.

Ako je vaša mama i dalje prva osoba koju pozovete kada imate problem, niste sami, a nauka sada ima objašnjenje zašto je to tako.

Prema istraživanju objavljenom u „Journal of Neuroscience“, odnos majka-ćerka je najjača veza među svim kombinacijama roditelj-dete, barem kada se posmatra kako mozak obrađuje emocije.

Dok su odnosi između majki i sinova, očeva i ćerki i očeva i sinova često puni ljubavi i podrške, istraživači su otkrili da je emocionalno razumevanje dublje kod majki i ćerki.

Razlog, kažu naučnici, leži u hemiji mozga.

U studiji u kojoj je učestvovalo 35 porodica, otkriveno je da je deo mozga koji reguliše emocije mnogo sličniji kod majki i ćerki nego kod bilo koje druge kombinacije roditelj-dete.

To znači da će majka lakše razumeti kroz šta njena ćerka prolazi, jer se bukvalno može staviti u ćerkinu kožu. Možda to objašnjava zašto se ponekad toliko svađate.

Mama kao emocionalni barometar

Ovo otkriće ima šire implikacije, posebno kada je u pitanju mentalno zdravlje. Vodeći autor studije, profesor psihijatrije Fumiko Hoeft sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, istakla je da je upravo ovaj deo mozga koji dele majke i ćerke povezan sa depresijom.

Drugim rečima, ako je vaša mama imala iskustva sa depresijom, veća je šansa da će je naslediti vaša ćerka, ali dobra vest je da se ovo znanje može iskoristiti za prevenciju i blagovremeno delovanje.

Hoeft dodaje da je ova studija prva koja koristi MRI tehnologiju za proučavanje strukture mozga kroz generacije, prenosi Index.hr.

U budućnosti bi ovakva istraživanja mogla pomoći da se bolje razumeju nasledni obrasci u stanjima kao što su anksioznost, autizam, zavisnost, šizofrenija ili disleksija.

Zašto mame više vole ćerke, a tate sinove?

Pored ovog istraživanja, drugi su se bavili i jakim porodičnim vezama. Jedna je pokazala da majke često preferiraju ćerke, dok očevi češće preferiraju sinove, jer sa njima dele zajednička iskustva.

Druga studija je pokazala da veza između majke i ćerke ostaje najjača u svim fazama života, čak i kada se porodične okolnosti promene.

Naučnici zaključuju da ova posebna veza nije samo stvar osećanja, ona je zapisana i u mozgu.

U subotu su odigrana dva meča Područne fudbalske lige Sombor. U somborskom okršaju snage su odmerili Žak i Dinamo 1923 iz Bačkog Brega.

Domaćin je bio bolji rival na terenu, te je zasluženo slavio. Susret je odlučen u samom finišu. „Crno – beli“ su poveli na isteku 64. minutu preko rezerviste Mihajla Markovića.

Prednost je udvostručena u 89. minutu golom Marka Batinića, dok je sledećem napadu najbolji strelac Žaka Nikola Makar postavio konačan rezultat utakmice. Zapisnik… Identičnim rezultatom Radnički je slavio na gostovanju u Bačkoj Palanci nad ekipom Krila Krajine. Veoma važna pobeda „crveno – belih“ koja ih je pogurala u sredinu tabele.

Golove za Somborce upisali su Vladimir Radev u 21. odnosno 65. minutu, te Veljko Vukadinović u 77. minutu. Zapisnik… U nedeljnim mečevima sastaju se: Rusin – Crvenka, BSK – Slavija, Borac 46 – ČSK, Hercegovac – Ravangrad 2018, Lipar – Budućnost (G), Krivanj – Budućnost (M).

Izvor: somborsport.org

Na Gradskom hipodromu u Somboru je juče održan Prvi trkački dan.

Sportski spektakl okupio je u Sombor veliki broj ljubitelja konja i konjičkog sporta, koji su imali priliku da uživaju u osam uzbudljivih kasačkih trka.

Sve trke su bile za grla starija od tri godine domaćeg uzgoja, a nosile su naziv pokrovitenja svake trke: Кonjički klub „Vojvođanin“ – Sombor, „Dunav osiguranje AD“- Sombor, „DEM remiks“ d.o.o. – Sombor, „Termovod“ d.o.o. – Sombor, „ALU MMG“ d.o.o. – Кljajićevo, „Ivanović – impeks“ d.o.o. – Sombor, „Slovan progres“ d.o.o. – Selenča i „Džimi Кomerc“ d.o.o. – Prigrevica.

Prvi trkački dan organizovao je Кonjičkoi klub „Vojvođanin“, a ispred lokalne samouprave sportsku manifestaciju je posetio član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin, kao i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić.

Crveni krst Apatin, u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizuje u našem grad još jednu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Kako najavljuju u Crvenom krstu, akcija će biti održana u utorak, 6. maja, u Narodnoj biblioteci “Miodrag Borisavljević” u Apatinu, u terminu od 9 do 12 sati.

Podsećamo, tokom prazničnih dana, zalihe krvi budu znatno smanjene, te apelujemo na sve davaoce, kao i one koji to žele da postanu, da se odazovu u što većem broju.

Izvor: radioapatin.com

Pravo leto u Srbiji. Danas je zabeležen tropski dan, s obzirom na to da je temperatura dostigla 30°C. Najtoplije je bilo u Somboru, Velikom Gradištu i u Ćupriji sa 30 stepeni, u Beogradu 29°C.

Danas do severa i zapada Srbije stiže jače naoblačenje sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. Biće uslova i za grmljavinske oluje sa gradom, obilnim pljuskovima i jakim gromovima.

Na jugu i istoku biće i dalje veoma toplo i pretežno sunčano.

Maksimalna temperatura biće od 22 na severozapadu Bačke do 30 stepeni na jugoistoku Srbije, u Beogradu do 26 stepeni.

Od utorka do vikenda u Srbiji će biti kišovito i svežije, povremeno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. Lokalno se očekuju grad, jaki gromovi i vrlo obilni pljuskovi. U predelima sa jačim grmljavinskim procesima očekuje se da u kratkom vremenskom intervalu padne i više od 30 litara kiše po kvadratnom metru, uz opasnost od urbanih poplava i bujica.

Od utorka osetno hladnije, pa će od srede do kraja sedmice maksimalna temperatura biti od 17 do 23°C.

Prosek maksimalne temperature za ovo doba godine je od 20 do 25 stepeni.

Dakle, nakon letnjih dana, Srbiju sledeće sedmice očekuje promenljivo i pravo prolećno i kišovito vreme, a ponegde će temperature biti niže i za 10 stepeni u odnosu na aktuelne.

S obzirom na to da nas sledeće sedmice očekuju veoma nepovoljne vremenske prilike, treba redovno pratiti državne i nadležne službe i ponašati se u skladu sa njihovim najavama i upozorenjima.

Od vikenda se očekuje postepena stanbilizacija vremena, ali ostaje i dalje relativno sveže prenosi b92.net

Osećaj gladi nas ne tera samo da posegnemo za užinom - on može i da promeni naš imuni sistem.

U nedavnoj studiji na miševima, Đuzepe D’Agostino, viši predavač na Odeljenju za dijabetes, endokrinologiju i gastroenterologiju i Džao Paulo Albukerki, istraživač iz oblasti fiziologije i metabolizma sa Univerziteta u Mančesteru, otkrili su da osećaj gladi može promeniti broj imunih ćelija u krvi, čak i kad životinje nisu bile u režimu minimalnog davanja hranljivih namirnica. Ovo pokazuje da čak i moždana interpretacija gladi može oblikovati kako se imunološki sistem prilagođava, piše rts.rs.

Njihovo novo istraživanje objavljeno u Science Immunology dovodi u pitanje dugogodišnju ideju da se imunitet oblikuje prvenstveno stvarnim, fizičkim promenama u ishrani, kao što su promene šećera u krvi ili nivo hranljivih materija. Umesto toga, pokazuje da sama percepcija (ono što mozak „misli“ da se dešava) može da preoblikuje imunitet.

„Fokusirali smo se na dve vrste visoko specijalizovanih moždanih ćelija (AgRP neuroni i POMC neuroni) koje osećaju energetski status tela i stvaraju osećaj gladi i sitosti kao odgovor. AgRP neuroni promovišu glad kada je energija niska, dok POMC neuroni signaliziraju sitost nakon jela.

Koristeći genetske alate, veštački smo aktivirali neurone gladi kod miševa koji su već pojeli dosta hrane. Aktiviranje ove male, ali moćne grupe moždanih ćelija izazvalo je intenzivnu želju za traženjem hrane kod miševa. Ovaj nalaz se zasniva na onome što je pokazalo više prethodnih studija”, objašnjavaju naučnici.

Međutim, na njihovo iznenađenje, ovo „sintetičko” stanje gladi takođe je dovelo do značajnog pada specifičnih imunih ćelija u krvi, zvanih monociti. Ove ćelije su deo prve linije odbrane imunog sistema i igraju ključnu ulogu u regulisanju upalnih procesa.

Naši eksperimenti su nam pokazali da je percepcija mozga – da smo gladni ili siti, sama po sebi dovoljna da utiče na broj imunih ćelija u krvi, zaključili su istraživači.

Da bi bolje razumeli kako funkcioniše veza između mozga i imunog sistema, analizirali su kako mozak komunicira sa jetrom. Ovaj organ je važan za detekciju nivoa energije u telu. Istraživanja su takođe pokazala da jetra komunicira sa koštanom srži – mekim tkivom unutar kostiju gde se stvaraju krv i imune ćelije.

„Pronašli smo direktnu vezu između osećaja gladi i jetre preko simpatičkog nervnog sistema, koji igra široku ulogu u regulisanju funkcija poput otkucaja srca, protoka krvi i načina na koji organi reaguju na stres i energetske potrebe“, kažu autori studije.

Rana zapažanja

Zanimljivo je da je pre više od jednog veka sovjetski psihijatar, A. Tapilski, izveo neobičan eksperiment u kome je hipnozom ukazivao pacijentima na osećaj gladi ili sitosti.

Zanimljivo je i da se broj imunih ćelija povećao kada je pacijentima rečeno da su siti i smanjio se kada im je rečeno (sugerisano) da su gladni.

Takva rana zapažanja su nagovestila snažnu vezu između uma i tela, daleko ispred današnjeg naučnog razumevanja i savremenih istraživanja.

Nalazi dalje sugerišu da mozak može uticati na to kako jetra tumači energetski status tela; suštinski „ubeđujući ga” da je nivo energije u telu nizak, čak i kada su stvarni nivoi hranljivih materija normalni. Ovo je, zauzvrat, dovelo do pada hemikalije zvane CCL2, a manje CCL2 znači i manje monocita koji cirkulišu kroz krv.

„Takođe smo primetili da signali gladi kod miševa izazivaju oslobađanje hormona stresa koji se zove kortikosteron (slično kortizolu kod ljudi). Ovaj hormon sam po sebi nije imao veliki uticaj na broj imunih ćelija, barem ne na nivoima koji bi se obično oslobađali tokom posta”, kažu naučnici i dodaju: „Obično su potrebni mnogo viši nivoi hormona stresa da bi direktno uticali na imuni sistem. Ali u ovom slučaju, skromni porast kortikosterona je više delovao kao pojačivač. Iako nije bilo dovoljno da samo po sebi pokrene imunološke promene, bilo je ključno za omogućavanje odgovora u kombinaciji sa signalima koji dolaze iz mozga”.

Sve navedeno dalje ilustruje kako su sistem stresa i imunološke promene u telu prilagodljivi, i kako se prilagođavaju u zavisnosti od prirode i intenziteta stresnog događaja.

Fina prilagođavanja za moguće nestašice

„Iako to nismo formalno testirali, mislimo da je jedna mogućnost da je ovaj složeni, višeorganski komunikacioni sistem evoluirao kako bi pomogao telu da predvidi i odgovori na potencijalne nestašice. Finim podešavanjem upotrebe energije i imunološke spremnosti na osnovu uočenih potreba, mozak bi bio u stanju da koordinira efikasan odgovor celog tela pre nego što počne prava kriza”, tvrde naučnici sa Univerziteta u Mančesteru.

Ako mozak oseti da bi hrana mogla biti ograničena (na primer, tumačenjem ekoloških znakova koji su prethodno bili povezani sa nedostatkom hrane), on može preventivno delovati kako bi sačuvao energiju i unapredio funkciju imuniteta.

U slučaju da se ovi nalazi potvrde kod ljudi, takvi podaci bi u budućnosti mogli imati implikacije u stvarnom svetu za bolesti kod kojih imuni sistem postaje preaktivan – kao što su kardiovaskularne bolesti, multipla skleroza i sindrom iscrpljivanja kod pacijenata sa rakom.

Ovo je od daljeg značaja za metaboličke poremećaje i poremećaje u ishrani, kao što su gojaznost ili anoreksija. Ne samo da su ti poremećaji često praćeni hroničnom upalom ili komplikacijama u vezi sa imunitetom, oni takođe mogu promeniti način na koji se glad i sitost detektuju u mozgu.
Ako je mozak u stanju da pomogne u podizanju ili smanjenju imunološkog sistema, možda će biti moguće razviti nove pristupe usmerene na mozak da bi se pomoglo trenutnim imuno-modulatornim terapijama.

„Potrebno nam je više studija koje istražuju kako ovaj mehanizam funkcioniše kod ljudi. Te studije bi se mogle pokazati kao izazovne, jer još uvek nije moguće selektivno aktivirati specifične neurone u ljudskom mozgu sa istom preciznošću kao u eksperimentalnim modelima”, slažu se naučnici.

Kada se pišu recepti, često se spominje samo „luk“ bez preciziranja vrste, zbog čega se često odlučujemo za običan beli ili crni luk. Međutim, da li je to najbolji izbor za vaše zdravlje?

Ispostavilo se da je jedan luk zdraviji od drugih vrsta.

Istraživanje iz 2017. godine, objavljeno u časopisu Food Research International, otkrilo je da je crveni luk najdelotvorniji u ubijanju ljudskih ćelija raka u poređenju s drugim vrstama luka, zahvaljujući višim nivoima antioksidanata kvercetina i antocijanina, prenosi Danas.

„Antocijanin je ključan za boju voća i povrća, pa je logično da crveni luk, koji je najtamniji, ima najveću moć u borbi protiv raka“, objašnjava autor istraživanja, dr Suresh Neethirajan, piše womenshealthmag.com.

Kvercetin i antocijanin u svim vrstama luka

Međutim, crveni luk nije jedini koji ima ove prednosti.

„Svi lukovi su moćni borci protiv raka zahvaljujući visokim koncentracijama antioksidanata antocijanina i kvercetina“, kaže Karen Ansel, R.D.N., autorka knjige Healing Superfoods for Anti-aging: Stay Younger, Live Longer.

Crveni luk je jednostavno bolji u borbi protiv raka zahvaljujući velikoj količini antocijanina, koji povećava efikasnost kvercetina u napadu na slobodne radikale koji izazivaju rak.

Kako koristiti crveni luk u receptima

Na sreću, crveni luk se lako može zameniti za beli. Sledeći put kada vaš recept zahteva beli ili crni luk, zamenite ga crvenim lukom za dodatnu dozu moćnih antioksidanata (i poboljšanje ukusa).