Sombor vesti

Kada planiramo selidbu, mnogo toga uzimamo u obzir – od budžeta i slobodnog vremena, do raspoloživosti selidbenih službi. Ipak, jedno pitanje često ostane po strani dok ne dođe trenutak odluke: da li je bolje preseliti se tokom leta ili zime? Na prvi pogled, odgovor možda deluje jednostavno. Većina ljudi automatski bira tople mesece, misleći da su sigurniji i praktičniji. Ali, da li je to zaista tako?

Zimski period ima svojih prednosti koje često ostanu neprimećene – niže cene, manja gužva, više slobodnih termina. S druge strane, leto donosi više svetla, suvo vreme i lakšu organizaciju, ali i više stresa zbog većeg obima posla.

Selidba tokom leta: prednosti i mane

Letnji meseci su period kada većina ljudi odlučuje da se preseli. Nije slučajno – leto ima svoje jasne prednosti koje olakšavaju ceo proces, posebno kada se radi o većim gradovima poput Beograda, gde svaka dobra organizacija znači manje stresa.

Prednosti letnje selidbe

Prva stvar koju većina odmah primeti jeste dužina dana. Kada imate više svetlosti na raspolaganju, sve ide lakše – od pakovanja do utovara i istovara. Ne jurite sat i ne brinete da li će mrak pasti pre nego što završite najvažnije stvari.

Takođe, vremenske prilike su znatno stabilnije. Nema snega, nema poledice, a i kiša je ređa u poređenju sa prolećnim i jesenjim mesecima. To znači manji rizik da vam nameštaj pokisne ili da se suočite s kašnjenjima zbog lošeg vremena.

Letnja selidba je posebno pogodna za porodice sa decom. Završetak školske godine i početak letnjeg raspusta otvara prostor za prelazak na novu adresu bez ometanja školskih obaveza. Imate dovoljno vremena da se svi prilagode, da se raspakuju stvari, upozna novo okruženje, pa i da se ostane par dana na odmoru pre povratka u rutinu.

Mane letnje selidbe

Međutim, sve te prednosti imaju i svoju cenu – doslovno. Leto je najtraženija sezona za selidbe, što direktno utiče na više cene usluga, posebno kada su u pitanju selidbe u Beogradu i drugim urbanim područijima gde je konkurencija velika, ali su termini brzo popunjeni.

Uz to, visoka potražnja znači i manju dostupnost slobodnih termina, posebno ako čekate poslednji trenutak. Agencije za selidbe su prebukirane, a termini koji ostaju često nisu najpovoljniji ni po ceni ni po vremenu.

I ne treba zaboraviti – visoke temperature mogu značajno otežati fizički rad. Nošenje teških kutija i nameštaja po 35+ stepeni nije prijatno ni vama, ni radnicima. Uslovi mogu biti iscrpljujući, a rizik od oštećenja stvari (posebno elektronike i biljaka) veći nego što biste očekivali.

Selidba tokom zime: prednosti i mane

Iako na prvi pomen zvuči komplikovanije, zimska selidba ima svoje prednosti koje često prođu ispod radara. Nije idealna za svakoga, ali uz dobru pripremu može biti ne samo efikasna, već i isplativa.

Prednosti zimske selidbe

Pre svega, cena selidbe su niže, što može značajno uticati na budžet. Zima je van sezone, što znači da agencije imaju više slobodnih termina i spremnije su da daju popuste kako bi popunile raspored. Ako želite da prođete povoljnije, ovo je trenutak kada možete dobiti kvalitetnu uslugu za manje novca.

Još jedan plus je manji stres oko termina. Nema žurbe, nema borbe za „najbolje“ datume, i sve možete planirati svojim tempom. Agencije su fleksibilnije, a vi imate više vremena da razmislite i isplanirate svaki korak.

Mane zimske selidbe

Naravno, zima donosi i svoje izazove. Prvi i najpraktičniji – dani su kraći. To znači da imate manje vremena da završite sve u dnevnom svetlu. Ako ne krenete dovoljno rano, vrlo lako može pasti mrak dok još istovarate stvari.

Pored toga, vremenski uslovi znaju da budu nepredvidivi. Sneg, kiša, poledica – sve to može usporiti selidbu, pa čak i ugroziti bezbednost. Teren zna da bude klizav, a rizik od oštećenja stvari veći nego inače.

Još jedan faktor koji ne treba zanemariti je vlaga i hladnoća. Elektronika, drveni nameštaj, knjige – svi oni mogu trpeti ako nisu dobro zaštićeni. Ako se preseljavate u danima kada temperatura pada ispod nule, morate uložiti dodatni trud u pakovanje i zaštitu stvari.

Faktori pri donošenju odluke

Ako razmišljate kada je pravo vreme za selidbu – leto ili zima – najbolje je da to ne gledate samo kroz vremensku prognozu. Ima tu još nekoliko ključnih stvari koje treba uzeti u obzir, i svaka može da napravi veliku razliku u celokupnom iskustvu.

Budžet

Ovo je često presudan faktor. Cene usluga značajno variraju u zavisnosti od sezone. Tokom leta, kada svi žele da se presele, potražnja raste – a s njom i cene. U zimskom periodu je situacija potpuno drugačija: manji broj ljudi se seli, pa je lakše naći agenciju po povoljnijoj ceni.

Fleksibilnost termina

Da li možete da birate datum, ili imate rok kada sve mora biti gotovo? Ako ste vezani za određeni dan – na primer zbog posla, škole dece ili završetka ugovora o zakupu – to može znatno suziti izbor. Leti su termini često prebukirani, pa je teže doći do agencije „u poslednjem trenutku“.

Zimi, s druge strane, imate daleko veću slobodu da planirate onako kako vama odgovara.

Tip selidbe

Nije isto ako se seli student sa dve torbe i porodica sa troje dece, ili firma sa celom kancelarijom. Veće i kompleksnije selidbe zahtevaju više ljudi, više vozila, više vremena – i više novca. U tom slučaju, i najmanja prednost koju vam sezona može doneti (bilo da je reč o ceni, pristupu zgradi, dostupnosti termina), može imati veliki uticaj.

Ne postoji univerzalno pravilo kada je „najbolje vreme za selidbu“, jer to zavisi od mnogo faktora: vašeg budžeta, obaveza, tipa selidbe i mesta na koje idete. Ono što je sigurno jeste da uz dobro planiranje nema greške.

Izvor: saveti.rs

Podsticanje dece da isprobavaju nove stvari, uče i razvijaju se gradi njihovo samopouzdanje i otpornost i pomaže im da postanu ljudi kakvi žele.

Znamo da je ponekad teško, ali roditelji nikada ne bi trebalo da brane ili obeshrabruju decu koja pokazuju želju da probaju nešto novo.

Svako iskustvo koje steknu doprinosi njihovoj veštini, kreativnosti i nezavisnosti, a stručnjaci za „The Times of India“ izdvojili su deset stvari koje roditelji nikada ne bi trebalo da brane svojoj deci.

Otkrivanje kreativnosti

Ohrabrite decu da slikaju, crtaju ili stvaraju. Dozvolite im da se izraze kroz umetnost, muziku ili pripovedanje jer kreativnost razvija maštu, rešavanje problema i emocionalnu stabilnost.

Postavljanje pitanja

Deca su radoznala. Nikada ih nemojte obeshrabriti da postavljaju pitanja poput „zašto?“ ili „kako?“. Odgovaranje na njihova pitanja pomaže im da razviju kritičko mišljenje, znanje i samopouzdanje u učenju novih stvari.

Isprobavanje novih hobija

Bilo da je u pitanju ples, sport, baštovanstvo ili programiranje, dozvolite deci da istražuju različite hobije. Hobiji u ranom uzrastu razvijaju samopouzdanje, strpljenje i uravnoteženu ličnost, prenosi Index.hr.

Ne sprečavajte ih da prave greške

Dozvolite deci da greše i uče iz svojih grešaka. Greške ih uče otpornosti, upornosti i rešavanju problema i pripremaju ih da se konstruktivno suoče sa neuspesima.

Izražavanje svojih misli

Naučite ih da izraze svoje stavove na ljubazan način. Podsticanje dece da slobodno izraze svoje mišljenje poboljšava njihovu komunikaciju, samopouzdanje i asertivnost.

Obavljanje kućnih poslova

Uključivanje dece u kućne poslove uči ih odgovornosti, saradnji i samostalnosti. Mali zadaci poput pospremanja ili postavljanja stola pomažu im da rano nauče važne životne veštine.

Sklapanje novih prijateljstava

Druženje pomaže deci da razviju socijalne veštine, empatiju i emocionalnu inteligenciju. Kao roditelji, ohrabrite ih da upoznaju različite ljude, što im pomaže da se prilagode i efikasno komuniciraju.

Avanture na otvorenom

Neka se penju na drveće, trče bosi ili istražuju prirodu. Igra na otvorenom poboljšava fizičko zdravlje, kognitivne sposobnosti i ekološku svest, i čini detinjstvo radosnijim.

Probanje različitih jela

Važno je omogućiti deci da upoznaju različite kuhinje i ukuse. Ovo ne samo da doprinosi uravnoteženoj ishrani, već i podstiče otvorenost za nova iskustva i uvažavanje različitih kultura.

Nezavisno rešavanje problema

Umesto da uvek rešavate probleme umesto njih, neka deca sama pronađu rešenja. Veštine rešavanja problema jačaju njihovo samopouzdanje, nezavisnost i otpornost u suočavanju sa stvarnim životnim situacijama.

Izvor: 

Zdravlje organa za varenje usko je povezano sa ishranom, a upravo namirnice koje svakodnevno unosimo igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže crevne mikrobiote.

Loše prehrambene navike, naročito preteran unos šećera, mogu dugoročno narušiti tu ravnotežu, podstaći upalne procese i oslabiti imunitet. Iako povremeni slatki zalogaj nije problem, redovna konzumacija određenih vrsta slatke hrane može imati štetan uticaj na varenje i opšte zdravlje, prenosi Index.

Dijetetičarka Dana Elis Hannes i nutricionistkinja Mišel Sari posebno upozoravaju na dve vrste slatkiša za koje tvrde da garantuju loše zdravlje creva.

1. Slatka peciva

Mnoga slatka peciva, poput kroasana i mafina, sadrže visoke količine dodatih šećera. Osim toga, siromašna su ključnim nutrijentima kao što su vitamini, minerali i antioksidansi. Konzumacija doručka koji ne sadrži nutritivno bogate namirnice može izazvati neravnotežu u probavnom sistemu i narušiti metaboličku funkciju.

Sari daje predloge za zdravije alternative koje neće izazvati nagli skok šećera u krvi, dovesti do insulinske rezistencije ili negativno uticati na varenje.

„Slatka peciva su prepuna masti i šećera, a nijedan od tih sastojaka nije dobar za vaše zdravlje. Umesto da svratite po pecivo u kafić, potrudite se da imate nešto pripremljeno kod kuće ujutru“, rekla je za SheFinds.

2. Voćne bombone

Iako povremena šaka bombona ne predstavlja problem, redovno konzumiranje voćnih bombona može negativno uticati na varenje i izazvati neprijatne tegobe. Hanes navodi da su upravo bombone najgora vrsta slatkiša za zdravlje.

Voćne bombone često sadrže veštačke boje i velike količine šećera.

Hanes upozorava da prekomerni unos ovakvih slatkiša „povećava proizvodnju insulina i može opteretiti ceo organizam, što vodi ka upalama“. To, naravno, može izazvati i nadimanje, kao i neželjeno gojenje jer „šećer podstiče lučenje insulina, koji pomaže u skladištenju viška šećera i kalorija u vidu masti“.

Kao što je već rečeno, povremeno uživanje u omiljenim poslasticama neće ozbiljno ugroziti zdravlje. Međutim, usvajanje zdravih navika ključno je za održavanje uravnoteženog probavnog sistema.

Izvor: n1info.rs

Nepravdeno je prati epitet najružnije žene u istoriji. Rođena je u istočnom Londonu 1874. godine. Radila je kao medicinska sestra. Bolest koja ju je pogodila, promenila je njen lični opis. Mnogi ističu detalj sa početka ove priče kada govore o njoj, ali istina je da je treba zvati najtužnija i najhrabrija žena. Ničeg ružnog nema na njoj. Naprotiv.

Rođena je u velikoj porodici, sa osmoro dece. U 32. godini udala se za Tomasa Bevana, farmera iz Kenta, a 1902. promenila je ime u Meri En Bevan. Dobila je u braku četvoro dece, a 1914. godine porodicu je zadesila tragedija kada je njen muž iznenada preminuo.

Izuzetno ju je teško pogodila smrt supruga. Meri koja je radila kao medicinska sestra obolela je od tepke bolesti, akromegalije odnosno hormonskog poremećaja zbog kojeg se kosti povećavaju.

Kako navodi klinika Mayo, odrasli koji pate od akromegalije obično primete to povećanje na rukama, stopalima i licu. Redak poremećaj može da dovede do zdravstvenih problema opasnih po život, a ponekad su potrebne godine da se prepozna.

Danas se akromegalija može lečiti ako se rano otkrije, ali kako medicina nije bila toliko napredna u 20. veku Bevan je morala da živi sa svojom bolešću koja joj je stalno menjala fizički opis. Nakon smrti muža njeno lice je počelo da raste i da se krivi.

Zbog gubitka prihoda koje je ostvarivao njen suprug, majka četvoro dece više nije mogla da izdržava sebe i svoju decu radeći kao medicinska sestra, a onda je izgubila i posao.

Zbog tako nepovoljne situacije prijavila se na lokalni izbor za "Najružniju ženu" u Londonu. Nakon što je pobedila, zaposlio ju je Sem Gumperz za Dreamland na Koni Ajelndu.

Taj događaj se sramno zvao "Šou nakaza", a hrabra Bevan nastupala je. Za dve godine nastupa u Njujorku zaradila 20.000 funti (25.413 dolara), što je ekvivalentno 1,6 miliona dolara u današnjem novcu.

Da bi izdržavala decu, nastupala je i u cirkusu uprkos sve slabijem vidu i jačim bolovima. Umrla je 1933. u 59. godini. Sahranjena je u južnom Londonu, što je bila njena želja, piše unilad.com.

Izvor: zena.blic.rs

U subotu 29.03.2025. godine održano je još jedno izdanje ‘’Bečejske desetke’’ sve popularnije trke koju organizuje Atletski klub ‘’Bečej’’ iz Bečeja.

Na ulicama grada na Tisi trčalo se na distancama od 5 i 10 kilometara kao i štafeta 2 x 5 kilometara. Na trci od 5 kilometara najbrži član Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor bio je Džemjs Ins koji je u cilj ušao kao šesti u generalnom muškom plasmanu. Distancu od 5 kilometara istrčali su i Aleksej Tutuš, Đorđe Rackov i Dragana Bogojević.

Trku na 10 kilometara istrčali su Vesna Bjelan, koja je zauzela prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji, kao i Fridrih Balint, Zoran Nikolić, Danica Grujić Firanj i Damir Marković.

Takođe u subotu, ali u Kruševcu održano je državno prvenstvo na 10.000 metara na stazi na kojem je nastupila članica ‘’Somaraton’’-a Tijana Kabić. Nažalost Tijana je morala odustati u drugom kilometru trke zbog tehničkih problema sa dozvoljenom obućom za nastup.

Pred Tijanom je još jedan veliki izazov jer sledeće nedelje nastupa na državnom prvenstvu u maratonu koje će se održati u okviru Beogradskog maratona.

U Gradskoj kući u Somboru, sinoć je održana svečana akademija povodom Dana Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, obeležavajući 17 godina postojanja ove institucije, koja ima ključnu ulogu u očuvanju, unapređenju i razvoju kulture hrvatske zajednice u Vojvodini.

Tom prilikom, prisutnima se na samom početku obratio pomoćnik gradonačelnika Grada Sombora Davor Francuz, poželevši svima toplu dobrodošlicu u naš grad.

„Srdačno vas pozdravljam u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Čast nam je što ste upravo Sombor izabrali za proslavu Dana Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata. Hrvati su u Somboru živa zajednica i deluju u okviru sedam udruženja. Osećajte se prijatno u našem gradu i čestitam vam sedamnaesti rođendan“, rekao je Francuz.

Na svečanosti su se obratili i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov, novi vršilac dužnosti direktora Zavoda, Josip Bako, koji je uručio priznanja i zahvalnice zaslužnim sugrađanima, a obratilo se i nekoliko istaknutih članova hrvatske zajednice.

Svečana akademija dodatno je obogaćena raznovrsnim kulturno – umetničkim programom, u kojem su nastupile „Кraljice Bodroga“ iz Bačkog Monoštora, Кristina Perić Serenčeš koja je svirala na gajdama i samici, kao i tamburaški orkestar Hrvatskog muzičkog društva „Festival bunjevačkih pesama“ iz Subotice.

Manifestacija je okupila brojne zvaničnike i ugledne goste iz Srbije i Hrvatske, među kojima su bili opunomoćena ministarka Ambasade Republike Hrvatske u Srbiji Davorka Velecki Čičak, te predstavnici pokrajinskih vlasti, diplomatskog kora i kulturnih institucija.

Dečje odeljenje Gradske biblioteke “Кarlo Bijelicki” u Somboru i Čitalački klub „Pročitali smo mi, pročitaj i ti!“ organizuju program povodom Svetskog dana dečje knjige koji će biti održan u ponedeljak 31. mart 2025. godine, sa početkom u 18.00 sati, u Legatu Miroslava Josića Višnjića (Gradska biblioteka „Кarlo Bijelicki“, Кralja Petra I 11, na spratu).

Gost: pisac Bojan Ljubenović

Bojan Ljubenović (rođen 1972. godine u Beogradu) pisac, novinar, aforističar i satiričar. Autor je brojnih knjiga, a neke od njih su za decu – „Luna, mala teniserka“ (nagrada „Dositejevo pero“ 2017. godine), „Avanture u šumskoj školi“ (nagrada „Dositejevo pero“ 2020. godine),, „Baksuz Srećko i njegove nevolje“ (nagrada „Dositejevo pero“ 2022. godine), „Tajne dedinog kofera“, „Кiki i Cole, najbolji neprijatelji“, „Potraga za zlatnom strelom“, „Priče sa jastuka“, itd. Dobitnik je velikog broja književnih nagrada. NJegova dela su prevođena na više jezika, a zastupljen je i u brojnim antologijama satire. Član je Udruženja književnika Srbije.

Roditelji koji su zainteresovani za događaj kao i da njihovo dete prisustvuje istom, mogu da se prijave na telefon 025 431 010 ili lično u biblioteci “Кarlo Bijelicki”.

Izvor: radiodunav.com

Premijera predstave ČEŽNJA ZA SUPERPOVRĆEM Mareja Šizgala u adaptaciji i režiji Dušana Jovića zakazana je za četvrtak, 3. april, na maloj sceni - Studio 99, u 20 časova.

U predstavi igraju Natalija Jović, Nemanja Mikić, Pero Stojančević.

Producent predstave je „Ravangrad film i teatar“ uz podršku Narodnog pozorišta Sombor.

Izvor: npozoristeso.co.rs

Ovog vikenda u Bačkoj Topoli održano je kuglaško prvenstvo Vojvodine u seniorskim tandemima.

Nastupilo je 46 tandema, od kojih je samo osam prvoplasiranih izborilo pravo nastupa na predstojećem Prvenstvu Srbije. Učešće na ovom prvenstvu uzelo je i šest somborskih tandema.

Dva su članovi somborskom Vihora, a preostala četiri su članovi Korduna. Najbolji plasman imali su somborci Ranko Kurteš/Siniša Zavođa koji su osvojili 13. mesto sa 564 srušena čunja. Drugi tandem Vihora (Damir i Lazar Trivić) u konačnom plasmanu su zauzeli 38. poziciju sa 526 oborenih čunjeva. Članovi Korduna, Marko Basara/Petar Mudrić (552) završili su takmičenje na 20. poziciji, Rajko Borić/Nenad Mutić (535) bili su 28., dok su Ilija Suzić/Milan Mudrić (520), te Milan Cimeša/Nikola Blagojević (504) na kraju zauzeli 41. odnosno 44. mesto. Tandem padinske Doline Željko Garafijat/Danijel Balaž osvojio je naslov prvaka Vojvodine sa 614 oborenih čunjava. Identičan rezultat imali su drugoplasirani Slobodan Simonović/Nemanja Todorović, dok su trećeplasirani bili Vuk Boškov/Dragan Stepanov (611). Oba tandema su članovi zrenjaninskog Banata. Kompletne rezultate sa upravo održanog prvenstva Vojvodine možete pogledati u prilogu.

Izvor: somborsport.org