Sombor vesti

Društvene mreže su preplavljene muškarcima i ženama koji pred spavanje lepe usta trakom, tvrdeći da im to donosi brojne zdravstvene koristi – od boljeg sna do poboljšanog disanja i oralnog zdravlja.

Lepljenje usta trakom pred spavanje postalo je trend. Ali koliko je ova praksa zaista efikasna i da li je bezbedna za svakoga?

Novinar portala Healthline odlučio je da sprovede petodnevni eksperiment kako bi testirao ovaj sve popularniji trend. Njegova iskustva smo preveli i prilagodili za vas.

Šta je lepljenje usta trakom i zašto ljudi to rade?

Lepljenje usta trakom je tehnika koja se koristi kako bi se podstaklo disanje na nos tokom sna. Zbog brojnih potencijalnih benefita, mnogi su odlučili da je isprobaju. Međutim, nije pogodna za svakoga – uključujući i autora ovog eksperimenta.

Iako je za ovaj trend znao godinama, tek nakon posete zubaru odlučio je da ga testira. Njegova stomatološka higijeničarka primetila je znake hroničnog disanja na usta: eroziju zuba i bruksizam (škrgutanje zubima). Ova informacija ga je naterala da se zapita koliko disanje na usta zapravo utiče na zdravlje.

Nakon brze pretrage „Da li je neko umro od lepljenja usta trakom?“ (koliko znamo – nije), odlučio je da naruči traku i krene u eksperiment.

Kako je proteklo 5 noći sa zalepljenim ustima?

Za eksperiment je odabrao Nexcare traku, jednu od najpopularnijih opcija na tržištu. Prve noći, zalepio ju je horizontalno preko usta, ali se odmah suočio s problemom – traka je bila toliko čvrsta da mu je bilo teško da otvori usta ako bi mu ponestalo vazduha. Sledeće večeri, odlučio je da koristi manji komad trake i zalepi je vertikalno.

Iako je uspevao da zaspi sa zalepljenim ustima svih pet noći, svako jutro se budio bez trake – pronašao bi je negde u krevetu, na telu, pa čak i obmotanu oko palca (!).

Problem? Ne diše dobro na nos.

Lekar mu je ranije dijagnostikovao delimičnu devijaciju septuma i uvećane nosne školjke, što mu značajno otežava disanje kroz nos. Takođe, pati od sezonskih alergija, zbog kojih mu nos često bude zapušen.

Zaključak? Ova tehnika ne funkcioniše kod svih – a kod osoba sa otežanim disanjem na nos može biti čak i opasna.

Testiranje tokom dana – bolji rezultati?

Kako bi se navikao na traku, tokom dana ju je nosio nekoliko sati dok je radio za računarom. Ova praksa se pokazala kao korisna – primetio je da diše dublje i da mu to donosi osećaj smirenosti.

Međutim, nije mogao sa sigurnošću da kaže da li mu je ovo dugoročno poboljšalo disanje.

Šta nauka kaže o lepljenju usta trakom?

Iako postoje potencijalne prednosti disanja na nos, naučna istraživanja o lepljenju usta trakom su veoma ograničena. Evo šta znamo:

 Prednosti disanja na nos:

- Filtrira alergene, prašinu i bakterije
- Vlaži i zagreva vazduh pre nego što dospe do pluća
- Podiže nivo azot-monoksida, poboljšavajući cirkulaciju
- Može smanjiti hrkanje i poboljšati san
- Sprečava suvoću usta i potencijalno poboljšava oralno zdravlje

 Rizici lepljenja usta trakom:

- Može izazvati poteškoće sa disanjem kod osoba sa zapušenim nosom ili respiratornim problemima
- Može povećati anksioznost i izazvati osećaj panike
- Može iritirati kožu i izazvati alergijske reakcije
- Može pogoršati kvalitet sna kod osoba koje nisu navikle na disanje na nos

Ko ne bi trebalo da lepi usta trakom?

Ako imate bilo koji od sledećih problema, ova tehnika nije preporučljiva:

- Hronično zapušen nos zbog alergija ili prehlade
- Problemi sa disajnim putevima (npr. devijacija septuma)
- Astma ili druga respiratorna stanja
- Apneja u snu (ili sumnja na istu)
- Osetljiva koža ili sklonost iritacijama
- Klaustrofobija ili anksioznost

Da li vredi pokušati?

Nakon pet dana testiranja, autor ovog eksperimenta zaključio je da mu je lepljenje usta trakom tokom dana pomoglo da bolje diše, ali mu tokom noći nije donelo nikakve koristi.

Ako ste znatiželjni da isprobate ovu metodu, preporučuje se konsultacija sa lekarom, naročito ako imate bilo kakve probleme sa disanjem ili spavanjem.

Društvene mreže su pune trendova – ali nisu svi bezbedni i korisni za svakoga.

Izvor: danas.rs

Imajući u vidu da je Gaza u ruševinama, da je rat u Ukrajini na kritičnoj tački te da se milioni Afrikanaca suočavaju sa glađu, globalna pažnja je opravdano skrenula sa patnje afganistanskih devojčica kojima je uskraćeno pravo na obrazovanje.

Ipak, usred prevladavajuće tame u najproblematičnijim regionima sveta, talibanska zabrana da se obrazuju devojčice na srednjem nivou mogla bi se suočiti sa svojim najvećim unutrašnjim izazovom do sada.

Nigde borba za prava devojčica i žena nije hitnija nego u Avganistanu, gde je povratak Talibana na vlast 2021. godine doveo do ozbiljnih kršenja ljudskih prava, uključujući isključenje devojčica iz srednjeg obrazovanja.

Nakon što je još jedna školska godina u Avganistanu počela bez devojčica iznad šestog razreda, raskol unutar režima nudi nadu da bi zabrana mogla biti ukinuta u bliskoj budućnosti.

Uprkos naporima Talibana da projektuju jedinstvo, napetosti među njihovim liderima pojavile su se prošlog meseca, kada je zamenik ministra spoljnih poslova Mohamad Abas Stanikzai bio primoran da pobegne u Dubai.

Navodno mu je pretilo hapšenje zbog kritike zabrane obrazovanja devojčica i ponašanja Mule Haibatulaha Akhundzade, vrhovnog lidera režima.

S obzirom na to da se pominje da i ministar unutrašnjih poslova i ministar odbrane podržavaju ublažavanje zabrane obrazovanja, Akhundzada je poslao vojnike na aerodrom u Kabulu kako bi sprečio ostale članove kabineta da traže azil u inostranstvu.

U osnovi krize u vođstvu Talibana leži niz neuspelih pokušaja da se poništi antiženska politika Avganistana.

Čim su preuzeli vlast pre tri i po godine, Akhundzada i njegova frakcija sa konzevrativnijim pozicija u Kandaharu odbacili su obećanja Talibana da će devojčicama biti dopušteno da pohađaju srednju školu i da će ženama biti omogućeno da rade „u okviru islama“.

Čak na početku školske 2022. godine, talibani su i dalje uveravali javnost da će devojčicama biti dozvoljeno da nastave školovanje, da bi, u roku od nekoliko sati, preokrenule kurs, navodeći potrebu za „odgovarajućim islamskim okruženjem“.

Niz sve represivnijih edikata usledio je ubrzo nakon toga, a sve su se više ciljali na avganistanske devojčice i žene.

Ženama su zabranjeni gotovo svi oblici zaposlenja, isključene su iz gotovo svih javnih prostora i zabranjeno im je da putuju bilo gde bez muškog pratioca.

Drakonski kodeks o oblačenju zahtevao je da žene nose burke koje ih pokrivaju od glave do pete.

Do 2024. godine, ove restrikcije postale su još ekstremnije. Ženama, kojima je već bilo zabranjeno da govore u javnosti, sada im je zabranjene da glasno mole ili recituju Kuran, čak i u prisustvu drugih žena.

Neko vreme, neslaganja unutar Talibana ostala su tiha. Zatim, na diplomskoj ceremoniji u provinciji Khost na jugoistoku zemlje prošlog meseca, Stanikzai je otvoreno osudio politiku režima.

„Ove restrikcije koje su nametnute ženama su lična želja nekih talibanskih staraca i nisu islamske“, izjavio je.

Režim, dodao je, čini „nepravdu prema 20 miliona ljudi. Nema opravdanja za ovo – ni sada ni u budućnosti“.

Pominjući verska opravdanja za obrazovanje devojčica, Stanikzai je podsetio publiku: „Za vreme proroka Muhameda, vrata znanja bila su otvorena i za muškarce i za žene. Postojale su izuzetne žene čiji bi doprinosi, ako bih ih detaljno izložio, oduzeli mnogo vremena“.

Stanikzai je svoje komentare izneo nakon slične kritike ministra unutrašnjih poslova Sirajudina Hakanija, koji je, u jednom od prvih javnih raskola među talibanima, takođe osudio zabranu obrazovanja devojčica i odbijanje režima da komunicira sa međunarodnom zajednicom o pravima žena.

Ministar za izbeglice Khalil Rahman Hakani takođe je bio ubeđen da devojčice i žene treba da pohađaju srednje škole i univerzitete u vreme kada je ubijen u samoubilačkom napadu u Kabulu u decembru.

U ovom kontekstu, Avganistan se suočava sa dubokim ekonomskim i humanitarnim krizama koje su gurnule više od 25 miliona ljudi – više od polovine stanovništva – u siromaštvo.

Isključenje žena i devojčica sa tržišta rada pogoršalo je ove ekonomske izazove, podstičući rastući otpor protivekstremističkih politika Akhundzadine.

Izgleda da je raskol među talibanima došao u pravom trenutku.

Zvaničnici UN-a za ljudska prava razmatraju mogućnost da klasifikuju rodni aparthejd, definisan kao „nečovečja dela koja su počinjena u kontekstu institucionalizovanog režima sistematske diskriminacije, potčinjavanja i dominacije jedne grupe nad drugom ili drugima, na osnovu roda, i počinjena sa namerom održavanja tog režima“, kao zločin protiv čovečnosti.

Ovakav potez predstavljao bi prekretnicu u borbi protiv sistematskog potčinjavanja žena u Avganistanu i šire.

U međuvremenu, avganistanske devojčice – mnoge od njih već su bile u školi kada su Talibani ponovo preuzeli vlast – nastavljaju da se bore za svoje obrazovanje, prkoseći ograničenjima režima kako bi ostvarile svoje snove da postanu lekarke, medicinske sestre, učiteljice, inženjerke i preduzetnice.

Uz veliki rizik po sebe i svoje porodice, neke pohađaju tajne škole, pridružuju se lokalnim inicijativama za nastavu kod kuće ili traže mogućnosti za učenje na daljinu.

Neke su čak uspele da napuste zemlju kako bi studirale u inostranstvu.

Ali iako je hrabrost avganistanskih devojčica neosporna, njihovi napori neće biti dovoljni da se zatvori jaz između broja devojčica koje imaju pravo na obrazovanje prema međunarodnom pravu i onih koje ga zapravo ostvaruju. Imajući u vidu trenutni raskol među talibanima međunarodna zajednica – posebno muslimanske zemlje – moraju iskoristiti unutrašnje podele kako bi izvršila pritisak na režim da poništi zabranu obrazovanja devojčica.

Nigde u Kuranu ili islamskim učenjima ne postoji opravdanje za uskraćivanje prava devojčicama da pohađaju školu.

Sada postoji stvarna šansa da čak i Talibani konačno poslušaju ovu lekciju.

Izvor: danas.rs

Letnja turistička sezona se približava, a nedostatak radne snage postaje sve izraženiji problem duž jadranske obale.

Ugostitelji i hotelijeri širom obale suočavaju se sa izazovom pronalaska pouzdanih i kvalifikovanih radnika, što dodatno otežava pripreme za sezonu koja samo što nije počela. Stranih radnika ne manjka, ali i dalje su otvoreni brojni oglasi za radna mesta u kuhinjama koje pripremaju tradicionalna jela domaće kuhinje. Plata za iskusne kuvare u Hrvatskoj neretko prelazi i 2.000 evra, navodi se u izveštaju hrvatskog „Dnevnika„.

„Osim što ih moramo adekvatno nagraditi, neophodno je da gradimo i dobar odnos i kvalitetnu komunikaciju. Najveći problem je to što sezona traje svega četiri do pet meseci, pa je u tom vremenskom okviru teško pronaći pouzdane i stručne ljude“, ističe Stjepan Slišković, predsednik Udruženja obrtnika Makarske rivijere.

Vlasnici hotela na hrvatskoj obali spremni su da se ozbiljno bore za svakog radnika – nude bolje plate, ali i kvalitetnije uslove rada, jer znaju da bez pouzdane radne snage nema ni uspešne sezone.

Pored kuhinjskog osoblja, sve teže je pronaći i osobe koje će čistiti apartmane i sobe. Potražnja je tolika da se povremeno čišćenje apartmana naplaćuje i do 25 evra po satu.

Za uspešnu sezonu Hrvatskoj je, pored stalno zaposlenih, potrebno još oko 75.000 sezonskih radnika. Ove godine, više nego ikada ranije, oni će moći da biraju i posao i uslove pod kojima će raditi.

Izvor: nova.rs

U poslednje dve nedelje svima je na usnama ime popularne Nefliksove serije "Adolescencija". Zašto? Publiku najviše muči pitanje - šta je motivisalo trinaestogodišnjeg dečaka iz uobičajene radničke porodice da počini užasan zločin, a odrastao je (kako serija prikazuje) u relativno sigurnom domu.

Ubrzo nakon debitovanja serije „Adolescence“ i neverovatne popularnosti, prema zvaničnim podacima preko 70 miliona ljudi ju je pogledalo na striming platformi Netflix, internet je bio preplavljen raznim teorijama i tumačenjima serije. Dok sa jedne strane se neretko pominje mizoginija kao dominatan motiv, sa druge strane uticaj „incel ideologije“ i teorije 80 / 20, a između svega su brojni psihološki i društveni faktori.

Naime, u seriji „Adolescence“ Džejmi Miler koji je otpužen za ubistvo školske drugarice, kako se otkriva u toku druge epizode, bio je žrtva onlajn zlostavljanja, a ujedno i sam je uveren da je „incel“. Termin se koristi za muškarce koji veruju da nikada neće imati romantične ili seksualne odnose zbog okolnosti koje su nametnute. Inceli gaje animozitet prema ženama, ali i prema sebi. Zato je između ostalog tinejdžer uveren da je „ružan i nepoželjan“. Teorija 80 / 20, za koju je zaslužen ozloglašeni Endru Tejt, direktno se nadovezuje na fenomen incela jer tvrdi da 80% žena simpatiše 20% muškaraca, dok ostalih 80% muškaraca ostaje nevidljivo. Ideja je da samo muškarci koji su bogati i agresivni u pristupu mogu da budu uspešni kod žena. Suštinska ideja je da se podstakne bes, nihilizam i antifeministički stav kod mladih muškarac. Muškarci i tinejdžeri koji se vode ovim principima psihološki se karakteristišu kao osobe niskog samopouzdanja, visoke anksioznosti, manjak emocionalne podrške i preterano se porede sa idealima muževnosti.

I dok je većina očiju gledalaca i internet zajednice uperena upravo u ove fenomene, zanemaruju se drugi elementi koji se pojavljuju u seriji, a koji su sastavni deo savremenog odrastanja, ali i oblikovanja mladih ljudi. Koliko sredina utiče na mlade? Da li roditelji nešto greše ili je sve van njihove kontrole? Koliko je digitalni svet urušio naš identitet da više ne znamo ni ko smo? Ovo je su samo tačkice u moru pitanja koje serija dotiče, a na koje je sve nemoguće odgovoriti.

U razgovoru sa psihoterapeutom dr Markom Jovaševićem za nova.rs pokušali smo da zagrebemo samo neka od gorućih pitanja, ali i ona o kojima ljudi ne vole da pričaju.

Na drustvenim mrezama, ali u debatama o seriji „Adolescencija“ često se pominje mizoginija? Da li je po vama ovo dominatan motiv problematike serije?

– Mizoginija jeste prisutna u seriji kao jedan od motiva koji je doveo do ubistva, ali mi se često bavimo posledicama i ne posmatramo uzrok. Mizoginija je samo deo šire slike onoga sa čime se mladi suočavaju. Serija istražuje društvene odnose, problem identiteta pogotovu kod mladih, generalno mentalno zdravlje i dinamiku moći. Mizoginija se pojavljuje kao jedan od simptoma strukturnih problema društva – kao što su patrijarhalne norme, šta se očekuje od mladih muškaraca i generalni uticaj društvenih mreža i velikog broja informacija. Serija ne postavlja mizoginuju kao jedinu temu jer želi da postavi šira pitanja. Kako se mladi muškarci ponašaju koji usvajaju toksičan obrazac ponašanja, a koji su ‘naučili’ iz društva ili kuće. Kako društvo reaguje na njih i kako adolescenti formiraju stavove o rodnoj ravnopravnosti u ovoj eri interneti, raznih teorija, gurua i pravila koje se pojavljuje u seriji 80 / 20 koje je postavio Endru Tejt. Serija ne pokušava da bude samo o mizoginiji već kompleksnost tema.

Kako objašnjava Jovašević deca su danas suočena sa idealni životima na društvenim mrežama, pa su samim tim i njihova očekivanja velika o životu, što nužno dovodi do problema i osećaja izolacije, anksioznosti i nezadovoljstva. Kada je tema muškog identiteta u pitanju u savremenom društvu – od dečaka se očekuje da budu jaki, da ne plaču ili moraju da se bave određenim sportom ili da ih interesuje neki sport. Dok su devojčice pod pritiskom ideje izgleda i društvenih očekivanja.

Jedan od dominatnijih motiva „Adolescencije“ je sekundarna socijalizacija? Da li je uticaj sredine i spoljnih stresora toliko jak da može da preovlada u odnosu na ono što smo naučili u okviru naše porodice i primarne socijalizacije.

– Tema o sekundarnoj socijalizaciji mi je kao u slučaju Ribnikara, tada je javnost počela da govori isključivo roditeljima, i bile su prisutne floskule – roditelji su za sve odgovorni i krivi. Zaboravljamo da dete već od sedme godine više vremena provodi u školi, sa profesorima i drugarima nego što provodi kod kuće.

Moram da istaknem bitnost porodice i uticaja porodice, što je rekao Jerotić – jedini bogovi za decu mogu biti roditelji. Kada deca krenu u školi dolazi do sukoba onoga što su poneli iz kuće u okviru primarne socijalizacije i onoga što ih sačeka u školi. Ovo je centralno pitanje u seriji jer postoje pojedinci koji dolaze iz stabilnih porodica, ali usvajaju destruktivne obrasce ponašanja. Samo zato što je upliv vršnjačkih grupa ili društvenih mreža, uslovno rečeno jači ili je ta osoba iz nekog razloga podložnija uticaju. Vidimo i suprotne primere dece koja dolaze iz disfunkcionalnih porodica, ali zahvaljujući mentorima i profesorima ili uzorima pronalaze zdraviji put. Postoji situacija kada sekundarna socijalizacija prevlada. Uglavnom kada porodica nije dovoljno prisutna ili podržavajuća i kada adolescent ne oseća podršku ili nema poverenja u njih, onda će pripadnost tražiti na nekom drugom mestu. Danas se događa da društvo nudi prividan sigurnost identiteta. To su grupe kao što je „incel“ ili neki ekstremistički pokreti ili TikTok izazovi itd. Internet kultura često ima veći uticaj neko stvaran razgovor sa roditeljima ili prijateljima.

Primarna socijalizacija je u suštini zaštitni faktor i preventiva. Zato favorizujemo primarnu u odnosu na sekundarnu, kao bazu na koju se ličnost nadograđuje. Asertivna komunikacija, podrška gde postoji visok stepen emotivne i socijalne inteligencije itd. ta deca su manje podležna negativnim uticajima.

Kako vi tumačite razgovor roditelja dečaka koji je ubio vršnjakinju u četvrtoj epizodi kada otac izgovara: „Ali, isto smo vaspitali njega i ćerku. Kako se ovo desilo?“ jer je često pitanje roditelja – gde su i da li su pogrešili u vaspitanju?

Kada tražimo odgovore, tražimo logične odgovore, a zaboravljamo da su pisihologija i ljudska psiha apstaktni. 2+2 nije 4 i ne postoje jasna pravila, već postoji improvizacija i izuzeci. Ne postoje dva ista rođaka na planeti – niko nikada neće naći dva ista brata, dve iste sestre u smislu psiholoških karakteristika. Često ćete čuti da je jedan brat pričljiviji ili da je jedna sestra dominatnija. U procesu odrastanja roditelji nisu isti kada o odnosu na svoju decu. Životi im nisu isti, faze životnog ciklusa im nisu iste… Roditelji veruju da ako decu vaspitaju na isti način, onda će deca imati iste moralne vrednost i reakcije. U stvarnosti je dosta složenije i deca samim tim imaju potpuno različite živote i izbore. Deca se rađaju sa različitim temperamentom i određenim predispozicijama. Jedno dete može biti empatičnije, drugo sklono impulsivnosti i agresiji. Roditelji žele formulu da će deti izrasti u dobrog čoveka. Život nije matematička formula.

Šta je danas adolescencija?

S obzirom na to da današnje odrastanje se potpuno razlikuje od načina na koja su deca odrastala pre 20, 30, 40 godina i adolescencija kao takva dobila je potpuno drugi oblik, objašnjava Jovašević.

– Danas adolescencija nije samo puki period sazrevanja, već doslovno preživljavanje u svetu koji od mladih traži ono što nikada nije u istoriji tražio, a da oni imaju premalo alata da se nose sa tim. Takođe, jedan od vodećih problema u seriji, ali i u savremenici je identitet društvenih mreža i stalno pitanje – ko sam ja i preispitivanje sebe. Digitalno doba stvorilo je pojedince koji pate od krize identiteta i više ne znaju da li su ono što osećaju ili ono što drugi odobravaju.

Elementi u seriji o kojima se ne priča dovoljno

– Još jedna stvar koja je prisutna u seriji je nizak nivo emocionalne inteligencije i koliko nismo sposobni da pričamo o sopstvenim osećanjima i emocijama. Serija pokazuje kako je savremena omladina generalno emocionalno nepismena, iako su neprestano u komunikaciji. Osećanja se potiskuju, a frustracije se pretvaraju u agresiju. Takođe, normalizacija nasilja i mizoginije. Da li odrastamo u bezosećajnom društvu jer ako ne zaustavimo to dobićemo generaciju koja neće znati kako da poštuje druge i neće znati da poštuje sebe.

Serija „Adolescence“ ne daje rešenje, već postavlja pitanja. U kom smeru ide savremeno društvo ako deca odrastaju svetu u kom postoji otuđenost, individualizam iznad svega, nasilje i digitalni pritisak / uticaj. To je pitanje koje moramo da postavimo i šta savremeno društvo čini ne samo deci, već i starijima. Ako ne promenimo način na koji se bavimo decom, mladima, posledice neće biti samo individualne već se odraziti na celu generaciju, zaključuje Jovašević.

Izvor: nova.rs

Popularni gastronomski portal za hranu i putovanja TasteAtlas objavio je listu deset najboljih i najgorih jela iz Srbije.

Na gastronomskoj platformi TasteAtlas nalazi se više od 10 hiljada namirnica i pića, tradicionalnih jela i autentičnih restorana.

TasteAtlas redovno objavljuje rang-liste vezane za jela iz raznih krajeva sveta, a nedavna objava na Instagramu sumirala je omiljena i ona manje voljena jela iz Srbije prema oceni njihovih čitalaca.

Na prvom mestu liste najboljih jela i dalje se nalaze pazarske mantije, koje su već duže vreme ocenjene kao najbolje jelo iz Srbije. Odmah nakon mantija nalazi se svrljiški belmuž, komplet lepinja, leskovački voz, sarma…

Lista 10 najboljih jela iz Srbije:

Pazarske mantije

Svrljiški belmuž

Komplet lepinja

Leskovački voz

Sarma

Perkelt

Bela čorba

Pasulj

Pljeskavica

Urnebes

Lista 10 najgorih jela iz Srbije:

Živa pljeskavica

Čorba od spanaća

Rezanci s makom

Pihtije

Leskovačka kavurma

Srpska salata

Škembe čorba

Fiš paprikaš

Popara

Bundevara

Lista jela koja su okarakterisana kao loša zapravo sadrži ona sa najmanjim ocenama na ovom gastronomskom portalu. Nije prvi put da su se rezanci s makom i živa pljeskavica našli među tri najlošije ocenjena jela iz Srbije.

Izvor: n1info.rs

U apatinskoj Galeriji “Meander” u petak 28. marta sa početkom u 19 sati biće otvorena izložba apatinskog umetnika Ljubomira Erića pod nazivom “Кretanje”.

Ljubomir je rođen 1956. godine u Apatinu, a Fakultet za fizičku kulturu završio je u Beogradu.

Skulpturom se bavi od 1980. godine. Izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama, a priredio je više samostalnih izložbi u Apatinu, Somboru, Novom Sadu, Bečeju, Vrbasu, Rumi, Кuli, Кovinu, Smederevu, Zemunu i Bačkoj Palanci…

Ljubo Erić
Slike i skulpture
” Pitanje sa mnogo odgovora, a nikad nedovoljno i nepotpuno zadovoljavajuće, kroz vekove i decenije iz dana u dan, ili treptaje vremena, o podsticaju, potrebi umetnika da stvara svoje delo, to „nešto“, i upućeno drugima, svetu i za svet, oko sebe, i za naredna vremena, ne mareći za njegovu daleku trajnost. Ovo pitanje, opseda, nameće i navodi me na razmišljanje uvek kada pred sobom imam umetnika, koji mi strpljivo pokazuje svoja dela, koja više govore, no što bi to on sam ispričao, jer dobro umetničko delo ne iziskuje puno priče, umetničko delo emituje nevidljive vibracije osećanja. Skulpture, slike u ateljeu Ljubomira Erića, kako sam kaže, polako ga teraju iz tog prostora. Preko tri decenije Ljubomir Erić se lako kreće između skulpture i slikarstva. Istorija umetnosti zna tu lakoću kod mnogo umetnika…”
Iz kataloga, autor Radmila Savčić

Ljubitelji umetnosti izložbu će moći da pogledaju do petka 11. aprila.

Izvor: radiodunav.com

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške telesne povrede, a dve su lakše povređene. Zbog nasilničke vožnje zadržana su dva vozača, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola deset.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a jedna je lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je šest vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan.

Na području opštine Apatin zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Кula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba lakše povređena.

Ukupno je napisano 94 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 482 prekršajna naloga.

Izvor: radiodunav.com

Povodom Svetskog dana poezije, u petak, 21. marta, u Gradskoj biblioteci u Somboru organizovan je program “Кnjiževni portret Đorđa Nešića”, dok je u holu pozajmnog odeljenja za odrasle, upriličen izlog knjiga “Izbor iz domaće i svetske poezije”.

Đorđe Nešić, rođen 1957. godine u Bijelom Brdu. Diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, a svoju bogatu pesničku karijeru započeo je pre 40 godina, kada mu je i objavljena prva zbirka poezije „Crv sumnje u jabuci razdora” (1985). Nakon koje su usledile brojne zbirke među kojima su „Surogati“ (1990), „Čekajući stvoritelja“ (1995), „Granica“ (2006), „Polog“ (2016), „Prozor kroz koji Dunav teče“ (2000), „Strune“ (2022) i zbirka pesama za decu „Štuka kod zubara“ (2024). Njagov rad je prepoznat kroz brojne nagrade, uključujući Brankovu nagradu, Lazinu nagradu, Zmajevu nagradu, Disovu nagradu i mnoge druge.

U programu je o stvaralaštvu pesnika govorio prof. dr Saša Radojčić, pesnik i književni kritičar, razgovor je vodila Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke.

Za muzičku pratnju na gitari bio je zadužen Slobodan Dančulović.

Izvor: radiodunav.com

Uskoro počinje isplata penzija za mesec mart. Penzioneri novac na svojim računima mogu očekivati već početkom aprila, a isplata će trajati sve do 10. u mesecu.

Isplata martovskih penzija počinje u sredu, 2. aprila 2025. godine za penzionere iz kategorije samostalnih delatnosti.

Poljoprivrednim i vojnim penzionerima koji penzije primaju preko tekućih računa isplata će početi 5. aprila, a korisnicima iz ove dve kategorije koji primanja dobijaju na kućnim adresama ili ih podižu na šalterima pošta 7. aprila.

Penzije će poslednji dobiti korisnici iz kategorije zaposlenih, jer će isplata njihovih primanja početi 10. aprila, preko tekućih računa, na kućne adrese ili na poštanskim šalterima.

Izvor: radiodunav.com