Sombor.info

Iz Javnog preduzeća “Putevi Srbije” su saopštili da su završeni radovi na putu između Bačkog Petrovca i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, a saobraćaj se na ovoj deonici odvija normalno, tako da svi oni koji žele, od sada ponovo mogu da idu za Novi Sad preko Odžaka.

U toku prethodne nedelјe, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 15 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške i sedam osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je devet vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je 12 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i šest osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Apatin nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina kretanja.

Napisana 72 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 343 prekršajna naloga.

U Gradskom muzeju Sombor u toku je izložba „Nove akvizicije 2008 — 2022”, kojom su obuhvaćeni artefakti koje je institucija u posmatranom periodu na različite načine pribavila i danas su deo njenog fundusa.

Cilј ove izložbe je da putem muzejskih akvizicija skrene pažnju na osnovnu muzejsku delatnost - na formiranje, konstantno dopunjavanje i čuvanje muzejskih zbirki.
Izložba se, inače, sastoji iz sedam celina od kojih svaka predstavlјa jedno odelјenje Gradskog muzeja Sombor: arheološko i numizmatičko, istorijsko, etnološko, likovno, muzejsku biblioteku, kao i dva depandansa istorijskog odelјenja, Spomen muzej Batinske bitke i Muzej Podunavskih Švaba.

Veći deo izloženih eksponata nikada do sada nisu bili javno prezentovani u okviru muzejskih programa. Izložba traje do 30. novembra.

Izvor: dnevnik.rs

Grad Sombor danas je svečano obeležio Dan prosvetnih radnika – 8. novembar, tradicionalnom dodelom priznanja „Avram Mrazović“.

Na osnovu pristiglih predloga, nadležna Komisija odlučila je da se priznanje za angažman koji doprinosi podizanju standarda kroz inovativan rad u oblasti predškolskog obrazovanja i vaspitanja dodeli vaspitačici Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Danijela Popić, u kategoriji osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja Radmili Delić, nastavnici istorije u OŠ „Dositej Obradović“ i u kategoriji srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja ovogodišnje priznanje „Avram Mrazović“ dodelјeno je Snežani Klepić, profesorki srpskog jezika i književnosti Gimnazije „Velјko Petrović“.

Priznanje nagrađenim prosvetnim radnicima uručio je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji se ovom prilikom zahvalio svim učitelјima, vaspitačima, profesorima i nastavnicima koji svakodnevno u svojim učionicama dele znanje onima koji su naša budućnost.

„Poštovani slavlјenici, na vama je najteži, gotovo sudbinski posao koji će obezbediti valјanu budućnost našem gradu – jer vi ste učitelјi! Ali treba da znate da ćemo i mi u lokalnoj samoupravi biti uz vas i obezbeti kvalitetne uslove za vaš rad i za učenje naše dece. Cilј nam je da u somborskim školama dostignemo visok nivo opremlјenosti učionica, kabineta i fiskulturnih sala. Kao lokalna samouprava, opredelјeni smo da vas podržavamo i da se svi zajedno mobilišemo i obezbedimo sredstva za projekte iz različitih izvora“, poručio je gradonačelnik.

Pored Priznanja „Avram Mrazović“ ovogodišnje dobitnice su nagrađene i novčanom nagradom u iznosu od 90.000 dinara.

Vaspitačica Danijela Popić, rođena je 10. februara 1980. godine u Somboru. U predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ je u stalnom radnom odnosu od 2006. godine. Nјen prvobitni odabir profesije bila je vizuelna umetnost te završila Srednju školu za dizajn „Bogan Šuput“, u Novom Sadu. Ono što je usmerilo na profesionalni put vaspitača je, između ostalog, potreba da ispolјi kreativnost, a upravo je kreativnost ono što je u ovom poslu pokreće. Nastoji da podstakne kreativnost i kod dece, da uvek otkriju nešto novo, da sami sebe iznenade i da dožive avanturu dok stvaraju. U ovoj vrsti rada značajan doprinos ostvaruje kompetencijama i upotrebom likovnih postupaka i tehnika koje je naučila u srednjoškolskom obrazovanju, mada pod kreativnošću ne podrazumeva samo vizuelnu umetnost, već način razmišlјanja, pristup igri i različitim situacijama u vrtiću. Vaspitačica Danijela rado učestvuje na likovnim konkursima sa radovima dece kao i na svim drugim događajima koje promovišu vrednosti vaspitno obrazovnog rada sa decom i na kojima do izražaja dolaze vrednosti i kompetencije deteta. Na likovnom konkursu 2014. godine „Voda je izvor života“ koji je organizovala predškolska ustanova „Poletarac“ u Odžacima, nagrađen je rad deteta pod njenim mentorstvom. Na likovnom konkursu povodom obeležavanja 5. juna svetskog Dana zaštite životne sredine koji je organizovao Pokret gorana Srbije, 2016. godine rad deteta pod njenim mentorstvom osvojio je treće mesto u kategoriji crtež dece predškolskog uzrasta. Pored kreativnosti koju se trudi da razvija kod dece, poseban značaj pridaje boravku na otvorenom sa decom. Zbog toga praktikuje sa decom svakodnevni boravak i razne aktivnosti na dvorištu, u parku ili u šetnji i nastoji kod da razvije dece poštovanje prema prirodi i gradu u kom žive. U Predškolskoj ustanovi dobijala je mnogobrojne prilike za kvalitetno stručno usavršavanje. Rado učestvuje u razmeni pozitivnih iskustava iz prakse sa kolegama u okviru ustanove, ali i van ustanove, na stručnim susretima vaspitača gde je prezentovala dva svoja stručna rada. Rad na temu „Zvuk kao izazov i podrška dobrobiti deteta“ prezentovala je u Novom Sadu i rad pod nazivom „Jedan dan u vrtiću – podrška vaspitača u zajedničkoj igri dece mlađe i srednje grupe“ prezentovala je zajedno sa koleginicom Nedelјkom Živković na stručnom susretu vaspitača na Tari. Značajan doprinos za unapređenje vaspitno-obrazovnog rada ustanove, kao i promovisanje ustanove, dala je kroz učešće sa decom na „Koloniji dečjeg prijatelјstva“ u Šapcu i učešćem na Međunarodnom festivalu dečjeg scenskog stvaralaštva „Majske igre“ u Bečeju 2017. godine. Učestvovala je u mnogobrojnim javnim manifestacijama sa decom kao što su obeležavanje Dana predškolske ustanove u Narodnom pozorištu u Somboru 2016. godine, nastupala je sa decom na svečanosti povodom obeležavanja dana predškolske ustanove Poletarac u Odžacima 2017. godine. itd. Organizovala je likovne radionice: na „Koloniji dečjeg prijatelјstva“ u Somboru, u Sigurnoj kući u Somboru 2018. godine i na „Sajmu roditelјstva“ održanom u martu ove godine. Na konkursu izdavačke kuće „Kreativni centar“ i Ambasade Švedske u Beogradu ove godine, osvojila je nagradu za najbolјe osmišlјenu igru i aktivnost sa decom, inpirisanu knjigama za decu „Petson i Findus“ švedskog autora i njen rad je uz još deset nagrađenih proglašen za najbolјi rad na nivou cele Srbije.
Radmila Delić završila je Osnovnu školu ,,Jelenka Voćkić“ i Gimnaziju „Vasa Pelagić“ u Brčkom, a nakon nje Filozofski fakultet u Novom Sadu, smer: istorija. Uporedo sa osnovnom školom stekla je i osnovno muzičko obrazovanje-odsek klavir. Godine 1988. dolazi u Sombor i zapošlјava se u OŠ „Dositej Obradović“ u Somboru, gde i danas radi. Bila je i dugogodišnji član Udruženja „Srpsko-ruskog prijatelјstva“. Godinama ostvaruje uspešnu saradnju sa Muzejom Vojvodine u Novom Sadu kao i sa Gradskim muzejom u Somboru.Uživa u vremenu koje provodi sa učenicima, kao i učenici sa njom. Smatra da kako učenici motivišu nju tako i ona njih i zato je to donosilo uspešne rezultate i opredelјenje mnogih učenika da studiraju poneki i doktoriraju istoriju. Kolektiv Osnovne škole ,,Dositej Obradović” s ponosom ističe razloge zbog kojih Radmilu Delić kandiduje za nagradu ,,Avram Mrazović“: „Pre svega, predlog rukovodimo moralnim osobinama svoje koleginice, koje su ravnopravne sa njenim odnosom prema radu. Ističemo njenu posvećenost deci, odgovoran odnos prema njihovom periodu odrastanja, poštovanju njihove ličnosti i doslednim stavom prema zahtevima u učenju i vladanju. Neumorna u traženju, Radmila Delić, neštedimice deci poklanja svoje znanje, vreme i iskustvo. Nesebičnost u odnosima sa kolegama je jedna od mnogih vrlina koje poseduje Radmilu Delić. Pošten i iskren odnos prema roditelјima i kolegama karakteriše poštovanu nam koleginicu, pa se iskreno nadamo da će do kraja svog radnog veka, kao što to čini danas, biti uzor i oslonac učenicima i mladim kolegama koji tek stupaju u ovaj važan i odgovoran poziv.“

Snežana Klepić, profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Velјko Petrović u Somboru, diplomirala je 1995. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, magistrirala 2010. godine, a zvanje doktor književnih nauka nosi od 2018. kada je odbranila doktorsku disertaciju pod nazivom „Novi modeli u nastavi srpskog jezika i književnosti“ na matičnom fakultetu. Od 1996. do 2018. godine bila je zaposlena u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru. „Nastavnik je najveći učenik“ – to dokazuju stotine sati formalnog stručnog usavršavanja, neformalnog i više, brojne obuke održane u školi, stručnom društvu, na stručnim skupovima i tri akreditovana seminara za nastavnike. Profesorka je pedagoški savetnik od 2016. Autor je brojnih stručnih i naučnih radova – među njima su: „Čitav život“ – virtuelni muzej posvećen stvaralaštvu i životu Danila Kiša, „Nastava srpskog jezika sa učenicima sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku“, „Međuškolska projektna nastava“, „Projektna nastava Don Kihot u slici i reči“ i drugi. Jedan je od autora priručnika o medijskoj pismenosti – „Vodič za nastavnike o medijskoj pismenosti u okviru globalnog obrazovanja“, 2022. Učestvovala je na brojnim konferencijama i drugim stručnim skupovima koji za teme imaju savremeno obrazovanje, informaciono-komunikacione tehnologije, rad sa darovitim učenicima, inkluzivno obrazovanje. Nove tehnologije u nastavi primenjuje više od decenije, tako je 2014. godine ušla u Majkrosoftov program Partneri u učenju i postala Microsoft Expert Educator, kod nas Ugledni nastavnik. Od 2003. do 2005. godine bila je „eksterni nosilac promena“ u Vet Srbija – programu modernizacije stručnog obrazovanja. Učestvovala je u Internest projektu 2014. i 2015. koji je za cilј imao medijsko opismenjavanje nastavnika i učenika, razvijanje informatičke kulture nastavnika i učenika, kreiranje digitalnih izvora informacija i dr. 2020. godine u vreme karantina sa još dvadesetak nastavnika iz cele zemlјe, digitalizovala je testove sa takmičenja Srpski jezik i jezička kultura i Književna olimpijada. Četiri godine zaredom organizovala je manifestaciju „Ćirilica piše srcem“kojoj je osnovni cilј negovanje srpskog jezika i pisma. Jedan je od pokretača inicijative da se u Somboru osnuje podružnica Društva za srpski jezik i književnost Srbije, osnivač i predsednik od 2012. do 2014. godine. Od 2014. godine predsednik je Ogranka Vukove zadužbine u Somboru. Jedan je od osnivača Alijanse prosvetitelјa Srbije 2020. godine i član Upravnog odbora. Uz to profesorica Klepić je i organizator radionica, koordinator izložbi, predavač po pozivu, član žirija na literarnim konkursima, mentor, autor projekata kojima se neguje kultura sećanja, učesnik Erazmus-projekata, autor blogova, veb-stranica, digitalnih nastavnih materijala. Učenici profesorke Klepić dobitnici su nagrada na svim nivoima takmičenja iz srpskog jezika, književnosti, kao i literarnim konkursima, a i ona sama je dobitnik vrednih priznanja: 2014. godine – Ugledni nastavnik i Priznanje „Dr Đorđe Natošević“; 2019. – Titula Najbolјi nastavnik bivše Jugoslavije; 2021. – Nagrada Istaknuti član, 2020, Alijansa prosvetitelјa Srbije; Nagrada Pokrajnskog sekretarijata za sport i omladinu mentoru učenika koji je osvojio prvo mesto na republičkom takmičenju; „Najbolјa metodička inovacija za 2021“.

Svečanog program povodom Dana prosvetnih radnika ulepšali su nastupi studenata Pedagoškog fakulteta.

U znak zahvalnosti što je pokazala hrabrost i spremnost da svojoj sugrađanki, koja se našla u životno ugroženoj situaciji, nesebično pruži prvu pomoć, gradonačelnik je danas upriličio prijem za petnaestogodišnju Milicu Nađ.

Milica je proteklog petka, dok je sa mamom bila na putu do škole, ugledala stariju sugrađanku kako leži na ulici. Dok su dve prolaznice koje su se našle na licu mesta pozvale Hitnu pomoć, Milica je pregledom ustanovila da gospođa ne diše i započela reanimaciju. U pomoć joj je pritekla i Đina Ružić Hornjak, pa su njih dve reanimirale ženu dok na lice mesta nije stigla ekipa Hitne pomoći, te prevezla ženu u bolnicu.

Gradonačelnik se u ime grada zahvalio mladoj sugrađanki što je pokazala nesebičnost, hrabrost i pribranost da primeni svoje znanje pružanja prve pomoći u susretu sa osobom čiji je život bio ugrožen i tako spasi jedan život.

Na prijemu su bili i Miličina mama Jasmina, Bilјana Klipa i Endi Vaš ispred somborske organizacije Crvenog krsta, kao i članica Gradskog veća Antonija Nađ Kosanović i direktor Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Milan Stakić.

Znanje pružanja prve pomoći Milica je stekla na obukama Crvenog krsta Sombor i kao volonterka ove organizacije, stečeno znanje reanimacije u potpunosti je primenila u situaciji koju je zatekla i tako spasila život starije sugrađanke.
Gradonačelnik se ovom prilikom, takođe, zahvalio i Crvenom krstu Sombor i svim njegovim volonterima što svojim nesebičnim radom daju nemerlјiv doprinos za svakog sugrađanina.

Opština Apatin je raspisala danas konkurs za dodelu studentskih stipendija u iznosu od 9.000 dinara na koji pravo učešća imaju studenti koji nisu korisnici neke od stipendija koje dodeljuje opština Apatin, AP Vojvodina ili Republika Srbija i koji ispunjavaju sledeće opšte uslove:

Studenti visokoškolskih ustanova sa teritorije Republike Srbije, koji imaju sedište, odnosno odeljenje van Zapadnobačkog okruga
Koji imaju prebivalište na teritoriji opštine Apatin, i
Koji imaju državljanstvo Republike Srbije
Konkurs je raspisan do 23.11.2022. a detaljnije o konkursu možete pročitati na sajtu opštine Apatin u odeljku KONKURSI

JKP "Parking servis Sombor" Sombor obaveštava građane da u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima na teritoriji Grada Sombora, povodom državnog praznika Dana primirja u Prvom svetskom ratu, u petak dana 11.11.2022. godine neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja.

U trenucima kada planeta grca od zagađenja i svetu preti ekološka katastrofa velikih razmera, modna industrija i veliki proizvođači brze mode samo pogoršavaju situaciju nelegalnim odlaganjem svojih otpada u zemljama u razvoju. Delovi Afrike se dave u milionima polovnih odevnih predmeta koje industrija brze mode isporučuje svake godine – iako su se velika imena poput H&M-a i Zare obavezala da će reciklirati korišćenu odeću.

H&M, na primer, proizvodi tri milijarde odevnih predmeta godišnje i od toga reciklira samo oko 10 odsto – ostatak se šalje u mesta poput Akre, glavnog grada Gane, gde gomile polovne odeće kreiraju prizore koji liče na neki postapokalitični scenario.

Industrija brze mode, uključujući Zaru, koja je manje od 50 odsto ekološki održiva, proizvodi 100 milijardi godišnje i reciklira samo jedan odsto, prenosi Dejli mejl.

Problem sa kojim se kompanije suočavaju sa svojim ‘održivim’ programima odeće su vreme i novac koji se troše na prenamenu, a za njih je najlakše rešenje da problem izmeste, odnosno garderobu jednostavno pošalju negde drugde.

U Afriku na primer.

Desetine afričkih zemalja nadale su se da će uvoz onoga što Gana naziva „obroni wawu“ ili odeća mrtvih belaca, biti zabranjen, jer je priliv ogroman, a kvalitet je toliko loš da se odeća ne može nositi.

ABC navodi da više od 15 miliona polovnih odevnih predmeta stiže u grad iz Velike Britanije, Evrope, Severne Amerike i Australije. Najmanje 40 odsto je lošeg kvaliteta, što ih čini bezvrednim i šalju se pravo na deponije koje se prelivaju u naseljena mesta.

Tako je u Akri „izraslo“ brdo visoko 20 metara od slojeva odbačene odeće.

Više od 100 milijardi komada garderobe se proizvede širom sveta svake godine, a 85 odsto ih se ili baci na deponiju ili spali.

H&M je prvi globalni brend koji je pokrenuo program sakupljanja odeće u svim svojim prodavnicama, a od 2013. je prikupio više od 141.000 tona tekstila.

Priliv jeftine odeće šteti i domaćoj tekstilnoj industriji u Africi, jer njihovi proizvođači ne mogu da konkurišu u ceni.

„Pravili smo odeću, ali sada se pojavio taj novi oblik kolonijalizma… Oni žele da donesu svoje proizvode na ovaj način, tako da nam ne dozvoljavaju da pravimo naše“, rekao je za Bright Magazine jedan trgovac polovnom odećom iz Ugande.

Deo Istočnoafričke zajednice (EAC) 2015. godine pokrenuo je zahtev za zabranu uvoza odeće, s idejom da to zaustavi do 2019. godine. Međutim, kako piše The Stern Opportunity, povučen je zbog ucene SAD – navodno su im zapretili da će ukoliko ne odustanu od toga povući inicijative iz Zakona o afričkom rastu i mogućnostima.

Taj akt je trgovinski program koji zemljama u subsaharskoj Africi daje preferencijalni pristup tržištima SAD, omogućavajući im da izvoze proizvode bez carina.

Ukoliko bi SAD izgubile mogućnost izvoza odeće, najmanje 40.000 radnih mesta u Americi bi bilo ukinuto, a 150.000 neprofitnih poslova bi bilo „pogođeno“.

Međutim, verovatno je još veća briga da bi kompanije brze mode mogle da napuste SAD kad ne bi mogle da isporučuju svoj otpad u zemlje u razvoju. A u poslednjih pet godina, ta industrija obrće 662 miliona dolara godišnje.

Izvor: nova.rs

Još samo malo je ostalo do početka Svetskog prvenstva u Kataru koje će se igrati od 20. novembra do 18. decembra ove godine.

Grupna faza igraće se od 21. novembra do 3. decembra, dok je osmina finala na rasporedu je od 3. do 6. decembra. Četvrtfinale je na programu 9. i 10. decembra, a polufinala su zakazana za 13. i 14. decembar. Meč za bronzu je 17, a finale 18. decembra.

GRUPA A
1. kolo, 21. novembra

11:00 Senegal – Holandija (Doha)
17:00 Katar – Ekvador (Al Kor)

2. kolo, 25. novembra

14:00 Katar – Senegal (Doha)
17:00 Holandija – Ekvador (Al Rajan)

3. kolo, 29. novembra

16:00 Ekvador – Senegal (Al Rajan)
16:00 Holandija – Katar (Al Kor)

GRUPA B
1. kolo, 21. novembra

14:00 Engleska – Iran (Al Rajan)
20:00 SAD – Vels (Al Rajan)

2. kolo, 25. novembra

11:00 Vels – Iran (Al Rajan)
20:00 Engleska – SAD (Al Kor)

3. kolo, 29. novembra

20:00 Vels – Engleska (Al Rajan)
20:00 Iran – SAD (Doha)

GRUPA C
1. kolo, 22. novembra

11:00 Argentina – Saudijska Arabija (Lusail)
17:00 Meksiko – Poljska (Doha)

2. kolo, 26. novembra

14:00 Poljska – Saudijska Arabija (Al Rajan)
20:00 Argentina – Meksiko (Lusail)

3. kolo, 30. novembra

20:00 Poljska – Argentina (Doha)
20:00 Saudijska Arabija – Meksiko (Lusail)

GRUPA D
1. kolo, 22. novembra

14:00 Danska – Tunis (Al Rajan)
20:00 Francuska – Australija (Al Vakra)

2. kolo, 26. novembra

11:00 Tunis – Australija (Al Vakra)
17:00 Francuska – Danska (Doha)

3. kolo, 30. novembra

16:00 Australija – Danska (Al Vakra)
16:00 Tunis – Francuska (Al Rajan)

GRUPA E
1. kolo, 23. novembra

14:00 Nemačka – Japan (Al Rajan)
17:00 Španija – Kostarika (Doha)

2. kolo, 27. novembra

11:00 Japan – Kostarika (Al Rajan)
20:00 Španija – Nemačka (Al Kor)

3. kolo, 1. decembra

20:00 Japan – Španija (Al Rajan)
20:00 Kostarika – Nemačka (Al Kor)

GRUPA F
1. kolo, 23. novembra

11:00 Maroko – Hrvatska (Al Kor)
20:00 Belgija – Kanada (Al Rajan)

2. kolo, 27. novembra

14:00 Belgija – Maroko (Doha)
17:00 Hrvatska – Kanada (Al Rajan)

3. kolo, 1. decembra

16:00 Hrvatska – Belgija (Al Rajan)
16:00 Kanada – Maroko (Doha)

GRUPA G
1. kolo, 24. novembra

11:00 Švajcarska – Kamerun (Al Vakra)
20:00 Brazil – Srbija (Lusail)

2. kolo, 28. novembra

11:00 Kamerun – Srbija (Al Vakra)
17:00 Brazil – Švajcarska (Doha)

3. kolo, 2. decembra

20:00 Srbija – Švajcarska (Doha)
20:00 Kamerun – Brazil (Lusail)

GRUPA H
1. kolo, 24. novembra

14:00 Urugvaj – Južna Koreja (Al Rajan)
17:00 Portugal – Gana (Doha)

2. kolo, 28. novembra

14:00 Južna Koreja – Gana (Al Rajan)
20:00 Portugal – Urugvaj (Lusail)

3. kolo, 2. decembra

16:00 Gana – Urugvaj (Al Vakra)
16:00 Južna Koreja – Portugal (Al Rajan)

OSMINA FINALA

3. decembra

16:00 1A – 2B (Al Rajan)
20:00 1C – 2D (Al Rajan)

4. decembra

16:00 1D – 2C (Doha)
20:00 1B – 2A (Al Kor)

5. decembra

16:00 1E – 2F (Al Vakra)
20:00 1G – 2H (Doha)

6. decembra

16:00 1F – 2E (Al Rajan)
20:00 1H – 2G (Lusail)

ČETVRTFINALE
9. decembra

16:00 1E/2F – 1G-2H (Al Rajan) – 1
20:00 1A/2B – 1C/D2 (Lusail) – 2

10. decembra

16:00 1F/2E – 1H/2G (Doha) – 3
20:00 1B/2A – 1D/2C (Al Kor) -4

POLUFINALE
13. decembra

20:00 1-2 (Lusail)

14. decembra

20:00 3-4 (Al Kor)

ZA 3. MESTO
17. decembra

16:00 (Al Rajan)

FINALE
18. decembra

16:00 (Lusail)

Da je sve više ljudi koji su zavisnici od korišćenja društvenih mreža i nije neka novost, ali ono što sve treba da nas zabrine, jeste da je i pravljenje selfija i te kako povezano sa mentalnim zdravstvenim stanjem osoba koje su opsednute svojim izgledom.

Ovo je otkrio doktor Dejvid Vil, psihijatar, čije iskustvo govori da je čak dve od tri osobe sa kojima je on radio, a koje pate od telesne dismorfije, osećaju jaku konstantnu potrebu da prave selfije, odnosno da fotografišu sami sebe i da te fotografije postavljaju na društvene mreže.

Telesna dismorfija je poremećaj koji se kod ljudi manifestuje tako što, pri pogledu na svoj odraz u ogledalu, oni vide potpuno iskrivljenu i lošu sliku sebe, što rezultira u provođenju mnogo vremena u popravljanju svog izgleda, a često dovodi i do depresije. Da ovo, i mnoga slična otkrića, treba da shvatimo ozbiljno govori i jedna istinita priča o Denu Baumenu. On je prva osoba u Velikoj Britaniji koga su doktori okarakterisali kao zavisnika od selfija. Ovaj slučaj je bio toliko ekstreman, da je Deni postao depresivan jer nije uspevao da napravi savršen "selfi” ni posle 10 sati koliko je pokušavao to da uradi. U to vreme, Deni je imao 19 godina.

Napustio je školu, i nije želeo da izađe iz kuće pola godine. Svaki njegov dan je počinjao tako što je 10 puta uslikao sebe, pre nego što je uopšte izašao iz kreveta. Nije uspevao da postigne cilj, odnosno da napravi savršenu fotografiju sebe, iako je svakodnevno to pokušavao nekoliko stotina puta, posle čega je odlučio da sebi oduzme život. Srećom, njegova majka ga je pronašla na vreme i sprečila da to uradi.

Od tada je u bolnici u Londonu, na lečenju od kompulsivnog ponašanja, kao i opsesivno - kompulsivnog poremećaja i poremećaja telesne dismorfije. Sa jačanjem uticaja društvenih mreža na ljudske živote, svakodnevno se povećava broj ljudi koji traže
stručnu pomoć kako bi se izlečili od zavisnosti o Facebook-a, Twitter-a, Instagram-a.

Naučnici tvrde i da je demonstracija narcisizma na internetu podsvestan način da osoba popravi svoje samopouzdanje. Ovo postaje još veći problem time što ljudi jedni druge podržavaju na društvenim mrežama, stvarajući jedni drugima osećaj da rade pravu stvar, kako piše K1info.rs.

I domaći stručnjaci kažu da slikanje i objavljivanje selfija loše utiče na psihu.

Marko Braković, psihoterapeut i pisac objašnjava da jsvaka upotreba "pametnog" telefona izaziva dopaminsku inekciju koja čini da se osećamo srećnim i zadovoljnim i zato je telefon adiktivan.

- Front kamera je revolucionarna društvena promena, jer svakome na planeti omogućava da testira svoju bitnost i značaj i nudi ogromne mogućuosti za mnoge stvari. Naravno, onaj čija bitnost je nepotvrđena i invalidirana, kandidat je za depresiju i zato je ona u ogromnom porastu, između ostalih mentalnih problema današnjice - kaže Braković.

On dodaje da je korišćenje mobilnih telefona najviše problematičan za decu.

- Telefon treba zabraniti dok se formativni period ne završi. Barem do 10 godine. Izgleda da je šteta od toga mnogo veća od benefita. Doduše, ova pojava je veoma mlada za istorijsku distancu, ali za sada deluje kao da će se tek videti posledice na mlađim generacijama - dodaje Braković.

Psiholog Biljana Lajović kaže da živimo u vremenu i svetu gde se ljudi vode izrekom: "Ako nije bilo na društvenim mrežama, kao da se nije ni desilo" i da je to veliki problem. Ona objašnjava da je u današnje vreme važno samo ono što je spolja i da više niko ne mari ni kako, ni sa kim provodi svoje vreme, te jedino što je ljudima bitno jeste kakav će da bude njihov selfi.

- Većina se trudi da napravi i objavi što lepše fotografije, ali često ne ispune ni svoja, ni tuđa očekivanja. Zbog razočarenja tim rezultatom koji im se pokaže na ekranu nakon pravljenja selfija, u njihovim glavama se stvori veliki problem i njihovo samopouzdanje se "sroza". Koliko je popularno fotografisanje, vidi se i po tome, što se roditelji ponose kada njihova deca već sa četiri godine umeju da uključe prednju kameru i da se nameštaju ispred ekrana. Pitanje je, šta oni zapravo žele da zabeleže i šta je poenta svega toga. Ono što ljudi moraju da znaju jeste da upotreba telefona dovodi do nesigurnosti, egoizma i samokritičnosti, a kada se razviju ovakvi problemi, lako se može zapasti i u depresiju. Zbog toga previše korišćenje mobilnih uređaja, ali i vreme provedeno na društvenim mrežama mora biti umereno, kako bi sačuvali svoje mentalno zdravlje - objašnjava Lajović.

Izvor: direktno.rs