Sombor.info

Kada govorimo o kućnim ljubimcima, nekako se uvek pas ističe kao najbolji čovekov prijatelj, a mačke su prikazane kao hladne, nezavisne i nezainteresovane za vlasnika. Međutim, naučnici tvrde da to nije baš tako.

Kao kućni ljubimci donose mnogo dobrog u vaš dom, a kao glavna stvar ističe se duševni mir, prenosi BrightSide.

Sigurno se pitate kako donose mir, a prvi odgovor je – predenjem. Da, one taj zvuk koriste kako bi komunicirale sa drugim mačkama, kada su gladne, uplašene, kada ih nešto boli, ali i kada im je negde prijatno.

Frekvencije tih zvukova opuštaju ljude. Zbog toga se kaže da je predenje poput terapije za mačke, ali i za ljude. Pogotovo u jako stresnim situacijama.

Maženje sa mačkom takođe na ljude deluje umirujuće, pokazala su razna istraživanja poslednjih godina. Čak 83 odsto ljudi izjavilo je da im je njihova mačka najbolji prijatelj, a 67 odsto ljudi u najtežim trenucima svoje mačke drže uz sebe te im tokom stresnih i emotivnih situacija pružaju emotivnu podršku maženjem.

Iako možda deluju hladno, mačke se osećaju sigurnije u društvu svojih vlasnika i baš zato vole da spavaju u istom krevetu s njima. Osim za njih, deljenje kreveta dobro je i za čoveka.

Stručnjaci kažu da ljudi koji pate od nedostatka sna zbog stresa treba da stave mačku da spava pokraj njihove glave, makar jedan deo noći.

Na taj način će se opustiti i rešiti negativne energije. Još jedna zanimljiva činjenica jeste da mačke imaju pozitivan efekat kod alergija, pogotovo kod male dece.

Iako roditelji beba često misle da nije pametno imati malo dete i mačku istovremeno, istraživanja su pokazala da deca mlađa od jedne godine, koja imaju mačku kao ljubimca, tokom odrastanja ređe razvijaju alergije.

Za kraj, pretpostavlja se da su vlasnici mačaka inteligentniji od vlasnika pasa. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji poseduju pse aktivniji, društveniji i više vole da provode vreme van kuće, dok su vlasnici mačaka češće zatvorenije osobe koje vole da provode vreme u kući, i to po mogućnosti sami.

Prema tim rezultatima istraživanja došlo se do zaključka da vlasnici mačaka mogu da budu inteligentniji od vlasnika pasa, ali treba imati na umu da se ovaj rezultat zasniva isključivo na različitim ličnostima i interesima vlasnika pa je ipak pod znakom pitanja.

Izvor: b92.net

U jednoj nedavnoj studiji o psećem snu, istraživači u Velikoj Britaniji su posmatrali obrasce spavanja kod štenaca starih 16 nedelja i pasa starih godinu dana.

Zaključili su da odrasli psi spavaju između osam i 13,5 sati svaki dan. U proseku, zdrav odrastao pas spava 10,8 sati svaki dan.

Koliko pas treba da spava?

Studija je pokazala da štenci spavaju u proseku 11,2 sata dnevno. Američki kinološki klub dodaje da neki mladi psi mogu da spavaju između 18 i 20 sati dnevno!

To nije ništa neobično niti neočekivano. Štenci se još uvek razvijaju. Za pravilan razvoj potreban im je dovoljan broj sati sna.

Ne samo da njihov nervni i imunološki sistem sazreva, zglobovima i mišićima treba vremena za oporavak nakon dana punog igre i trčanja. Utvrđeno je i da štenci spavaju manje tokom noći od odraslih pasa, ali većinu dana provode dremajući.

Znakovi da vaš pas ne spava dovoljno uključuju povećanu razdražljivost i agresivnost. Mogu preterano da reaguju na svakodnevne događaje ili počnu da doživljavaju intenzivnu bol zbog razdvajanja, pišu Novosti.

Takođe je moguće da bi vaš pas mogao da zaboravi naučene naredbe ili gde pronalazi poznato mesto u kući ako spava dovoljno. Možda je najočiglednija ekstremna pospanost.

Ako vaš pas pokazuje bilo kakve simptome nedostatka sna, moguće je da ima problem sa spavanjem. Opstruktivna apneja u snu javlja se kod pasa s kratkim njuškama poput buldoga ili mopsa.

Izvor: B92.net

Nova studija sprovedena u Švajcarskoj potvrđuje da psi dobro utiču na naš mozak. Istraživači su angažovali 19 zdravih odraslih osoba kako bi im izmerili aktivnosti mozga tokom nekoliko sesija, u prisustvu i odsustvu pasa. Rezultati mogu da poboljšaju efikasnost terapija uz pomoć životinja koje se koriste za lečenje mnogih stanja, poput: depresije, demencije, posttraumatskog stresnog poremećaja i mnogih drugih...

U ovoj studiji, istraživači su odlučili da koriste funkcionalnu infracrvenu spektroskopiju (fNIRS). Dve elektrode su postavljene na čelo učesnika za merenje kognitivnih aktivnosti, a pokazano je i povećanje moždane aktivnosti, odnosno frontalnog korteksa – ključnog dela mozga koji kontroliše pažnju, radnu memoriju, rešavanje problema, razmišljanje i emocionalne reakcije.

Rezultati su pokazali da se moždana aktivnost povećava prilikom maženja pasa, a jaka moždana aktivnost pokazala se i kada je životinja izašla iz sobe. Tokom studije, učesnici su bili odaljeni od pasa, dok su bili priključeni na skener. Eksperiment je nastavljen sa posmatranjem ljubimca koji se nalazio na drugoj strani sobe, zatim se postepeno približavao, da bi se na kraju potpuno približio kako bi ispitanik bio u mogućnosti da ga pomazi. Zatim su uradili istu stvar sa plišanom životinjom. A kada su uporedili oba scenarija, istraživači su otkrili da je došlo do jačeg povećanja moždane aktivnosti kada je pravi pas bio u blizini.

Pas kao terapija za ljude

Primena ovih rezultata studije je od interesa za celokupnu medicinsku zajednicu. Dr. Joey R. Gee, neurolog u bolnici Providence Missionuu okrugu Orange, Kalifornija, potvrdio je da su terapije uz pomoć pasa "vredne za mnoge hronične poremećaje i mogu se koristiti u okruženjima gde je potrebno relaksacija."

Kućni ljubimci poput pasa mogu i treba da se smatraju važnom terapijskom opcijom za pacijente svih uzrasta koji prolaze kroz različite probleme fizičkog ili mentalnog zdravlja, slažu se stručnjaci.

Izvor: b92.net

Drugi ciklus biblioavanture - Čitalačkog kluba „Pročitali smo mi, pročitaj i ti“ započeo je, 9. novembra, promocijom knjige Aleksandre Mihajlović „Sofijine mudrolije s Markom Кraljevićem“.

Sjajna Aleksandra je u živoj i neposrednoj interakciji sa decom dočarala najvećeg srpskog junaka na nov, neobičan i neverovatno zanimljiv način.

Deca su upijala svaku reč i pokret i aktivno učestvovala u otkrivanju raznih činjenica iz života Marka Кraljevića kroz kviz pitanja, dramski nastup, pronalazili pojmove vezane za hranu, oruđe i oružje iz tog vremena i tako se „vratili“ sedam vekova unazad!

Podeljeni su čitalački dnevnici članovima kluba kao i knjige iz edicije „Deca čitaju srpsku istoriju“ za prvi krug čitanja. Cilj je da se kod dece razvije interesovanje za događaje i ličnosti iz srpske istorije.

„Sofijine mudrolije“ bile su pravi način da se zopočne nova biblioavantura!

Da podsetimo, od novembra do juna, svaki mesec će biti čitane druge knjige, a biće organizovana i druženja, razgovori o knjigama i razne kreativne radionice na teme zadatih knjiga tog meseca. I naravno, kao i na svakom pravom takmičenju, za najbolje, najupornije, najistrajnije obezbeđene su nagrade.

Sledeći sastanak Кluba zakazan je za decembar mesec, kada će se deliti utisci pročitanog, ali i knjige za drugi krug čitanja. Trka je krenula!

Izvor: RTV

KONKURSOM Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Grad Sombor dobio je četiri miliona dinara za izradu planske dokumentacije, odnosno dva plana detaljne regulacije.

Za izradu PDR ulica Blagoja Parovića, Sime Šolaje, Miodraga Petrovića Čkalje, Dinarska, Dinarska – Jug nova 2, Majora Tepića i Svetog Nikole u Somboru dodeljeno je 3.000.000. dinara.

Za izradu PDR ulica Stanka Paunovića i Pangarske u Somboru milion dinara.

Imuni sistem je vojska sastavljena od odbrambenih ćelija, čiji je zadatak da odbrani telo od osvajača. Svuda oko nas su potencijalni napadači na zdravlje našeg organizma koji se mogu naći u kući, na našim rukama, u vrtićima, školama, poslovnim objektima…

Kako ojačati imuni sistem?

Reč je o jednom velikom sistemu, a ne o jednom organu koji treba jačati, iz tog razloga odgovor nije jednostavan. Za sada nema studija koje direktno povezuju način života i snagu imuniteta, ali to ne znači da ta veza ne postoji. Naučnici pokušavaju da otkriju uticaj ishrane, vežbanja, stresa i sličnih faktora na imunitet, a u međuvremenu, evo smernica koje nude kako bi vaš imuni sistem ojačao.

Imuni sistem i starost

Kako starimo, sposobnost imunog sistema se smanjuje, što doprinosi nastanku nekih ozbiljnih bolesti, poput teških infekcija i raka. Dok će neki ljudi u starosti ostati potpuno zdravi, to je ipak grupa koja će se lakše zaraziti, ali nažalost mogu i umrijeti od posledica. Bolesti respiratornog sistema poput gripa, COVID-19 ili upale pluća i dalje su jedan od vodećih uzroka smrti kod osoba starijih od 65 godina, piše Ordinacija.

Smanjen odgovor imunog sistema na infekcije pokazuje se i u reakcijama starijih na vakcine, a to je dokazano studijama. Međutim, smrtnost od gripa je smanjena kod starijih osoba koje su primile vakcinu, u poređenju sa onima koji nisu.

U ovoj situaciji izgleda da postoji veza između loše ishrane i slabog imuniteta. Nedostatak mikronutrijenata je ono što se primećuje kod starijih, a čini se da i oni manje jedu i ne vode računa da ishrana bude raznovrsna.

Ishrana i imuni sistem

Imunitet će uvek uložiti mnogo energije u zdravlje digestivnog sistema, koji je izuzetno jaka sila u zaštiti zdravlja celog organizma. Zato je ishrana veoma važna u očuvanju snage imunog sistema. Naučnici su odavno prepoznali činjenicu da su ljudi koji žive u siromaštvu mnogo podložniji zaraznim bolestima. Trenutno postoje dokazi da nedostatak mikronutrijenata, kao što su cink, selen i gvožđe, kao i vitamini A, C i E kod životinja menja imuni odgovor. Da li je to slučaj sa ljudima, ostaje da se vidi. Šta možete da uradite? Ako sumnjate da vaša ishrana ne obezbeđuje vašem telu ono što mu je potrebno, razmislite o uzimanju multivitamina, jer uzimanje samo jednog vitamina neće doneti mnogo koristi.

Mogu li suplementi i biljke podići imunitet?

Uđite u samo jednu prodavnicu zdrave hrane i videćete mnogo bočica i pilula na kojima piše da jačaju imuni sistem. Iako neki preparati sadrže komponente koje su korisne za zdravlje, do danas nema dokaza da zaista pomažu imunološkom sistemu. U stvari, naučnici ne znaju da li biljka za koju se smatra da podiže nivo antitela u krvi može zaista učiniti nešto korisno za imuni sistem.

Da li je stres zaista opasan?

Međutim, savremena medicina je prihvatila da su telo i duh povezani. Različiti problemi, kao što su loše varenje, nesanica, pa čak i srčana oboljenja, povezani su sa uticajem stresa na telo. I pored svih prepreka, naučnici ne odustaju od daljeg dokazivanja uticaja stresa na imuni sistem. Baš kao i jačanje imunog sistema, stres je pojam koji je teško definisati, a to što je za jednu osobu veoma stresan događaj ne mora da znači da će imati isti efekat na sve. Kada je osoba izložena neprijatnoj situaciji, naučnicima je teško da izmere subjektivni osećaj stresa osobe, pa se fokusiraju na stvari koje to mogu da pokažu, poput otkucaja srca, ubrzanog govora… Koncentrisanje na hronični stres koji ostaje u nečijem životu već duže vreme pokušavaju da otkriju da li je ta vrsta stresa odgovorna za slabljenje imunog sistema, i uprkos teškoćama, krajnji rezultati će uskoro biti pred nama.

Vežbanje: dobro ili loše za imunitet?

Redovna fizička aktivnost je stub zdravlja, poboljšava kardiovaskularno zdravlje, snižava krvni pritisak, pomaže u održavanju telesne težine i štiti od raznih bolesti. Ali da li pomaže imunološkom sistemu da funkcioniše? Baš kao i pravilna ishrana, fizička aktivnost može doprineti opštem zdravlju i stoga je dobra za održavanje pravilnog funkcionisanja imunog sistema. Direktno će pomoći stimulisanjem cirkulacije, što omogućava ćelijama i materijama sistema da se slobodno kreću kroz telo i nesmetano obavljaju svoj posao.

Zlatna pravila zdravog imuniteta

Ne pušite
Jedite puno voća i povrća
Vežbajte redovno
Održavajte zdravu telesnu težinu
Ako pijete alkohol, nemojte preterivati
Naspavati se
Vodite računa o ličnoj higijeni
Izbegavajte stres

Izvor: Vijesti.me

U svetu i u Srbiji je trend odlaganja trudnoća, pa više nije retkost da parovi po prvi put postanu roditelji nakon 40. godine. Šansa za potomstvo je manja, ali mogućnost za ostvarivanje u ulozi roditeljstva postoji i u petoj deceniji.

Država je pomerila starosnu granicu za vantelesnu oplodnju, pa sada žene do 45. godine ovu proceduru mogu obaviti na teret redovnog zdravstvenog osiguranja u nekoj od 19 državnih i privatnih klinika. U Srbiji se godišnje porodi oko 2.500 žena koje su u životnoj dobi od 40 do 45 godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Roditeljstvo u petoj deceniji ima i svoje prednosti. Ostvareni ste u ostalim ulogama, mudriji ste i iskusniji. Ipak, ovo odlaganje roditeljstva nosi sa sobom i niz poteškoća sa kojima se starije trudnice sreću.

„Svaka trudnica je apsolutno dobrodošla bez obzira na godine. Ono što moramo znati jesu rizici i mogući problemi koje ovakva trudnoća može da ima, i potencijalna trudnica mora biti upoznata sa njima, pogotovo ukoliko postoji neko prethodno oboljenje koje može značajno narušiti tok i ishod trudnoće“, navodi za portal N1 prof. dr Siniša Stojić, specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista perinatologije iz SGB „Genesis“ Novi Sad.

Kako kaže, ovarijalna rezerva žene nakon 37. godine rapidno se smanjuje, pa su šanse da sa 40 godine ostanete trudni negde oko 20 odsto, ili za bolje razumevanje, šanse po jednom ciklusu da ostanete trudne su sa 25 godina oko 25 odsto, a sa 40 godina samo 5 odsto.

„Rađanje u kasnijim godinama povećava rizik od genetskih anomalija ploda, spontanih pobačaja, prevremenog porođaja i drugih komplikacija. Dokazano je i da žene nakon 35. godine života imaju preko 50 odsto genetskih loših embriona, a sa godinama taj procenat raste“, ukazuje dr Stojić.

Navodi i da starost oca utiče na plodnost i razvoj deteta.

„Samo zato što proizvodi spermu tokom celog života to ne znači da su spermatozoidi u njoj sve vreme istog kvaliteta. Sa godinama opada i zapremina kao i brzina samih spermatozoida, te s tim i šansa za dobijanje deteta sa genetskim problemima“, kaže profesor Stojić.

On ističe da nema loših godina za rađanje, te da je svaka dobra kad god se desi trudnoća.

„Postoji samo manji ili veći rizik po normalan tok trudnoće zbog pridruženih stanja i bolesti koje se vezuju odmaklu životnu dob žene (bolesti srca, bubrega, jetre, imunog sistema, endokrinih žlezda, pa do hipertenzije u trudnoći). Zahvaljujući razvoju tehnologija kojima se danas prevazilaze brojni problemi uzrokovani neplodnošću, žene imaju mnogo više izgleda da ostanu trudne nakon četrdesete. Neke od opcija koje su sve više dostupne su: metode vantelesne oplodnje (VTO), zamrzavanje jajnih ćelija u mlađem životnom dobu, donacija polnih ćelija, surogat majčinstvo“, navodi on

Tokom svoje bogate karijere profesor Stojić bio je zadužen za praćenje i rešavanje najkomplikovanijih slučajeva visoko rizičnih trudnoća.

„Svaki period trudnoće nosi određeni rizik, ali dobro je znati da se najveći broj trudnoća danas uspešno završi rađanjem zdravog i za život sposobnog deteta. Kod žena koje imaju neku od ranijih bolesti koje mogu da ugroze tok i ishod trudnoće od velike važnosti je regulisati osnovnu bolest pre ostajanja u drugom stanju, te planirati trudnoću kada je osnovna bolest pod kontrolom“, navodi profesor Stojić.

Dodaje da mnoge brige u trudnoći pravovremeno može da otkloni ekspertski ultrazvuk.

„Ekspertski ili specijalistički ili genetski ultrazvučni pregled, kako ko želi da ga nazove, treba da da ključne podatke o rastu, razvoju ploda i njegovoj genetskoj kompoziciji, kako bismo roditeljima mogli da pružimo bitne podatke o zdravlju budućeg deteta, konstatujemo eventualni problem i damo predloge za njegovo rešavanje. Iskustvo onog ko pregleda je pored kvaliteta ultrazvučnog aparata krucijalno. Pored znanja i umeća da se anomalija vidi i prepozna, potrebna je i veština razumevanja uočenog problema, znanje o daljim dijagnostičkim procedurama i postupcima, kao i pravilno informisanje roditelja o stanju deteta, mogućem daljem nastavku trudnoće i konsekvencama koje uočeni problem može da ima za neku narednu trudnoću“, navodi dr Stojić.

Odgovarajući na pitanje zašto u trudnoćama posle 40-te dolazi češće zbog pobačaja, već nakon nekoliko nedelja, doktor objašnjava da odlaganje trudnoće za period nakon 40. godine, naročito ako se radi o prvoj trudnoći, donosi sa sobom rizike od strane materice i hormonalnog statusa majke, koji ne pogoduju optimalnom miljeu za razvoj i opstanak ploda. Starost jajne ćelije, procentualno veće učešće hromozomskih anomalija kod takvih plodova doprinose ponekad veoma ranom gubitku trudnoće, čak i u prvim nedeljama.

On savetuje ženama koje su doživele to neprijatno iskustvo da ne gube nadu.

„Ponekad je veoma teško naći reči utehe za žene koje su izgubile plodove nakon dugih godina iščekivanja, nesumnjivih psihičkih, fizičkih i značajnih finansijskih napora. Svakako da ne treba prerano gubiti nadu, pokušati u narednoj trudnoći primeniti sva najnovija saznanja u očuvanju takve trudnoće, ali da ponekad moramo da shvatimo da postoje određeni limiti koje nameće sama priroda i da pravovremeno nađemo prihvatljiva alternativna rešenja“, kaže dr Stojić.

Rano otkrivanje anomalije ploda

Neka istraživanja govore o porastu genetskih malformacija u Srbiji. Na pitanje šta je uzrok u tome i kako ih možemo pravovremeno otkriti, profesor odgovara da ne postoji jasna i sistematična evidencija o povećanju broja genetskih anomalija u našoj populaciji.

„Mada je svakako akcenat pregleda u trudnoći što ranije saznavanje o tome da li je dete genetski zdravo ili ne. Ovu bi informaciju morali dobiti najkasnije do 18. nedelje, koristeći pored UZ i testove ranog skriniga genetskih anomalija – dabl, tripl testove ili jedan od testova identifikacije genetskog materijala fetusa iz majčine krvi“, ističe on.

Redovne kontrole, rane genetske analize, jasna i pravovremena uputstva o načinu života, ishrane, aktivnosti, praćenja stanja osnovnih bolesti, jedan su od recepata za uspešnu trudnoću i zdravo potomstvo u godinama nakon 40. godine, zaključio je prof. dr Siniša Stojić.

Evropska nedelja neplodnosti

U svetu se od 7. do 13. novembra obeležava Evropska nedelja neplodnosti. U svetu se oko 25 miliona parova bori sa sterilitetom, dok u Srbiji svaki šesti par ima problem da dobije potomstvo.

Dr Stojić kaže da su od rođenja prve bebe iz epruvete pre 44 godine do danas nađeni odgovori na brojna pitanja, kada je reč o uzrocima neplodnosti, pa su danas dostupni i genetski testovi ljudskog genoma, reproduktivnih ćelija, endometrijuma, embriona i prenatalna genetska dijagnostika fetusa u desetoj gestacionoj nedelji trudnoće.

Dodaje, međutim, da se i dalje više od 50 odsto parova sa problemom steriliteta javlja tek posle 35. godine.

”Što je na neki način dosta kasno, jer ograničava vremenski period u kome najviše može da se pruži ovim procedurama i pored toga što se biološki sat kod žena pomerio ka zrelijim godinama”, kaže on.

Prema njegovim rečima, važno je mlade edukovati o reproduktivnom zdravlju i – kroz stalne edukacije u školama, a mlade žene i muškarce uputiti kako da provere plodnost i da se upoznaju sa time kako da im se pravovremeno pomogne u planiranju reprodukcija.

Izvor: n1info.com

Policija je juče u nastavku akcije “Armagedon” uhapsila četiri pedofila – G. S. (39) iz Beograda, K. T. (20) iz Valjeva, Z. B. (55) iz Subotice i V. M. (39) iz Novog Sada.

Oni se terete da su u dužem vremenskom periodu preko interneta, kao i preko aplikacije viber preuzimali, skladištili na svojim uređajima i delili sadržaje nastale iskorišćavanjem maloletnih lica u pornografske svrhe.

Policija je prilikom pretresa stanova osumnjičenih, u njihovim računarima, pronašla veliku količinu video-klipova i fotografija seksualne eksploatacije dece od pet do 14 godina, kao i poruke neprimerene sadržine kojima su polno uznemiravali decu i maloletna lica.

U zvaničnom saopštenju MUP-a navodi se i da su četvorica uhapšeni zbog:

– Postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Protiv četrdesettrogodišnjeg muškarca, za isto krivično delo će biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Podsetimo, akcija Armagedon traje već neko vreme a u dosadašnjim hapšenjima privedeno je više od 50 pedofila širom zemlje.

Izvor:telegraf.rs

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, izjavio je da je jutros imao sastanak sa predstavnicima Železnica Srbije na kome se razgovaralo o izgradnji pruge Sombor - Vrbas.

"Razgovarali smo o tome da li da se radi rekonstrukcija pruge ili da se gradi nova pruga. Mislimo da je rekonstrukcija dovoljna, kao što ćemo raditi Senta - Banatsko Miloševo i deo od Zrenjanina do Kumana", rekao je Vesić u Skupštini Srbije.

On je naveo da dok se radi pruga od Novog Sada do Subotice, iz Beograda se preko Ovče, Zrenjanina i Kumana ide zaobilaznim putem, a ta pruga se koristi za transport.

U Skupštini Srbije u toku je rasprava o rebalansu budžeta za 2022. godinu kojoj prisustvuje više ministara, pored ministra finansija Siniše Malog, koji brani taj predlog i još nekoliko pratećih ugovora o zajmovima za izvođenje infrastrukturnih projekata u Srbiji.

Izvor: 021.rs

Od 2018. godine, zatvoreni bazen Sportskog centra „Soko“ je svake godine počinjao sa radom 1. oktobra i radio neprekidno do sredine juna naredne godine izuzev u doba pandemije koronavirusa, kada je bazen radio po preporukama i odlukama Kriznog štaba i Vlade Republike Srbije.

Ove godine vrata bazena u kompleksu Sportske hale „Mostonga“ ostala su zaklјučana i u novembru, pa se o razlozima izostanka početka kupališne sezone u zatvorenom prostoru javnosti izjasnio SC „Soko“.

„Prvi i osnovni razlog su radovi na krovnoj konstrukciji koji su neophodni zbog bezbednosti svih posetilaca. Zatvoreni bazen je poslednji put značajno saniran 2009. godine kada je, između ostalog, izvršeno samo farbanje čelične konstrukcije”, kaže se u javnom obraćanju SC „Soko“, objavlјenom na službenoj fejsbuk stranici ove ustanove. Vremenom, zbog agresivne sredine usled prisustva hlora, dolazi do stradanja čelične konstrukcije i pojave korozije, što iziskuje uklanjanje rđe, ojačavanje krovne konstrukcije i nanošenje zaštitnog premaza u više slojeva specijalnim bojama otpornim na hlor.

Zatvoreni bazen je ove godine radio do 10. juna kako plivački klubovi ne bi imali pauzu u trenažnom procesu, te su treninge nakon nekoliko dana nastavili na otvorenom bazenu, naglašavaju u SC „Soko“, te se odmah nakon pražnjenja zatvorenog bazena pristupilo ispitivanju stanja krovne konstrukcije koje su obavili stručnjaci Građevinskog fakulteta iz Subotice, koji su mišlјenje svoje komisije dostavili Sportskom centru 3. avgusta, nakon čega je urađen predmer neophodnih neophodnih radova koji je dostavlјen 18. avgusta.

„Soko” je objavio Javnu nabavku za potrebne radove 27. tog meseca, a zakonski rok trajanja ovakve nabavke je minimum 15 dana. Nakon otvaranja ponuda 12. septembra, ustanovlјeno je da nijedan od tri ponuđača nije ispunio uslove definisane nabavkom na osnovu čega je doneta Odluka o obustavi postupka – pojašnjavaju u SC „Soko“. Po isteku zakonskog roka za žalbe, raspisana je nova javna nabavka 6. oktobra i nakon završetka postupka objavlјena je Odluka o dodeli ugovora najpovolјnijem ponuđaču, koja je podrazumevala predviđeni rok za izvođenje radova od 30 dana od dana uvođenja u posao o zahtevanu garanciju na izvedene radove od pet godina.
Kako ističu u SC „Soko“ u zakonskom roku drugoplasirani ponuđač, odnosno učesnik u procesu realizacije javne nabavke je uložio žalbu, a zakonska regulativa u ovakvim slučajevima nalaže da konačnu odluku donosi Komisija za zaštitu prava ponuđača u roku od 30 dana od dana prijema potrebne dokumentacije.

„Ne tražeći alibi za nastalu situaciju, ovim saopštenjem želimo da se izvinimo svim građanima, a pre svega našim korisnicima, za ovakav splet okolnosti koji je doprineo da početak rada bazena bude odložen” objavio je Sportski centar.

Osnovci bez obuke plivanja
Zbog ovih okolnosti neizvestan je i početak, decenijama unazad tradicionalne, obuke plivanja za đake drugih razreda svih gradskih i seoskih osnovnih škola u Somboru i okolini. Naime, ovaj grad je bio jugoslovenski pionir u obuci svih svojih osnovaca-neplivača, koja je ustalјeno počinjala sa prvim danima novembra, zbog čega je i SC „Soko“ svojevrmeno bio ovenčan prestižnom „Spartakovom nagradom“, najvećim sportskim priznanjem u AP Vojvodini.

Izvor: dnevnik.rs