Sombor.info

Mada su proteklih nekoliko dana postojale nedoumice oko stvarnog postojanja, iz zaroblјeništva navodno odbeglog, crnog pantera u šumama oko Apatina i Sonte, snimak do kojeg je došao „Dnevnik“ možda bi mogao bi da donekle da razjasni ovu misteriju, koja je postala medijski viralna.

Naime, na video snimku, urađenom juče u prepodnevnim satima pametnim telefonom sasvim jasno se vidi crna životinja koja hoda na ivici šume u neposrednoj blizini Banje Junaković, smeštenoj na sredokraći između Apatina i Prigrevice. Snimak su načinili gosti banje sa jednog od balkon na prvom spratu, a kako je životinja poprilično udalјena, teško je nedvosmisleno tvrditi da je reč o leopardu crnog krzna.
Prema saznanjima „Dnevnika“ ovaj snimak je uneo nemir među goste ove banje, koji se ne usuđuju da napuštaju objekat. Kako je snimak načinjen sa velike udalјenosti, iako je snimatelј koristio najveći „zum“, vrlo je teško prosečnom gledaocu proceniti veličinu životinje, što ostavlјa tragove sumnji.

Znajući u kom delu okoline Banje Junaković je načinjen snimak, jasno je da se životinja uputila u dubinu šume, ka „Malom Petrovom salašu“, čiji vlasnik u razgovoru za naš list, kategorički tvrdi da se ne radi ni o kakvoj opasnoj životinji.

"To su najobičnije gluposti. Video sam snimak i tvrdim da se radi o običnom, domaćem crnom mačku koji neprestano šeta od mog salaša do banje, kojeg hranimo i mi i povremeno gosti banje", rezolutan je Petar Rašeta, vlasnik i idejni tvorac „Malog Petrovog salaša“.

Kaže da su sve njihove životinje puštene da slobodno šetaju oko salaša, ni jedna ne nedostaje, a da takva zver luta u okolini, sigurno bi nestajale.
"Budimo ozbilјni, mi ovde učimo decu da poštuju prirodu, da se snalaze u njoj, pa nije u redu da širimo takve glasine", lјuti se na medijske senzacije, proglašavajući ih neistinitim, Petar Rašeta koji godinama unazad na „Malom Petrovom salašu“ organizuje ekološke i prirodnjačke učionice, ali i šetnje kroz bujnu šumu hrasta lužnjaka koji okružuje Banju Junaković..

Izvor: dnevnik.rs

Poznato je da Sombor, kao najzeleniji grad u Srbiji, prednjači u zelenim politikama i važi za jedan od ekološki najosvešćenijih gradova u Srbiji. Grad gde se sistemski ulaže u unapređenje zaštite životne sredine i gde se sistemski neguju zelene površine. To potvrđuje i činjenica da je ove godine trostruko uvećan budžet za oblast zaštite životne sredine, a kako navodi i gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, u planu je da se u narednoj godini taj budžet i dodatno poveća.

Trenutno, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, u toku su radovi sadnje vetrozaštitinog pojasa u Čonoplјi, za šta je obezbeđeno 450 sadnica.

„Ove godine smo trostruko povećali budžet za oblast zaštite životne sredine, a u 2023. će biti još dodatno uvećan. Danas smo u Čonoplјi, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, započeli sadnju vetrozaštitinog pojasa sa 450 sadnica. Podizanjem zelenih pojaseva ostvaruju se višestruki benefiti, sprečava se erozija vetrom, samim tim čuvamo površinske slojeve zemlјišta koji sadrže najviši procenat humusa, štitimo puteve od snežnih smetova, povećavamo zeleni fond u našem gradu. U protekle tri godine, na teritoriji Grada i naselјenih mesta, podignuto je preko 6 km zaštitnih pojaseva“, rekao je gradonačelnik Sombora.

Pomoćnik ministarke za zaštitu životne sredine, Dejan Furijanović, pohvalio je posvećenost i rad lokalne samouprave u ovoj oblasti, te pozvao nadležne u Gradskoj upravi da nastave da učestvuju na konkursima koje raspisuje nadležno Ministarstvo, kako bi naš grad nastavio da budu u vrhu liste ekoloških gradova, kako u svom okruženju, tako i u celoj zemlјi.

„Ministarstvo zaštite životne sredine kako ove, tako i sledeće godine objaviće Javne konkurse na kojima apelujemo da opština Sombor i dalјe učestvuje, jer ovakve i slične akcije pospešuju bolјem i zdravijem vazduhu kako i na teritoriji opštine Sombor, tako i na celoj teritoriji Republike Srbije“, istakao je Furijanović.

Još jedan od dokaza koji govori u prilog tome da Grad neguje svoj „zeleni“ identitet je uspešno rešavanje problema Proteinke, gde je u toku sadnja 1500 novih sadnica.

„Paralelno sa današnjom sadnjom, završava se još jedan zajednički projekat Grada i Ministarstva zaštite životne sredine, reč je o projektu sanacije zemlјišta u Proteinci. Ovo je bila ekološki najproblematičnija lokacija na teritoriji našeg Grada. Sanacijom zemlјišta i sadnjom 1500 sadnica, mi trajno rešavamo ovo pitanje i dobijamo značajnu novu zelenu površinu u gradu“ , objašnjava Ratković i dodaje da je Grad Sombor ponosan na svoje zelenilo, ali i dosledan u vođenju zelene politike, što potvrđuje izgradnjom i uređenjem novih parkova, novih zelenih oaza i površina pod šumom, a sve u cilјu kvalitetnijh uslova za život naših sugrađana.

Aromaterapija, (grčki: aroma – miris, therapia – lečenje) doslovno znači „lečenje mirisom“. U pitanju je drevni način lečenja zasnovan na upotrebi esencijalnih (eteričnih) ulja, čiji mirisi imaju pozitivne psihološke i emocionalne uticaje na smirivanje i uravnoteženje uma, duha i tela.

Aromaterapija ima izuzetno širok spektar primene jer be samo da smanjuje stres i opušta, već “leči” čitav niz tegoba – može olakšati blaže oblike depresije, nesanicu, emocionalno uzrokovane seksualne probleme, glavobolje, bolove u mišićima, simptome PMS-a ili poremećaje u menopauzi….

Neka eterična ulja stimulišu obnavljanje i rast zdravih ćelija, a takođe regulišu fizičku, emocionalnu i psihičku ravnotežu čoveka. Podstiču regeneraciju kompletnog našeg biosistema i jačaju imunitet, osvežavaju umorni organizam, smiruju prenadražene nerve i poboljšavaju raspoloženje, piše Stetoskop, a kao važnu osobinu eteričnih ulja navodi i njihovo baktericidno i antivirusno dejstvo u suzbijanju infekcija otpornih na metode konvencionalne medicine.

Nijedno ulje ne deluje samo na jednu oblast, jedan organ ili problem i tip tegoba, već je njihovo dejstvo često višestruko i svestrano. Međutim, napominje se da je u aromaterapiji veoma bitan pravilan odabir ulja koje će najviše odgovarati i pomagati pacijentu u lečenju i postizanju psiho-fizičke ravnoteže.

„Apsolutno ne treba voditi rasprave tipa – Koje je eterično ulje najbolje? , već ih treba koristiti“, smatra Gordana Ivanović, farmaceutkinja i aromaterapeutkinja, s kojom se možete konsultovati preko Doktok platforme.

Kako koristiti eterična ulja?

„Osim u par zemalja gde se koriste oralno (Francuska), uglavnom se koriste lokalno – na kožu, uz masažu ili bez – kao inhalacije u obliku inhalatora, gelova za tuširanje, mleka za tela, raspršivanje u prostoriji, kupkama”, objašnjava Ivanović i podseća na “univerzalno pravilo u aromaterapije”: Manje je više.

Bilo da udišemo miris ili ih koristimo za masažu, s eteričnim uljima treba biti vrlo umeren. Kad je masaža u pitanju, važno je naglasiti da se eterična ulja u čistom rastvoru nikada ne primenjuju direktno na kožu, već je potrebno razblažiti ih baznim uljima, dok se za obloge ili inhalaciju stavlja tek nekoliko kapi u posudu s vodom.

“Eventualne alergije se mogu ispitati jednostavnim testom nanošenjem par kapi na kožu podlaktice i praćenjem reakcija na koži za 48 sati. Jedna bočica eteričnog ulja ima kapacitet jedne fabrike lekova, pa stoga treba biti svestan moći koju ta malena bočica ima, kao i da ulja treba pažljivo koristiti”, ističe Ivanović.

“Kako je svaka napetost individualna tako je i odabir ulja u skladu sa uzrokom anksioznosti”, objašnjava farmaceutkinja, ali nam daje neke smernice kako izabrati pravo ulje.

“Na primer – eterično ulje lavande je opšte priznato kao opuštajuće i za dan i za noć. Eterično ulje bergamota takođe. Ali ako vam je potrebno da budete aktivni u toku dana, ovoj kombinaciji dodajte i malo ruzmarina ili ylang ylanga. Ako su uz napetost prisutni i digestivni problemi dodaje se i eterično ulje majorana. No, dešava se da neko ne voli lavandu, što opet ima dijagnostički karakter za atomaterapeuta, pa se umesto lavande savetuje eterično ulje geranijuma. Ako uz napetost postoji i problem spavanja može se dodati i eterično ulje vetivera.”

Protiv bolova, tj. analgetičko dejstvo imaju eterična ulja belog bora, kleke, eukaliptusa, lavande i ruzmarina, a antidepresiono dejstvo unos eteričnih ulja bergama, grejpa, gorke narandže, žalfije, lavande, mandarine i majorana…Antivirusno dejstvo imaju ulja čajevca, limuna, sandalovine, đumbira, majčine dušice, nane, a testovi in vitro potvrdili su da neka ulja, poput ulja ruzmarina, karanfilića, kreča, cimeta i čajnog drveta, mogu imati antibakterijsko dejstvo, piše Svet zdravlja.

Batinska bitka počela je 11. novembra i trajala je do 19. novembra 1944. godine. Vodile su je jedinice Narodno-oslobodilačke vojske i Crvene armije i nemačka vojska koja se povlačila, samo 20 kilometara od Sombora, a Sombor je tada već bio oslobođen. video icon
Borci su bili iz svih delova Vojvodine, a spisak oko 1.500 poginulih pripadnika NOV-a istaknut je na izložbi u Muzeju Batinske bitke.

Ime svog oca našla je Bosiljka Zelenović iz Starih Banovaca.

"Otac je rođen 1912. godine, a pogunuo je 1944., imala sam tada tri godine", kaže Biserka, koja je iz Starih Banovaca došla na obeležavanje 78. Godišnjice Batinske bitke.

Uprkos svom značaju Batinska bita bila je skrajnuta u donosu na ostale bitke koje su u Drugom svetskom ratu vođene na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Razlog je kasniji razlaz sa Sovjetskim sevezom.

"78 godina posle, mi slavimo istinu i pobedu izvojevane u Batinskoj bici, a to je istina o slobodi koja nije data, već koja je osvajana pedalj po pedalj, ne samo u Batinskoj, već i u drugim slavnim bitkama tokom Drugog svetskog rata koje su trajale pune četiri godine. To je istina o bojištima, o logorima i zločinima nad narodom koji je umeo da voli i ceni svoju slobodu i brani svoju otadžbinu", kazao je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

U čast poginulih boraca vence su položili delegacija Grada Sombora, Ruske ambasade, Vojske Srbije, Rezervnih vojnih starešina Sombor i delegacije SUNOR-a iz više krajeva Vojvodine.

Izvor: RTV

Petar Sladić, poljoprivrednik iz Apatina tvrdi za N1 da je crnog pantera video u nedelju 30. oktobra, prilikom setve na svojoj njivi, na atarskoj tromeđi Apatina, Sonte i Svilojeva.

Kaže da nema nikakve sumnje da je u pitanju bio crni panter, jer kao bivši lovac dobro poznaje anatomiju lokalne divljači, ali da je nekoliko dana oklevao da slučaj prijavi policiji, jer se plašio podsmeha lokalnog stanovništva u maloj sredini.

Kaže i da je slučaj prijavio kada je od još nekoliko lokalaca čuo da su takođe videli egzotičnog predatora u vojvođanskom ataru.

„Sejali smo ječam kolega i ja, dovezao sam seme kamionom. U jednom momentu iz pravca šipražja izašla je životinja za koju sam odmah rekao šta je, nije trbalo da bude tu. Kolega me je pitao šta mi ovo gledamo, rekao sam – u veliku mačku. Išla je gracioznim hodom, vrlo dobro poznajem životinje. Išla je, nije se osvrtala, nije bežala, došla je do neke sredine te njive, stala, pogledala prema nama, zadržala se par sekundi i otišla. Dugo sam je gledao, bili smo u neverici, jer ne pripada i ne viđa se. Nema sumnje šta sam video, da li neko veruje ili ne“, priča Sladić za N1.

Kako kaže, sve ovo je ispričao iz dobre namere.

Dan nakon što je JP „Vojvodinašume“, šumska uprava Apatin, izdala saopštenje u kom upozorava građane „da je uočen crni panter, da je predator opasan, te da ukoliko ga neko uoči trebalo bi da obavesti nadležnu policiju“, iz šumske uprave Apatin kažu za N1 da su saopštenje izdali na zahtev policije, premda njihove službe na terenu koje pokrivaju nisu uočile niti predatora, niti tragove koji bi ukazivale na njegovo prisustvo u Apatinskom ritu – poput otisaka ili kostiju životinja koje je pojeo predator.

Izvor: n1info.com

Odeljenje za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo Gradske uprave Grada Sombora izdalo je lokacijske uslove za izgradnju vodovoda od Bezdana do vikend naselja Šebešfok.

Novoprojektovani vodovod se priključuje na postojeću vodovodnu mrežu u ulici Žrtava fašizma u temenu T1. Od mesta priključenja u ulici Žrtava fašizma trasa vodovoda ide starim putem za carinu, sve do skretanja za naselje Korlatoš. Na tom potezu projektovani vodovod prolazi ispod kanala DTD Vrbas-Bezdan. Trasa nastavlja duž puta kroz naselje Korlatoš sve do kanala DTD Vrbas-Bezdan. Prelazi ispod kanala i ide duž puta kroz Šebešfok, između puta i kanala sve do kraja naselja Šebešfok.

Ukupna dužina cevovoda je 5.629,28 metara.

Izgradnja cevovoda od Bezdana do vikend naselja Šebešfok se može izvoditi u pet faza.

Izvor: eKapija

Stanovnici svih gradskih i seoskih mesnih zajednica tokom novembra imaju priliku da odaberu nove projekte koji će se realizovati u okviru participativnog budžetiranja.

Glasanje je organizovano putem glasačkih listića koji će građanima stići na kućnu adresu zajedno sa računom JKP „Čistoća“. Za svaku mesnu zajenicu pripremlјeni su posebni listići i na svakom se nalaze po tri predloga. Glasa se tako što se zaokruži jedan od ponuđenih predloga, a zatim je potrebno listić ubaciti u glasačku kutiju u mesnoj zajednici kojoj pripada.

Ukoliko nekome ne stigne glasački listić, može da se obrati svojoj mesnoj zajednici koja će omogućiti glasanje.

Glasanje traje do 20. novembra 2022. godine.

Ove godine glasa se za sledeće predloge:

Mesna zajednica „Venac“:

1. osvetlјavanje Čitaoničke ulice – postavlјanje kandelabera;
2. pojačavanje javne rasvete u Ulici kralјa Petra I;
3. postavlјanje žardinjera sa cvećem u ulicama Čitaonička, Laze Kostića i Avrama Mrazovića.

Mesna zajednica „Nova Selenča“:

1. rekonstrukcija parking prostora u Fruškogorskoj ulici, od zgrade A -2 do A – 6 (od br. 1 do 15);
2. izgradnja dečijeg igrališta na zelenoj površini, iza zgrade Staparski put br. 62 (C – 13);
3. uređenje sportsko – rekreativnog centra u „Jamama“ (postavlјanje reflektora, tribine, ozelenjavanje).

Mesna zajednica „Selenča“:

1. rekonstrukcija krova na bivšoj Osnovnoj školi „Avram Mrazović“, u prigradsko – salaškom naselјu Lugovo (biračko mesto);
2. izgradnja dečijeg igrališta u prigradsko – salaškom naselјu Čičovi;
3. krečenje prostorija u bivšoj Osnovnoj školi „Avram Mrazović“, u prigradsko – salaškom naselјu Žarkovac (biračko mesto).

Mesna zajednica „Stara Selenča“:

1. rekonstrukcija prostora u Ulici Jovana Popovića (bivši Persu), za potrebe MZ „Stara Selenča“;
2. zamena stolarije i uređenje male sale i kancelarijskog prostora u MZ „Stara Selenča“;
3. rekonstrukcija dečijeg igrališta u Jorgovanskoj ulici.

Mesna zajednica „Crvenka“:

1. teretana na otvorenom u Ulici Partizanska;
2. dečije igralište na Čonoplјanskom putu;
3. fudbalski teren u Gogama, kod ambulante.

Mesna zajednica „Mlake“:

1. rekonstrukcija velike zgrade Mesne zajednice „Mlake“, sa ulične strane – zamena električnih instalacija u zgradi i zamena poda u velikoj sali;
2. postavlјanje igrališta u Ulici Ivana Gorana Kovačića (kod malog katoličkog groblјa);
3. rekonstrukcija dečijih igrališta u ulicama Ive Lole Ribara i Radivoja Ćirpanova.

Mesna zajednica „Gornja Varoš“:

1. izgradnja dečijeg igrališta u prigradsko – salaškom naselјu Nenadić;
2. dopuna sadržaja sa teretanom na otvorenom, na dečijem igralištu kod MZ „Gornja Varoš“;
3. izgradnja biciklističko – pešačke staze od kraja Ulice Velјka Mićunovića do Bezdanskog puta, uz reku Mostonga.

Mesna zajednica „Stapar“:

1. izgradnja stabilne bine sa nadstrešnicom i amfiteatar u parku „Pionir“, u centru sela
2. zamena prozora na zgradi MZ „Stapar“;
3. osvetlјenje centra sela – postavlјanje kandelabera ispred zgrade MZ „Stapar“ i crkve, pored klupa.

Mesna zajednica „Čonoplјa“:

1. uređenje pijačnog prostora koji se nalazi u dvorištu MZ „Čonoplјa“;
2. teretana na otvorenom na adresi Nikole Tesle 27 (nekadašnji bioskop);
3. uređenje zgrade Mesne zajednice i Mesne kancelarije (fasada, dvorišni i unutrašnji deo).

Mesna zajednica „Bezdan“:

1. restauracija, odnosno uređenje kipa „Svetog Trojstva“ u Ulici Žrtava fašizma;
2. izgradnja pontona na Kanalskoj obali na mestu postojećeg pontona;
3. presvlačenje terena za košarku sa multifunkcionalnom PBC podlogom na Kanalskoj obali.

Mesna zajednica „Telečka“:

1. sanacija krovne konstrukcije na zgradi MZ „Telečka“;
2. sanacija fasade zgrade MZ „Telečka“;
3. sanacija pomoćnih objekata u dvorištu MZ „Telečka“.

Mesna zajednica „Bački Monoštor“:

1. rekonstrukcija krova Doma kulture;
2. rekonstrukcija krova zgrade MZ „Bački Monoštor“;
3. izgradnja trotoara u Lovačkoj ulici.

Mesna zajednica „Kolut“:

1. teretana na otvorenom (sprave za fitnes) i teren za odbojku na pesku u Ciglanskoj ulici;
2. izgradnja trim staze u Ciglanskoj ulici (oko „Jezera“);
3. zamena stolarije na zgradi MZ „Kolut“ i asfaltiranje trotoara u parku u Ulici Trg boraca.

Mesna zajednica „Rastina“:

1. asfaltiranje poprečnog dela ulice od Ulice vojvode Živojina Mišića do Ulice vojvode Stepe Stepanovića;
2. popravka bankina na putevima u selu;
3. rekonstrukcija krova Doma kulture.

Mesna zajednica „Aleksa Šantić“:

1. rekonstrukcija tribina fudbalskog stadiona;
2. postavlјanje kandelabera kraj postojeće trim staze i postavlјanje reflektora na stadionu za male sportove – rekonstrukcija trotoara u ulici Somborski put u dužini od 175 m;
3. letnjikovci sa svratištem za bicikliste i bajkere.

Mesna zajednica „Gakovo“:

1. postavlјanje solarnog punjača za mobilne telefone sa stolom i klupama u centru sela;
2. postavlјanje četiri kandelabera u Ulici Blok 3 (pored pešačke staze);
3. izgradnja dve pešačke staze (trotoara) u Ulici Lazara Đukića.

Mesna zajednica „Klјajićevo“:

1. Dom kulture – uređenje i adaptacija;
2. izgradnja parka sa letnjikovcem za penzionere, iza spomenika Milošu Klјajiću;
3. izgradnja dečijeg igrališta na kuglani.

Mesna zajednica „Stanišić“:

1. izgradnja nadstrešnice na novoj tribini fudbalskog stadiona u Stanišiću;
2. izgradnja sanitarnog čvora u Domu kulture;
3. zamena klupa i kanti za otpad, kao i dopuna mobilijara na dečijem igralištu.

Mesna zajednica „Riđica“:

1. izgradnja trotoara u Ulici Moše Pijade, od ulaska u selo do kućnog broja 1;
2. uređenje trotoara do sportske hale i platoa, ispred Lazarevog konaka;
3. izgradnja teretane na otvorenom u parku na uglu ulica Masarikova i Vuka Karadžića.

Mesna zajednica „Bački Breg“:

1. uređenje Doma kulture (velika sala), postavlјanje keramike na pod i zamena kompletne električne instalacije;
2. mini fudbalsko igralište sa gumenom podlogom;
3. amfiteatar sa LCD monitorom.

Mesna zajednica „Doroslovo“:

1. uređenje atarskog puta na raskrsnici ulica Stanka Opsenice i Zmaj Jovine;
2. zamena prozora na zgradi mesne zajednice/ mesne kancelarije Doroslovo;
3. radovi na pročišćavanju uličnih odvodnih jarkova.

Mesna zajednica „Svetozar Miletić“:

1. uređenje Doma kulture – krečenje prostorija, popravka krova i menjanje dotrajalog sanitarnog čvora;
2. izgradnja teretane na otvorenom;
3. rekonstrukcija sportskog terena preko puta škole (popravka i farbanje ograde i tribina, promena golova i dodavanje mreža na golove).

Popisna komisija izdala je obaveštenje za građane kod kojih iz bilo kog razloga nije obavlјen popis stanovništva, domaćinstva i stanova u 2022. godini, da se što pre, a najkasnije do 17. novembra 2022. godine jave dežurnom popisivaču:

• 10. novembra 2022. godine
06695227525
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

• 11-13. novembra 2022. godine
0604777406
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

• 14-17. novembra 2022. godine
0642054704
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Član Gradskog veća za oblast zaštite životne sredine Slobodan Stanić u sredu, 9. novembra, obišao je lokaciju DPP „Proteinka“ gde su u toku završni radovi na revitalizaciji zemlјišta.

U pitanju su radovi na ozelenjavanju koje sprovodi JKP „Zelenilo“ Sombor, a tokom procesa revitalizacije na ovoj lokaciji izvršena su ispitivanja, ravnanje terena, formiranje sloja za drenažu, kao i nanošenja zemlјe i humusa.

Svi ovi radovi izvedeni su u okviru Projekta sanacije i remedijacije kafilerije DPP „Proteinka“ u Somboru, za koji je Ministarstvo zaštite životne sredine obezbedilo sredstva u iznosu od 12.000.000,00 dinara, po Javnom konkursu za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata očuvanja i zaštite zemlјišta kao prirodnog resursa u 2021. godini, a Grad Sombor sufinansira projekat sa 3.000.000,00 dinara.

 XIII Međunarodni festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“ će biti održan 3. decembra 2022. godine u Sokolskom domu (Venac vojvode Petra Bojovića 11). Festivala će se održati u vremenu od 12 do 20 časova.

Na XIII Međunarodnom festivalu vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“ očekuje se oko 100 izlagača vina, rakije, hrane, ugostitelјskih objekata, turističkih organizacija... iz Srbije i zemalјa okruženja.

Uz ulaznicu od 400 dinara, svaki posetilac će dobiti vinsku čašu i katalog izlagača. Tokom trajanja festivala, posetioci će moći da uživaju osim u kvalitetnim vinima i ukusnoj hrani, tako i u pratećem programu koji će uklјučivati kulturno umetnički – muzički deo, stručna predavanja, promocije i prezentacije renomiranih vinskih kuća.