Ljudsko srce otkuca oko 100.000 puta dnevno. Nekada kuca brže, nekada sporije, u zavisnosti od aktivnosti i emocionalnog stanja. Zbog toga su povremeni poremećaji u ritmu rada srca sasvim normalna pojava.
Međutim, ako vam srce hronično kuca prebrzo, presporo ili nepravilno, to može ukazivati na ozbiljno oboljenje. Uobičajeni srčani ritam iznosi između 60 i 100 otkucaja u minuti.
„Aritmije su u osnovi nepravilnosti u normalnom ritmu rada srca“, objašnjava dr Džulijan Čun, načelnik odeljenja kardiologije u bolnici Agaplezijon Markus u Frankfurtu i član naučnog savetodavnog odbora nemačke fondacije za srce.
Nisu sve aritmije opasne, dodaje Čun, ali naglašava da bi ih svakako trebalo ispitati kod lekara, uz obavezan elektrokardiogram (EKG), posebno ako se javljaju simptomi poput slabosti, nesvestice ili bola u grudima.
Najčešća aritmija je fibrilacija pretkomora, koju je Čun opisao kao „potpuni električni haos u pretkomorama“ – gornjim delovima srca – što može dovesti do srčane slabosti ili moždanog udara. Tada pretkomore ne kucaju usklađeno s donjim srčanim komorama (komorama), što izaziva epizode nepravilnih i često ubrzanih otkucaja.
Poremećaj ritma srca može se ispoljiti kao ubrzano kucanje, lupanje, treperenje ili preskakanje srca. Ponekad se ništa ne oseća, pa se dijagnoza postavlja tek nakon moždanog udara. Zbog toga je korisno pratiti svoj puls.
„Svako može lako opipati svoj puls u bilo kom trenutku“, kaže Čun. Dovoljno je da kažiprst i srednji prst leve ruke stavite na unutrašnju stranu desnog ručnog zgloba ispod palca i lagano pritisnete dok ne osetite puls. Tada možete brojati otkucaje.
Ako primetite bilo kakve nepravilnosti – veoma brze, veoma spore ili neujednačene otkucaje – to može pomoći lekaru u postavljanju dijagnoze pomoću EKG-a.
Čun preporučuje redovno proveravanje pulsa, naročito ako imate više od 75 godina, ako imate preko 65 godina i faktore rizika poput dijabetesa ili povišenog krvnog pritiska, ili ako ste već pretrpeli moždani udar ili bolujete od koronarne bolesti srca nakon infarkta.
Većina kratkotrajnih nepravilnosti koje primetite najčešće su bezopasne, kaže Čun. Ipak, preporučuje se odlazak kod lekara, posebno ako osećate bol u grudima, vrtoglavicu ili umor.
Zdrav način života može doprineti pravilnom radu srca. Alkohol je jedan od poznatih faktora rizika – „pravi okidač za aritmije i fibrilaciju pretkomora“, kaže Čun i savetuje ograničenje na najviše tri alkoholna pića nedeljno.
Kafa je, umereno konzumirana, bezbedna, iako može privremeno ubrzati rad srca. „Dve do tri šolje raspoređene tokom dana nisu problem“, potvrđuje kardiolog.
Goјaznost je takođe faktor rizika, pa je preporučljivo smršati i pridržavati se zdrave ishrane. Redovna fizička aktivnost, posebno aerobna, veoma je korisna, ali ne treba preterivati. „Ekstremni sportisti, poput triatlonaca i maratonaca, imaju povećan rizik od fibrilacije pretkomora“, zaključuje dr Čun.
Izvor: n1info.rs
