Sombor.info

Pedagoški fakultet u Somboru danas je proslavio Dan Fakulteta, u spomen na dan kada je 15. novembra 1812. godine otvorena prva srpska učitelјska škola – Preparandija u Sent Andreji, koja je 1816. godine, takođe 15. novembra, premeštena u Sombor. Tim povodom, u amfiteatru Pedagoškog fakulteta održana je svečana akademija.

Prisutne je ispred domaćina pozdravio dekan Pedagoškog fakulteta prof. dr Saša Marković, obrativši se sa besedom „Preparandista“.

Ispred Ministarstva prosvete, državna sekretarka prof. dr Marijana Dukić Mijatović podsetila je na izuzetnu tradiciju Pedagoškog fakulteta o kojoj govore vekovi, istakavši da danas fakultet predstavlјa primer dobro organizovane savremene obrazovne ustanove koja je u tokovima sa svim modernim tendencijama.

Prorektorka za međunarodnu saradnju Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Sabina Halupka Rešetar, čestitavši studentima i profesorima Dan Fakulteta, naglasila je da Pedagoški fakultet kao najstariji član Univerzitrta u Novom Sadu predstavlјa jedan od temelјa ovog Univerziteta.

Prisutne je pozdravila i zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica, istakavši da je somborski Pedagoški fakultet svoju dugu istoriju neraskidivo isprepletao sa istorijom i životom grada i njegovim prosvetnim i kulturnim dometima.
„Naše čvrsto opredelјenje je takvo, da je obrazovanje i ulaganje u sve vidove opremanja obrazovnih ustanova i dodatnih vidova edukacije visoko na listi prioriteta našeg grada, jer je to najbolјa i najisplativija investicija kojom ulažemo u budućnost svih nas, ali i onih koji dolaze posle nas“, kazala je Tica.

U okviru programa nastupili su studenti i Hor Pedagoškog fakulteta, a ovom prilikom dekan je svečano uručio priznanja za najbolјi master rad i najbolјeg studenta.

Pevač Milan Stanković, koji se potpuno povukao sa estrade, odlučio je da kupi plac nedaleko od Sombora, gde će pokrenuti uzgoj organske hrane.

Milan je, naime, u poslednjih nekoliko godina skroz promenio stil života, pa sada obilazi manastire i razgovara s duhovnicima, a kako je više puta govorio o tome da je na specijalnim režimima ishrane, sad želi da ima svoj plac na kom će da se bavi poljoprivredom.

- Milan godinama menja životne navike, odlasci na sveta mesta su mu skroz promenili način razmišljanja, pa se naglo promenio. Zbog toga sad retko snima pesme, rešio je da se skroz povuče s estrade jer je ta priča oko popularnosti prestala da ga zanima. Nedavno je razgledao placeve u okolini Sombora jer ima u planu da kupi imanje na kom će da uzgaja organsku hranu. Dugo je na režimu koji se zove autofagija, video je da mu to prija, pa mu je palo na pamet da sam uzgaja svoju hranu - priča izvor blizak pevaču.

Stanković ima punu podršku porodice i dragih ljudi jer znaju da je to pametna investicija.

- Milan je već video plac s kućom koja mu se dopada, ali je potrebno još mnogo da se uloži da bi se sredilo. Na tom prostoru ima dovoljno mesta za baštu i bavljenje ratarstvom. Najbitnije mu je što ima mir jer mu u poslednje vreme smeta gradska buka. On je pre nekoliko meseci bio u pregovorima da snimi duet s Bubom Korelijem i Džalom Bratom, koji su mu radili nekoliko pesama, ali ih je naprasno pozvao i rekao da ipak više neće ništa da snima - priča izvor i dodaje:

- Milan je sad skroz druga osoba. Generalno se udaljio od ljudi. Najviše vremena provodi s porodicom i bliskim prijateljima. Mnoga prijateljstva koja je imao na estradi je prekinuo, retko ko telefonom može i da ga dobije. Neki pričaju da hoće da se zamonaši, ali to je svakako njegov izbor.

Stanković je nedavno u jednom intervju rekao da su ga razni događaji iz života naveli da potraži boga i veru.

- Biti pravoslavni hrišćanin nije slobodan dan za jelo i piće za praznike niti je brojanica okačena o retrovizor u kolima. Kršten sam još kao beba da bih preživeo, a preživeo sam mnogo u svom kratkom životu. Svi mi imamo stremljenja, želje, planove, uspehe, ideje. Velike darove mi je dao bog, a s tim ide i veliki krst. Ali u ludilu ovog vremena, duhovno slepi, gluvi i nemi, svegrešni, pale prirode, svi neminovno ozbiljno promašujemo i sa zakašnjenjem osetimo da bez boga život nema života. To su potvrdili svi koji se življenjem ozbiljno bave. Sve nauke, filozofije, revolucije, ideologije limitirane su okvirom stvorenog, bez pristupa tajni Tvorca, uzroka. A sve se na kraju završava Gospodom jer kroz njega je sve i postalo.

(Republika)

Sala Nepkera u Kuli, adresa Josipa Kramera 45, biće u subotu, 19. novembra, domaćin devetog po redu Festivala ručnih radova, domaćih kolača i zimnice.

Festival će se održati u periodu od 10 do 17 časova, a za sve ljubitelje rukotvorina, domaćih kolača i zimnice Udruženje žena "Ideja" iz Kule ove godine priprema puno iznenađenja tako da će svi posetioci ove manifestacije moći da učestvuju i u radionicama starih zanata kao i u tomboli i degustaciji tradicionalnih kolača.

Pored Udruženja žena "Ideja" iz Kule, organizator manifestacije je i Turistička organizacija opštine Kula.

Naučnici su konačno pronašli odgovor na jedno od najvećih životnih pitanja: „Može li novac kupiti sreću?„

Najnovija istraživanja potvrdila su da se novcem zaista može „kupiti“ sreća, ali samo ako ne zaradađujete više od 123.000 dolara godišnje.

Dali su im novac i izmerili nivo sreće

Novi eksperiment, čiji su rezultati nedavno objavljeni na stranicama naučnog časopisa PNAS, proučavao je efekte jednokratne uplate od 10.000 dolara na ljude.

Grupa od 200 ljudi u sedam zemalja primila je uplatu od 10.000 dolara preko PaiPal-a, u partnerstvu sa TED-om, i praćena je u odnosu na kontrolnu grupu koja nije dobila novac da bi uporedila nivoe njihove sreće. Imali su i ograničenje od tri meseca da potroše svoja sredstva.

Tih 200 srećnika, koji su postali bogatiji za 10.000 dolara, prijavili su svoj nivo sreće na skali od jedan do sedam na kraju svakog meseca. Kao što ste mogli da pretpostavite, kada je eksperiment završen, tim za potrošnju prijavio je više nivoe sreće. Ali jedna grupa nije bila pogođena primljenim novcem.

Imamo, možemo

Ispostavilo se da su ljudi sa prihodima domaćinstva većim od 123.000 dolara zadržali isti nivo sreće i nakon uplate od 10.000 dolara. Ispitanici su došli iz tri zemlje sa niskim dohotkom (Brazil, Indonezija i Kenija) i četiri zemlje sa visokim dohotkom (Australija, Kanada, Velika Britanija i SAD).

Primaoci u zemljama sa nižim prihodima prikazali su povećanje sreće tri puta veće od onih u zemljama sa višim prihodima.

Dakle, dok je studija otkrila da bogatstvo može poboljšati nivo sreće za većinu ljudi, primljeni novac nije uticao na one koji su već zarađivali velike sume.

Izvor: danas.rs

Jedan od najčešće konzumiranih lekova u SAD, ali i svetu, mogao bi da ostavi mnogo više posledica na ljudski organizam od tek ublažavanja glavobolje.

Acetaminofen, takođe poznat i kao paracetamol, a koji se prodaje pod brendovima Tylenol i Panadol, takođe povećava i sklonost rizicima, kaže studija iz 2020. koja je pratila promene u ljudskom ponašanju pod uticajem ovog leka.

“Čini se da pod uticajem acetaminofena ljudi osećaju manje negativnih emocija kada razmišljaju o riskantnim potezima – jednostavno ne osećaju jednaki nivo straha”, kaže neurolog Boldvin Vej sa univerziteta u Ohaju, prenosi Science Alert.

“Gotovo četvrtina populacije u SAD uzima ove lekove svake sedmice. Smanjene percepcije o riziku i češće riskantno ponašanje mogli bi da ostave rizik na društvo u celini”, dodaje.

Rezultati studije dodatno potvrđuju prethodna istraživanja koja sugerišu da su efekti acetaminofena na ublažavanje bola takođe primetni u raznim psihološkim procesima: umanjuju percepciju povređenih osećaja, umanjuju sposobnost za empatiju, a moguće da čak i zatupljuju kognitivne funkcije.

Iz istraživanja se takođe da naslutiti da bi se pod uticajem acetaminofena mogla umanjiti sposobnost percepcije i evaluiranja rizika. Efekat leka možda je mali, ali ne treba ga ignorisati, budući da je upravo acetaminofen najčešći sastojak lekova u SAD – može se pronaći u čak 600 različitih lekova koji se dobijaju na recept, ali i bez njega.

Eksperiment

U seriji eksperimenata u kojima je učestvovalo 500 studenata, Vej i njegov tim merili su koliko bi jedna doza od 1.000 miligrama acetaminofena (maksimalna dopuštena dnevna doza za odrasle) uticala na rizično ponašanje učesnika u poređenju s placebo lekovima koji su nasumice davani učesnicima u kontrolnoj grupi.

U svakom od eksperimenata, učesnici su morali da naduvaju izduvani balon na kompjuterskom monitoru, a svakim pojedinim klikom za naduvavanje zarađuju izmišljeni novac. Date su im instrukcije da zarade što je više izmišljenog novca moguće naduvavajući balon što je više moguće, ali da budu oprezni da balon ne pukne, jer bi u tom slučaju izgubili sav novac.

Rezultati su pokazali da su oni učesnici koji su uzeli acetaminofen znatno više rizikovali tokom ove vežbe, u poređenju s opreznijom placebo grupom. Oni koji su bili pod uticajem acetaminofena češće su od kontrolne grupe gubili novac jer im je pukao balon.

“Ako niste skloni riziku, naduvaćete balon malo i onda odlučiti da uzmete novac jer ne želite da balon pukne i da izgubite sve što ste zaradili”, kaže Vej. “Ali oni koji su na acetaminofenu pokazuju manje anksioznosti i negativnih emocija o tome koliko balon raste i koji su izgledi da će pući.”

Uz simulaciju s balonom, učesnici su takođe ispunjavali i upitnike tokom još dva eksperimenta, gde su ocenjivali nivo rizika koji percipiraju u različitim hipotetičkim scenarijima, kao na primer ulaganje celodnevne zarade u sportsku opkladu, skakanje s mosta ili vožnja automobilom bez zaštitnog pojasa.

U jednom od upitnika primećeno je da uzimanje acetaminofena smanjuje percepciju rizika u poređenju s kontrolnom grupom, no u drugom, sličnom upitniku nije primećen takav efekat.

Ipak, uopšteni zaključak zasnovan na prosečnim rezultatima različitih testova jeste da postoji značajna povezanost između uzimanja acetaminofena i riskantnog ponašanja, čak i ako je primećeni efekat mali.

Tim je rekao da su prepoznali da se uticaji leka na riskantno ponašanje mogu objasniti i drugim vrstama psiholoških procesa, kao što je možda smanjenje anksioznosti.

“Moguće je da, kako balon raste, oni u placebo grupi osećaju jaču anksioznost pri pomisli da bi mogao da pukne,” objasnili su naučnici. “Kada osećaj anksioznosti postane prevelik, oni završe s eksperimentom. Moguće je da acetaminofen smanjuje tu anksioznost, što dovodi do riskantnijeg ponašanja.”

Istraživanje alternativnih psiholoških objašnjenja za ovaj fenomen, kao i istraživanje bioloških mehanizama odgovornih za učinke acetaminofena na izbore u ovakvim situacijama, trebalo bi detaljnije da bude istraženo u daljim studijama, rekao je tim.

Naučnici će takođe imati još prilike da prouče ulogu acetaminofena u ublažavanju bola, budući da su studije u poslednjih nekoliko godina pokazale da u mnogim slučajevima ovaj lek nije efikasan, a ponekad nije ništa bolji od placeba, uz to što otvara rizike za razvoj drugih zdravstvenih problema.

Bez obzira na ozbiljnost tih rezultata, acetaminofen je još uvek jedan od najkorišćenijih lekova u svetu, a Svetska zdravstvena organizacija smatra ga esencijalnim lekom. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuje ga kao lek koji valja uzeti ako osoba smatra da ima simptome koronavirusa.

Možda ćemo morati još jednom da razmislimo o takvim savetima, kaže Vej.

“Moguće je da će osoba koja ima koronavirus, a uzme acetaminofen, misliti da nije toliko rizično izaći napolje i družiti se s prijateljima”, dodaje. “Potrebno nam je još istraživanja o uticaju acetaminofena i drugih lekova koji se izdaju bez recepta na naše izbore i rizike koje preduzimamo.”

Izvor: n1info.com

Izvode iz matičnih knjiga i uverenja o državljanstvu, stanovnici Sombora sada mogu da poruče, putem vajbera: https://www.sombor.rs/usluge/mia-cetbot/, ili gradskog portala: www.sombor.rs od digitalne asistentkinje MIA i dobiju na kućnu adresu. MIA je tu da, u realnom vremenu, u bilo koje doba dana ili noći, sedam dana u nedelji, pruži informacije i o drugim administrativnim uslugama, a tokom oktobra građani su joj se obratili za pomoć 9.513 puta

MIA je četbot zasnovan na veštačkoj inteligenciji, zbog čega je razgovor s njom prirodan, nalik razgovoru sa drugom osobom. Ovakav vid komunikacije predstavlja najsavremenije tehnološko rešenje i koriste ga mnoge industrije i javni sektor, kako bi korisnicima obezbedili najbolju uslugu, uz uštedu njihovog vremena i novca.

- Pretraživanje informacija na sajtu gradske uprave skraćuje vreme dolaska do informacije, ali i dalje zahteva dobru koordinaciju i snalaženje na vebu. Zato MIA predstavlja najefikasnije rešenje, jer nudi tačne i precizne odgovore na tražena pitanja i opslužuje ogroman broj korisnika istovremeno, zbog čega nam je drago da naša analitika pokazuje da postoji pozitivan trend rasta svakog meseca u broju građana koji se okreću ovoj metodi dolaska do informacija - kaže direktorka za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić.

Sombor je krajem prošle godine, bio jedna od dve lokalne samouprave u Srbiji, koje su prve dobile četbot podršku u radu gradske uprave. Putem četbota, građani, mogu da saznaju kako da ostvare pravo na dečiji dodatak, kao i da se raspitaju o proceduri utvrđivanja visine poreskog duga i izdavanju uverenja o izmirenim poreskim obavezama. Sredinom septembra ove godine, uvedene su dve nove usluge - podnošenje zahteva za izvode iz matičnih knjiga i uverenja o državljanstvu, kao i prijavljivanje komunalnih problema.

Putem četbota moguće je prijaviti bilo koji problem u gradu, poput divljih deponija, rupa na putu, kvarova na uličnoj rasveti, buke u zgradi ili ulici i druge slične situacije. MIA sve prijave prosleđuje nadležnim službama ili javnim komunalnim preduzećima, kako bi problem bio otklonjen u što kraćem roku.

Inovacija je realizovana putem regionalnog projekta “Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i BiH uvođenjem četbot aplikacije”, koji sprovode GIZ i kompanija SAGA u partnerstvu sa Mrežom za povoljno poslovno okruženje, koju predstavljaju NALED i Privredna komora Republike Srpske, u okviru programa develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Pored Sombora, MIA je zaposlena i u gradskoj upravi grada Šapca, kao i u gradovima Bijeljina i Laktaši.

Izvor: noviradiosombor.com

Pošta Srbije objavila je danas da je otvorila novi, lokalni poštansko-logistički centar u Somboru.Centar su otvorili vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević, direktor Funkcije poštanske mreže Dejan Šijak i direktorka Regionalne radne jedinice "Subotica, Zrenjanin, Sombor, Кikinda" Tatjana Andrić.

Kako je istaknuto, posle 20 godina, ovaj logistički centar se iselio iz iznajmljenog prostora i ponovo funkcioniše u poslovnim prostorijama u vlasništvu Pošte Srbije.

Đorđević je u obilasku novog savremenog prostora poručio zaposlenima da će Pošta Srbije nastaviti sa ulaganjima u poštansku mrežu, kao i da se aktivno radi na modernizaciji poslovnih procesa i jačanju kapaciteta regionalnih i lokalnih poštansko-logističkih centara.

"U veoma kratkom roku uspeli smo da osmislimo tehnološko rešenje i izvedemo sve neophodne radove na adaptaciji objekta internim resursima. Za svega nekoliko meseci rešili smo problem lokalnog poštansko-logističkog centra Sombor koji je još 2002. godine izmešten i koji je otežano funkcionisao", kazao je on.

Đorđević je istakao da ulaganjem u poštansko-logističke centre, rekonstrukcijom i tehnološkim osavremenjavanjem, Pošta Srbije ide u korak sa zahtevima korisnika i zaposlenih.

"Poboljšanje uslova rada za sve naše zaposlene je jedan od prioriteta rukovodostva, zbog čega ćemo i u narednom periodu, kao i do sada, pažljivo osluškivati njihove potrebe", izjavio je Đorđević.

Кompletno renovirani prostor lokalnog poštansko-logističkog centra 25200 - Sombor, koji će omogućiti efikasniju preradu pošiljaka na lokalu, nalazi se u ulici Dositeja Obradovića 12, u sedištu Područne jedinice Sombor, saopštila je Pošta Srbije.

izvor: Beta

Sredstvima koja su najvećim delom dobijena od Ministarstva za zaštitu životne sredine, ovog vikenda je vršeno pošumljavanje na više lokacija naše opštine. Pomoćnik ministarke za zaštitu životne sredine Dejan Furjanović i Zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić, u subotu su prisustvovali sadnji budućih stabala hrasta u Svilojevu uz atarski put čija je rekonstrukcija rađena letos.

Reč je o projektu u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, gde na teritoriji naše opštine sadimo hiljadu stabala hrasta lužnjaka. Opština Apatin sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine učestvuje već dugi niz godina u projektima pošumljavanja, a ovom današnjom akcijom, pored Apatina, po rečima ministarke Irene Vulović, na teritoriji cele Srbije biće posađeno preko 50 hiljada sadnica, rekao je Đukić

Ministarstvo za zaštitu životne sredine je tokom prošle godine zasadilo preko 150 hiljada sadnica na teritoriji Republike Srbije, dok je tokom ove godine do sada posađeno 60 hiljada. Zahvaljujem se opštini Apatin na dosadašnjoj saradnji i apelujem da učestvuje i sledeće godine na javnim konkursima za dodelu sredstava kako za sadnju, tako i za zamenu kotlova u javnim preduzećima. Ovo je jedan od načina kako bi smanjili zagađenje vazduha ne samo u opštini Apatin, nego i na celoj teritotiji Republike Srbije, poručio je Furjanović

DRUGI DAN POTRAGE U ŠUMI JUNAKOVIĆ

Nakon snimka na kome se vidi velika crna mačka kod Banje Junaković, odmah je počela potraga u koju su se uključili pokrajinska inspekcija za lovstvo, Vode Vojvodine, Vojvodinašume, PS Apatin i ZOO vrt Palić, lovci...

Za divljim predatorom se tragalo oko pet sati. Uz pomoć drona sa termovizijskom kamerom pregledano je oko 150 hektara šume.

-Juče u 13 časova smo dobili snimak nečega što podseća na crnu, divlju mačku iz porodice pantera. Već oko 16 časova smo bili ovde sa predstavnicima Voda Vojvodine, koji su nam ustupili termovizijski dron, tu su bile i kolege iz ZOO vrta Palić, sa puškom za uspavljivanje, Vojvodinašume, policija. Pretražili smo oko 150 ha ove šume uz pomoć drona, ali nismo uspeli da uočimo ništa toplokrvno, te veličine. Nadgledali smo i susedni salaš gde smo uočili neke domaće životinje i pregledom smo videli i neke ptice. Danas ponovo pretražujemo teren i to kamerom koja ima veću preciznost sa veće udaljenosti i dronom istovremeno. Nisam optimista da će se ovo brzo završiti, ali građani treba da budu ubeđeni da ćemo dati sve od sebe da ovo što pre rešimo, navodi Nemanja Ivanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu zadužen za inspekcijske poslove.

MAĐARSKA I HRVATSKA TVRDE DA “NIJE NJIHOV”

Ivanović dodaje da su Mađarska i Hrvatska kategorične da panter nije sa njihovog područja.

-Što se tiče porekla te životinje, u kontaktu sa svim okolnim ZOO vrtovima i Mađarskom i Hrvatskom, koji su kategorični da panter nije došao sa njihovog područja. Sumnjamo da je iz nekog nelegalnog poseda, tj. iz nelegalnog prometa (šverca). Nemamo informacije ni kog je uzrasta i ni kog je pola, te ništa konkretno ne možemo da tvrdimo. Odmah smo dali upozorenje da lovci ne idu samostalno u lov, već najmanje po dvojica. Još se nije dogodio nikakav nemili događaj a nadam se i da neće, dodaje Ivanović.

On objašnjava da sredstva za uspavljivanje imaju domet samo do 30 metara i da se koriste u kontrolisanim uslovima, te da je pitanje kako će to moći da se izvede na otvorenom. Takođe, problem je, kako kaže i to što na ovom području ima velika populacija šakala, te je teško utvrditi da li bi eventualno neka šteta na životinjama mogla da se veže za pantera.

-Nije bilo prijava neke štete na divljači ili nestanka domaćih životinja. Problem je što na ovom području ima veliki broj šakala. Ta životinja je dobar lovac, ako bi nešto i ostalo od onog šta ulovi, lisice i šakali će to pojesti, što je veliki problem jer ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da ako nema štete, da nema ni pantera, objašnjava Ivanović.

UPITNI SNIMCI I FOTOGRAFIJE

Upitno je i čija je slika šape, koja kruži društvenim mrežama i koja je objavljena u brojnim medijima.

-Pretpostavka je da je nastala u ataru Sonte, ali niko ne može sa sigurnošću da potvrdi da je to trag velike mačke. Podseća, ali nemamo potvrdu. Naime, crni panter je životinja koja potiče sa drugih delova zemljine kugle i ovde nema ljudi koji se, u tom smislu, bave izučavanjem divljih mačaka u slobodnoj prirodi. Takođe ne možemo da potvrdimo ni autentičnost prvog snimka koji se pojavio, a koji navodno potiče sa policijske kamere iz regije Mađarske i star je najmanje godinu i po dana. Ne možemo ni da tvrdimo sa sigurnošću ni da je to ista ta životinja. Kolege iz Mađarske kategorički odbijaju da je došla od njih, navodi Ivanović.

On dodaje da će crni panter, ako i kad se pronađe, biti smešten u ZOO vrt na Paliću, koji je kadrovsko i prostorno opremljen za njegov prihvat. Takođe apeluje na građane da se smire, da ne šalju lažne dojave, te da će svaka ozbiljna indicija o kretanju pantera biti proverena.

-Tu smo, svi resursi su nam dostupni i sve ćemo učiniti da sklonimo svaki vid opasnosti po građane, jer nam je bezbednost građana i svih učesnika u akciji traganja najvažnija, zaključuje pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu zadužen za inspekcijske poslove.

Izvor: apatinskenovine.rs

Ekipa Radničkog 1912 porazom (2:1) u Staroj Pazovi od domaćeg Jedinstva izgubila je prvo mesto na tabeli Srpske lige Vojvodine. Somborski sastav će tako nakon puna dva meseca koliko je držao tron morati da se preseli na drugo mesto. Trenutno imaju bod zaostatka u odnosu na rivale iz Stare Pazove. Što se derbija tiče, Pazovčani su poveli već u drugom minutu golom Dragana Dašića do nedavno prvotimca somborskog tima.

Gosti su do poravnanja došli sredinom prvog poluvremena preko Novaka Vujoševića. Već u prvom minutu nastavka Mile Vujasin doneo je svom timu novo vođstvo, za koje se ispostavilo da je na kraju bio i konačan rezultat utakmice. Stanišić je u derbiju začelja ugostio ekipu zrenjaninskog Radničkog. Gosti su slavili pogotkom Stevanovića u 47. minutu meča iz kaznenog udarca.

U poslednjem prvenstvenom jesenjem kolu Radnički 1912 će u subotu, 19. novembra ugostiti Bačku iz Bačke Palanke, dok će Stanišić ovu jesen završiti istog dana, gostovanjem u Bečeju.

Jedinstvo – Radnički 1912 – 2:1 (1:1)

Strelci: Dašić, Vujasin (Jedinstvo). Vujošević (Radnički 1912).

Žuti kartoni: Grandov, Pađen (Jedinstvo). Goronjić, Jančić, Jovanić, Matijević, Vujošević (Radnički 1912).

Jedinstvo: Milinović, Vitas (Šimun), Ivetić, Dašić, Pađen, Milenković, Vujasin, Matović (Mihajlović), Kačarević, Živanović (Grandov), Vukašinović.

Radnički 1912: Vidaković, Dimković, V. Marković, Matijević (Miličković), Stevanović (Jančić), Petrović, Glišović, Goronjić, Jelić, Antunić, Vujošević.

Izvor: somborsport.org