Sombor.info

Iako mentalna snaga vaše dete neće učiniti imunim na probleme koji mu se nađu na putu tokom života, takođe ga neće ni navesti na to da potiskuje svoje emocije. Učiniće upravo suprotno.

Mentalna snaga je ono što pomaže vašem detetu da se oporavi kada se susretne sa poteškoćama. Ona mu daje snagu da nastavi dalje, čak i kada je suočeno sa sumnjom u sebe, piše „Inc“.

„Snažni mentalni sklop omogućiće detetu da iskoristi sve svoje potencijale. Međutim, kako biste odgojili dete koje ima snažan um, potrebno je izbegavati određene postupke“, objašnjava Ejmi Morin, psihoterapeut i predavač na „Northeastern University“.

U svojoj knjizi objasnila je šta biroditelji trebalo, odnosno ne bi smeli da rade da bi njihova deca izrasla u mentalno snažne ljude koji će moći da rešavaju i najteže životne izazove.

Stvaranje mentaliteta žrtve

Zbog sedenja na klupi tokom fudbalske utakmice ili jedinice iz određenog predmeta od deteta ne treba praviti žrtvu.

Odbijanje, neuspeh i nepravda sastavni su deo života i kao takve bi ih trebalo prihvatiti, i vi kao roditelji, a zatim će to isti prihvatiti i vaši mališani.

Odbijajte da učestvujete ako vidite da dete oseća sažaljenje, savetuje Morin, radije ga učite da, bez obzira na to koliko bile teške ili nepravedne okolnosti, uvek može da preduzme neke pozitivne radnje koje će mu pomoći.

Nametanje osećaja krivice

Ako namećete detetu osećaj krivice, učite ga da je krivica nepodnošljiva. Deca koja se tako odgajaju neće moći da kažu ne i ako to budu želela.

Ne dopustite da zbog svojih negativnih osećanja ne donosite mudre odluke.

Tretiranje deteta kao centar svemira

Ako se čitav vaš život okreće isključivo oko dece, postoji velika verovatnoća da će odrasti misleći da svi tako treba da se ponašaju prema njima. S tim stavom neće daleko stići u životu.

Morin zato savetuje da naučite svoju decu da se fokusiraju na ono što oni mogu da ponude svetu, a ne na ono što mogu da dobiju od njega.

Izbegavanje straha i eventualne opasnosti

Iako bi vas držanje deteta „pod staklenim zvonom“ poštedelo mnogo teskobe i straha, igrajući na sigurno učite svoje dete da treba stalno da izbegava strah u životu.

Pokažite svojoj deci da je najbolji način na koji mogu da pobede strah upravo suočavanje s njim i odgojićete hrabra bića koja će biti sposobna da izađu iz svoje zone udobnosti kada god se to od njih traži, prenosi Index.hr.

Očekivanje savršenstva od deteta

Očekivati da su deca uvek savršena potpuno je nerealno. zbog toga, učite svoju decu da je u redu da ponekad ne uspeju.

Deca koja se trude da postanu bolja verzija sebe, a ne najbolja u svemu, neće meriti sebe prema mišljenju drugih ljudi, što će im naročito dobro doći u odrasloj dobi.

Dozvoljavanje detetu da donosi sve odluke

Ako deca odlučuju što će porodica da jede za večeru ili gde će ići na godišnji odmor, Morin upozorava da dobijaju moć za koju nisu spremna.

Ona savetuje da roditelji nikada ne bi smeli da se odnose prema deci kao da su njihovi mali šefovi jer ih na takav način zapravo lišavaju mentalne snage.

Umesto toga, savetuje da deci date priliku da nauče da izvršavju naredbe, da čuju stvari koje ne žele, kao i da moraju da rade stvari koje ne žele.

Izvor: N1

Crveni krst Sombor i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 9. novembra, organizuju akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve sugrađane koji su zdravi i dobro se osećaju i imaju između 18 i 65 godina da dođu i daju krv.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković potpisao je danas ugovore sa predstavnicima udruženja građana o dodeli sredstava za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju objekata u kojima rade ova udruženja.

Sredstva su dodelјena Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“, Udruženju organizacija tehničke kulture Sombor, Gradskom udruženju penzionera Sombor, Somborskom pevačkom društvu i HKUD „Vladimir Nazor“, na osnovu Javnog poziva za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju objekata u vlasništu udruženja građana.

Grad Sombor raspisao je ovaj javni poziv kako bi pružio podršku udruženjima građana, koji imaju objekte u užem gradskom jezgru, na prvom koraku ka rekonstrukciji i obnovi objekata, a to je izrada potrebne dokumentacije.
Borislav Avramović ispred Srpske čitaonice „Laza Kostić“ istakao je da je u planu da se fasada na zgradi Čitaonice rekonstruiše tokom sledeće godine.

„Srpska čitaonica važi za zaštićeni spomenik kulture, dosta je neuredna, loša fasada, dotrajali su prozori i to treba da se uradi. Sama Čitaonica to ne može i ovom prilikom bih da se zahvalim Gradu Somboru i gradonačelniku zbog razumevanja. Mi smo konkurisali i odobrena su sredstva“ rekao je Avramović.

Za sprovođenje Javnog poziva za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju objekata u vlasništu udruženja građana iz gradskog budžeta obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 1.500.000 dinara.

U četvrtak 10. novembra u Apatinu će se održati Sajam zapošljavanja za mlade. Ovo je prilika kako za mlade da se povežu sa poslodavcima i zaposle, tako i poslodavcima da dođu do mladih ljudi i razgovaraju sa njima.

Među poslodavcima će biti firmi izvan Apatina, ali i onih koji će radne pozicije otvarati na teritoriji opštine Apatin. Neke od firmi koje su potvrdile učešće su i Guma S iz Sombora, zatim Generali osiguranje koja planira novu prodaju poziciju u Univereksportu u Apatinu, a očekuju se i mnogi drugi. Poziv poslodavcima još uvek je otvoren, a kontakt telefon je 069 381 3609.

Sajam će se održati u prostorijama Gimanazije i stručne škole „Nikola Tesla“ od 10 do 13 časova, a realizuje ga CEKOS pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta.

Organizator poziva sve zainteresovane mlade ljude da dođu u četvrtak u gimnaziju, a preporuka je da se ponese CV (Curriculum Vitae) sa sobom, kako bi se bolje predstavili poslodavcima.

Ako je suditi po polјoprivrednicima i lovcima iz Sonte i Apatina, u šumarcima i na polјima u srpskom Podunavlјu na Zapadu Bačke pojavio se novi, opasni predator.

Naime, prema rečima polјoprivrednika i pasioniranog lovca Petra Sladića, on je bio u prilici da kraj svoje njive uoči crnog pantera, odnosno leoparda kojeg karakteriše crno krzno.

– Bilo je to u nedelјu oko pola dva popodne, kad sam sa kolegom sejao ječam na potezu zvanom Ciganhat – priča ekskluzivno za „Dnevnik“ Sladić – Na nekih 400-500 metara od nas je bila ivica šumarka iz kojeg je, uz onaj karakterističan elegantan hod velike mačke, bez žurbe i straha izašla životinja. Odmah mi je bilo jasno šta vidim, ali sam ćutao, sve dok pantera nije video i kolega koji me je kao lovca pitao u kakvu životinju mi to gledamo. Leopard se zaputio polјskim putem, u jednom momentu zastao, okrenuo glavu ka nama, nakon čega je krenuo ka takozvanom Baba Katinom salašu i izgubio nam se iz vida.

Sladić misli da je možda crnog leoparda na otvoreno „isterala“ pucnjava lovaca, pošto je bio u pitanju lovni dan na fazane.

POGLEDAJTE OBAVEŠTENJE JP "VOJVODINAŠUME" O POJAVI CRNOG PANTERA U APATINSKOM ATARU

– Pravo da vam kažem, ne bih ni sad pričao, ali ovakva životinja može biti vrlo opasna i za lјude, uostalom i moja deca se često voze biciklom po okolini, pa zaista ne bih želeo da i oni imaju takav susret – napominje Sladić.

Kako kaže, ni on ni kolega nisu želeli da pričaju šta su videli, kako ne bi naišli na ismevanje poznanika, već su se diskretno raspitivali nekoliko dana da li je neko video neku neobičnu životinju. Već nakon tri dana sonćanski lovci su, zahvalјujući termovizijskim kamerama koje koriste u lovu i prebrojavanju divlјači, takođe videli pantera i to u reonu Apša, kraj Sonte, pa su se i Petar i njegov kolega odvažili da potvrde iznenađujući susret sa egzotičnom životinjom.

Velika mačka koja trči 65 kilometara na sat
Crni panter je naziv za bilo koju od velikih mačaka sa potpuno crnim krznom, ali se najčešće pod tim terminom misli na crnu varijantu leoparda (panthera pardus), ili u Južnoj Americi na crnu varijantu jaguara. Ovaj predator se danas u prirodi može naći na prostorima jugozapadne Kine, Mjanmara, Nepala, južne Indije, Jave i južnog dela Malajskog poluostrva. Takođe su prisutni u Africi, južno od Etiopije... Mada je svojevremeno lutao i po Srednjoj Evropi, poslednji primerci su na ovom prostoru izmrli još u praistoriji. Ako se ispostavi da je ovaj primerak upravo onaj koji je pobegao iz zatočeništva u Kečkemetu, to ne bi bilo iznenađenje, pošto se radi o životinji koja svoj uspeh preživlјavanja u divlјini duguje svom oportunističkom načinu lova, svojoj sposobnosti da se prilagodi na razne vrste staništa, da se neprimetno kreće a po potrebi i da trči brzinom od skoro 65 kilometara na sat.

Pre oko godinu dana srpski tabloidi su podigli ne malu prašinu prenoseći vest da se u okolini Subotice traga za crnim panterom koji je navodno pobegao iz zatočeništva. Tabloidna vest je naslovom opremlјena tako da privuče pažnju srpskih čitalaca, ali se u tekstu pojašnjava da se radi o egzotičnom predatoru za kojim je u stvari podignuta potera u okolini mađarskog grada Kečkemet, udalјenom od Subotice oko 40 kilometara. Da se ne radi o pukoj izmišlјotini „svedočio“ je i video snimak graciozne, ali opasne životinje koji je preplavio društvene mreže. Ova, tada prednovogodišnja vest je „umrla“ bez epiloga, ali ako se opažanja Sonćana ispostave kao tačna, lako je pretpostaviti da se opasni predator vrlo lako mogao neprimećen spustiti šumskim pojasom leve strane Dunava sve do Apatina i Sonte, čije šume mogu biti za ovakvu vrstu spretne životinje izuzetno lovno područje, pogotovo što ovaj deo Podunavlјa karakterišu bujne plavne šume, koje su inače prirodno stanište leoparda.

Izvor: dnevnik.rs

Izložba “Likovna jesen” Sombor nastala je davne 1963. godine na ideju i inicijativu jednog od najpoznatijih slikara jugoslovenske umetnosti maestra Milana Konjovića kako bi artikulisala i promovisala nove umetničke pojave na jugoslovenskoj sceni. Ove godine u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja u Somboru predstavilo se 26 umetnika.
Nagradu "Likovna jesen" Umetnički savet manifestacije dodelio je Andrei Ivanović Jakšić za rad "Tragač-kopač-bušač-podzemnik-duhovnik".

"Svi mi negde stvaramo svaki dan, tražimo i kopamo, posmatramo i na kraju pokušavamo da dodjemo do nekih istina koje nam žele reči zašto smo mi na ovoj planeti i kuda mi idemo", kazala je je Andrea Ivanović Jakšić.

"Likovna jesen 2022" na čelu sa selektorima Savom Stepanovim, Slavicom Žarković i umetničkim direktorom Draganom Stojkovim nastavlja da prezentuje, a time i podržava najaktuelnije srpske umetničke tendencije.

"U svim ovim opusima postoji etički sistem kojim umetnici žele da utiču na stanje u društvu i žele da ponude uređen sistem, koji može da bude model za naše ponašanje i u tome je največa vrednost ove izložbe", rekao je Sava Stepanov, likovni kritičar i selektor.

"Poštujući tradiciju i to da sam se školovao na toj izložbi i tokom svih godina upoznavao sve umetnike koji su izlagali, a izlagali su najbolji sa ovih područja, presrećan sam da se i ove godine održava", kazao je Dragan Stojkov, direktor Umetničkog saveta.

Osim centralne izložbe na bijenalu su predstavljeni i mural "Kaleidoskop" kao i prateća izložba Video/kompjuter art “Medijski art diskursi”.

Izložba "Likovna jesen" za posetioce će biti otvorena do 26. novembra.

Izvor: RTV

Kada je pošla u školu sa mamom Milica Nađ, tinejdžerka iz Sombora, nije ni slutila šta će joj se desiti. Ova petnestogodišnjakinja postala je prava heroina jer je priskočila u pomoć 80 godina staroj sugrađanki koja je bila na ivici smrti! Ona je baki čiji je život bio ugrožen pružila reanimaciju do dolaska Hitne pomoći.

Ova priča, nalik na neku sa filma, odigrala se u petak kada je Milicu majka povezla do škole. Njih dve su bile u automobilu kada su videle da je ženi na ulici pozlilo. Stale su, prišle ženi koja je bila bez svesti, a Milica joj je bez razmišljanja pomogla i odmah započela proces reanimacije koji je nesretnu ženu i spasio.

- Bile smo u kolima na putu ka školi i ugledale smo gospođu koja leži na trotoaru. Ona je odmah istrčala napolje i prišla ženi. U tom momentu neko je već pozvao Hitnu pomoć, Milica se predstavila, rekla je da je volonterka Crvenog krsta i da zna da ukazuje pomoć. Počela je da je pregleda, osluškivala joj je puls i razgovarala sa operaterom Hitne pomoći. Objasnila im je sve detalje i opisala kako žena izgleda. Pretpostavljala je da je u pitanju srčani udar, a oni su joj objasnili da treba da se radi reanimacija, što je ona i učinila. Reanimirala ju je sve dok nije pristigla ekipa Hitne pomoći. Pomagala joj je i jedna žena koja se tu takođe zadesila, pa su staricu reanimirale neizmenično - ispričala je Miličina majka Jasmina Nađ za Telegraf.

Iako je Hitna pomoć pristigla ubrzo i pružila ženi adekvatnu negu i lekove, ključni spasilac je zapravo bila devojčica, što su lekari kasnije i potvrdili.

- Došla je Hitna pomoć, oni su reagovali, dali su joj adrenalin dok nisu našli stabilniji puls kako bi je transportovali. Milica je sve vreme bila sa njima i pomagala im šta god je trebalo. Spomenuli su da je prva pomoć izuzetno bitna, kao i da se reanimacija ukaže u prvih nekoliko minuta zbog srčanog mišića. Sve je ona radila dok nisu došli - navodi ponosna majka.

Inače, Milica je volonterka Crvenog krsta nepunih godinu dana i ovo je bio prvi put da nekome konkretno pruži reanimaciju, ali je sasvim jasno da je i te kako dobro znala šta radi.

- Bila sam sigurna da moje dete zna šta radi. Nije lako raditi kompresije dok spašavate nekome život. Milica je to sve prošla na obuci sa lutkom, ali nikada do sada u realnom životu nije bila u prilici da pruža pomoć nekome ko nema puls i da mora da se snađe. Veoma sam srećna što je sve prošlo u najboljem redu i što je ona imala priliku da iskusi ovako nešto i van obuke. Ne mogu da objasnim kakav je to osećaj, biti u takvoj situaciji. Milici nije strano da ukazuje prvu pomoć za manje nezgode, bilo je takvih situacija, ali ovo je prvi put da je ovako ozbiljna situacija u pitanju - zaključuje majka hrabre devojčice.

Izvor: Blic

U organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i Organizacionog odbora u Somboru je 3. i 4. novembra održana 14. književna smotra „Velјkovi dani“. Manifestacija koja je osnovana 2007. godine, a koja se od 2018. godine održava svake druge godine, posvećena je sećanju i proučavanju dela čuvenog Somborca, pripovedača, pesnika, enciklopadista, istoričara umetnosti, novinara Velјka Petrovića, ali takođe i predstavlјanju savremenih pripovedačkih tokova u srpskoj književnosti.

Ovogodišnja nagrada za celokupno pripovedačko delo – „Velјkova golubica“ pripala je Radoslavu Petkoviću, a na okruglom stolu predstavlјen je portret Jovice Aćina, laureata iz 2020. godine.

Sa namerom da se podrži i podstakne kreativno pisanje kod dece organizovan je i konkurs za nagradu „Gran pri Golubić“ na kom su učestvovali osnovci i srednjoškolci iz cele Srbije, te je stručni žiri ovo priznanje dodelio za priču „Kad lišće opada“ Bogdane Jovanović iz Paraćina.

Pokrovitelјi 14. „Velјkovih dana“ su Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a manifestaciju su ispred lokalne samouprave posetili članovi Gradskog veća Anita Stojakov i Srđan Savić.

U subotu je u Bačkoj Topoli, održana tradicionalna memorijalna trka „Pal Skenderović”, u čast velikog atletičara – maratonca iz ovog grada. Ova godina je bila posebna jer zbog stogodišnjice rođenja Pal Skenderović organizator ove trke Atletsko udruženje Topola, za učesnike trke predvideo i novu stazu, gde se trčalo u širem centru grada.

Trčalo se na 5 i 10 kilometara gde se savladavala i četiri uspona što je otežavalo postizanje istaknutih rezultata.

Po kišovitom i hladnom vremenu učešće u trci uzelo je 220 trkača, a prvi na cilj na 10 km. je stigao Denis Firulović, dok je kod dama pobedu odnela Nora Trklja.

I ove godine Somaratonci u velikom broju su uzeli svoje učešće i bili su veoma uspešni. U konkurenciji na 10 km. druga mesta u generalnom plasmanu postigli su Josip Major i Tijana Kabić.

U svojim starosnim kategorijama prvo mesto su osvojile Željka Ćurčić i Danica Grujić Firanj. Drugo mesto u svojim kategrijama osvojili su Dejan Nikolić, Đuka Čeljuska, Arpad Šarkezi i Vesna Bjelan a treća mesta Tijana Odobašić, Jelena Stanimirović i Jelena Perenčević. Trku na 10 km. uspešno završili i Milan Kovačić, Miroslav Liščević, Zoran Nikolić, Mario Kundit, Nedeljko Katić, Ilija Zvekanov, Boško Jerković, i Đorđe Rackov.

Na trci na 5 km. najuspešnija je bila Damjana Perenčević zauzevši drugo mestu u ženskoj konkurenciji. Na pobedničko postolje stali su, Ana Pešić prvo mesto, Branislav Katić, Vuk Stojisavljević i Branko Nenadić treće mesto.
Istu trku uspešno su završili i Aleksandar Martinović, Konstantin Jerković i Aleksandar Krneta.

Dan kasnije održano je otvoreno prvenstvo Fruške Gore, na 5.5 i na 11 kilometara.

Milan Kovačić i Miroslav Liščević uspešno su istrčali dužu stazu kao i Daniel Šokac kraću stazu.

Košarkaši Železničara poraženi su na gostovanju u Somboru od ekipe Džokera rezultatom 103:84 u utakmici 5. kola Druge lige Srbije.

Dobro su otvorili meč igrači sa Železničke stanice, dobili prvu četvrtinu, ali je favorizovani domaćin zahvaljujući furioznoj igri u naredne dve došao do velike prednosti koju niju ispuštao do kraja. Ta dva perioda Džoker je rešio u svoju korist sa 27 razlike.

Najefikasniji u Železničaru bili su Raković i Panić sa 20, odnosno 19 poena. Dvocifren je bio i Milošević sa 12 poena.

U narednom kolu Žele je ponovo gost, ovoga puta Moravi iz Vladičinog Hana koja ima identičan učinak od jedne pobede i četiri poraza u dosadašnjem toku šampionata.

Izvor: Morava info